Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[E r.g.a.t.i.s.]

Upravo to slazem se ali mogucnost da se napise i iza 1900god.je data jedino ako se iskljucivo i ograniceno odnosila na samo (oko 1900god.)ja licno nisam videla bilo kakvo ogranicenje(barem napisano u zagradi)  cak naprotiv smatram skup informacija i sto dalje ako je poznato bitnim u smislu boljeg istrazivanja.Ako je tako u redu.Sta smo mi shvatili moze biti i greska .👍Uostalom nije vazno sta smo mi shvatili  nekad popunimo i vise od trazenog ,licno sam ga ja popunila na taj nacin bez da sam ga dostavila.To je vec stvar projekta i obrazac u koje se ja ne bi uopste mesala.Ako pise 1900 onda je to .Sasvim mi jasno vase objasnjenje kao i uvek.👌

[НиколаВук]

Upravo to slazem se ali mogucnost da se napise i iza 1900god.je data jedino ako se iskljucivo i ograniceno odnosila na samo (oko 1900god.)ja licno nisam videla bilo kakvo ogranicenje(barem napisano u zagradi)  cak naprotiv smatram skup informacija i sto dalje ako je poznato bitnim u smislu boljeg istrazivanja.Ako je tako u redu.Sta smo mi shvatili moze biti i greska .👍Uostalom nije vazno sta smo mi shvatili  nekad popunimo i vise od trazenog ,licno sam ga ja popunila na taj nacin bez da sam ga dostavila.To je vec stvar projekta i obrazac u koje se ja ne bi uopste mesala.Ako pise 1900 onda je to .Sasvim mi jasno vase objasnjenje kao i uvek.👌

Морамо имати некакву временску тачку, иначе би људи уписивали све и свашта. Од места где су се они лично родили или њихов отац, до митских места где су им преци наводно живели пре 4-5 или више векова. Свакако постоји и рубрика о предању, па се ту могу уписати те "давније" информације.

[Владимир Бојановић]

Не видим сјеверну разноврсност FT190799. Ако погледамо тај иницијални ниво цијепања Никшића, разноврсност је већа на југу, јер три од четири гране су присутне јужно од Колашина: грана Матијешевића, грана Милановића и Y189944. Само једна грана, ова ваша бојановићка FT190854, искључиво је везана за сјевер. И то под претпоставком да нисте досељеници из неке јужније никшићке матице.

Интересантно је да не коментаришеш оно што сам написао претходно о породицама из околине Херцег Новог, а то је предање једне FT190799 подгране о Требјеси и резултима Милановића и Томашевића (Милан и Томаш су била досељена рођена браћа), чије младе фамилије и предање о доласку у ову област пре 250-270 година потврђују њихови резултати на 23 маркера, као ни усамљеност друге FT190799 подгране коју чини фамилија Матијашевић. Ако ово узмемо у обзир, као и северну распрострањеност и разноврсност једне од четири генеалошке FT190799 линије, а то је Y189944 (која је очигледна), као и период њиховог настанка, јужна разноврсност FT190799 је апсолутно непостојећа. Колико год то некоме било тешко да призна, појава свих оних разноврсних, за сада откривених никшићких подграна на северу, може се објаснити једино са групацијом полимско-тарских Никшића.

Некако је испод радара прошао резултат (а можда и није јаван) Радошевића из Брезове, који су требали бити један род са Бојановићима. Пошто не знам да ли јаван или не резултат Радошевића, само ћу рећи да његово несумњиво порекло из Жупе, може помоћи и у налажењу матице Бојановићима... Иако су друга хг, очито су иста миграција.

Овде нема ничег спорног. Дистрибуција ове подгране је са истока (као што је то случај и са Y134578), конекција са Никшићима се десила у Средњем Полимљу, одакле је један њен припадник мигрирао са Никшићима у Доњу Морачу и Оногошт. Уосталом, резултат Гаћеше са славом Никољдан то и потврђује.

