Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 372906 пута)

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1240 послато: Јул 16, 2021, 08:37:57 поподне »
Тарски Никшићи су као племе потпуно формирани до почетка 17. века. У катастиху се види да се под тим називом налазе скоро сва села од Бијелог Поља па до Добриловине. У катастиху под Тарским Никшићима, осим оних који славе Лучиндан, налазимо и везу са Рабреновићима и Виријевићима, који славе Аранђеловдан, али се спомињу и Крговићи, Бреновићи, Кулизићи, који вероватно не припадају нашим хаплогрупама или гранама. У том катастиху мора да постоје и Никшићи, уколико нам је теорија тачна, јер се ради о првој половини 17. века. Попис Тарских Никшића у нахији Сјеница и његово упоређивање са катастихом ће тек разјаснити неке ствари.

 То неће бити могуће. Већ постоји попис нахије Сјеница (унутар Босанског санџака)с почетка 17 в. и наравно нема Никшића, који су били и засебна нахија.

Nikšička nahija 1550. godine ušla je u sastav Hercegovačkog sandžaka.
U defteru Hercegovačkog sandžaka iz 1550. godine nalazi se jedna bilješka
za Nikšićku raju, datirana 3. juna 1550. godine: “Nikšićka raja davala je po
vlaškom zakonu godišnje po 180 akči. Ova je nahija bila vezana za Bosnu, te
je neka raja spadala u has bosanskog sandžakbega, druga u has hercegovačkog
sandžakbega, a neka u zeamet zaima Ferhata. Ovi vlasi nalaze se daleko od
bosanskog vilajeta, a vezani su za hercegovačku oblast. Osim toga njihove su
zemlje krševite sa više klanaca, te ne mogu davati po 180 akči. Oni se uvijek
bune i napadaju okolne krajeve. Zato je ovom prilikom određeno da daju godišnje po 120 akči i da se odvoje od Bosne i pripoje Hercegovačkom sandžaku, te uvrste u has hercegovačkog sandžakbega”.


 Цитат из рада Хатиџе Оруч о Лимским Никшићима, гдје она прати Лимске Никшиће кроз дефтере Босанског санџака из 1455., 1468., 1485., 1489., 1516., 1530, и 1542.

 Објављен је дефтер опширни Херцеговачког санџака из 1585. међутим он није пописивао становништво у влашком статусу осим ако се дотакне директно пописаног (па су поменути Бурмази нпр.).

 Постоје садржајне информације о нахијама, и страницама на којим су у дефтерима, свих необјављених дефтера, међутим не могу да нађем ту Лимске Никшиће. У неким дефтерима познијим се јавља нека нахија Тара у кази Пријепоље па помишљам да су ту ушли Лимски Никшићи међутим ова нахија се јавља већ у објављеном дефтеру влаха и војнука Херцеговине из 1533. Али мала, у неком недатираном дефтеру из 16 в. је чини се много већа.

 Видим у тој нахији Тара 1533. се јављају Хоћевина, Крушево, Подпећ..

 Иначе манастир Св. Петра и Павла у Бијелом Пољу је припадао нахији Комаран, у кази Бихор, унутар Скадарског санџака, заједно са 20-так села нахије Комаран. Као и Никшићи, још од 1485. првог пописа је та цијела нахија била у влашком статусу, док то нпр није био случај за велику већину нахије Бихор унутар Призренског санџака, гдје су само нека села и то она која су нагињала Комарану и Пештеру имала влашки статус.

 У контексту цркве Св. Петра и Павла и неким везама са манастирским власима из 13 в. треба обратити пажњу и на ту нахију. Обзиром да је сва у влашком статусу за разлику од подручја источно то је вјероватно одраз неких ранијих стања из 13-14 в.
« Последња измена: Јул 16, 2021, 08:42:00 поподне Zor »

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1241 послато: Јул 16, 2021, 09:31:13 поподне »
Nikšička nahija 1550. godine ušla je u sastav Hercegovačkog sandžaka.
U defteru Hercegovačkog sandžaka iz 1550. godine nalazi se jedna bilješka
za Nikšićku raju, datirana 3. juna 1550. godine: “Nikšićka raja davala je po
vlaškom zakonu godišnje po 180 akči. Ova je nahija bila vezana za Bosnu, te
je neka raja spadala u has bosanskog sandžakbega, druga u has hercegovačkog
sandžakbega, a neka u zeamet zaima Ferhata. Ovi vlasi nalaze se daleko od
bosanskog vilajeta, a vezani su za hercegovačku oblast. Osim toga njihove su
zemlje krševite sa više klanaca, te ne mogu davati po 180 akči. Oni se uvijek
bune i napadaju okolne krajeve. Zato je ovom prilikom određeno da daju godišnje po 120 akči i da se odvoje od Bosne i pripoje Hercegovačkom sandžaku, te uvrste u has hercegovačkog sandžakbega”.


