Аутор Тема: Скопска Црна Гора  (Прочитано 12861 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #20 послато: Октобар 04, 2017, 11:51:42 поподне »
Супер. Сада имамо топик о СЦГ!

Тако је. Још од половине 18тог века је кренуло насељивање Албанца а расељивање Срба је почело од прве сеобе Срба па тако преостали Срби у 18-19 веку нису имали баш неке шансе. А Бога ми ни и данас...

Никола. Занима ме зашто је Српска патријаршија била тако слаба на овом подручју у 18-19 веку?  Бугарска егзархија је била баш активна и агресивнија. Знам да су и на Косову у то време пуно православни прихватили бугарску егзархију. Бугари су били активни и на Скопској Црној Гори. Дали је Србија била заузета устанцима, ратовима или су Бугари имали велику поддршку Русије или је нешто треќе?
На нету можеш да наѓеш књигу Скопска Црна Гора од Светозара Томиќ, мислим да је од 1903 године. Књига је 99% точна и важи и данас.
Та подеља је тако дубока...На пр од 1000 куќа на СЦГри 700 су биле пат,  300 егз. Подеља пат-егз траје и дан данас.
Мој предак је био свештеник патријашије. Страдао је због тога.

Пећка Патријаршија је угашена 1766. године, након тога Срби немају своју цркву већ потпадају под Цариградску Патријаршију као и сви остали православни хришћани у оквиру Отоманске Империје; њом су управљали цариградски Грци, чувени "фанариоти" (по цариградској четврти Фанар), у народу на лошем гласу као турске слуге и потказивачи и велики грамзивци које је највише интересовао црквени порез који су узимали од осиромашеног народа. Такву ситуацију су искористили Бугари, односно њихова Егзархија која је успостављена 1870. године; они су народу понудили богослужење на црквенословенском (за разлику од грчког на коме су инсистирали фанариоти) и углавном нису наплаћивали црквене услуге или су за њих тражили неку симболичну цену, па је много људи из Македоније пристало уз њих, али су они то злоупотребили како би ширили бугарску националну идеју међу њима. Може се рећи да се бугарска држава крајем 19. века много више од српске трудила да придобије локално становништво у Македонији за своју националну ствар, како би у будућности успоставила Велику Санстефанску Бугарску, коју су им Руси 1878. обећали (како би преко Бугарске Русија проширила своју зону утицаја до Медитерана); Егзархија је свакако имала велику подршку Русије, и то често превиђају или заташкавају многи у Србији који имају вишка русофилије, а не схватају да велике силе увек гледају сопствене интересе, и да ти интереси не морају увек бити у складу са српским интересима, већ и у колизији са њима (у овом случају су подржали бугарске националне тежње науштрб српских). Србија се задовољавала само слањем учитеља и отварањем школа у Македонији, док су бугарски учитељи и свештеници све више антисрпски иступали, почели су са кампањом брисања сваког српског историјског присуства у Македонији, а перу су додали мач у виду ВМРО, терористичке организације којој је главни циљ био формирање аутономне Македоније у оквиру Турске која би се накнадно припојила бугарској држави (очекивали су сличан сценарио као 1885. са Источном Румелијом која је припојена Кнежевини Бугарској); ради тог циља су почели са оружаним нападима и убијањем "патријаршиста" (оних који су остали верни Цариградској Патријаршији, били они Грци или Срби) и српских учитеља и свештеника. Тај терор је трајао дуги низ година и добро је описан у "Пламену четништва", књизи Станислава Кракова. Српска влада је до 1903. и Илинденског устанка сматрала ВМРО ослободилачком организацијом и чак је финансијски подржавала неке од њихових војвода који су ради тога долазили у Београд, а на жалбе представника Срба из Македоније о злочинима које су те исте војводе чиниле према Србима је углавном остајала глува. Тек од 1905. године почиње Српска четничка акција као реакција на насиље и злочине ВМРО али и турских власти и муслиманског (углавном арбанашког) башибозука према Србима у Македонији, а та Акција је у почетку била само приватна иницијатива неколико виђенијих и имућнијих Срба (први међу њима је свакако Лука Ћеловић), да би тек након 1905. иницијативу преузела држава, али тајно. Акција је врло брзо дала резултате, па су чете ВМРО-а које су се инфилтрирале у српске области западно од Вардара (Порече, Скопска Црна Гора, Дримкол, велешки и прилепски крај итд.) до 1908. и доласка Младотурака на власт готово потпуно истеране преко Вардара, а успеси су забележени и у кумановском и кривопаланачком крају, па и јужније; важно је напоменути да су српске четничке војводе у највећем броју случајева били локални Срби из Македоније (Јован Бабунски, Глигор Соколовић, Мицко Крстић, Доксим Михаиловић итд.), а било је и војвода из Србије (Војин Поповић-војвода Вук, Василије Трбић, Воја Танкосић итд.) као и много добровољаца и из Србије и из Македоније.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #21 послато: Октобар 04, 2017, 11:59:45 поподне »
Лупетам напамет и нагађам, али не би ме превише изненадило да се након тестирања покаже ваша веза са родом Мириловића. По неким предањима они су насељени са подручја СЦГ, славите исту славу а већ је нађен један Македонац који би по хаплотипу могао бити Мириловић.
Где и када су се населили?

