Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 363948 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1860 послато: Јануар 18, 2023, 03:21:11 поподне »
Значи Ђиласи и Чворовићи су за сад PH908*?
Јесу то ови Ђиласи од којих су Алекса и Милован?

Да, то су ти Ђиласи. Међутим, за њих још увијек не знамо које су хаплогрупе.

Била би фора да се испостави да су повезани са Ђиласима у Крајини. Мада ријетке су ситуације да се презиме пренесе на линији Херцеговина/Крајина. Сем ако се не ради о племенском имену (Кричка, Дробњак и сл.)

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1861 послато: Јануар 18, 2023, 04:53:00 поподне »
Да, то су ти Ђиласи. Међутим, за њих још увијек не знамо које су хаплогрупе.

Била би фора да се испостави да су повезани са Ђиласима у Крајини. Мада ријетке су ситуације да се презиме пренесе на линији Херцеговина/Крајина. Сем ако се не ради о племенском имену (Кричка, Дробњак и сл.)

Најјача фора је кад два рода која дијеле исто, лингвистички специфично презиме испадну удаљени 20-70 хиљада година по мушкој линији (Кецмани рецимо). Не би ме чудило да црногорски и крајишки Ђиласи припадну хаплогрупама које су удаљене отприлике толико. Колико знам, крајишки Ђиласи су I1.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1862 послато: Јануар 18, 2023, 05:00:30 поподне »
Било би добро када би Опачићи из Мокрог Поља (Вагићи, Вукмирице, Каназири, Костићи, Муждале, Опачићи, Поповићи, Сучевићи и Тривићи) одрадили дубинско тестирање. Данас мали део Лучинштака из села носи презиме Опачић, али је документовано да је свима њима то старо презиме, што је одличан пример раслојавања једног крајишког рода.

Исто тако, занимљиво би било одрадити дубинско тестирање неког од Опачића из Плавна, пошто имамо потврђене банијске Плављаниће са крсном славом Лучиндан као носиоце хаплогрупе J2b-M241.

Никшићи са крсном славом Лучиндан присутни су од краја XVIII века у селу Кобиљак на Банији, с тим да је након Другог светског рата највећи део њих колонизован у Бачку (село Пригревица).
Да, Опачићи из Мокрог Поља су веома битни за дубинско тестирање и успео сам да придобијем тројицу њих за SNP тестове, након што буде познат WGS резултат Трубића из Стражица код Рибника. Један од тих Опачића је и онај који је тестиран на 23 маркера, чији хаплотип се разликује на 2 маркера у односу на Трубићев. Трубић је испао позитиван на никшићки Y189944, негативан је на Y250780. Истовремено, добићемо ускоро и WGS профилизацију тамошњих лучинштака са J2b-M241, тестом Париповића из Гламоча и уз WGS Корићанца из Богутовца код Краљева бићемо у прилици да сазнамо колика је њихова међусобна удаљеност, укључујући и њихово јасно позиционирање у односу на Боторића из Опаљеника код Ивањице са славом Алимпијевдан и са предањем о пореклу из Бијелог Поља, да ли ће то бити управо подграна J2b-M241>PH1602>J-Y40852>J-Y40288 којој припадају Боторић и Бугарин из Пазарџика, с обзиром да су Париповићу по дужем хаплотипу они најближи: https://www.yfull.com/tree/J-PH502/. Видећемо ускоро какав ће епилог ове акције бити. а моје мишљење је да је ова скупина лучинштака (Опачићи Y189944+J2b-M241) рано мигрирала у Босанску Крајину и Далмацију из Рашке, тачније из бијелопољског краја, могуће још почетком 16. века и да апсолутно никакве везе немају са Херцеговином и градом Никшић, као што је то случај за већину Никшића.

Најјача фора је кад два рода која дијеле исто, лингвистички специфично презиме испадну удаљени 20-70 хиљада година по мушкој линији (Кецмани рецимо). Не би ме чудило да црногорски и крајишки Ђиласи припадну хаплогрупама које су удаљене отприлике толико. Колико знам, крајишки Ђиласи су I1.
Управо то.
« Последња измена: Јануар 18, 2023, 05:02:09 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1863 послато: Јануар 18, 2023, 05:15:07 поподне »
Да, Опачићи из Мокрог Поља су веома битни за дубинско тестирање и успео сам да придобијем тројицу њих за SNP тестове, након што буде познат WGS резултат Трубића из Стражица код Рибника. Један од тих Опачића је и онај који је тестиран на 23 маркера, чији хаплотип се разликује на 2 маркера у односу на Трубићев. Трубић је испао позитиван на никшићки Y189944, негативан је на Y250780.

Ово сам пропустио да је Трубић већ SNP потврђен Никшић. То је добро, онда има наде да и остали буду позитивни.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1864 послато: Јануар 18, 2023, 06:05:18 поподне »
Да, Опачићи из Мокрог Поља су веома битни за дубинско тестирање и успео сам да придобијем тројицу њих за SNP тестове, након што буде познат WGS резултат Трубића из Стражица код Рибника. Један од тих Опачића је и онај који је тестиран на 23 маркера, чији хаплотип се разликује на 2 маркера у односу на Трубићев. Трубић је испао позитиван на никшићки Y189944, негативан је на Y250780. Истовремено, добићемо ускоро и WGS профилизацију тамошњих лучинштака са J2b-M241, тестом Париповића из Гламоча и уз WGS Корићанца из Богутовца код Краљева бићемо у прилици да сазнамо колика је њихова међусобна удаљеност, укључујући и њихово јасно позиционирање у односу на Боторића из Опаљеника код Ивањице са славом Алимпијевдан и са предањем о пореклу из Бијелог Поља, да ли ће то бити управо подграна J2b-M241>PH1602>J-Y40852>J-Y40288 којој припадају Боторић и Бугарин из Пазарџика, с обзиром да су Париповићу по дужем хаплотипу они најближи: https://www.yfull.com/tree/J-PH502/. Видећемо ускоро какав ће епилог ове акције бити. а моје мишљење је да је ова скупина лучинштака (Опачићи Y189944+J2b-M241) рано мигрирала у Босанску Крајину и Далмацију из Рашке, тачније из бијелопољског краја, могуће још почетком 16. века и да апсолутно никакве везе немају са Херцеговином и градом Никшић, као што је то случај за већину Никшића.
Управо то.