 Мислим да сам нашао ово. У дефтерима TD 207 и TD 209. Овај податак о 1550. је од Хаџибегића из 1960. не видим да има дефтер Херцеговачког санџака из 1550, имају два из 1540. (947) по турским изворима. И ту се јавља нека нахија Никшић која очито није исто што и влашка нахија Градчаница друго име Никшић која је код модерног Никшића а која се редовно јављала унутар Херцеговачког санџака од 1477.

 Дакле ово је "рајинска" нахија, али очито да су Никшићи наставили плаћати филурију. Иначе ово је само било у Херцеговачком санџаку да су одвојено пописиване влашке нахије.

BOA, TD 207
Tārīh: 947

Nāhiye: Nikşik (3-4),
Sokol (5, 11-12, 19-41),
Bistriçe e (6, 12, 15, 43-56),

 BOA, TD 209
Tārīh: 947

Nāhiye: Sokol (4, 8, 10, 12, 19-43),
Poliçe (4-5),
Nikşik (6),
Popova (9),
Zagorye (9, 16, 57-80)

 
 И дефтеру 1585. иде нахија Соко до листа 69, па Бистрица од 70. Изгледа да је ова нахија Никшић утопљена у неку другу нахију јер се не јавља касније.

 Да ево налазим у Херцеговачком дефтеру 1585. податак да су неки млинови из неубицираног села Созин/Сорин/Шурјен нахија Поблаће у посједу становника села Штитарица које јесте било у нахији (Лимски) Никшићи.

 У сваком случају није једноставно доћи до информација о њима након преласка у Херцеговачки санџак.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1242 послато: Јул 17, 2021, 02:04:16 поподне »
Мислим да сам нашао ово. У дефтерима TD 207 и TD 209. Овај податак о 1550. је од Хаџибегића из 1960. не видим да има дефтер Херцеговачког санџака из 1550, имају два из 1540. (947) по турским изворима. И ту се јавља нека нахија Никшић која очито није исто што и влашка нахија Градчаница друго име Никшић која је код модерног Никшића а која се редовно јављала унутар Херцеговачког санџака од 1477.

 Владимир ми је напоменуо да ипак постоји дефтер Сјенице из 17 в. у којем се јављају и Тарски Никшићи. Нисам знао за овај дефтер. Изгледа да тај дефтер није дио овога из 1604., претпостављам да је мало познији. У том случају би било врло занимљиво видјети демографска кретања у нахији Сјеница. Јер 1604. се дешава извјесна депопулација у односу на ранији период у 16 в.

 Да поменем нешто што упада у очи. 1477. нахија Градчаница друго име Никшић има само један катун. 1533. иста нахија има 9 катуна, једног кнеза. За разлику од нахије Ровци која се кроз позније дефтере провлачи са малим бројем становника а и нестаје крајем 16 в., нахија Никшић расте. 1533. Ровци имају само 2 катуна.

 Најпроминентнији у нахији Никшић је катунар
Vuk veled-i Radosav Patrik, katunar

 Очито је Вук син Радосава Батрића ("б" и "п" се разликују само по тачкама), вјероватно унук војводе Батрића који је предводио тај један катун 1477. Он је имао баштину Radosav-Patrik bşt.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5148
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1243 послато: Јул 17, 2021, 03:14:15 поподне »
Да поменем нешто што упада у очи. 1477. нахија Градчаница друго име Никшић има само један катун.

Има још никшићких катуна у попису 1477. године само су разбацани по попису. Чини ми се да их има седам.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1244 послато: Јул 17, 2021, 07:45:44 поподне »
Има још никшићких катуна у попису 1477. године само су разбацани по попису. Чини ми се да их има седам.

 Да, видим налазе се у нахији Благај, можда још негдје. Џемат Вука сина Хлапца, Паскаша сина Никше (он је сам у џемату Батрића), Томаша сина Ивана, дио џемата Батрића. Ту је и неки џемат војводе Ђураша за којег нисам сигуран је ли од Никшића или Оногошта. Наравно колико сам упућен и нахија Оногошт би требало да носи никшићку генетику, види се по локацији љетовања (планина Лукавица) веза међу њима.

 И Оногошт је врло малобројан 1477. И ови остали катуни Никшића. Иначе ови необјављени дефтери садрже информацију о томе колико која нахија има страна, посебно опширних то значи и посредно штуру информацију о популацији.

 Мислим да сам уочио Требјесу 1533. нисам сигуран да се помиње 1477.
Trebile [Trebise ) k., Nikşik n.: 64

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5484
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1245 послато: Јул 17, 2021, 09:11:55 поподне »
То неће бити могуће. Већ постоји попис нахије Сјеница (унутар Босанског санџака)с почетка 17 в. и наравно нема Никшића, који су били и засебна нахија.


