Светски ДНК месец 2023

[Црна Гуја]

60. Перовић, Јовањдан, Плешин, Рашка

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y33>CTS8816>Y2902*. Хаплотипом се у потпуности уклапа у род Б, у ком најближе поклапање има са Пипером из Берана (Аранђеловдан), од ког се разликује на само 1 од 25 упоредивих маркера. На 2 од 23 маркера разликује се од Мареновића из Плешина, Стојковића из Коритника код Ивањице, Перишића из Стојника код Аранђеловца и Радишевића из Мравиња код Подгорице, а на 3 од 23 од Радомировића из Плешина. Сви наведени славе Јовањдан, осим Радишевића (Аранђеловдан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Цуца.

Кутлачићи, Перовићи, Кучевићи, Радомировићи, Јанковићи и Марјановићи – славе Јовањдан. Овде су одавно и себе сматрају за староседеоце мада старији мештани причају да су им преци говорили да су старином из Црне Горе.

https://www.poreklo.rs/2015/07/19/poreklo-prezimena-selo-plesin-raska/

[Небојша]

82. Цветановић, Аранђеловдан, Шапранце, Трговиште, J1-Y6304


Цветановић је оставио предање о пореклу "из Црне Горе" и старијим презименима: Трајковић, Стајић и Стаменковић. У питању је род Деда-Стајинци. У литератури се каже следеће: "Деда-Стајинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Име су добили по оснивачу рода. Имају исељених породица у Малом Трновцу код Бујановца, Нишу и још негде у Србији."

Ово је први J1 из Горње Пчиње, са више него интересантним блиским поклапањима. Практично су сва из динарских крајева. Слични случајеви већ постоје на простору Горње Пчиње (Кричи и Дробњаци). Ово предање "од Црне Горе" није реткост за Пчињу, али се у највећем броју случајева мисли на Скопску Црну Гору и околину Прешева.

Цветановићу су генетички прилично блиски (до 3 маркера разлике):

Климента, Јовањдан, Љубиње, Херцеговина
Остојић, Јовањдан, Радачићи, Олово, Средња Босна
Хасановић, муслиман, Кожље, Нови Пазар, Рашка


Нико из ове групе није радио дубинске анализе, па је свакако препорука неки од великих тестова.

[Црна Гуја]

65. Милијановић, Св. Јован Златоусти, Дучина, Сопот

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>YP237>FGC13681>YP5997>Y47222. Поседује хаплотип готово идентичан модалном, једина вредност која се разликује је DYS385=12-15 (модална је 12-14). Потпуно поклапање на 23 маркера има са Радовановићем из Широких Њива код Прокупља (Никољдан), а врло су му блиски и скоро сви остали припадници ове гране (1-3 маркера разлике). С обзиром да је само један припадник ове гране урадио дубински тест, препорука Милијановићу за даље тестирање је WGS или BigY-700. Тестирани је у упитнику навео предање према којем су браћа Дуја и Даја дошли из Требиња, док се код Боривоја Дробњаковића (Космај) Милијановићи сматрају стариначком породицом:

Милијановићи (Милинковићи, Јованићи и Симеуновићи), славе Св. Јована Златоустог, су старинци. Веле да су дошли из околине Панчева. Вероватно, да су тамо прво пребегли „преко“ па се отуда вратили.

https://www.poreklo.rs/2014/08/01/poreklo-prezimena-selo-ducina-sopot-beograd/

[Небојша]

82. Цветановић, Аранђеловдан, Шапранце, Трговиште, J1-Y6304


Цветановић је оставио предање о пореклу "из Црне Горе" и старијим презименима: Трајковић, Стајић и Стаменковић. У питању је род Деда-Стајинци. У литератури се каже следеће: "Деда-Стајинци, Аранђеловдан, не знају за своје порекло. Име су добили по оснивачу рода. Имају исељених породица у Малом Трновцу код Бујановца, Нишу и још негде у Србији."

Ово је први J1 из Горње Пчиње, са више него интересантним блиским поклапањима. Практично су сва из динарских крајева. Слични случајеви већ постоје на простору Горње Пчиње (Кричи и Дробњаци). Ово предање "од Црне Горе" није реткост за Пчињу, али се у највећем броју случајева мисли на Скопску Црну Гору и околину Прешева.

