Скоро сам гледао објављени попис Попис херцеговачког санџака из 1477. године који је преведен и објављен 1985. од стране Оријенталног Института у Сарајеву. У њему је описано и становништво нахије Ровца те 1477. године. Ово је тај дио:
У досадашњим монографијама о племену Ровца наводи се њихово поријекло од Никшићког племена, тј. од Никшиног унука Гојака. Више о томе на сљедећој интернет страници
http://hr.wikipedia.org/wiki/Rovca_%28pleme%29, којој додуше не знам извор, али се ово предање може наћи и у осталим монографијама. Занимљиво је да су те монографије новијег датума, тј. да су објављиване након 1985. кад се појавио поменути Попис и да се све позивају на сачувано предање у самим Ровцима. Нисам нашао ниједан релевантан старији извор који говори о Гојаку и његовим синовима Булату, Срезоју, Шћепану и Влаху од којег су настала главна ровачка братства Булатовићи, Срезојевићи, Шћепановићи и Влаховићи. Са друге стране видим да су аутори тих монографија итекако упознати са објављеним пописом из 1477. године јер га помињу у својим текстовима. Зашто све ово пишем?
Из простог разлога јер зачуђује подударност имена из пописа 1477. и имена из сачуваног предања, што све наводи на сумњу, која додуше можда није оправдана. Уколико је предање о Влаху, Срезоју, Шћепану и Булату постојало међу Ровчанима и прије превођења и објављивања овог пописа, онда је очуваност предања и поклапање са историјским чињеницама заиста за дивљење. Да се разумијемо попис и предање се не слажу у потпуности, али се слажу веома што и изазива сумњу.
Наиме, предање каже:
"Prema narodnom predanju najstariji predak Rovčana bio je Nikša koji je živio u Grblju u Boki. Njegov otac, ban Ilijan, bio je oženjen Jevrosimom, sestrom kralja Stefana, sina Vukana Nemanjića koji je sagradio manastir Moraču 1252. g. Nikšin unuk Gojak je došao u sukob s banom Ugrenom koji je upravljao Nikšićkom Župom, pa je posle ubojstva bana Ugrena pobjegao u današnja Rovca i nastanio se na desnoj strani Mrtvice, u blizini njenog utoka u rijeku Moraču. Gojak je tu osnovao porodicu i prema rovačkom predanju imao je 4 sina: Bulata, Vlaha, Šćepana i Srezoja od kojih su se formirala današnja velika rovačka bratstva: Bulatovići, Vlahovići, Šćepanovići i Srezojevići."
У попису из 1477. налазимо имена свих синова Гојакових осим Булата, Срезоје је додуше Стрзоја, Шћепан је Степан, А Влахо је Влахо. Преносилац предања каже да је Булатов син заправо уписани кнез Вуксан. Тако да би онда требали имати све на броју.
Попис наводи пет синова Степана: Вукача, Владка, Божидара, Рахоја и Степана.
Предање наводи такође пет синова Шћепана: Вукца, Влатка, Божидара, Радоја и Станишу.
Попис наводи четири сина Стрзоја Стрза: Радоњу, Радича, Лукача, Вукашина.
Предање наводи такође синове Срезоја: Радоњу, Радича, Луку и Вукаша.
Попис наводи два сина Влаха: Богету и Вука.
Предање такође наводи два сина Влаха: Богету и Николу, али и кћер Сенију.
У попису нема Булата, али се у предању за кнеза Вуксана каже да је син Булатов и да су сви Булатовићи од његова два сина: Богића и Батрића. У попису има кнеза Вуксана, али се не спомињу његови синови. Уписан је додуше Петко син Богића, па би овај Петко могао бити унук Вуксанов.
За вријеме овог пописа из 1477. чини се да претходна генерација Булат, Срезоје, Влахо и Шћепан није више међу живима и да су пописани њихови синови, па и унучад. Ако је отац ове четворице који су 1477. већ били покојни ,вјероватно од старости, јер није пописан ниједан, био Гојак који се први доселио у Ровца онда би тај Гојак требао бити рођен око 1340. године, а његов деда Никша око 1280., његов отац бан Илијан из Грбља који је био ожењен ћерком Вукана Немањића требао би бити рођен око 1250. што га , уз узимања у обзир просјечног узимања година у генерацијама, може заиста смјестити у реалну историјску причу коју наводи предање.
Оно што мене интересује јесте да ли је прича о Срезоју, Влаху, Шћепану и Булату постојала прије објављивања овог пописа из 1477., ако јесте, да ли је негдје и забиљежена и објављена?
Не бих желио да вјерујем да је неко прочитавши попис, сјео и лијепо саставио причу и представио је као народно предање. Али код нас се никад не зна.
Уколико неко зна нешто више о овом, нека напише.