Колико сам упознат, ради се о попису исељених Никшића из Потарја у нахију Сјеница из друге половине 17. века. Попис је преведен, али не и објављен.
« Последња измена: Јул 17, 2021, 09:13:57 поподне Милош »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1246 послато: Јул 17, 2021, 10:23:01 поподне »
Да, видим налазе се у нахији Благај, можда још негдје. Џемат Вука сина Хлапца, Паскаша сина Никше (он је сам у џемату Батрића), Томаша сина Ивана, дио џемата Батрића. Ту је и неки џемат војводе Ђураша за којег нисам сигуран је ли од Никшића или Оногошта. Наравно колико сам упућен и нахија Оногошт би требало да носи никшићку генетику, види се по локацији љетовања (планина Лукавица) веза међу њима.

 И Оногошт је врло малобројан 1477. И ови остали катуни Никшића. Иначе ови необјављени дефтери садрже информацију о томе колико која нахија има страна, посебно опширних то значи и посредно штуру информацију о популацији.

 Мислим да сам уочио Требјесу 1533. нисам сигуран да се помиње 1477.
Trebile [Trebise ) k., Nikşik n.: 64
Из овог пописа се заправо види да је катун пописаних Никшића у нахији Грачаница био релативно мали. Не би требало искључити могућност да су први Никшићи приликом доласка у жупу Грачаницу, највероватније из правца Мораче, затекли катуне стариначких родова, ту пре свих мислим на Риђане који су сасвим извесно могли боравити и 1477. године у поменутој нахији. Такође, за пописаног војводу Ђураша се везују братства Чворовић и Рашковић из Жупе као његови потомци, међутим, тестирани Чворовић је припао другој хаплогрупи одн. није изворни Никшић.

Иначе, што се тиче Тарских Никшића и пописа нахије Сјеница, очекујем да ће ми у августу месецу бити достављен на увид.
« Последња измена: Јул 17, 2021, 10:30:39 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1247 послато: Јул 18, 2021, 10:16:48 пре подне »
У суштини, о питању порекла и развоја Никшића у Оногошту бавили су се многи етнографи и историчари у својим научним радовима, Шобајић, Ђурђев, Лубурић, Ж. Шћепановић, Богумил Храбак и сви они се слажу у једном, да су Никшићи дошљаци на подручју жупе Грачанице и да је до потпуног образовања племенске организације Никшића у Жупи и око Оногошта дошло тек у другој половини XVI века. Да ли су овакви закључци релевантни и са аспекта генетских анализа? Управо су оне обориле теорију (којој је Ђурђев био наклоњен) о заједничком пореклу Никшића са неким арбанашким (катунским) сточарским заједницама у Доњој Зети одн. околини модерне Подгорице (Никши/Никчи у Климентима). Оне су такође одбациле предање о доласку са југа (Грбаљ и/или Луштица), сасвим је могуће је "аутор" таквог предања заправо био кнез Петар Гавриловић, наручивши одн. измисливши га ради пословне сарадње са Млечанима. Ако одбацимо ове две теорије као генетски непотврђене, сценарио развоја и матица рода се сама по себи намеће, а то је Полимље. Пошто су Никшићи ту забележени као племе у статусу Влаха (спахија) у турским пописима још у 15. веку, сасвим је логично закључити да су се услед губљења таквих привилегија неки од њих померили према својим саплеменицима ка Оногошту и његовим пољима на почетку 16. века, тим пре што знамо да се неке области које су припадале Нахији Лимски Никшић наслањају на области тадашњег Оногошта и Роваца и да је пад становништва у Полимљу (Потарју) забележен у дефтерима с почетка 16. века. Морача и градња Манастира Мораче би могла бити такође измишљен део предања, због повезивања са Немањићима, мада заштитнички однос Никшића према овом Манастиру кроз касније векове би ишао у правцу евентуалне валидности тог предања, као и могућег даљег порекла Никше "првог" (а то би био Стон и његова досељена у Полимље манастирска властела) и мутација Y189944 чији носилац је највероватније био, али не и особа код које се та мутација и десила, јер видимо због позитивних резултата Ровчана на три SNP-а испод Y189944 да је мутација свакако старија него што је Yfull проценио (преко 800 година од садашњег времена је реална процена).

Двојица уписаних Грдомана у повељама Стефана Уроша Првог такође представљају снажну индикацију и могућу генеалошку везу са војводом Грданом, док је генеалогија Војиновића из околине Бијелог Поља нешто на чему посебно инсистирам. Наиме, тек сам пре неки дан сазнао од тестираног Војиновића још нешто интересантно, да је порекло његових предака уствари Мајсторовина, а да се његов деда у Село Церово код Бијелог Поља где је тестирани рођен доселио пре 100 година. Мајсторовина се налази близу Брскова и по његовим речима Војиновићи су присутни у Мајсторовини сигурно више од 300-350 година, о чему сведочи и поклоњени сребрни путир који је манастиру (Мајсторовини) поклонио извесни Жарко Војиновић. Жарка нема у његовом родослову, али се такође попут имена Добрице јавља и име Жарко у неким бочним линијама Војиновића. Дакле, осим што су неки Војиновићи даривали манастир Добриловина, имамо исти податак и за Мајсторовину. Ако о генеалогији Кургаша, старог муслиманског братства из села Дубраве, северно од Бијелог Поља не знамо ништа, о линији тестираног Војиновића већ сада знамо сасвим довољно а када се њему придодају и остали братственици Војиновића са славом Св. Лука којих има и у бјелопољским селима Ракита, Равна Река (са којима се још нису утврдиле прецизне родословне повезнице) па даље дуж реке Таре све до Жабљака и Пљеваља, стиче се закључак који несумњиво говори о њиховој дубокој старости на том простору, као и о привилегованом статусу који су некада сигурно имали.
 