Цветановићу су генетички прилично блиски (до 3 маркера разлике):

Климента, Јовањдан, Љубиње, Херцеговина
Остојић, Јовањдан, Радачићи, Олово, Средња Босна
Хасановић, муслиман, Кожље, Нови Пазар, Рашка


Нико из ове групе није радио дубинске анализе, па је свакако препорука неки од великих тестова.

Припадници овог кластера J1 у светским базама имају једно веома блиско (исти генетички род) поклапање на простору Мађарске (етнички Мађар).

[Иван Вукићевић]

43. Бабић, Тривуњдан, Вранић, Барајево, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Иако најближа поклапања има са припадницима гране L241, ваљало би да тестирани потврди припадност овог грани СНП тестом с обзиром да поседује повишену вредност маркера DYS458=18, коју нема ниједан припадник ове гране на пројекту. Хаплотип тестираног поседује и вредност маркера DYS481=23, која је такође ретка за ову грану.

На 3 од 22 маркера се разликује од хаплотипова следеће тројице тестираних:
Ристић, Стевањдан, Дејановац/Књажевац
Баручић, Бања Лука
Живановић, Ђурђиц, Крњево/Велика Плана

Тестирани је у упитнику навео да Бабићи потичу из села Бабе на Космају, одакле су дошли почетком 19. века. Нешто слично пише и у раду Петра Петровића о Шумадијској Колубари:
–Бабићи (Радовановићи други) су из Баба у Космају; род су тамошњим Синђелићима, Трифундан.

[Црна Гуја]

67. Голић, Никољдан, Преодац, Босанско Грахово

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608>YP6098>BY68536>BY149000. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности, па има велики број блиских поклапања. Најближи су му тестирани из родова Б и В, које одликују славе Срђевдан, и нешто ређе Никољдан. Потпуно поклапање на 23 маркера има са Грбићем из Рачића код Бихаћа, Љиљком из Горњег Жировца код Двора и Грунчићем из Зрењанина, а на 17 упоредивих маркера са Кривајићем из Словинаца код Костајнице. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-800), ако не то онда бар појединачни SNP BY149000 (или низводни FT371439). Тестирани је у упитнику навео да су по предању даљим пореклом из Херцеговине или Црне Горе. У тексту на порталу не помињу се Голићи, али се помињу два друга рода која потврђено припадају овој грани (Јагодићи и Хајдери), а који такође славе Никољдан. Голић се од тестираног Хајдера из Рељиног села код Гламоча разликује на само 1 од 23 маркера, а од Јагодића из Градишке на 2 од 25.

https://www.poreklo.rs/2013/08/29/poreklo-prezimena-selo-preodac-bosansko-grahovo/

[Зрно]

79. Мартић (Митровдан), Дабрина/Глина

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, односно низводнијој FT44409. Сврстан је у род Г, заједно са другим Мартићем, Булатима, Полимцима и Момићем. Сви су из истог подручја и славе Митровдан, те су несумњиво род. Од Мартића из Бузете код Глине се раликује на само једном маркеру DYS635, на којем је очигледно други Мартић мутирао у вредност 24, уместо 23. Булат из Бузете има вредност 23, па се Мартић из Дабрине с њим потпуно поклапа.

Ово је Демић написао код објаве првог Мартића:

Према крајишким списковима Прве банске крајишке регименте из 1772. и 1778. године, као и крајишким извјештајима исте регименте из периода од 1779. до 1786. године, у Бузети су тада постојале најмање три породичне задруге Мартића (бројеви 53, 54, 55; нешто касније 47, 48, 49). Године 1772. поименично су пописани Алекса Мартић (54), Стеван Мартић (54) и Симо Мартић (55). Осим у Бузети, Мартићи су на подручју Глине потврђени током XVIII вијека и у сусједној Дабрини, гдје су од 1772. до 1786. године имали најмање двије породичне задруге и гдје славе исто Митровдан.