Нисам сигуран да су крајишким Лучинштацима најближи Боторићи и група са славом Алимпијевдан. Штавише, рекао бих да по хаплотипу ближе рођаке имају у неким другим областима (Јужна и Централна Србија). Али свиђа ми се овај оптимизам који гајиш око везе крајишких и старовлашких J-PH1602. Са становишта миграција, свакако је та веза логичнија, видећемо да ли постоји и генетичка потврда за тако нешто. Имаш гајбу пива ако ти успе.

Апропо I2-PH908, чињеница да су Бањани веома бројни у Крајини, говори да су вероватно и крајишки Никшићи из те области пореклом.

Иначе, ако се баш не докаже другачије, мислим да је теорија о кретању прибраћених родова још из матице увек на климавим ногама. Углавном до спајања ових родова "у једно" долази на простору Крајине. За Кецмане то тешко можемо доказати пошто им не назиремо матицу источно (три честе хаплогрупе/подгране), али добра провера може бити овај тест са I2-PH908/J-PH1602.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1865 послато: Јануар 18, 2023, 07:57:32 поподне »
Најјача фора је кад два рода која дијеле исто, лингвистички специфично презиме испадну удаљени 20-70 хиљада година по мушкој линији (Кецмани рецимо). Не би ме чудило да црногорски и крајишки Ђиласи припадну хаплогрупама које су удаљене отприлике толико. Колико знам, крајишки Ђиласи су I1.

Не треба заборавити да је у Крајини код тих прибраћених родова реч углавном о призећивању, лаштву, доласку на женино, или туђе имање, па преузимање презимена и/или славе (то се лепо може испратити и у литератури). Дакле мало је случајева да су неки родови дошли као прибраћени још из матице. То се дешавало углавном на простору Крајине, питање је само у ком тренутку.

Најинтересантнији случај можда и јесу Опачићи, тј. I2-PH908/J-PH1602, мада по свој логици и ту је дошло до неког прибраћивања, само нешто раније.

Код Кецмана је ситуација релативно чиста. Већина крајишких родова са славом Вартоломијевдан припада подграни I2-PH908 (исти род). Остаје да се тестира још неколико родова из источнијих крајишких области. Постоји један уначки огранак Кецмана са хаплогрупом J2b-M205, као и један петровачки са R1a-M458. У Крајини постоје и Кецмани R1b-Z2705 који славе Никољдан и припадају генетичком роду крајишких Никољштака R1b. Али су презиме вероватно узели од "правих" Кецмана, будући да су им географски близу.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1866 послато: Јануар 18, 2023, 08:38:35 поподне »
Нисам сигуран да су крајишким Лучинштацима најближи Боторићи и група са славом Алимпијевдан. Штавише, рекао бих да по хаплотипу ближе рођаке имају у неким другим областима (Јужна и Централна Србија). Али свиђа ми се овај оптимизам који гајиш око везе крајишких и старовлашких J-PH1602. Са становишта миграција, свакако је та веза логичнија, видећемо да ли постоји и генетичка потврда за тако нешто. Имаш гајбу пива ако ти успе.

Апропо I2-PH908, чињеница да су Бањани веома бројни у Крајини, говори да су вероватно и крајишки Никшићи из те области пореклом.

Иначе, ако се баш не докаже другачије, мислим да је теорија о кретању прибраћених родова још из матице увек на климавим ногама. Углавном до спајања ових родова "у једно" долази на простору Крајине. За Кецмане то тешко можемо доказати пошто им не назиремо матицу источно (три честе хаплогрупе/подгране), али добра провера може бити овај тест са I2-PH908/J-PH1602.
Оптимизам заснивам искључиво на основу хаплотипова, некада га генетске анализе не подрже али у овом случају да, јесам оптимистичан. ;) Можда нисам био довољно јасан када сам писао о евентуалној "блискости" крајишких лучинштака са Боторићем, сматрам да ова веза свакако није средњовековна већ раносредњовековна, док са Корићанцем би она могла бити и нешто млађа, од 800-1000 година, због исте крсне славе (подсећам, стара слава Корићанаца је Лучиндан). Ту су наравно и родови из јужне и централне Србије које си поменуо, што све иде у прилог тези о источном пореклу крајишких лучинштака J2b-M241. Да је у питању заједничка миграција, довољно говори податак што је Опачић њихово најстарије презиме и што тестираних Опачића има са обе хаплогрупе.

Што се тиче Бањана и неких заједничких миграција са Никшићима (ако сам те добро разумео), не знам када ћете колеге Пореклаши већ једном схватити да је доминантна хаплогрупа Никшића Жупљана и Ровчана I2-FT190799>Y189944-Y250780, да је разноврсност и распрострањеност старијих никшићких подграна на северу, да је огромна већина ових подграна потпуно непостојећа међу Никшићима Жупе и Роваца, да изгледа постоји и приличан број прибраћених родова међу Жупљанима, можда је била очекивана, можда и није али ни оваква хетерогеност свакако не иде у прилог некаквом староседелачком статусу Никшића у Оногошту (самим тим је број нетестираних братстава Никшића Жупе све мањи и све мања је шанса, готово је минимална, да ће се нешто круцијално десити по питању веће разноврсности међу њима), да је оборено и предање о Грбљу и/или Зети као и превремен закључак о средњовековном Оногошту (Лукавици или шта већ) као матици племена и да су Лимски/Тарски Никшићи били припадници FT190799-Y189944 подграна. Када то будете разумели и прихватили (иако ми није циљ никоме ништа да доказујем, већ да коначно пронађем негде своје старије братственике), постаће вам и ови дубински резултати Никшића логичнији и неки други закључци доста смисленији.
« Последња измена: Јануар 18, 2023, 08:45:57 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1867 послато: Јануар 18, 2023, 08:57:29 поподне »
Оптимизам заснивам искључиво на основу хаплотипова, некада га генетске анализе не подрже али у овом случају да, јесам оптимистичан. ;) Можда нисам био довољно јасан када сам писао о евентуалној "блискости" крајишких лучинштака са Боторићем, сматрам да ова веза свакако није средњовековна већ раносредњовековна, док са Корићанцем би она могла бити и нешто млађа, од 800-1000 година, због исте крсне славе (подсећам, стара слава Корићанаца је Лучиндан). Ту су наравно и родови из јужне и централне Србије које си поменуо, што све иде у прилог тези о источном пореклу крајишких лучинштака J2b-M241. Да је у питању заједничка миграција, довољно говори податак што је Опачић њихово најстарије презиме и што тестираних Опачића има са обе хаплогрупе.