Ова тема није толико комплексна и компликована колико се некоме чини, да, потребно је времена прочитати радове које су писали Б. Ђурђев, А. Лубурић, Б. Храбак, П. Шобајић, Ж. Шћепановић и остали, али у комбинацији генетских анализа са њиховим теоријама, размишљањима и констатацијама (а које не иду на руку спорним теоријама о Жупи као матици и генетске засебности ТН), верујем да би свакоме умногоме помогло да изнесе свој коначан суд о пореклу и етногенези Никшића, без обзира на предања о Грбљу и доњој Зети као матици племена, које генетика апсолутно не подржава. Северна разноврсност FT190799, као и старије Y52621 чијих припадника нема нигде на Грбљу, Доњој и Горњој Зети, Никшићу и Морачи, није случајност.

Иначе, још један новији, одличан рад јасно осликава какво је било племенско уређење Оногоштанске области, стање нахија и међусобних територијалних граница племена Никшића, Дробњака и староседелаца Угреновића и Риђана. У раду је коришћен дефтер Херцеговине из 1701. године као и његово упоређивање са ранијим дефтерима, укључујући и онај из 1477. године. У питању је Територијално-управна организација Оногошта (Никшића) од XV до XVIII вијека, Историјски записи, година XCIII, 1-2/2020 (аутор је Бојан Новаковић, кустос-историчар, Музеји и галерије Никшић). Наравно, гледано кроз призму генетских анализа Никшића Жупљана и Ровчана и подграна које су међу њима присутне, нема никаквих новости које би потврдиле тзв. староседелачки статус Никшића одн. њихово присуство у околини Оногошта пре 14. века.

[drajver]

Интересантно је да не коментаришеш оно што сам написао претходно о породицама из околине Херцег Новог, а то је предање једне FT190799 подгране о Требјеси и резултима Милановића и Томашевића (Милан и Томаш су била досељена рођена браћа), чије младе фамилије и предање о доласку у ову област пре 250-270 година потврђују њихови резултати на 23 маркера, као ни усамљеност друге FT190799 подгране коју чини фамилија Матијашевић. Ако ово узмемо у обзир, као и северну распрострањеност и разноврсност једне од четири генеалошке FT190799 линије, а то је Y189944 (која је очигледна), као и период њиховог настанка, јужна разноврсност FT190799 је апсолутно непостојећа. Колико год то некоме било тешко да призна, појава свих оних разноврсних, за сада откривених никшићких подграна на северу, може се објаснити једино са групацијом полимско-тарских Никшића.

Наравно да ми је познато предање Милановића. Али не видим шта то суштински мијења у мојој констатацији. И Требјеса је југ, а не сјевер. Грана Y189944 није ништа мање разноврсна јужно од Колашина него што је сјеверно. Чак и ако посматрамо све сјеверне Y189944 као аутохтоне на том сјеверном подручју (што је опет супротно предањима већине њих). У тренутним WGS тестовима не видим никакав ексклузивни доказ о сјеверној матици Никшића. То наравно може бити легитимна теза, али ипак само теза.

[Gorance]

Предлажем да прочиташ одјељак Властеличићи у раду "Хумско-требињска властела" од Динића. Динић се ту намјерно не упушта у тему влаха (статусних), већ обрађује  неке прелазне облике друштвене организације из племенско-демократског уређења у феудализам. Иако нису били иста категорија становништва, статусни власи и племенски организоване општине властеличића појавно изгледају веома слично. Ипак, власи су били зависно становништво, док властеличићи нису. У Херцеговини са јачањем влашких група као да се крајем средњег вијека та линија између влаха и властеличића губи. Типски примјер родовски организованих властеличића би били Љубибратићи, Зубци или Дједићи у Попову. У Далмација је једна таква племенска самоуправа властеличића опстала све до 19. вијека (Пољица). По доласку Турака те родовске групе властеличића често прелазе у влашки статус.

Ово додуше не даје одговор на питање шта је са преласком на влашки статус у 13. и 14. вијеку. Из немањићких хрисовуља једино што можемо закључити јесте да је било тенденције за прелазак у влашки статус унутар земљорадничког становништва. Али то је социјално кретање унутар истог зависног слоја становништва. Ипак, власи Херцеговине 15. вијека нису исто што и манастирски власи 13. и 14. вијека. Тај слој, иако и даље зависан, у међувремену је економски значајно ојачао, а добио је и одређене војне функције. Чини ми се да је за нагли успон влашких група у Херцеговини прилично заслужна чињеница да је дошло до својеврсног слома немањићког феудалног система крајем 14. вијека и успостављања новог са босанском династијом на челу. У тој новој архитектури моћи, влашке групе су постале важан чинилац војне моћи нових локалних господара.