Yfull стабло
https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

[Ojler]

85. Богојевић, Стевањдан, Велики Шушњар/Петриња, I2a-Y3120

Тестирани је навео да Богојевићи воде порекло из Станиселића у Љешанској нахији (Подгорица, Црна Гора). С обзиром да је породица са презименом Богојевић била присутна на простору Баније још у 18. веку (верујем да ће нам Петар Демић разјаснити да ли се заиста ради о прецима тестирног), наводи о пореклу из Љешанске нахије су вероватно део породичног предања, а не стварних сазнања о досељавању неког њиховог познатог претка из Станиселића. У Станиселићима заиста живи прилично бројна фамилија Богојевића, али они славе Врачевдан. Такође, изгледа да припадају хаплогрупи R1b-U152>L2 (https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1193.msg150979#msg150979), па се чини да је поменуто предање банијских Богојевића настало на основу истог презимена.

Хаплотип тестираног Богојевића карактерише једино маркер DYS549=12, док се остале разлике које се уочавају у односу на модалне вредности гране I2a-Y3120 не могу рачунати у значајне. Тек нешто ређим се могу сматрати и вредности DYS19=15, DYS389ii=32 те DYS635=22. С обзиром да нема посебно карактеристичних вредности осим на једном маркеру, постоји већи број хаплотипова који би наизглед могли бити блиски овом резултату. Иако одудара по слави, резултат Богојевића ми се генетички и географски највише уклапа у крајишки род који слави Врачевдан, а коме припадају Ерор (Клокоч/Војнић и Бунић/Удбина), Мишчевић (Вребац/Госпић), Почуча (Липово Поље/Перушић) и други: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6706.msg173687#msg173687. Но како ни поменути род није значајније генетички профилисан, за било какву потврду везе Богојевића са овом групом породица морали би се радити детаљнији тестови.

[Црна Гуја]

71. Крстић, Ђурђиц, Велики Борак, Барајево

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера, мада НевГен највишу вероватноћу даје грани YP343>YP371. Од карактеристичних вредности, Крстић поседује врло вискоку DYS533=14, једини од свих припадника хаплогрупе R1a у нашој бази. Нема претерано блиских поклапања у бази (са мање од 4 разлике на 23 маркера). Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео да су презиме добили по Крстани Илић, која се у 18. веку доселила негде из околине Лесковца. У литератури је записано следеће:

Росићи (Крстићи и Илићи) су из Брђана код Чачка. Једна њихова породица се одселила у Београд а једна у Краљево, Ђурђиц.

https://www.poreklo.rs/2013/10/17/poreklo-prezimena-selo-veliki-borak-barajevo/

[Црна Гуја]

80. Михајловић, Никољдан, Маскаре, Варварин

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Хаплотип је близак модалу, а од ређих вредности издваја се само повишена DYS391=12. Најближа поклапања има са двојицом тестираних из рода А5 који славе Св. Враче, Милутиновићем из Перунике код Куршумлије и Вуксановићем из Барбатовца код Блаца, од обојице се разликује на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео да се први познати предак звао Момир Воденичаревић, и да је досељен из Житног Потока код Врања. Презиме је промењено у Мијајловић по Момировом сину Мијајлу некад после 1878. године.

Воденичаревићи и Мијаиловићи су из околине Лесковца, славе Никољдан.

https://www.poreklo.rs/2014/11/07/poreklo-prezimena-selo-maskare-varvarin/

[Црна Гуја]

89. Милић, Св. Симеон Богопримац, Крушево Брдо, Котор Варош

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y2613>Y2608. Од специфичних вредности издвајају се DYS385=11-15 и снижена DYS391=9. Једино релативно блиско поклапање има са Маринковићем из Козарца код Вргинмоста (Ђурђевдан), разликују се на 2 од 18 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео само да су се према предању доселили из Црне Горе пре 300-400 година.