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #22 послато: Октобар 05, 2017, 12:23:40 пре подне »
Та фамилија у Неродимљу која слави Св. Јована је Лукић од којих сам и ја...Мој резултат је И2а ПХ908...Ово што сте навели има смисла али док се не тестирате немамо ништа осим нагађања и претпоставке...
  :D Дали можда имате неку легенду како се прешли у Неродимљу?
Ја лично волим људе са јужен Србије и северне Македоније. Волим ту културу, дијалект...

Кад си веќ писао о презименама. Мој деда је променио презиме од Нешиќ у Поповски због попа Анѓелка. Деда Нешиќ Душан (отац мог оца) био је комуниста иако његов отац му је то забранио. Побегао је са партизанима и рањен је на сремском фронту. Када је рат завршио добио је неку писарску фунцију од комунисте па ја мом оцу да презиме Поповски. Сматрао је да тако боље може направити политичку каријеру у Македонији.
Тако је и било. Мој отац је завршио комунистичку шкољу...  :)
Од прилике тако нас Скопске Црногорце асимилирају ;) 

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #23 послато: Октобар 05, 2017, 12:38:03 пре подне »
Где и када су се населили?

Ма боље заборави на мој коментар. Баш сам одвалио напамет, немам никаквих озбиљнијих аргумената :). Мириловићи су насељени у Херцеговини барем од 14. века. Али јесте чињеница да тог рода има у Македонији одакле се претпоставља да су насељени. Такође су И2а ДН за који се претпоставља да је у Македонији процентуално заступљенији у односу на И2а ДС него што је то случај на динарским просторима. Као што рекох, славе Јовањдан и по једном предању су дошли са простора СЦГ.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Неродимац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 627
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #24 послато: Октобар 05, 2017, 11:42:51 пре подне »
  :D Дали можда имате неку легенду како се прешли у Неродимљу?
Ја лично волим људе са јужен Србије и северне Македоније. Волим ту културу, дијалект...

Кад си веќ писао о презименама. Мој деда је променио презиме од Нешиќ у Поповски због попа Анѓелка. Деда Нешиќ Душан (отац мог оца) био је комуниста иако његов отац му је то забранио. Побегао је са партизанима и рањен је на сремском фронту. Када је рат завршио добио је неку писарску фунцију од комунисте па ја мом оцу да презиме Поповски. Сматрао је да тако боље може направити политичку каријеру у Македонији.
Тако је и било. Мој отац је завршио комунистичку шкољу...  :)
Од прилике тако нас Скопске Црногорце асимилирају ;)