Што се тиче Бањана и неких заједничких миграција са Никшићима (ако сам те добро разумео), не знам када ћете колеге Пореклаши већ једном схватити да је доминантна хаплогрупа Никшића Жупљана и Ровчана I2-FT190799>Y189944-Y250780, да је разноврсност и распрострањеност старијих никшићких подграна на северу, да је огромна већина ових подграна потпуно непостојећа међу Никшићима Жупе и Роваца, да изгледа постоји и приличан број прибраћених родова међу Жупљанима, можда је била очекивана, можда и није али ни оваква хетерогеност свакако не иде у прилог некаквом староседелачком статусу Никшића у Оногошту (самим тим је број нетестираних братстава Никшића Жупе све мањи и све мања је шанса, готово је минимална, да ће се нешто круцијално десити по питању веће разноврсности међу њима), да је оборено и предање о Грбљу и/или Зети као и превремен закључак о средњовековном Оногошту (Лукавици или шта већ) као матици племена и да су Лимски/Тарски Никшићи били припадници FT190799-Y189944 подграна. Када то будете разумели и прихватили (иако ми није циљ никоме ништа да доказујем, већ да коначно пронађем негде своје старије братственике), постаће вам и ови дубински резултати Никшића логичнији и неки други закључци доста смисленији.

Мислио сам више на Стару Херцеговину као извориште великог броја крајишких родова. Па у том смислу Трубић као I2-FT190799 може потицати и из околине Никшића, неважна је сад за ову причу теза о разноврности, ако су у 16. веку на простору Никшића могли живети потенцијлни преци Крајишника I2-FT190799.

Не мораш баш увек да провлачиш своје теорије, које су  као што већ рекоше и пре мене, унапред зацртане. Заиста делује да имаш озбиљних проблема. :D Слично видим радиш и са овим J2b2 родовима које си сам прогласио за прибраћене матичним Никшићима без икакве основе (за сада).

Уколико успеш то да докажеш, свака част. И биће вредно честитања, иако на неку далеку генетичку везу са Крајишницима можемо рачунати, ближу свакако не.

Што се смислености тиче, и није превише смислено да су Опачићи већ разнородни кренули пут Крајине. Ако успеш то да докажеш, биће равно научној фантасастици и признаћемо веће од свих твојих досадашњих открића о Никшићима и Лучинштацима I2-PH908. ;)

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1868 послато: Јануар 19, 2023, 12:39:54 пре подне »
Мислио сам више на Стару Херцеговину као извориште великог броја крајишких родова. Па у том смислу Трубић као I2-FT190799 може потицати и из околине Никшића, неважна је сад за ову причу теза о разноврности, ако су у 16. веку на простору Никшића могли живети потенцијлни преци Крајишника I2-FT190799.
I2-FT190799 је стара око 900 година. Уколико је Стара Херцеговина одн. околина средњовековног Оногошта извориште I2-FT190799, то би значило, конкретно за Трубићеву подграну, дуг временски период њеног развоја у околини Оногошта од 11. до 16. века. Па ако је тако, зашто је онда доминантна 200-250 година млађа Y250780 међу Никшићима Жупљанима и Ровчанима? Где су међу њима остали припадници старијих подграна? Уколико Трубић не добије поклапање са неким родом из околине Никшића, као што је то случај са бројним другим Никшићима, значи да њених припадника није ни било тамо. Дакле, прича о разноврсности и распрострањености је итекако важна.

Не мораш баш увек да провлачиш своје теорије, које су  као што већ рекоше и пре мене, унапред зацртане. Заиста делује да имаш озбиљних проблема. :D Слично видим радиш и са овим J2b2 родовима које си сам прогласио за прибраћене матичним Никшићима без икакве основе (за сада).
Интересантно је како само моје "унапред зацртане теорије" на овој теми боду очи, а сличне такве теорије и то засноване на резултатима 23 маркера, нико не коментарише и анализира. ;)

Уколико успеш то да докажеш, свака част. И биће вредно честитања, иако на неку далеку генетичку везу са Крајишницима можемо рачунати, ближу свакако не.

Што се смислености тиче, и није превише смислено да су Опачићи већ разнородни кренули пут Крајине. Ако успеш то да докажеш, биће равно научној фантасастици и признаћемо веће од свих твојих досадашњих открића о Никшићима и Лучинштацима I2-PH908. ;)
Никакав проблем и ако кикснем са крајишким родовима, ипак су многе моје теорије успешно доказане. Рецимо један уважени члан својевремено рече да ће "скинути капу" ако се докаже да Војиновићи не потичу из Никшићке Жупе и Ђиласа, па да видим и ту његову "капу", као и твоју гајбу пива на пролеће.  :)
« Последња измена: Јануар 19, 2023, 12:51:46 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Мркоњић Град

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1869 послато: Јануар 19, 2023, 03:24:09 пре подне »
Ово сам пропустио да је Трубић већ SNP потврђен Никшић. То је добро, онда има наде да и остали буду позитивни.

Занимљиво је да у истом селу гдје живе Трубићи има и Ерцега који славе Лучиндан, а поријеклом су из Гламоча.
Сигурно постоји веза као и са већ тестиранима Ерцегом из Гламоча.
« Последња измена: Јануар 19, 2023, 05:36:18 пре подне drajver »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1870 послато: Јануар 21, 2023, 09:15:03 пре подне »
Покушали смо преко дубинских тестова пронаћи и Никшиће са различитим крсним славама, на основу сличних, модалних хаплотипова (Николић, Јовањдан, Губеревац, Кнић, Y52621+, Катић, Никољдан, Петрово Село, Солин, са предањем о пореклу из Старог Влаха), истог презимена (Бојановић, Лазарева Субота, Вишеград, даље порекло западна Србија) и на основу неких предања о њиховој припадности Никшићима (Миљешковић, Ивањдан, Богишићи/Кртоли, Тиват, Јовановић, Митровдан, Гораждевац, Пећ). Међутим, сви они су испали негативни на FT190799. Дакле, на основу досадашњих тестова, утврђено је да сви Никшићи, носиоци FT190799 подгране, чија је старост процењена у YFull-у на око 900 година, славе једну, исту крсну славу Лучиндан и по овој карактеристици смо јединствен српски род.
Упоредо са дубинским анализама изворних Никшића и прибраћених/призећених родова, настављамо даље и са потрагом за оним потенцијалним Никшићима са другим крсним славама. У цитираној поруци сам недавно извукао оне породице са различитим славама које су у претходном периоду биле тестиране на FT190799, а сада се овој акцији прикључио и НОВИТОВИЋ из Добрача код Ариља, са славом Аранђеловдан. Његов хаплотип је модалан за PH908 па самим тим је сличан већини изворних Никшића. Новитовићи су по неким предањима Никшићи, а да ли заиста јесу и да ли ће Никшићи и даље носити статус "јединственог српског рода" по карактеристици слављења искључиво једне крсне славе (Лучиндан), сазнаћемо ускоро након теста Новитовића на FT190799. Узорци су послани у Берлин.

