Ових дана смо можда сведоци највећег открића у погледу генетских истраживања племена Никшића, тачније једног огранка као и једног мањег рода Y56203>Y134578 који се у некоом историјском тренутку нашао у пољу његовог утицаја, а реч је о прибраћеним родовима са комбинацијом крсне славе Свети Лука и преславе Марковдан.
Елем, постоји у централној Србији један огроман број породица са том комбинацијом, на које ми је пре извесног времена скренуо пажњу Предраг Шћепановић из Колашина. Наиме, када ми је први пут Предраг причао о њима, наводећи да у свом регистру има преко 200 таквих породица, нисам разумео његову жељу као ни потребу за интересовањем ка бројним родовима са тог подручја, сматрајући заједничком карактеристиком слављења истог свеца заштитника са Никшићима коинциденцијом, а још мање о значају преславе у Црној Гори. Код мене у Старом Влаху на пример (бар је такав случај по ивањичким и ариљским селима), заветина (преслава, прислужба) је врста народног, сеоског празника, које свако село или засеок села засебно слави и светкује. Још само понегде је остао обичај литија, посебно у неким драгачевским селима, са крстоношама, али се опет и тај обичај односи на заједничке заветине свих родова неког села. Уз Предрагову помоћ али и кроз бројне контакте са тестираним Никшићима, пре свих оних из матичног подручја укључујући и Ровца, временом сам уочио и разумео родовске обичаје и разлике у том погледу међу њима. Везано за саме Ровчане као и њихове исељенике (ово се односи на оне који и дан-данас живе на територији Црне Горе) преславе су следеће: код Шћепановића је преслава Савиндан, код братства Булатовић исто Савиндан, док Влаховићи преслављавају Илиндан и Никољдан. Чак и онда када ми је Душан Вучковић рекао да његова породица преслављава Марковдан, нисам схватио ту информацију толико значајном за даље истраживање, све док једне прилике нисмо кренули Дуле и ја за претрагом тих родова у одељку "Друштво" на порталу Порекла (округ по округ, село по село).
Наводим следеће општине у којима смо успели да пронађемо породице са овом карактеристиком (напомињем да на Пореклу недостају текстови за многа села (или она можда нису била обрађивана), да постоји известан број породица којима није уписивана крсна слава и преслава и да су неки окрузи попут Топлице веома слабо истраживани тако да је укупан број ових породица свакако још и већи): Брус, Александровац, Трстеник, Рековац, Јагодина, Деспотовац, Крагујевац, Рашка, север Косова. али оно што је још интересантније јесу предања о пореклима појединих породица одакле су досељиване а то су Тимок, Тетово, Врање, Топлица, Косово, Сјеница.. Дакле, образац је за све ове породице исти, ради се о старијем слоју становништва који је у једном тренутку доминирао највероватније на простору Косова, одакле се у првој фази исељавао на исток, југоисток и југозапад Србије као и на простор Тетова, док би друга и млађа фаза миграција (крај 18. и 19. век) била фаза повратног типа и усмерена више ка централној Србији. До сада имамо тројицу тестираних који припадају овој скупини родова, то су: Вучковић iz Meдвеђе код Трстеника (Y189944), Аврамовић (Y189944) којем је старије презиме Цветојевић (досељеној породици у Доњу Сабанту из Топлице око 1730. године) и Катић из Грабовца код Звечана (Y56203>Y134578). Тада ми је по први пут кроз главу прошла замисао да је можда реч о Срезојевићима, који су се под водством тадашњег ровачког кнеза Иваниша иселили из Роваца након извршене освете над Васојевићима у првој половини 17, века. Последњих дана сам помишљао на Тарске Никшиће, међутим Душанов резултат је дефинитивно преломио ка ровачком братству Срезојевића.
Пре него што изнесем своју конструкцију, цитираћу пар одломака из књиге Ровца и Ровчани у историји и традицији од Стевана Поповића (1997.), који ће имати посебну тежину и значај у разумевању експанзитета овог огранка изван матице:
"Почетком 17. в. Срезојевићи су били најјаче братство у Ровцима, када се
начелу ровачког племена чалазио кнез Иваниш Радоњин Срезојевић, о чему
говори которски племић Маријан Болица у свом извјештају Млетачкој
републици о скадарском санџаку. И сачувана традиција говори о снази тог
братства..
Предање каже да су се Срезојевићи били јако намножили, па, као најјаче
братство у то доба у Ровцима, преузели су водећу улогу у племену..
Народна традиција нема добро мишљење о кнезу Иванишу Срезојевићу.
Тврди се да је постао турски колаборационист, па су га Ровчани, послије
неког злочина у Васојевићима, прогнали из Роваца.."