Што се предања о мојој фамилији нема никакав сачувани траг због чега су се доселили у Неродимље из Могиле...А што се тиче Бугарске ехзархије њу је створила тадашња Русија која је форсирала Бугаре у том тренутку. Та егзархија није прелазила у Косово већ ке највећим делођ деловала на подричју Источне Македонике или како су је они називали Бугарска Македонија, али су деловали и на остатак Македоније...На многим местима је пружан велики отпор по готову у Скопској Ценој Гори...Српска влада је убидевши да ће Бугари заједно са Турцима и Арнаутима да униште српски народ у том подручју основачи су српске конзулате у Скопљу и Приштини и преко њих помагала србима да се сачувају...Када више није могло "милом" почеле су се оснивати мањи одреди или чете који су се називали "комити"...Комита није било много на Косову јер тамо није било потребе за њих али су се пребацивали у Македонију и тамо заједни са комитима из Србије и Македоније колико толико бранили и спашавали народ...О томе имаш пуно у ЦАРИГРАДСКОМ ГЛАСНИКУ који је излазио и Цариграду и тиче се стања Срба у Јужној Србији. Мислим да је почео излазити од 1896. године и има баш пино података о том времену. Можеш га наћи у електронској библиотеци Народне библиотеке Србије као и у календару ВАРДАР али њега електронски нема још нигде...Ова тема и овај крај и тај период је народ некако заборавио због каснијег ослобођења, па Првог па Другог светског рата, затим асимиловањем Срба у Македонце и многих других политичких ствари...Интересантно је то да су комите били углавном из Србије и били су школовани официри, подофицири, учитељи и образовани млади људи жељни слободе њихове браће на југу...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #25 послато: Октобар 05, 2017, 04:34:09 поподне »
Што се предања о мојој фамилији нема никакав сачувани траг због чега су се доселили у Неродимље из Могиле...А што се тиче Бугарске ехзархије њу је створила тадашња Русија која је форсирала Бугаре у том тренутку. Та егзархија није прелазила у Косово већ ке највећим делођ деловала на подричју Источне Македонике или како су је они називали Бугарска Македонија, али су деловали и на остатак Македоније...На многим местима је пружан велики отпор по готову у Скопској Ценој Гори...Српска влада је убидевши да ће Бугари заједно са Турцима и Арнаутима да униште српски народ у том подручју основачи су српске конзулате у Скопљу и Приштини и преко њих помагала србима да се сачувају...Када више није могло "милом" почеле су се оснивати мањи одреди или чете који су се називали "комити"...Комита није било много на Косову јер тамо није било потребе за њих али су се пребацивали у Македонију и тамо заједни са комитима из Србије и Македоније колико толико бранили и спашавали народ...О томе имаш пуно у ЦАРИГРАДСКОМ ГЛАСНИКУ који је излазио и Цариграду и тиче се стања Срба у Јужној Србији. Мислим да је почео излазити од 1896. године и има баш пино података о том времену. Можеш га наћи у електронској библиотеци Народне библиотеке Србије као и у календару ВАРДАР али њега електронски нема још нигде...Ова тема и овај крај и тај период је народ некако заборавио због каснијег ослобођења, па Првог па Другог светског рата, затим асимиловањем Срба у Македонце и многих других политичких ствари...Интересантно је то да су комите били углавном из Србије и били су школовани официри, подофицири, учитељи и образовани млади људи жељни слободе њихове браће на југу...

 Први број "Цариградског Гласника", чији је оснивач, власник и први уредник до своје смрти је био Пећанац Никодим Савић (Савовић) шире Бракочевић, изашао је на Светог Саву, 1895.године.  Никодим Савић (р.1865- Пећ, 1897. Цариград).  Никодим С. Савић је био књижевник, приповједач, дечји писац, путописац, етнограф, преводилац и новинар. Лист је излазио на српском језику, ћирилицом од 14.јануара (по старом календару) 1895.г. до гашења 10.октобра 1909.г, с прекидима до 1907.г.  Дозволу за покретање листа дао је Султан Гази- Абдул Хамид. Упоредни назив новина био је на српском ( наслов), турском (наднаслов) и француском језику (поднаслов).  Лист је окупио бројне сараднике са подручја Старе Србије, као и са других  територија. Лист  је намијењен тзв. отоманским Србима- држављанима  Турске...  Свима које интересује прошлост Старе Србије препоручујем  "Цариградски Гласник".