Један податак који сам открио ме навео да испитам заједничко предање Вукомановића (село Срезојевац, Y189944+) и њихових рођака Луњевица о пореклу са Косова тачније Пећка нахија, као и мој можда превремени закључак о њиховој припадности Срезојевићима. Наиме, у раду Р. Ивановића који је издат 1959. године у "Историјски часопис (књига 9-10)"
аутор на 93. страници наводи да је хумском епархијском у Стону и Петровој цркви на Лиму дата два насеља која су се налазила ван главне територије властелинства, једно је село Ракош у Хвосну, жупа Кујавча а друго је село Крушевац у жупи Дршковини, данашњој Дреници. Оба ова насеља су касније припадала Пећкој нахији. И поред тога што ће Вукомановић поручити WGS тест у новембру, моја знатижеља је била јача од стрпљења као и код Вукомановића тако да смо јуче поручили тест на Y250780 у Yseq-у. Подсећања ради, Радоје Ускоковић је писао о хронологији насељавања претка породице Луњевица у топлички крај, у који је дошао из моравичких села Маскова и Миланџа, где је кратко боравио у братственичкој задрузи која се доселила из правца Сјенице у другој половини 16. века. Уколико Вукомановић буде негативан на Y250780, евентуална веза са Ровчанима одн. Срезојевићима (Лучиндан-преслава Марковдан) се искључује.
« Последња измена: Јул 18, 2021, 10:27:04 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1248 послато: Јул 18, 2021, 10:56:51 пре подне »
Ево и линка ка одличном раду Р. Ивановића, који је вршио теренска истраживања како у Стону, тако и у Полимљу, Брскову као и у Метохији, када је извршио и убикацију већину ових поклоњених насеља из повеља стонској властели (стр. 79-95):
https://books.google.rs/books?id=Xul6CgAAQBAJ&pg=PA84&lpg=PA84&dq=%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81+9-10&source=bl&ots=9zDxLgCis_&sig=ACfU3U2pqqck6gCzKf-rxwS4nonDuWtKUw&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwj69rDIkezxAhVF6aQKHaY5APcQ6AEwCHoECBkQAw#v=onepage&q=%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0%20%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%20%D1%87%D0%B0%D1%81%D0%BE%D0%BF%D0%B8%D1%81%209-10&f=false

Иначе, у Yseq су јуче стигли узорци Божића (Доње Драгачево, село Пилатовићи, Пожега) и Вићовића (село Драгојевац, Ариље) са славама Лучиндан. Док се за Божиће само зна да су у Пилатовиће стигли "из Црне Горе", о пореклу Вићовићима се ништа не зна, осим да су у Драгојевцу веома стари. Обојица су поручили FT190799, надамо се бар једном позитивном резултату.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1249 послато: Јул 18, 2021, 11:06:51 пре подне »
Подсећања ради, Радоје Ускоковић је писао о хронологији насељавања претка породице Луњевица у топлички крај..
Таковски, не топлички.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1250 послато: Јул 18, 2021, 11:22:10 пре подне »
Уколико Вукомановић буде негативан на Y250780, евентуална веза са Ровчанима одн. Срезојевићима (Лучиндан-преслава Марковдан) се искључује.
Не одустајеш  :D Марковдан као преслава, превазилази по мени неки одређени огранак, јер већ постоје различити резултати са овом преславом...напр. имам доста разлике са Аврамовићем из Д.Сабанте, који су пореклом из села Требиња (Куршумлија), где се преславља Марковдан...евидентно је да нисам близак са њим, иако је он пореклом из села где преслављају исту преславу као ја:
-80, Cvetojevići (Avramovići, Jovanovići, Josifovići, Đokovići, Lazarevići, Todorovići i Cvetojevići), Trebinje (Toplica), Lučindan.
https://www.poreklo.rs/2015/05/17/poreklo-prezimena-selo-donja-sabanta-pivara-kragujevac/
-Вучковићи, Костићи, Николићи, Симоновићи, Цветковићи, Лазићи и Томићи (13 кућа) под Тумбом – Ковачевцем; (свега 29 кућа, Св. ап. и еванг. Лука и Марков дан). Њихови далеки преци доселили су се из Никшића “пре три стотине и више година”
https://www.poreklo.rs/2018/11/11/poreklo-prezimena-selo-trebinje-kursumlija/
Наравно, не кажем да нема Срезојевића међу онима који преслављају Марковдан, али не можемо да генерализујемо да Марковдан једнако Срезојевићи, тј. да су они стожер...и како можемо да знамо ко су Срезојевићи међу онима који преслављају Марковдан (не постоји одређени СНП који би могао да да неку потврду за било кога)?
Резиме би по мени био да међу онима који преслављају Марковдан, има разних огранака, па могуће и Срезојевића, а ко је међу њима Срезојевић, то се не зна (пошто се код многих породица изгубило предање, једино генетика може да да одговор, а за сада је то теже...исто, не може се уопштавати да било ко ко нема предање, да то значи да је Срезојевић, као да се само код тог огранка губило предање :) )
« Последња измена: Јул 18, 2021, 11:27:56 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ivanc79