[Црна Гуја]

94. Вујановић, Ђурђевдан, Љешњани, Нови Град

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280. Од карактеристичних вредности издвајају се повишена Y-GATA-H4=13 и снижена DYS481=22. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Доњак из Рамића код Бања Луке (Ђурђевдан) и један нејавни резултат из околине Новог Пазара, од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Богута у Ријечкој Нахији, од племена Љуботињ и братства Сарапа, међутим у питању је по свему судећи повезивање на основу сличности имена (Љешњани-Љешанска нахија). Сарапе припадају хаплогрупи R1b, и славе другу славу, па повезивање са њима нема упоришта из угла генетичке генеалогије.

[Црна Гуја]

97. Живановић, Ђурђиц, Кленовац, Зајечар

Припада хаплогрупи R1a-M458>A11460. Поседује модалан хаплотип, без иједне специфичније вредности, па самим тим има и прилично велики број блиских поклапања. Најближи су му тестирани из родова А и Б: потпуно поклапање на 23 маркера има са Будурићем из Врбештице код Штрпца, а на 17 маркера са Бурмазовићем из Руњана код Лознице, обојица славе Алимпијевдан. На само 1 од 25 маркера разликује се од Аксића из Житиња код Витине (Аранђеловдан). Од већине осталих припадника ова два рода разликуј се на 2 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-800). Тестирани није у упитнику оставио више детаља о пореклу, а у тексту о Кленовцу Живановићи се не помињу.

https://www.poreklo.rs/2015/08/02/poreklo-prezimena-selo-klenovac-zajecar/

[Небојша]

94. Вујановић, Ђурђевдан, Љешњани, Нови Град

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>CTS8816>L1280. Од карактеристичних вредности издвајају се повишена Y-GATA-H4=13 и снижена DYS481=22. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Доњак из Рамића код Бања Луке (Ђурђевдан) и један нејавни резултат из околине Новог Пазара, од којих се разликује на 4 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-800). Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Богута у Ријечкој Нахији, од племена Љуботињ и братства Сарапа, међутим у питању је по свему судећи повезивање на основу сличности имена (Љешњани-Љешанска нахија). Сарапе припадају хаплогрупи R1b, и славе другу славу, па повезивање са њима нема упоришта из угла генетичке генеалогије.

Интересантно да се ова подграна R1a-Z280 у Крајини јавља у значајнијем проценту (за сада) само на простору Поткозарја.

[Неродимац]

41. Трајковић, Тривуњдан, Крушевац, Обилић

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Хаплотип му је углавном модални. Једина немодална вриједност је DYS549=11.Ову вриједност унутар ове гране посједују Обрадовић из Беочина и Ђурић из Губина/Ливно, али по укупном хаплотипу, слави, географској бликсости се разликују па је мала шанса за везу. Унутар ове гране Трајковић је једини који слави Тривуњдан. Због модалности хаплотипа, Трајковић на 23 маркера има већи број бликсих поклапања која не морају имати филогенетички значај. На простору Косова и Метохије, постоји само један необјављени тестирани из околине Клине који припада грани I-BY169301, међутим он са Трајковићем има већи број разлика на маркерима.

Тестирани је оставио предање да су Трајковићи раније носили презиме Стевановић, да су имали надимак Мирушани и да су доселили у Крушевац код Обилића из околине Суве Реке, слива ријеке Мируше, могуће села Јавора.

У свом раду о Косову, А.Урошевић их не наводи у Крушевцу, али су поменути у извјештају учитеља Крсте Которчевића из 1912. године, гдје је записано:
"Свих 10 Српских домаћинстава била су потпуно чифчијска. И то: ... Станко Трајковић 6..."

Ако тестирани чита замолио бих да напише што више података зна, када су дошли у Крушевцу, да ли је слава мењана или било који податак који може још да нам помогне. За сада у литератури ова фамилија није забележена а и слава је доста ретка на овом простору па би и најмањи траг био значајан за даље истраживање.

[Христифор]

Освежавање статистике, 68 досад објављена резултата.