Преносим и још једно интересантно откриће П. Шћепановића везано за Тарске Никшиће FT190799>Y189944>Y336366 које би се морало испитати. И ГАШЕВИЋИ лучинштаци из Мојковца и из Колашина су највероватније припадници ове подгране Тарских Никшића, јер су по једном предању које је записао покојни истраживач и књижевник Драгиша Маџгаљ из Прошћења код Мојковца, пореклом "од братства Спајића из Прошћења" (као што је већ познато, утврђена је припадност Спајића са славом Лучиндан Y336366 подграни). Интересантно, Гашевићи у Мојковцу своје порекло везују и за ровачке Шћепановиће, док колашински Гашевићи за Булатовиће. Добро познати обрасци много пута већ оборених микс-предања о Ровцима лучинштака из Потарја и Полимља. :)

Предрагу сам послао 5 комплета за прибављање нових узорака лучинштака из колашинског и мојковачког краја, надамо се да ће имати успеха у овој акцији.
« Последња измена: Јануар 21, 2023, 09:22:18 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1871 послато: Јануар 29, 2023, 08:39:19 пре подне »
Стигли су нам најсвежији резултати из YSEQ-а и на највећем добитку су поново - Срезојевићи!  :)

Планском акцијом П. Шћепановића добили смо позитивне резултате на А32852 ДРАШКОВИЋА из Мигаловице код Колашина и ШЋЕПАНОВИЋА - ГОЛОМАНА из села Дуловине, такође Колашин. Једна напомена и исправка најаве, у табели СДНКП постоје резултати двојице тестираних Драшковића на 23 маркера који су припали роду Никшића, Предраг ми је најпре пријавио Драшковића из Ђуђевине, међутим пошто је он касније одбио сарадњу, на А32852 се ипак тестирао Драшковић из Мигаловице:
ДРАШКОВИЋ, Ђуђевина, Колашин, поручен А32852, на иницијативу П. Шћепановића иако мислим да неће припасти овој подграни због неких вредности на маркерима које Драшковића приближавају изворним Шћепановићима,

По родословној линији "Шћепановић" коју Предраг представља, тестирана група Шћепановића - Голомана из Дуловине најближа је управо Предраговим братственицима, тако да је овај резултат потврдио њихову генеалошку повезницу. Што се Драшковића тиче, ту су ствари рекао бих још неразјашњене. По речима Предрага, резултат Драшковића А32852+ је доказ да се њихов заједнички предак кнез Радојица, након извршеног покоља Срезојевића над Васојевићима, прибратио Шћепановићима. Ја не бих био још сигуран у овакав закључак из разлога што је Радојица рођен почетком 17. века, ок ово време рођења се уклапа у онај догађај са Васојевићима, али спорне су по мени разлике у маркерима између П. Шћепановића и Драшковића из Мигаловице, којих има чак 7. Не кажем да није могућ толики број приватних мутација на маркеримa међу даљим рођацима, али свакако је број мутација нетипичан за особе чији је заједнички предак живео у 17. веку, нетипичан чак и за род Никшића (изузеци од овог "правила" су једино Требјешани: Ђоковић - Војводић и Вујачић са 6 разлика, али њихов заједнички предак војвода Дракул је рођен 100 година пре Радојице).

Да случајно не будем некоме нејасан, то да су П. Шћепановић и Драшковић пореклом Срезојевићи - то стоји, обојица су носиоци А32852 мутације, али због великог броја разлика на њиховим маркерима упитно је да ли се прибратио Шћепановићима један Срезојевић (тј. кнез Радојица) или више њих? Да би се ово предање и блискост П. Шћепановића и Драшковића потпуно испитали, потребан је WGS тест Драшковића или даља SNP тестирања на Предрагове приватне новеле, без ових додатних корака немогуће је дати коначан закључак о њиховом степену сродности.

Срезојевићи - Ровчани: I2 - FT190799 > Y189944 > (Y251345 * Y251117) Y250780 > А32852

ИЛИНЧИЋ (старије презиме Срезојевић), село Мртво Дубоко, Колашин (по П. Шћепановићу, матица Илинчића је село Међуријечје, одакле су се једни одселили у Мртво Дубоко), поручен WGS,
ЈОВАНОВИЋ, Сретешка Гора, Колашин (још једни аутентични Срезојевићи: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg182063#msg182063),
ДРАШКОВИЋ, Мигаловица, Колашин
П. ШЋЕПАНОВИЋ, Мујића Речине, Колашин
ШЋЕПАНОВИЋ - ГОЛОМАН, Дуловина, Колашин
КОСТИЋ, Дучице, Никшић
ВУКОМАНОВИЋ (старије презиме Костић), Срезојевци, Горњи Милановац
ВУКОСАВЉЕВИЋ (старије презиме Војводић), Јежевица, Чачак
РАДОВИЋ, Љуша, Куршумлија
ЕРОВИЋ, Савово, Краљево.
« Последња измена: Јануар 29, 2023, 08:45:51 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1872 послато: Јануар 29, 2023, 05:54:01 поподне »
Идемо даље са Никшићком Жупом. ТОМИЋ из Кута је позитиван на Y250780. Рашковић је прво поручио FT190799 а затим након позитивног резултата Томића и тест на Y250780, из разлога што и поред заједничке крсне славе Томићи нису повезивани са осталим лучинштацима у Кутима. Сада је та веза генетски утврђена. У књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине Томићи из Кута су сврстани у род Никшића због WGS резултата Томића из Шутаца код Љига, међутим ова веза требала би тек да се испита SNP тестовима на приватне новеле Томића из Шутаца, с обзиром да они немају предање о пореклу из Никшићке Жупе. WGS резултат Рашковића ће бити свакако од користи, у случају открића заједничке SNP мутације испод Y250780 Рашковића и Јоковића из Бјелошевине или Томића из Шутаца (обојица се налазе на Y250780*), тада би се могао активирати и Томић из Кута даљим SNP проверама.