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1251 послато: Јул 18, 2021, 04:33:09 поподне »
Vladimire, ako sam dobro razumeo Vašu teoriju, preci Nikšića su iz okoline Stona došli u Polimlje, pa se odatle naselili u okolinu Nikšića?

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1386
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1252 послато: Јул 18, 2021, 10:40:51 поподне »
Колико сам упознат, ради се о попису исељених Никшића из Потарја у нахију Сјеница из друге половине 17. века. Попис је преведен, али не и објављен.

 Да споминуо ми је Владимир већ детаље о томе. По томе звучи као да су пописани само Никшићи. Изгледа да су се вратили опет назад из Херцеговачког у Босански санџак.


 Жарко Шћепановић пише у књизи "Средње Полимље и Потарје" занимљив дио о Никшићима. Он овдје каже да је и овај Вукослав Никшић 1399. био са Таре вјероватно.

Цитат
Власи Никшићи Полимља и Потарја огранак сү влаха ( сточара ) Никшића од којих ће се у околини Оногошта формирати познато племе Никшићи, по ком ће овај град добити ново име. Међутим , први познати помен Никшића у Потарју датира из 1447. године . Наиме , 1. IX те године дубровачки курир Миљан Радмиловић поднесе дубровачком суду тужбу против двојице Никшића с Tape ( ,, supra Radognam et Bositchum Nichsichi de Tara ... " ) да су га , када је ишао за Србију , ухватили и продали Турцима код којих је у ропству остао двије године. Из овог Податка се види да су Никшићи тада , бар дјелимично , били запосјели подручје Потарја ,да су представљали опасност за дубровачке путнике и да је њихова сарадња са Турцима већ била успостављена. Иначе , видјели смо , Турци се на Тaри налазе од краја XIV вијека , па је могућно да се дио влаха Никшића доселио у Потарје тих година те, чини се , није неосновано претпоставити да су и шесторица влаха који су 1398. од . заједно са Турцима побили дубровачке трговце и заплијенили им трговину припадници грүппације влаха Никшићи из Потарја . Јер , интересантно је да 19. јуна 1399. године као Пашајитов изасланик ( овај је тада био утемељен на Тари ) долази у Дубровник његов „склав” Вукослав Никшић , највјероватније и сам Никшић из Потарја . Посебно је питање да ли су се Никшићи доселили у Потарје с подручја Оногошта или Мораче , гдје се касније формирало племе Ровца , поријеклом такође Никшићи . У предањима појединих старосједелачких породица у Затарју , за које би се могло претпоставити да потичу од старих Никшића из Потарја , тј . из касније формираног племена Тарски Никшићи , Подједнако фигурира и Морача и Оногошт , а присутна су и Ровца и , у вези с њима , и традиција о Вуксану Булатову, Али , та предања , која се јављају у више варијанти, нијесу ни изблиза жива и рељефна као на примјер у Ровцима, Морачи и другим црногорским племенима . Тамо је све испреметано и замршено, хронолошки ред догађаја поремећен, негдје има и измишљених конструкција , намјерно модификованих током XIX и почетком XX вијека. Но, у свим верзијама тих предања присутна је и тежња , заједничка у предањима свих Никшића и неких брдских племена , везивања за Немањиће и њихову задужбину манастир Морачу, па немањићка традиција постаје озбиљна сметња да се из ових предања извуче које зрнце историјске истине . Осим тога , у њима се осјећа и јак утицај каснијих придошлица са подручја Роваца , из времена када је тамо било формирано племе . Дио влаха Никшићи који су се крајем XIV или одмах на почетку ху вијека доселили у Потарје и средње Полимље ( у дјелове некадашњих жупа Брcкoвo и љубовића ) убрзо су се „ сасвим везали за села и повезали са турским феудалним системом . ” 182 Они су 1455. године пописани у Потарју , а дио њих у селима ближе Лиму , када су пописани хасови турског крајишника Иса - бега Исхаковића , у његове је посједе улазио и вилајет Лимски Никшићи , односно његови људи , гдје је уписано неколико села , са укупним приходом 3 277 акчи , док је вилајетски нијабет ( феудални приход од новчаних казни житеља ) износио 1000 акчи . На истом међупростору ( Колашин — Бијело Поље ) уписано је 8 тимара ( у 6 села ) ешкинција вилајета Никшићи , чији су приходи износили од 100 до 1620 акчи . То су махом слабо насељена села , па мора да су прије пописа доживјела велика разарања , што је посебно уочљиво када се пореде ови подаци са подацима Дечанских хрисовуља из 1330. године . Приликом пописа , из Иса - бегових хасова су замјеном изузета два села у брcковском крају ( Стричина и Рујковина ) и пренесена у царске регалије , јер је , наводно , у истима „ откривен рудник под називом Простен'је ( Прошћење ) у Лимским Никшићима ( Лим Никшиклер ) . Највјероватније да је била ријеч о старом руднику Брcкoву — ( можда ио проширењу копова ) , који је , према М.Васићу , неко вријеме радио и под Турцима. Затим , на основу юдатака које пружају резултати овога пописа може се закључити да бивши посједи хумског епархијског властеАинства , тада лимске митрополије , нијесу остављени манастиру Св . Петра ( епархијском , односно митрополитском сједишту )  . По свој прилици , овдје су и Дечани изгубили своје посједе , као и другдје , задржавши „ нешто својих поседа у оквиру зеамета. којем је припадао ” манастир.
 Последица стабилизације турске власти на подручју средњег Полимља и Потарја била је права експанзија сточарског становништва на ово подручје . Илустративни су у том погледу неки подаци сумарног дефтера Босанског санџака из 1468/69 . године . Тада је у нахији Никшићи ( раније Вилајет Лим Никшиклер ) , иначе „ заведена као зеамет Пашајитбега ” , уписано 23 села ( напуштених кућа и села нема ) , са 307 домаћинстава и 96 беhарских кућа , док је 1455. овдје убиљежено 4 насељена и једно ненасељено село са 35 домаћинстава , 3 удовице и 6 неожењених , са резнам приходом од 6 796 акчи , односно укупно села тимара и села влаха Никшићи : 10 насељених и једно ненасељено , са укупно 103 домаћинства , 5 удовичких кућа и неожењених са укупним приходом од 11 073 акче . Али по Н.Филиповићу , сразмјерно броју становника „ производност тежачког рада је не само стагнирала већ и знатно опала ” . Јер , 1468/69 . дјелокупни рентни приход износио је само 22 292 акче.
« Последња измена: Јул 18, 2021, 10:44:21 поподне Zor »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1253 послато: Јул 19, 2021, 12:26:40 пре подне »
Vladimire, ako sam dobro razumeo Vašu teoriju, preci Nikšića su iz okoline Stona došli u Polimlje, pa se odatle naselili u okolinu Nikšića?