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #26 послато: Август 01, 2018, 08:22:21 поподне »
Ово је Рамно <a href="https://www.youtube.com/v/YF2cvBgOce4" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/YF2cvBgOce4</a> врх Скопске Црне Горе. Овај врх припада Албанцима преко 150 година.
 
Са севера се види Косово и албанска, некад Хрисќанска села. Види се чак и база Бондстил.

Ја југа се види цело Скопље и Скопска котлина. У подножју са јужне стане налазе се 9 Црногорска села (македонско-српска).
Дијалект је специфичан иако се налазе близу главног града Македоније.
http://www.wikiwand.com/en/Skopska_Crna_Gora_dialect


« Последња измена: Август 01, 2018, 08:34:01 поподне НиколаВук »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #27 послато: Август 18, 2018, 12:43:54 поподне »
Из књиге Јована Трифуноског "Скопска Црна Гора" о роду Качаничких из Побужја/Побожја:

« Последња измена: Август 18, 2018, 12:49:23 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #28 послато: Август 18, 2018, 01:15:18 поподне »
Из књиге Јована Трифуноског "Скопска Црна Гора" о роду Качаничких из Побужја/Побожја:




Занимљиво ми је посебно што сам за просторе Старе Србије навикао да видим презимена која се завршавају на ски а патронимског су карактера..по први пут видим да је и тамо постојао обичај давања топонимских презимена још на наставак чки,што је ипак била пракса за северније крајеве (Банат,Бачка и помало у Срему ). :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Pope

  • Пчиња и Македонија
  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #29 послато: Новембар 14, 2018, 11:36:19 поподне »
Zdrava svima ucesnici ovog foruma.Zanima me poreklo moje porodice Kaevic, krsna Slava sv.Gorgija 16novembar ,mogu se naci I kao :Kajevic,Kaevic , Kaevici , Kaevski, Kajevski ili takozvani Kaevi, Kaevi, Kaevici, Kajevici ili Kajovi koja vazi za veoma velika porodica koja je oko 1910 godina brojala oko 37 kuca koji su bili smesteni u  selama Cucer I Banjani u Skopskoj Crnoj Gori. Moja porodica pored nekih saznanja I knjige su dosli u Cucer I Banjani oko 1700-te godine(neznam tacno) is mesta Gelekara okolina Vitina sa Kosova radi neki  problem koji su imali sa turcima. Interesuje me poreklo sa Kosova, moze li da se pronage nesto vise? Poz

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #30 послато: Новембар 15, 2018, 12:02:24 пре подне »
Zdrava svima ucesnici ovog foruma.Zanima me poreklo moje porodice Kaevic, krsna Slava sv.Gorgija 16novembar ,mogu se naci I kao :Kajevic,Kaevic , Kaevici , Kaevski, Kajevski ili takozvani Kaevi, Kaevi, Kaevici, Kajevici ili Kajovi koja vazi za veoma velika porodica koja je oko 1910 godina brojala oko 37 kuca koji su bili smesteni u  selama Cucer I Banjani u Skopskoj Crnoj Gori. Moja porodica pored nekih saznanja I knjige su dosli u Cucer I Banjani oko 1700-te godine(neznam tacno) is mesta Gelekara okolina Vitina sa Kosova radi neki  problem koji su imali sa turcima. Interesuje me poreklo sa Kosova, moze li da se pronage nesto vise? Poz

Пробај да користиш слова Ч, Ћ, Ш, Ђ и Ж, јер се не зна да ли си Каевић или Каевиц и да ли су твоји из села Цуцер, Ћућер, Чучер, Цућер, Цучер, Ћуцер, Ћучер, Чуцер или пак Чућер...
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Pope