Хвала на овоко исцрпним одговорима. Проверићу Динића свакако.

[Владимир Бојановић]

Наравно да ми је познато предање Милановића. Али не видим шта то суштински мијења у мојој констатацији. И Требјеса је југ, а не сјевер. Грана Y189944 није ништа мање разноврсна јужно од Колашина него што је сјеверно. Чак и ако посматрамо све сјеверне Y189944 као аутохтоне на том сјеверном подручју (што је опет супротно предањима већине њих). У тренутним WGS тестовима не видим никакав ексклузивни доказ о сјеверној матици Никшића. То наравно може бити легитимна теза, али ипак само теза.

Да, али шта је са предањима осталих (полимско-тарских) Никшића, да ли су она сачувана?

Предања Жупљана, Ровчана и Требјешана као и староседелачких племена Угреновића и Риђана говоре да Никшићи нису аутохтони род на простору средњовековног Оногошта и Доње Мораче. И најранији дефтери Херцеговине нам указују на то. Поставља се питање, одакле су се доселили преци Жупљана, Ровчана и Требјешана? Да ли заиста са приморја, где су припадници грана које нису откривене у Никшићкој Жупи и чији родоначелници фамилија су као што знамо живели у 18. веку (дакле, они нису староседеоци тога краја), или са севера, где је разноврсност никшићких подграна у односу на јужну (ипак) већа. Ево поново списка оних подграна, старих 8-9 векова, које су непостојеће у Никшићкој Жупи:

Бојановићи, пореклом из Бијелог Поља FT190799>Y189944
Кургаши, староседеоци Бијелог Поља FT190799>Y189944*
Војиновићи, староседеоци у Мајсторовини код Бијелог Поља FT190799>Y189944*
Милекићи, пореклом из Бијелог Поља FT190799>Y189944*
Симеуновићи, пореклом из Сјенице (Голије) FT190799>Y189944*
Вићовићи, староседеоце села Драгојевац код Ариља FT190799>Y189944*
Скерлићи, пореклом из Бијелог Поља FT190799>Y189944>Y264395*
Вејсиловићи, Тахировићи и Бихорци, пореклом из Бијелог Поља FT190799>Y189944>Y264395>А30291
Јовановићи, староседеоци Прошћења код Мојковца FT190799>Y189944>Y336366
Матијашевићи - Војводићи, староседеоце села Ђераћ код Лучана FT190799>Y189944>Y331554*
(њима могу придодати и Крстивојевиће - Лимце из Крчмара и Јововиће из Мочиоца (Y336905) као и Пајевиће - Верухе (Y329074>Y358110), без обзира на резултате Бјелетића и Дачевића јер се ради о очито старим везама, насталим пре досељења Никшића у Доњу Морачу и Оногошт).

Генетске анализе су откриле која је SNP мутација главна генеалошка осовина Никшића (источног дела) жупе Оногошт и Роваца, то је FT190799>Y189944>(Y251117, Y251345)>Y250780, управо њене гране ("зупчаници") су утицале на развој племена на југу. Али, шта је са овим старијим гранама на северу, које су настале доста пре првих формирања жупско-ровачких Y250780 братстава? Обрати пажњу, која је главна карактеристика већине ових породица на северу? Бијело Поље. Још једно питање, која се влашка нахија помиње у околини Бијелог Поља у 15. веку? Ево мале помоћи: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg12076#msg12076

[Ивица Јовановић]

Мој кум је Ровчанин, из Мојковца. Он каже да је његов покојни отац, њему рекао да су дошли ту из околине манастира Мораче. Много пре одласка Турака. Доказ је и то презиме које се у неизмењеном облику јавља и код муслимана. Тих 150км реално и није нека дистанца, пређе се за 5 дана лаганог хода. Можда је тих сељакања тамо вамо било много више него што се сматра. 150км,ситница. Да ли је уопште битно, нису у питању пресељења из Мађарске у Грчку па да каже човек да треба добрано потегнути и вољу и ноге.