Без персирања, рођаче, јер ја сам ти пре свега обичан човек само са необичним хобијима, међу којима сврставам и овај фасцинантни и зависни хоби - генеалогију. ;)

Ако бих моју теорију објаснио хронолошки и то чиниоцима који су утицали на њену појаву, то би отприлике изгледало овако (извини на подужем одговору али мишљења сам да је сваки, по мени битан на свој начин):

1) велика (опсесивна) жеља за откривањем порекла своје породице одн. братства из којег су потекли Бојановићи из села Брезове код Ивањице (ово ми је од старта примарни циљ истраживања као и породични родослов на којем радим):
2) читање (скенираних) књига и родословних извора, њихово "увезивање" као и документовање (укључујући име извора, његову локацију и датум), прављење копија оригиналних докумената или записа или алтернативно, апстракта или транкрипције (када мислим да се никада нећу вратити на неки извор, то вероватно не буде тако, јер кад први пут погледамо неки документ највероватније је да смо предвидели нешто важно), то ми олакшава да "запамтим" шта сам већ урадио и да се вратим на извор када пронађем доказе који су у сукобу са мојим закључцима;
3) анимирање великог броја људи за разна тестирања, од основног теста на 23 маркера, SNP тестирања до WGS тестова;
4) немогућност откривања генеалошке повезнице мог родоначелника са досадашњим тестираним братствима или огранцима међу Ровчанима, Жупљанима и исељеним Требјешанима, преко статуса на мутацијама FT190799+ и најбитнијег Y189944-;
5) крсна слава Св. Лука (главна карактеристика целокупног рода), чији култ је био најразвијенији на приморју;
6) непостојање блиских хаплотипова Никшићима на полуострву Луштици, Грбљу или било где на том делу приморја;
7) Вујачићево неповерење у предање о Луштици и иницијативи да истражи фондове Дубровачког Архива, како би пронашао веродостојност (потврду) предања међу неким Требјешанима, о пореклу Никшића из околине Дубровника (ту жељу имао је и његов покојни брат Никола, аутор књиге "Требјешани" (2013), који је у једном делу своје књиге навео такво предање, интересантно је да сам ову верзију први пут чуо од тестираног Чворовића, који није испао Никшић али је можда то предање међу Чворовићима "апсорбовано" од стране њихових саплеменика, изворних Никшића-Жупљана);
8 ) сазнаја о постојању пописа из 17. века који говори о даљој судбини Тарских Никшића и њиховој миграцији, недалеко (јужно) од Сјенице:
9) одличан рад Милоша Милетића о Тарским Никшићима, у којем има и неких произвољних закључака (о роду као засебном, "неникшићком"), мада су они (не)оправдано били подстакнути највише дотадашњим генетским анализама и очито погрешним тумачењима у правцу овог рода;
10. WGS резултат Душана Вучковића који представља широк род на простору Косова и Метохије, централне Србије и Топлице, са главном карактеристиком Лучиндан-преслава Марковдан/Савиндан (преко 200 регистрованих презимена), чији резултат је овај род ставио у сферу ровачке генеалогије и (врло могућег) порекла од исељених Срезојевића;
11) неприпадност тестираног Кургаша из Бијелог Поља Ровчанима (Y189944*), иако смо Предраг Шћепановић и ја давали највеће шансе да су они пореклом управо из Роваца;
12) WGS резултати осталих Никшића, помоћу којих су утврђене процене дубљих старости FT190799 и Y189944 од очекиваних;
13) области поклоњених имања стонској манастирској властели у Полимљу и у пределу Брскова савршено се поклапају са областима које је обухватала Нахија Лимски Никшићи у попису из 1455. године, при овоме, је не мислим децидно да се у Полимље са Стона доселила једино FT190799, већ да је међу овом властелом и њеним становништвом било и других хаплогрупа, којих, да ли неких (пра)рођачких, нисам сигуран, али да је FT190799 била међу њима доминантна, бар у "повлашћеном" погледу - то да;
14) помена двојице Грдомана у Стонској и Лимској повељи (као и места Грдан дол на Стону), један од њих би могао бити предак требјешког војводе Грдана, као и Добрихне Грдоманчића, могућег ктитора Добрихнине цркве (на чијим темељима је изграђен Манастир Добриловина), затим пописаног кнеза Добрице за село Лепенац из 1455. године, који се налази недалеко од Брскова, као и каснијег помена кнеза Добрице у берату из 1565. године, оца Војина (који су кнежевали над селима која су припадала Брскову), највероватније родоначелника Војиновића, једних од дародавалаца Добриловине и Манастира Мајсторовина, 
15) генеалогија Војиновића из Потарја и извора који потврђују њихову старину на том подручју, и очигледно њихов некадашњи (кнежевски) привилеговани положај;