ЋИРАКОВИЋ из Старог Села је испао позитиван на Е-V13-A18844. Дакле, након мини-трилера и негативних резултата на CTS11222 и A18847 који одређују Риђане, као што сам претпоставио на основу кратког хаплотипа Ћираковићи су ипак припали роду Матаруга А18844 и потомци су једног прибраћеног/призећеног припадника овог племена, староседеоца средњовековног Оногошта. Верујем да је управо реч о Лужанину (Матаруги). Лужани су по бројним предањима живели у источном делу Жупе и задржали су се најдуже у Старом Селу до почетка 16. века, када су их потиснули досељени Никшићи на запад, међутим ово је доказ њиховог опстанка у овом делу Жупе. Да ли су Ћираковићи директни потомци кнеза Петра Виљаје из Старог Села, савременика бана Угрена? Врло могуће. WGS тест би једино дао одговор на питање да ли је Ћираковић припадник низводних FT287248(H) и FT104106(H) подграна, док су ПИНДОВИЋ из Старог Села и ЂИЛАС из Заграда (обојица су негативни на FT190799, Ђилас је испао негативан и на BY66632, претпостављену хаплогрупу Чворовића из Заграда) следећи кандидати који ће испитати припадност А18844.

Досадашњи дубински резултати (SNP и WGS) тестираних Никшића - Жупљана

I2 - FT190799 > Y189944 > (Y251345 * Y251117) Y250780 (Гезимирови потомци):

ЈОКОВИЋ (Бјелошевина, Никшић), тренутно се налази на нивоу Y250780* (WGS тест)
РАШКОВИЋ (Кута, Никшић) поручен WGS,
БОЈОВИЋ (Кута, Никшић)
КРУЛАНОВИЋ (Кута, Никшић)
БЕЧАНОВИЋ (Кута, Никшић)
ТОМИЋ (Кута, Никшић)
ШУНДИЋ (Васиљевићи, Никшић)

I2 - FT190799 > Y189944 > (Y251345 * Y251117) Y250780 > А32852 (Срезојевићи - Ровчани):

КОСТИЋ (Дучице, Никшић).

I2 - FT190799 > Y189944 > Y331554(H) > Y336905(H) > Y329074* (Ливеровићи - Жупљани):

ДАЧЕВИЋ (Облатно, Никшић)

I2 - FT190799 > Y189944 (Y250780-):

ПЕКОВИЋ (Ливеровићи, Никшић),
ЈОВАНОВИЋ (Ливеровићи, Никшић), на основу усмених предања и блиских хаплотипова, Пековићи и Јовановићи су исти род са Дачевићима,
МАТИЈАШЕВИЋ (Драговољићи, Никшић)
НИКИЋ (Драговољићи, Никшић), поручен WGS, Никић би требао да формира нижу подграну са Дачевићем испод Y329074, на основу предања о Ливеру и Драгу, браћи и родоначелницима Ливеровића и Драговољића.

I2 - FT190799 > Y189944 (Y250780-):

ЂУРОВИЋ (Заград, Никшић)

I2 - FT190799 > Y189944 > Y263686(H) (аутентични Требјешани):

ЂОКОВИЋ - ВОЈВОДИЋ (Југовићи, Никшић)

I2 - FT190799-:

ЋИРАКОВИЋ (Старо Село, Никшић) E-V13-A18844+ род Матаруга
ПИНДОВИЋ (Старо Село, Никшић) А18844 ?
ЧВОРОВИЋ (Заград, Никшић) BY66632 ?
ЂИЛАС (Заград, Никшић) А18844 ?

Са укупно 19 тестираних братстава у 8 села, Никшићка Жупа је тренутно набоље генетски покривена област тестираних Никшића.
« Последња измена: Јануар 29, 2023, 06:07:16 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1873 послато: Јануар 29, 2023, 06:10:25 поподне »
Са укупно 19 тестираних братстава у 8 села, Никшићка Жупа је тренутно набоље генетски покривена област тестираних Никшића.
Исправка, 10 села (Бјелошевина, Кута, Васиљевићи, Дучице, Облатно, Ливеровићи, Драговољићи, Југовићи, Заград, Старо Село).

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1874 послато: Јануар 30, 2023, 08:56:54 пре подне »
По родословној линији "Шћепановић" коју Предраг представља, тестирана група Шћепановића - Голомана из Дуловине најближа је управо Предраговим братственицима, тако да је овај резултат потврдио њихову генеалошку повезницу. Што се Драшковића тиче, ту су ствари рекао бих још неразјашњене. По речима Предрага, резултат Драшковића А32852+ је доказ да се њихов заједнички предак кнез Радојица, након извршеног покоља Срезојевића над Васојевићима, прибратио Шћепановићима. Ја не бих био још сигуран у овакав закључак из разлога што је Радојица рођен почетком 17. века, ок ово време рођења се уклапа у онај догађај са Васојевићима, али спорне су по мени разлике у маркерима између П. Шћепановића и Драшковића из Мигаловице, којих има чак 7. Не кажем да није могућ толики број приватних мутација на маркеримa међу даљим рођацима, али свакако је број мутација нетипичан за особе чији је заједнички предак живео у 17. веку, нетипичан чак и за род Никшића (изузеци од овог "правила" су једино Требјешани: Ђоковић - Војводић и Вујачић са 6 разлика, али њихов заједнички предак војвода Дракул је рођен 100 година пре Радојице).

