ГЕМАЉЕВИЋ, село Вапа, Сјеница, позитиван је на Y189944. Гемаљевићу је овим резултатом потврђена припадност Никшићима. По предању даљим пореклом су Ровчани, што је претходним негативним резултатом на Y250780 оборено. Тестирани ће сачекати неку од наредних акција за WGS тест.
Гемаљевићи припадају братству Пајевића, којима је матично подручје по неким истраживањима Колашин на Тари (Ејуп Мушовић, Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара, стр. 172). По предањима једни Пајевићи су се одселили у Бијело Поље, а други у Павино Поље, одакле су се неки селили у Пријепоље а неки у село Вишњева, општина Сјеница. Родоначелник Гемаљевића се звао Милован Пајевић и он се са синовима крајем 18. века најпре из Вишњеве одселио у село Дунишиће, а одатле у село Вапу на позив таксидара (порезника) Мурата-аге Абдагића. Из Вапе су неки Милованови потомци касније отишли у село Бачију, са презименом Гемаљевић. Тестирани ми је испричао како је настало презиме: "Милован је био хром у једној нози те је храмао, или како се у нашем народу код нас каже гељао, мештани Вапе, комшије и пријатељи су га због тога називали Гељо, Гемо, Гемаљ, од ове последње речи је настало презиме Гемаљевић". У Вишњеви је остао Милованов брат са синовима и од њих су данашњи Пајевићи, а интересантно је да и бијелопољски и пријепољски Пајевићи имају предање о пореклу из Роваца (сви они такође славе Лучиндан).
Дакле, Гемаљевићи одн. Пајевићи представљају део једне исељеничке струје из Потарја која се разлила дуж Полимља и Пештера и по свему судећи ради се о још једним потомцима правих Тарских Никшића. Следећи за тестирање су Балтићи из Мојковца а биће интересантно видети и да ли ће Ровчанин из села Граб код Бијелог Поља бити позитиван на Y250780, с обзиром на комбинацију неких његових необичних вредности на маркерима које не карактеришу хаплотипове изворних Ровчана (390=23, 391=10, 635=22).