16) преслава Требјешана Петровдан, која би можда могла имати везе са Манастиром Св. Петра и Павла на Лиму, још даљу везу са црквом Св. Петра на Стону;
17) постојање неких породица на Стону, у селу Поникве где се по Звонимиру Бјеловучку "задржало староседелачко становништво", са крсницом Св. Лука;
18) двогодишња, скоро свакодневно(ноћна) преписка са Душаном Вучковићем и склапање никшићког мозаика са њим на један ултра занимљив, неконвенционалан начин. :D Можда Дуле мало касни са одређеним закључцима, али он је мој омиљени саговорник и сарадник (тестирање неких Никшића смо спонзорисали заједно), свакако Number One међу Никшићима, али и шире. :)
« Последња измена: Јул 19, 2021, 12:32:30 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1254 послато: Јул 19, 2021, 01:02:56 пре подне »
Владо, ја мислим да што се више открива, да се мање зна  ;D Ти си бр. 1, то сам ти рекао раније, међутим , нама је апсолутно у преписци све ово време било јасно предање и ја сам одатле полазио у претпоставкама...Сад је Зор избацио Вукослава Никшића из 1399., и то сад немам више компас  :D...Шта би то значило? Једино где се предање уклапа је ровачко, тј. Гојакови потомци који су у попису из 15. века...све остало, једино генетика може да "рашчивија"...Одмах смо имали пад предања о Гезимиру и Милутину као "рођеној браћи" у Жупи (због резултата Бојовића и Пековића)...све остало само извори могу да реше и што више тестираних ...Пре ове туре у Дантеу сам више "знао", а сад не знам ништа  ;D
Шалим се, свака нова информација је вредна, па макар бацила раније конструкције...можда је ово све једно "ресетовање", које је добро (свака нова информација је добра)
Једино што тачка 10. је упитна, тј да представљам "широк род на простору Косова и Метохије"...:)
« Последња измена: Јул 19, 2021, 01:14:35 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1255 послато: Јул 19, 2021, 01:15:57 пре подне »
Једино што тачка 10. је упитна, тј да представљам "широк род на простору Косова и Метохије, Топлице итд"...:)
Не кажем да није, али за сада је упитно. А што се Стона тиче и боравка у Полимљу пре Жупе, то би било баш нешто ново...
А овим помињањем Вукослава Никшића из 1399., већ имамо четврту особу која се помиње под тим презименом, или родовским именом, у 14. веку (поред Нинеца и Витоја из 1355., и Радосава Никшића из 1399.), што значи да је у 14. веку већ увелико био род Никшића под тим именом (то потврђује да је постојао и Никша други и Никша први, чим се они тако зову, а ових имена нема у предањима)
« Последња измена: Јул 19, 2021, 01:27:24 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1256 послато: Јул 19, 2021, 01:32:04 пре подне »
Не кажем да није, али за сада је упитно. А што се Стона тиче и боравка у Полимљу пре Жупе, то би било баш нешто ново...
А овим помињањем Вукослава Никшића из 1399., већ имамо четврту особу која се помиње под тим презименом, или родовским именом, у 14. веку (поред Нинеца и Витоја из 1355., и Радосава Никшића из 1399.), што значи да је у 14. веку већ увелико био род Никшића под тим именом (то потврђује да је постојао и Никша други и Никша први, чим се они тако зову, а ових имена нема у предањима)
Наравно, само постојање Никшиног киљана и Никшине плоче, односи се на Никшу другог, а сам род и помињање имена у изворима из 14. века , тј. у време живота Никше другог, говори о постојању и Никше првог (тј. да су они од њега, чим се тако презивају, а савременици су Никше другог)...Одређена раширеност рода под тим презименом (или боље речено, родовским именом), је већ била половином 14. века...али какво је тада стање било у територијалном погледу, тј, Полимље, Жупа, то ми сад није јасно, шта од чега происходи...( с обзиром да је цела прича до сада била да се све из Жупе ширило)
« Последња измена: Јул 19, 2021, 01:40:07 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1367
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1257 послато: Јул 19, 2021, 02:09:52 пре подне »
А овим помињањем Вукослава Никшића из 1399., већ имамо четврту особу која се помиње под тим презименом, или родовским именом, у 14. веку (поред Нинеца и Витоја из 1355., и Радосава Никшића из 1399.), што значи да је у 14. веку већ увелико био род Никшића под тим именом (то потврђује да је постојао и Никша други и Никша први, чим се они тако зову, а ових имена нема у предањима)
Да, само што је Вукослав Никшић из Потарја, а откуд Никшићи у то време у Потарју? :) Можда ова мозгалица све више подсећа на питање свих питања: шта је старије, кокошка или јаје? :D У сваком случају, слажем се са тобом у једном, да је потребно још више тестираних.