Да случајно не будем некоме нејасан, то да су П. Шћепановић и Драшковић пореклом Срезојевићи - то стоји, обојица су носиоци А32852 мутације, али због великог броја разлика на њиховим маркерима упитно је да ли се прибратио Шћепановићима један Срезојевић (тј. кнез Радојица) или више њих? Да би се ово предање и блискост П. Шћепановића и Драшковића потпуно испитали, потребан је WGS тест Драшковића или даља SNP тестирања на Предрагове приватне новеле, без ових додатних корака немогуће је дати коначан закључак о њиховом степену сродности.
Предрагу сам предложио план даљег тестирања Драшковића, одмах је схватио значај ове акције. Номиновао сам његове приватне новеле (укупно их има 12 испод А32852), укључујући и оне лошијег квалитета јер се раније дешавало да и такве буду прихваћене од стране YSEQ-а, тако да ништа не препуштамо ствари случају. Од 12 номинованих новела очекујем да ће их бар 6 до 8 уврстити у понуду за поруџбе, и након тога потребно је да се Драшковић тестира на све, колико год да их буде прихваћено. Једино на овај начин успећемо испитати истинитост предања о њиховом заједничком претку кнезу Радојици из 17. века. Уколико је истинито, Драшковић мора бити позитиван бар на 3-4 Предрагова SNP-а, с обзиром да је А32852 SNP мутација настала крајем 14. века (по Предрагу, Срезоје је рођен око 1380-90, интересантно TMRCA за А32852 тренутно износи 610 година).

Уколико Драшковић не скупи потребна средства, постоји опција да се Шћепановић - Голоман најпре тестира на Предрагове новеле, у том случају би се елиминисало нешто од њих (можда један или два) па би Драшковић добио мањи избор за поручивање. У сваком случају, потребно је у само у старту неко да "пробије лед", а затим ће све ићи доста лакше, припадност Предраговој линији испод А32852 моћи ће касније да испитају и Костић, Еровић, Јовановић.. и уз WGS резултат Илинчића који очекујемо као и неке новије припаднике А32852 (свакако су БАЛТИЋИ из Штитарице код Мојковца најозбиљнији кандидати, с обзиром на предање о пореклу од Срезојевића и прошлогодишњи SNP резултат Y250780+), Срезојевићи ће сасвим сигурно носити статус најпрофилисанијег братства, не само међу Никшићима, већ и уопште.

Иначе, позитивним резултатом Драшковића на А32852, коначно је утврђена и хаплогрупа књижевника и академика Матије Бећковића.

Идемо даље са Никшићком Жупом. ТОМИЋ из Кута је позитиван на Y250780. Рашковић је прво поручио FT190799 а затим након позитивног резултата Томића и тест на Y250780, из разлога што и поред заједничке крсне славе Томићи нису повезивани са осталим лучинштацима у Кутима. Сада је та веза генетски утврђена. У књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине Томићи из Кута су сврстани у род Никшића због WGS резултата Томића из Шутаца код Љига, међутим ова веза требала би тек да се испита SNP тестовима на приватне новеле Томића из Шутаца, с обзиром да они немају предање о пореклу из Никшићке Жупе. WGS резултат Рашковића ће бити свакако од користи, у случају открића заједничке SNP мутације испод Y250780 Рашковића и Јоковића из Бјелошевине или Томића из Шутаца (обојица се налазе на Y250780*), тада би се могао активирати и Томић из Кута даљим SNP проверама.
Исти модел примениће и Томић из Шутаца. На његове прихваћене приватне новеле испод Y250780, Томић ће спонзорисати SNP тестове његовог презимењака из Кута код Никшића. Номиновао сам све, укупно их има 10, тако ћемо сазнати да ли су Томићи из Шутаца заиста пореклом од Томића из Кута или се ради о независном генеалошком развоју две породице истог презимена.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1875 послато: Фебруар 03, 2023, 01:27:53 пре подне »
1. Село Требјеса. У Требјесу се населио Радован син Никше.

 Код Цвијића населио се Дракул отац војводе Грдана, син Радула сина Крсте сина Никше


2. Село Ливеровићи.

 Основао Оливер син Кирајимира син ?? син Милутина сина Никше

 И старо је село јел тако, ту је убио Никша Угрена.

3. Васиљевићи и Бјелошевина, браћа Васиљ и Бјелош - Ерак - Шакоје - Гезимир - Никша

 
 власи Никшићи су имали своја станишта, Заград најпознатије, још 1477. кад су још били номади, дакле нису тад Никшићи као ни други херцеговачки власи били седентизирани, тамо су зимовали између осталог, дакле Заград има своју битност сигурно.. При том између 1477. и  1533. долази до оснивања већег броја села Никшића..

1. Требјесе нема 1477. јавља се у идућем дефтеру 1533. као село. Узмимо да је Требјеса насељена 1500.

 Радован рођен 1450, Никша рођен 1420.

 Војвода Грдан р. вјероватно око 1550 ? - Дракул хајде да га помакнем на 1500 - Радул 1470 - Крсто 1440 - Никша 1410

 2. Ливеровићи не постоје 1477. ,а не постоје ни 1533. Јављају се 1701. узмимо да се јављају 1560 иако је и то упитно

 Оливер 1510 - Крајимир 1480 - ?? 1450 - Милутин 1420 - Никша 1390

3. сад прави бисер,  Бјелошевина не постоји 1477. јавља се 1533. међутим Васиљевићи не само да не постоје 1533. нема их ни 1701. Узмимо да се јавља 1730

 Васиљ рођен 1680 и брат Бјелош р. 1450 - Ерак рођен 1420 али живио је до бар 1680 кад је са преко 250 г. добио другог сина Васиља - Шакоје 1390 - Гезимир 1360 - Никша 1330

 Ако млађег угључимо само Васиљ 1680 - Ерак 1650 - Шакоје 1620 - Гезимир 1590 - Никша 1560


 Гдје је Никша из 13 в.??? Сама ова предања говоре да он није ни близу из 13 в. Само наравно нису рачунали они који су их креирали са релативно позним јављањем ових села.

 Датуми у више наврата алудирају на неког Никшу из 15 в. Којег је било, и био је важан.

 Никша је отац Владка који је отац кнеза Радоње из 1477., а исти Никша је и отац Паскаша једног од катунара. Могуће да је и отац војводе Батрића али се то не зна.

 У сваком случају овај Никша је био важна особа, није био жив 1477., а обзиром да је тад његов унук Радоња кнез, реално је да је овај Никша рођен можда око 1390 г.

