II
Динарска планинска кућа (Змијање)
Дрвена кућа (брвнара) је кућа планинских и брдовитих предјела. Грађена је од водоравно слаганих брвана укрштених на угловима. Основе је правоугаоне, са двоја наспрамно постављена врата и високим (косим) кровом са покривачем од сламе, бујади. Такође, могу да буду и ископани темељи, који нису дубоки, озидани у пијеску или кречу, такође од неправилног камена. Понекад је то читав зидић, нарочито кад је нагнуто земљиште. Ако је оно исувише стрмо, темељи се изводе степенасто, како то захтијева терен. На темеље се поставља основна греда звана темељача а даље на темељачу се настављају „зидови“.
Зидови се састоје од водоравно наслаганих брвана која су укрштена на угловима, без усправних стубова на угловима, што је својствено брвнарама. Стубови се могу јавити само уз отворе за врата и то један на бочним зидовима ради учвршћивања конструкције. Зидови никад не прелазе човјечију висину.
Кровови су високи и стрми, најчешће покрвени шиндром. Шиндра је тежак кровни покривач нарочито ако је од храстовине, што је већином случај. Дебљина шиндре је од 5 до 10 cm, а дужина од 70 до 100 cm. Шиндра се не ређа једна поред друге или једна изнад друге. Шиндра шиндру преклапа и по висини и по ширини. На крову се налази један или више отвора најпримитивнијих изреза на зидовима до нешто већих. Најмањи отвори у исто вријеме јесу и најстарији. Ови отвори су имали функцију прозора. Прозори се затварају даском или капком. Капак се отвара и затвара тако што је уз зид постављен један жлијеб, на којем је капак стајао и преко тог жлијеба се помјерао. Прозори чешће служе за одвод дима из куће, него за освијетљење просторије.
Један или више отвора се називају “баџа” или “комин” а из куће се отварају дугом мотком “баџењачом” односно “комњачом”. Ови отвори служе да кроз њих излази дим јер брвнара нема димњак. У данашње вријеме, сачуване брвнаре су покривене лимом или цријепом.
Подови су обично земљани, покривени каменим плочама или опеком.
Отвори могу бити различитих димензија. Куће брвнаре су имале двоја врата и то са источне и западне стране. С обзиром да је двориште тако било распоређено, источна врата су била главна улазна врата, а западна су служила када се ишло са послова који су обављани у пољу или штали.
Двориште
Насеља на Змијању су разбијеног типа. Обухватају по неколико физиономских дијелова (заселака) који су удањени једаи од другог и по неколико километара. Обично унутар једног засеока, становништво је било родбински повезано.
У већини случајева засеоци су добијали називе по именима фамилија које су биле најбројније, по својствима терена и другим карактеристикама. Унутар сваког засеока, карактеристично је двориште.
На централном мјесту је постављена кућа, а око куће се редају остале зграде у правцу исток-занад. Са источне стране и најближе кући постављени су чисти објекти (зградица, мљечар, кукурузана и амбар). Зградице су посебне грађевине, мањих су димензија од куће, и служиле су за становање ожењених чланова задруге и њихових породица. Колико је у једној задрузи било ожењених задрутара толико је било и зградица. На западном дијелу, удањено од куће, грађени су прљави објекти (штале, свињци, кокошињци и сл.).
Обично се пазило да у близини куће, у дворишту, има воде, односно извор или локва, којом би се служило и у домаћинству а и за напајање стоке.
ИЗВОР:
ЈУ МУЗЕЈ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, БАЊА ЛУКА
Владимир Ђукановић - ЗМИЈАЊЕ
ПОКУЋСTВО ДИНAРСКЕ ПЛАНИНСКЕ КУЋЕ БРВНАРЕ ИЗ ЗБИРКЕ ЕТНОЛОШКОГ ОДЈЕЉЕЊА МУЗЕЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, Бања Лука, 2015.
Одабрао и приредио: Војислав Ананић