@Одисеј
За сада нема.
Што се Роваца тиче и хаплотипова, Булатовићи су најмодалнији за Ровчане, па и за све Никшиће. Слично би се могло рећи и за Шћепановиће. За сада једино немамо SNP потврду Y250780+ за Влаховиће, али увидом у резултат на 23 маркера једног Влаховића приметна је блискост његовог хаплотипа са већином Ровчана. Код њега постоје и неке некарактеристичне вредности: DYS438=9 (модална вредност 10), DYS533=14(13) и DYS549=12(11), али које нису карактеристичне ни за остале Никшиће који су позитивни на Y189944 а негативни на Y250780. Илинчић, потомак Срезојевића из Мртвог Дубоког, такође има пар необичних вредности, то су DYS390=25(24) и DYS549=12(11), али је SNP тестирањем припао Y250780 подграни.
Ово су за сада тестирани Ровчани са наведеним местима порекла (из матице Ровца и општине Колашин) у јавној табели СДНКП:
-род А1 Булатовићи (Пожња, Мртво Дубоко, Ровачко Требаљево),
-род А1 Шћепановићи (Међуријечје, Мујића Речине, Ђуђевина, Сретешка Гора, Липово, Мигаловица, Гојаковићи),
-род А2 Влаховићи (Мушовића Ријека),
-род А4 Срезојевићи (Мртво Дубоко).
Њима су у табели придодати и исељени родови у Србији, неки су сврстани у "I-Y250780>,Без припадности одређеном роду" на основу блиских хаплотипова, неки су сврстани међу поједина ровачка братства на основу комбинације јаких предања и хаплотипова, за неке се и раније претпостављало да су Ровчани пореклом, попут тестираних Минића и Марићевића (Тодоровића) из Орашца код Аранђеловца (место досељења и данас носи назив
Ровачки крај), а некима је откривена припадност Y250780 преко дубинских тестова, као и нижој А32825. Ту су још и WGS резултати Вучковића, Медвеђа/Трстеник род В, Томића, Шутци/Љиг род Г и Ерића, Лисовић/Барајево род Д, којима је тренутни статус Y250780*.
Са друге стране, управо због хаплотипа тестираног Ровчанина из Граба сам претпоставио његову неприпадност Ровчанима, због крајње некарактеристичних вредности на маркерима DYS390=23(24), DYS391=10(11), DYS570=17(18) и DYS635=22(23). Вредност DYS391=10(11) се уочава и код још неких Y189944* родова који су негативни на Y250780, као што су Војиновић и Симеуновић, a приметио сам јуче код Васиљевића из Чумића да је осим ове утврђена и DYS390=23(24), па је Ровчанину такорећи Васиљевић тренутно најближи, иако му на YFull-у још није готова ручна обрада STR вредности, тако да су велике шансе да Ровчанин ипак буде позитиван на FT190799. Уколико се то догоди, WGS Ровчанина је неопходан како би се утврдила евентуална блискост са Васиљевићем, или SNP тестови на његове приватне новеле које бих морао претходно да номинујем. У сваком случају, Васиљевић из Чумића припада широком роду досељених Лучинштака из Сјенице у Овсиште, којима порекло из Роваца у литератури није забележено:
https://www.poreklo.rs/2012/07/10/poreklo-prezimena-selo-ovsi%C5%A1te-topola/ Као што сам недавно навео на другој теми, Милош Милетић је ову групацију Лучинштака повезао са Тарским Никшићима, да ли можемо и Ровчанина из Граба? У случају FT190799+ aпсолутно да можемо, било би то једино логично објашњење његовог порекла, без обзира да ли ће формирати нижу подграну са Васиљевићем или не. То што презиме Ровчанин упућује на Ровца не треба нимало да збуњује, јер као што рекох постоје и друге хаплогрупе са идентичним предањем о пореклу из Роваца и са славом Лучиндан, а у Ровцима нису откривене.
Поставља се питање, када и под којим условима су настајала ова предања у Потарју и Полимљу? Неки истраживачи писаше својевремено на форуму да се то дешавало под утицајем досељених Ровчана, али где су ти старији Ровчани данас тамо када се зна да су се Ровчани досељавали у највећем броју тек у другој половини 19. и почетком 20. века? Да није било никаквог њиховог утицаја раније, то доказује и пример предања старијег слоја становништва из области Требаљево, међу којима је једино до сада доказан старији уплив Y250780 носилаца, а које се потпуно иселило током 19. века, у правцу Косова и Метохије и централне Србије (нешто касније се на њихове запустеле поседе и имања доселише управо Ровчани, међу првима Булатовићи-Аџићи и остали, од када и датира нов назив села Ровачко Требаљево). Међу исељеним, старим Требаљевцима, са славом Лучиндан, потврђени су хаплотипови блиски Ровчанима и они други који припадају Y134578. Ни једни ни други немају предање о пореклу из Роваца, што би морало бити ако је утицај Y250780 на Y134578 постојао. Такође, саветоваше нас исти истраживачи Тарских Никшића, да "зажмуримо" на предања, не придајући им скоро никаквог значаја, а ја сматрам да су она (ружно) огледало страдања Тарских Никшића. Помоћу њих се може објаснити разлог као и период настајања предања са једне стране, а са друге да се и закључити зашто је оно непостојеће међу оним Лучинштацима у Старом Влаху, али и шире. Разлози су могли бити једино безбедносног карактера, уколико се претпостави могућ, нешто приснији, вазалнији однос изворних Ровчана према Османлијама, бар до краја Бечког рата и почетка 18. века, посебно Булатовића. Такав њихов статус је морао бити познат међу тадашњим становништвом Потарја, па су једни мењали славе и "идентитет", попут појединих I2-Z17855 и I1-P109 родова, па и братства Вељовић, које сам пропустио на споменем у прошлом посту, док су други родови Y189944 и Y134578 задржали славу, а некима нису била потребна таква предања попут старих Требаљеваца и Војиновића из Мајсторовине, вероватно из разлога што нису били активни учесници у побунама током 17. века. Оне исељене породице Никшића, пре свих у Старом Влаху па и шире, укључујући и претке Васиљевића из Чумића, нису биле учесници тог "процеса", једноставно из разлога њиховог ранијег исељавања, па с тога нико од њих ни нема (измишљено) предање о Ровцима. Наравно, међу њима свакако да има и Жупљана, али Тарски Никшићи су због географске близине и страдања становништа у Старом Влаху наког аустријско-турских ратова, природно и егзистенцијално, пре Жупљана били окренути управо према њему.