  • Пчиња и Македонија
  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #31 послато: Новембар 16, 2018, 01:18:10 пре подне »
Ok. Зanima me poreklo porodice Kajeviћ ili Kaeviћ(pomalo зactupano) u Skopskoj crnoj gori ih зovu Kajevi,Kajovi,Kaevi.Krsna slava ѕv.Ђorђe(16.novembar). Oko 1700-te iз masta Ђelekara- Vitina-Kosovo(pomoravje) radi problema sa turaka prebegli su u sela Čučer i Banjani Ѕkopske crne gore,okoline Ѕkoplje-Makedonija. Зanimljiv podatak je da je moj čukun deda stradao u grdelicke klisure 1916 kao svešteno lice.Poз.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #32 послато: Новембар 16, 2018, 10:10:51 пре подне »
Ok. Зanima me poreklo porodice Kajeviћ ili Kaeviћ(pomalo зactupano) u Skopskoj crnoj gori ih зovu Kajevi,Kajovi,Kaevi.Krsna slava ѕv.Ђorђe(16.novembar). Oko 1700-te iз masta Ђelekara- Vitina-Kosovo(pomoravje) radi problema sa turaka prebegli su u sela Čučer i Banjani Ѕkopske crne gore,okoline Ѕkoplje-Makedonija. Зanimljiv podatak je da je moj čukun deda stradao u grdelicke klisure 1916 kao svešteno lice.Poз.

Пронашао сам нешто мало о појединцима из твоје фамилије:
  • Почетком 20. века на територији гњиланске Витине помиње се посед богатог Диме Кајевића из Скопља. (Ђорђе Микић, "Друштвене и економске прилике косовских Срба у ХIХ и почетком ХХ века", стр. 196). Вероватно се ради о Димитрију Кајевићу, механџији из скопских Бањана, чије је име наведено на списку српских домова у Скопљу из 1901. године, који је за потребе српског посланства у Цариграду саставио администратор Скопске епархије и потоњи митрополит Фирмилијан Дражић. (Славиша Недељковић, "Преглед организованог рада националне акције српске владе у Маћедонији и старој Србији крајем 19. века", Вардарски зборник 09, САНУ, Београд 2012, стр. 88)
  • У говору Светозара Томића, некадашњег професора Скопске гимназије од 1898, одржаног 1934. године, помиње се Јован (Павла) Кајевић, рођен 1892. у Чучеру (Скопска Црна Гора). Јован је завршио први разред гимназије у Скопљу (1904-1905), где је био члан културног удружења ђака скопске гимназије и учитељске школе "Српско коло". (Зоран Живковић Христић, "Два прилога Светозара Томића о раду српских културних и просветних установа у Скопљу на крају XIX и почетком XX века", Вардарски зборник 07, САНУ, Београд 2010, стр. 125)
  • Миливоје Б. Кајевић, учитељ из Скопља, био је 1914. године припадник славног Скопског ђачког батаљона, познатијег као Батаљон 1300 каплара. Помиње се у споменици 1941. године, када је још увек био жив. ("Скопски ђачки батаљон 1914. Батаљон 1300 каплара", репринт, Београд 1969, стр. 649)
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #33 послато: Новембар 16, 2018, 12:16:24 поподне »
Род Кајови-Кајевићи се помиње у књизи Јована Трифуноског: "Скопска Црна Гора", у селима Бањани и Чучер:



Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Pope

  • Пчиња и Македонија
  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #34 послато: Новембар 16, 2018, 02:32:41 поподне »
Hvala na brзu saradnju. Interesuje me vreme kad su bili u Ђerekara,jeli ima neki podatak,to je bilo oko 1700-te godine. Preзime koje je nosila moja porodica iз Čučer u to vreme(1900) je bilo Popoviћ(Duščičevi-rod koji potiče od kajeviћi) isto i svešteno lice koje sam spomenuo koje je stradalo u Grdeličkoj Klisuri je bio Popoviћ.Moj pradeda se školovao na Svetoj Gori.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #35 послато: Новембар 16, 2018, 02:48:50 поподне »
Hvala na brзu saradnju. Interesuje me vreme kad su bili u Ђerekara,jeli ima neki podatak,to je bilo oko 1700-te godine. Preзime koje je nosila moja porodica iз Čučer u to vreme(1900) je bilo Popoviћ(Duščičevi-rod koji potiče od kajeviћi) isto i svešteno lice koje sam spomenuo koje je stradalo u Grdeličkoj Klisuri je bio Popoviћ.Moj pradeda se školovao na Svetoj Gori.