 Род Батрићоглуа је континуирано од почетка водећи род Никшића. А у модерно доба се неки Батрићевићи помињу само као фуснота..  :o

1477. војвода Батрић који има највише од свих катунара
1533. помиње се катунар Вук син Радосава Батрића, требало би да је унук Батрића
1701. кнез Вук Батрићоглу, држи дио Требјесе, Лазе, Дучиће, Гудељ (данашњи Губељ југоисточно од Никшића) нису Годијељи што су неки овдје сугерисали.

 Истина видимо да је дошло до успона рода војводе Грдана. Историјска личност војвода Грдан имао је историјске потомке Јован, Гаврило, Петар и Вукашин. И у дефтеру из 1701. ту је:
Кнез Вукашин син Петра, који држи 2/3 кућа у Требјеси, Кличево, Багатић, Брашна.

 за Батрићоглуа стоји да је други кнез, очито су потомци Грдана постали јаки, но ту су и потомци Батрића, Вук Батрићевић држи и неки манастир, да ли Острог или Жупа (кој исе помиње 1694.), прије потоњи.

 Међутим војвода Грдан је очито неки скоројевић, јер нема његових предака међу катунарима 1533. или 1477., осим и ако имена његових предака по овим предањима нису тачна.. ;D

 Има још кнезова, могуће да се и 1701. сви изводе из тих кнезова 1533. по мушкој линији. Одмах видим да је 1533. још један катун континуитет из 1477.

 Никше из 15 в. има али Гезимира, Крсте, Радована, Милутина нема нигдје.. А тај битни Никша из 15 в. има своје синове Владко и Паскаш. Можда или могуће и Батрић.

 Мени изгледа да су ове особе измишљене у неком моменту да би сви могли да потичу од тог "славног" Никше из 15 в.

 О некаквој Морачи и Вукану заиста није потребно расправљати, у предањима Никшића један је Никша, но изгледа у новије вријеме обзиром да је Угрен тј. Угрин из 15 в. појавио се "други" Никша који има сукоб с Угреном.. наравно неко је чини ми се писао и као да је тај Угрен потомак бана Угрена из 1250. који се сукобио с Никшом. Јес како да није..

 Видимо по резултатима из Требјесе да су ту родови јако генетски удаљени, а то је село поузано насељено тек од 1533. Дакле настало је у екпсанзији влаха Никшића из катуна а није само један човјек дошао. При томе долазе у село очито већ подавно раздвојени родови.

 Шта настаје од јаког предања кад се сравна са чињеницама..

Ж. Шћепановић, један цитат
Но , у свим верзијама тих предања присутна је и тежња , заједничка у предањима свих Никшића и неких брдских племена , везивања за Немањиће и њихову задужбину манастир Морачу , па немањићка традиција постаје озбиљна сметња да се из ових предања извуче које зрнце историјске истине .


 Обрнут редосљед се често примјењује овдје на форуму.. ;D

 Има род Никшића FT190799 који славе Лучиндан, потичу од неког Никше који датира бар у прву половину 14 в., Ровци који су и засебна нахија имају неку компактност генетску мада и они су у вези да дијелом Никшића на начин на који не би идеално требали бити.
« Последња измена: Фебруар 03, 2023, 01:38:19 пре подне Zor »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1876 послато: Фебруар 03, 2023, 08:06:05 пре подне »
@Zor

По предању Никшића - Жупљана, Никша из 13 века је живео на релацији Грбаљ (где се родио)-Рибница (Подгорица, где је одрастао код својих рођака Немањића)-манастир Морача. Његов унук или праунук Никша други, доселио се у Оногошт половином 14. века.

Ако бисмо посматрали предања из угла генетских анализа, потврђена су она о Никшиним синовима Гезимиру, Гојаку и истородности њихових потомака преко SNP мутације: https://www.yfull.com/tree/I-Y250780/

Од Гојака су Никшићи - Ровчани, братства Срезојевићи (Y250780>А32852), Булатовићи (Y250780>A29200), Шћепановићи (id:YF083765, Y250780*, недостаје WGS резултат још једног Шћепановића да би се формирала подграна испод Y250780), Влаховићи (немамо још увек ниједног SNP или WGS тестираног Влаховића). Гојак као и родоначелници ових братстава (Срезоје, Булат, Стјепан и Влахо) нису били међу живима 1477. године, али попис нахије Ровца је потврдио предања о њиховим синовима.

Од Гезимира су WGS тестирани Јоковић из Бјелошевине (id:YF104573, Y250780*), SNP тестирана братства из Кута (Рашковићи, Бојовићи, Бечановићи, Крулановићи и Томићи) и Васиљевића (Шундићи), сви су испали позитивни на Y250780.

У Жупи, тачније у селу Дучице, утврђени су SNP тестом и Срезојевићи - Ровчани (Костић, Y250780>А32852+).

На нивоу Y250780* остали су још: id:YF104800 Ерић из Лисовића код Барајева, id:YF103221 Томић из Шутаца код Љига и id:YF085447 Вучковић из Медвеђе код Трстеника. Интересантно, нико од њих нема предање о пореклу из Никшићке Жупе и Роваца, због тога се не може тврдити ни да је Y250780 мутација настала у средњовековном Оногошту, већ да је и она можда настала у Средњем Полимљу или Потарју. Могуће је да се иза неког од ових тестираних "крију" Влаховићи из Роваца, то ћемо сазнати тек након WGS теста неког изворног Влаховића. Такође, WGS резултат Рашковића из Кута ће бити од посебног значаја, најпре из разлога што ћемо сазнати да ли ће Рашковић формирати нову подграну са Јоковићем из Бјелошевине.