Ова теорија о Стону можда јесте нова, и не знам, можда је нико до сада није поставио, вероватно из разлога што нико није могао ни да претпостави толику старост и развијеност рода као и евентуалну везу са стонском манастирском властелом, која је добила на поклон иста она села и имања која су припадала и Лимским Никшићима 200 година касније, али сада имамо генетске анализе уз помоћ којих је дефинисан род под мутацијом FT190799 као и три њене до сада откривене подгране, једном која доминира (такође старом), имамо тј. имаћемо надам се ускоро и дефтер сјеничке нахије из 17. века, имамо пун Стари Влах лучинаца, с магловитим пореклом о којем се готово ништа не зна, попут мог, а оно се може објаснити управо доласком Тарских Никшића у сјеничко поље и њиховом даљом експанзијом на простор Старог Влаха и шире. С тим у вези, значајан је резултат Симеуновића из Бјелуше код Ариља, са предањем о Голији, чији хаплотип је рекло би се близак Војиновићевим, док две разлике (додуше на упоредивих 17 маркера) има са тестиранима из околине Чачка и Љига, лучинцима такође. О њиховим резултатима ме је обавестио један члан Порекла, али пошто не знам која је акција тестирања у питању и да ли су они јавни за коментарисање, не би их сад наводио. Партаљевић из Сјенице (Y189944+) је свакако занимљив, ни он нема никаквих сазнања о свом даљем пореклу (мада мислим због неких комбинација на маркерима да можда припада братству Влаховића у Ровцима), само да су једна од најстаријих породица у Сјеници. Још интересантније су три муслиманске породице из околине Сјенице, које би по вредностима на маркерима могле припасти Никшићима. Са Бошњачког ДНК Пројекта сам добио потврду да су их већ анимирали за дубинске тестове и да ћемо их "ускоро видети на Yfull стаблу". Ту очекујем бар два никшићка резултата а можда и помак у погледу FT190799+ и Y189944-.
« Последња измена: Јул 19, 2021, 02:19:09 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1258 послато: Јул 19, 2021, 02:31:19 пре подне »
Да, само што је Вукослав Никшић из Потарја, а откуд Никшићи у то време у Потарју? :)
Ово је откриће, помињање неке особе са никшићким презименом (родовским именом) у 14.веку у Потарју (без обзира што је сам крај века)...То би значило истовремени боравак Никшића и у Жупи и у Потарју још у 14. веку
« Последња измена: Јул 19, 2021, 02:41:05 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7254
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1259 послато: Јул 19, 2021, 03:35:11 пре подне »
Ово је откриће, помињање неке особе са никшићким презименом (родовским именом) у 14.веку у Потарју (без обзира што је сам крај века)...То би значило истовремени боравак Никшића и у Жупи и у Потарју још у 14. веку
To би значило да у 14. веку имамо Никшиће у Жупи и Потарју (с тим што претпостављам да су у Жупи били и у 13.)...у Ровцима од 15. века, а на Требјеси од 16. века
« Последња измена: Јул 19, 2021, 03:44:35 пре подне ДушанВучко »