С обзиром на разгранатост рода, вероватно се то десило у првој половини 18. века. Према Атанасију Урошевићу ("Горња Морава и Изморник"), Ђелекаре (Ђерекаре) је 1720-тих, када су се доселили Арбанаси, било српско село, чије се становништво раселило због арбанашког насиља. Код Милана Ивановића, у оквиру описа села Ђелекаре и његових црквених споменика у књизи "Задужбине Косова", је забележено да су Срби исељеници из овог места сачували предање да је њихов предак још око 1800. године слао "соколе цару" (ђелекари/ђерекари је турцизам са значењем "соколари").
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Pope

  • Пчиња и Македонија
  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #36 послато: Новембар 16, 2018, 04:34:41 поподне »
Hvala na informacije, valjda je tesko doči do podatke зa vreme kad su bili u Ђelekara. Možda bi moglo da se pronaђe neki podatak u selu Čučer(skopska crna gora) i selu Vučidol(spada u skopsko polje
 ili sredorek) tamo su preseljeni po balkanske vojne, cukundeda je bio prota skopske crne gore,a pradeda ucitelj preзime Popoviћ. Poзdrav

Ван мреже Кајевић СЦГ

  • Гост
  • *
  • Поруке: 12
  • E-V13
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #37 послато: Јун 21, 2019, 10:49:37 поподне »
Скопска Црна Гора се може назвата још и мала Шумадија у Македонији     :)

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #38 послато: Децембар 19, 2021, 01:27:25 пре подне »
Среќна слава Св. Никола свима који славе.
Посетио сам цркву Св. Никола која се налази у данас 90% Албанском селу Љуботен на Скопској Црној Гори.
Црква је у току реставрације и опкружена је бетонским ѕидом висок преко 3 м а дужина ѕида око 40м
https://ibb.co/RQy42rv
Јелена
https://ibb.co/4N2bqBt
Цар Душан
https://ibb.co/jZw3bLM
Урош
https://ibb.co/Fx4wF48
Јелена, Цар Душан и мали Урош
https://ibb.co/2cWxZk3
Натпис на улаз у цркви на којем пише да га је саградила непозната властелинка Даница у 1337 године.
https://ibb.co/v3gBzQ2
Стари дуб испред црвке којег по предању неки Албанац покушао да га сече
https://ibb.co/hYHYjkK

Са овог брда види се Скопје као на длану. Црква делује као да је у шаци изнад Скопја.
https://youtu.be/Z5V9_BvyfEA

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Скопска Црна Гора
« Одговор #39 послато: Децембар 19, 2021, 04:09:33 поподне »
Среќна слава Св. Никола свима који славе.
Посетио сам цркву Св. Никола која се налази у данас 90% Албанском селу Љуботен на Скопској Црној Гори.
Црква је у току реставрације и опкружена је бетонским ѕидом висок преко 3 м а дужина ѕида око 40м
https://ibb.co/RQy42rv
Јелена
https://ibb.co/4N2bqBt
Цар Душан
https://ibb.co/jZw3bLM
Урош
https://ibb.co/Fx4wF48
Јелена, Цар Душан и мали Урош
https://ibb.co/2cWxZk3
Натпис на улаз у цркви на којем пише да га је саградила непозната властелинка Даница у 1337 године.
https://ibb.co/v3gBzQ2
Стари дуб испред црвке којег по предању неки Албанац покушао да га сече
https://ibb.co/hYHYjkK

Са овог брда види се Скопје као на длану. Црква делује као да је у шаци изнад Скопја.
https://youtu.be/Z5V9_BvyfEA

Хвала пуно !
Што се тиче ове цркве и других манастира штп подигпше Немањићи и српска властела..јел се они налазе у оквирима СПЦ или припадају албанској православној цркви?
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*