Иначе, предак братства Рашковић из Кута, војвода Ђураш (1435-1505), пописан је у дефтеру из 1477. године:

"Dio dzemata vojvode Djurasa

Vuceta sin Stepka, Vasilj sin Djurasa, Djurak sin Vitasa, Radman sin Djurasa, Radonja sin Vitoja, Milac sin Dobrana, Petko sin Radosava, Bratul sin Radoca, Radko sin Radmana, Radko sin Radosava, Radovan sin Radosala,
 domova 11,
Zimuju u mjestu zvanom Kuti, Zagulj? Velja Vas i Godilj?, a ljetuju u mjestu zvanom Lukavica.
"
« Последња измена: Фебруар 03, 2023, 08:11:02 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1877 послато: Фебруар 03, 2023, 08:42:23 пре подне »
@Zor



На нивоу Y250780* остали су још: id:YF104800 Ерић из Лисовића код Барајева, id:YF103221 Томић из Шутаца код Љига и id:YF085447 Вучковић из Медвеђе код Трстеника. Интересантно, нико од њих нема предање о пореклу из Никшићке Жупе и Роваца, због тога се не може тврдити ни да је Y250780 мутација настала у средњовековном Оногошту, већ да је и она можда настала у Средњем Полимљу или Потарју.
Немамо предање јер је прошло око пет векова између рођења Y250780 у Жупи и досељења напр. у моје село одакле су моји (око 1350-1850). Многи Ровчани немају предање о Жупи, а камоли каснији исељеници у централну Србију. И неки потврђени Срезојевићи немају предање о Ровцима и претходној Жупи, па су одатле . Ако постоји сумња за старије СНПове, ТМРЦА за Y250780 , начин гранања потврђен кроз изворе и огранке, мислим да сигурно не доводи у сумњу да је жупски СНП
« Последња измена: Фебруар 03, 2023, 08:51:53 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1360
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1878 послато: Фебруар 03, 2023, 08:53:13 пре подне »
Немамо предање јер је прошло око пет векова између рођења Y250780 у Жупи и досељења напр. у моје село одакле су моји (око 1350-1850). Многи Ровчани немају предање о Жупи, а камоли каснији исељеници у централну Србију. И неки потврђени Срезојевићи немају предање о Ровцима и претходној Жупи, па су одатле
Ја баш мислим да си ти Влаховић - Ровчанин, због немирног духа. :D
Иначе, предак братства Рашковић из Кута, војвода Ђураш (1435-1505), пописан је у дефтеру из 1477. године:

"Dio dzemata vojvode Djurasa

Vuceta sin Stepka, Vasilj sin Djurasa, Djurak sin Vitasa, Radman sin Djurasa, Radonja sin Vitoja, Milac sin Dobrana, Petko sin Radosava, Bratul sin Radoca, Radko sin Radmana, Radko sin Radosava, Radovan sin Radosala,
 domova 11,
Zimuju u mjestu zvanom Kuti, Zagulj? Velja Vas i Godilj?, a ljetuju u mjestu zvanom Lukavica.
"
Само једна мала напомена за Zora, ради бољег сналажења, војвода Ђураш по предању је био Гезимиров унук.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1879 послато: Фебруар 03, 2023, 11:20:12 пре подне »
Zor, много пута сам на овој теми скренуо пажњу да се превише гледа на предање и да је вероватно много сложенија прича на крају сведена да буде што простија.

Као што се до сада може видети, прича око Никшића је доста сложенија него што се мислилио. Разлог томе је везивање за предања, што наравно није никакав грех и има донекле смисла... Међутим оно може одвести у погрешном смеру истраживање. Везивање одређеног СНП за легендарне и рекао бих митске личности у виду Никше и Никше II, мислим да је тешко изводљиво. Односно прича је далеко сложенија.

Исто тако се може рећи и за ровачка братства. Чини ми се да је и ту прича доста романтизована,  а изгледа и веома упрошћена. Заправо предање о четири брата, од којих су настала 4 братства подсећа јако на слична предања у окружењу. Мислим да ће генетика показати да се заправо не ради о браћи, већ сродницима и то у различитим епохама. Сигурно су постојале личности који су родоначелници. Због више хаплогрупа и саме бројности, рекао бих да је Булат најстарији родоначелник неког братства. Шћепановићи и Влаховићи су млађа братства, док су "Срезојевићи" сви остали, који су били малобројнији и који су више мигрирали. Код Шћепановића је још и то што је име Шћепан било често, па су вероватно временом многи Шћепановићи постали део братства Шћепановића, иако то нису. Дакле мислим да је и овде упрошћена прича, а ствари су много сложеније. Што рече један наш форумски пријатељ: где престаје логика, почиње генетичка генеалогија.


Ти пописи које си навео, показују неки правац, али не можемо да пређемо и преко старијих извора, односно спомињања влаха Никшића 1399. где Дубровчани пишу Јелени Балшић, да се жале на царину у Љутој код Оногошта, као и спомињање двојице Никшића "de Anagast" 1355. године око јемства. Такође Радоња Нинковић Никшић из Зета, може говорити да су заправо били поданици Балшића, што се види из предходно споменутог документа из 1399, а не да Никшиће тражими око Подгорице. Дакле они су крајем XIV века већ формирани као племе на том пидручју, а средином тог века су били вероватно на нивоу неког мало већег рода, што нас поново враћа на 13. век.

Никша, који се јавља у турским пописима, не може бити родоначелник Никшића, управо због ранијег спомињања Никшића. И у нахији Лимски Никшићи 1455. спомиње се село Бистрица као тимар Шћепана сина Никшића. Пашијатов поданик Вукослав Никшић, који се спомиње исте те 1399. године се такође не може занемарити.

Можда Никшићи нису директно везани за Оногошт, али за његову непосредну околину сигурно јесу. Као власи нису били трансхумантни сточари, већ полуномади, што се и види из извора, односно имали су летње и зимске испаше, односно катуне. И ти катуни су били недалеко од главних караванских путева, јер их у документима управо Дубровчани спомињу око царине и трговине. Такође у том периоду када се јављају влашке скупине су управо са примарне привредне гране сточарства, прешли на ратничке дружине и били мале најамничке војске.

Угрин Радиновић се спомиње у периоду од 1400. до 1420. у Оногошту и види се да је био главни лик тог краја. Након тога се 1427. у Оногошту спомиње очито његов син Радивој Угриновић. Како је Зета Балшића ушла у састав Деспотовине 1422. а граница је управо пролазила кроз Никшићко поље, може се претпоставити да је сукоб био на тој релацији и да су Угриновићи били Сандаљови, а Никшићи  деспотови поданици.

Ситуација је много сложенија као што рекох, него што то предање говори, али чињеница је да је Никшићко поље место неког "никшићког хот-спота". О матици Никшиних предака, како волим да кажем прото-Никшића, можемо сазнати једино из генетичких резултата и праћења неких логичких норми, које сам навео у оних 5 питања.
« Последња измена: Фебруар 03, 2023, 11:22:39 пре подне Милош »