Као што верни посетиоци ове теме знају, већ неко време свој активизам сам пренео на генетска истраживања порекла прибраћених родова Никшићима, па ево још једне исцрпне анализе WGS резултата, Цветковића из Требиња код Куршумлије (Лучиндан, преслава Марковдан):
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=1571.msg188218#msg188218Анализу сам написао у 8 делова, у њима сам пре свега изнео своја тумачења на мтдна хаплогрупу Цветковића и смерове миграција становништвa Бихора и Средњег Полимља од 17. века (које иначе прате и миграције бројних лучинштака са преславом Марковдан, тамо где су родовске преславе опстале), затим на порекло и оне најраније миграције првих припадника Цветковићеве основне хаплогрупе, тачније једне од основних словенских хаплогрупа I2-Z17855, чија се источна разноврсност и распрострањеност њених подграна могу објаснити са изнетим историјским догађајима, од периода првих досељавања Словена на Балканско полуострво па до правих српских ширења државе Немањића крајем 13. века на рачун Бугарске и Византије, а које су утицале на становништво новоосвојених области и на његова померања ка центру српске државе, након чега су се и догодиле основне интеракције између Никшића и предака тестираних припадника у следећим подгранама које сам описао (на простору данашњег бијелопољског краја, средњовековне жупе Лим), као и на даље сеобе са тога подручја оних са различитим крсним славама:
I2-Z17855>Y230195>Y230196>A16413>Y135658>A20030>
BY55537,
I2-Z17855>Y230195>Y230196>A16413>Y135658>A20030>
Y135646,
I2-S17250>PH908>FT14506>Y56203>
Y134578.
На основу свега тога, посебну пажњу сам на крају поклонио и генеалогији најпознатијег А20030 рода Љешњанима - Војинићима из Доње Мораче, као и њиховим усменим предањима, где сам се такође у једном делу критички осврнуо и на романтизовану традицију "јужних" Никшића, на један од четири фактора који осим што је утицао на предања Љешњана - Војинића, утицао је у великој мери да се на право порекло Никшића Роваца и Оногошта, временом заборави.
Признајем, ја нисам неко ко је стручно квалификован да пише овакве анализе, али кроз цело излагање сам остао доследан свим својим садашњим сазнањима у науци, које непрестано обогаћујем са новим аргументима и сазнањима из бројних чланака и литература, лако доступним преко интернета. Можда читаоца не уводим довољно у материју која је погодна за спекулативно размишљање, можда га на специфичан начин доводим до неких одређених закључака, где нема превише простора за неке друге теорије и маневар (иако то заправо не желим), али то је начин који мени омогућује стварање сопственог става и мишљења, који мене самог пре свега необавезно и првенствено инспирише и чини задовољним. А сведоци смо били и на овој теми, да је уместо прибављања већег броја узорака, додатних испитивања и сталоженог и упорног рада при изучавању порекла, традиције и предања нашег племена, укључујући и на порекла прибраћених родова, углавном било присутно некакво нестрпљење, условљено нереалним жељама и применом "грубе силе", које је на крају довело до преурањених теорија па и до извесног разочарења и до непомирења са научним чињеницама и новим сазнањима које се косе са њима, укључујући и са традицијом. А конкретно, традиција (теорија) о Грбљу, као матици Никшића и пре појаве првих популационих генетских истраживања, била је апсолутно научно неоснована. Сторија о угледном племићу, потомку Свете лозе Немањића, по мушкој или женској линији (свеједно), који напаса козе и овце, коси траву и пласти, по неким забитима у односу на свој заувек напуштен дворац и родни и питом крај, добро је позната код бројних динарских племена. Па још када се ту упетљају и свештеници, са својим верзијама, као што је то био случај са свештеницима на полуострву Луштици, нема краја бајкама. Чак ни ово откривање матице Никшића у Старој Рашкој, не мења ништа по питању тих предања. А коме су ближе и драже такве наративне структуре од науке, тај је овде залутао и свакако да ће у мени у будућности имати једног од највећих критичара, да не кажем хејтера.