И2а-19 (27.9% )  Дин Југ 13 (68.4%)  / Дин Север-6 (31.5%)
Р1а-16 (23.5%)
Е-В13-8 (11.7%)
И1-6 (8.8%)
Р1б-6 (8.8%)
Ј2a-4 (5.8%)
Ј1б-4 (5.8%)
Ј1-2 (2.9%)
Г2а-1 (1.4%)
Х1а-1 (1.4%)
И2-M223-1 (1.4%)

[Милош]

9. Пауновић, Јовањдан, Ковачи, Краљево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних маркера: 19=15, 439=14, 448=18, 449=32, 456=14, 635=24. Нисам пронашао неку јачу везу са било ким на пројекту. Одређене карактеристичне маркере попут 19=15, 448=18, 456=14, 570=19, дели са Милошевићем из околине Владичиног Хана. Али како су им славе различите, а уз то имају 6 разлике (неке двоструке) на упоредивих 23 маркера, не бих смео да потврдим ову потенцијалну генетичку везу без неких напреднијих тестова за обојицу.

https://www.poreklo.rs/2015/06/30/poreklo-prezimena-selo-kovaci-kraljevo/

Досељени у периоду од 1850. године до данас:

Чковре, Јовањдан, су од Чковра из Брезне

https://www.poreklo.rs/2015/06/10/poreklo-prezimena-selo-brezna-kraljevo/

Досељени у периоду од 1800. до 1850. године:

Чковре (Пауновићи и Станчићи), Јовањдан-прекада Св. Јован летњи, су из Полокаца у Дежевском срезу. Презивају се по претку Пауну Чковри, који је за време Карађорђевог војевања био неки старешина у војсци.

https://www.poreklo.rs/2018/01/16/poreklo-prezimena-selo-polokce-novi-pazar/

Чковра, 1 кућа, Св. Јован, је досељен из Колашина на Ибру.

Порекло из И. Колашина се тренутно не може потврдити.

Тестираном предлажем WGS тест.

[Милош]

25. Незировић, муслиман, Зли Поток, Гора

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 389=14-32, 437=14, 456=16. И поред 6 разлика (неке двоструке) на упоредивих 23 маркера, рекао бих да му је најближи један тестирани Горанац из оближњег села Баћка. Са њим дели карактеристичне маркере 389 и 437.

У литератури се од родова у селу спомињу одсељени Дураковци, који су били најбројнији, затим Коскинци, Хаџинци, Кокљевци, Багаљевци, Куачевци, Шукаренци и др. као досељеници или мањи родови одсељени за Турску. Не знам којем би роду припадали Незировићи.

Тестираном предлажем неки од напреднијих тестова.

[Милош]

36. Јовановић, Аранђеловдан, Парцани, Сопот

Припада хаплогрупи I2-PH908, грани BY93199, роду Озринића. Има карактеристичне "озринићке" маркере DYS389=14/32 и DYS448=18, као и "озринићку" славу Аранђеловдан/Илиндан. Пуно поклапање на 23 маркера има са Јововићима из Марковине/Цетиње, Мићуновићима из Горње Трепче/Никшић, Абрамовићима из Велестова/Цетиње, док са Глушцем из Корита/Билећа има 24/25. Разликују се на 449, где Јовановић има изразито ниску вредност 28, док Глушац има 29.

У литератури се спомињу Јовановићи као Драгачевци, који су досељени из Горачића (Лучани). У Горачићима има 2-3 породице које славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2013/11/28/poreklo-prezimena-selo-parcani-sopot-beograd/

https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/

Јовановићу предлажем или WGS тест или СНП тестирање на BY93199.

[Милош]

38. Кнежевић, Врачевдан, Јелакци, Александровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главна карактеристика је ниска вредност 533=11 и слава Св. Врачи. И поред 3 разлике на упоредива 23 маркера, чини исти род са Кнежевићем из Рвата код Рашке. Поред тога у овај род спадају и Симићи из Криве Реке код Бруса и из Блаца. Могуће да поред 533=11, овај род карактеришу и вредности 481=32 (иако тестирани Кнежевић овде има 30) и 635=24. Нека генетичка веза са динарским крајевима је могућа, али за сада се не може са сигурношћу потврдити.
 
https://www.poreklo.rs/2018/07/21/poreklo-prezimena-selo-jelakci-i-zaseoci-barine-i-duboka-aleksandrovac/

Кнежевићу свакако предлажем WGS тест.