[drajver]

Да, али шта је са предањима осталих (полимско-тарских) Никшића, да ли су она сачувана?

Предања Жупљана, Ровчана и Требјешана као и староседелачких племена Угреновића и Риђана говоре да Никшићи нису аутохтони род на простору средњовековног Оногошта и Доње Мораче. И најранији дефтери Херцеговине нам указују на то. Поставља се питање, одакле су се доселили преци Жупљана, Ровчана и Требјешана? Да ли заиста са приморја, где су припадници грана које нису откривене у Никшићкој Жупи и чији родоначелници фамилија су као што знамо живели у 18. веку (дакле, они нису староседеоци тога краја), или са севера, где је разноврсност никшићких подграна у односу на јужну (ипак) већа. Ево поново списка оних подграна, старих 8-9 векова, које су непостојеће у Никшићкој Жупи:

Бојановићи, пореклом из Бијелог Поља FT190799>Y189944
Кургаши, староседеоци Бијелог Поља FT190799>Y189944*
Војиновићи, староседеоци у Мајсторовини код Бијелог Поља FT190799>Y189944*
Милекићи, пореклом из Бијелог Поља FT190799>Y189944*
Симеуновићи, пореклом из Сјенице (Голије) FT190799>Y189944*
Вићовићи, староседеоце села Драгојевац код Ариља FT190799>Y189944*
Скерлићи, пореклом из Бијелог Поља FT190799>Y189944>Y264395*
Вејсиловићи, Тахировићи и Бихорци, пореклом из Бијелог Поља FT190799>Y189944>Y264395>А30291
Јовановићи, староседеоци Прошћења код Мојковца FT190799>Y189944>Y336366
Матијашевићи - Војводићи, староседеоце села Ђераћ код Лучана FT190799>Y189944>Y331554*
(њима могу придодати и Крстивојевиће - Лимце из Крчмара и Јововиће из Мочиоца (Y336905) као и Пајевиће - Верухе (Y329074>Y358110), без обзира на резултате Бјелетића и Дачевића јер се ради о очито старим везама, насталим пре досељења Никшића у Доњу Морачу и Оногошт).

Генетске анализе су откриле која је SNP мутација главна генеалошка осовина Никшића (источног дела) жупе Оногошт и Роваца, то је FT190799>Y189944>(Y251117, Y251345)>Y250780, управо њене гране ("зупчаници") су утицале на развој племена на југу. Али, шта је са овим старијим гранама на северу, које су настале доста пре првих формирања жупско-ровачких Y250780 братстава? Обрати пажњу, која је главна карактеристика већине ових породица на северу? Бијело Поље. Још једно питање, која се влашка нахија помиње у околини Бијелог Поља у 15. веку? Ево мале помоћи: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg12076#msg12076

Требао си само поставити онда и оне припаднике Y189944 јужно од Колашина, који такође припадају иницијално и давно одвојеним гранама испод Y189944, попут Ђоковића, Вујачића, Бјелетића, Дачевића и плус све припаднике гране Y250780 па би се видјело да је разноврсност гране Y189944 јужно од Колашина такође солидна.

Да се разумијемо,  не мислим да је матица Никшића у Никшићкој жупи и у Оногошту. Уосталом ни сама предања Никшића то не тврде. То је јасно и из историјског извора из 1399. године, гдје је јасно да су власи Никшићи ван Сандаљеве територије, а Оногошт је у том периоду у Сандаљевој власти, вјероватно и жупа Грачаница (позније Никшићка). Матица је негдје источније, по мом мишљењу на траси пута од Оногошта према Брскову и Полимљу, како сам и раније помињао. Без обзира на иницијалну матичну територију, Никшићи у 14. и 15. вијеку уопште нису морали сви битни сконцентрисани на једном мјесту, тј. могло је истовремено бити Никшића и у Оногошту, и на Тари и око Мораче. Као што је документовано Дробњака било и у Гацком и у Пријепољу и на Језерима. Тако да ни они помени појединаца у Оногошту са презименом Никшић не морају имплицирати да је сав род ту живио.

Пошто си поменуо и рад Хатиџе Оруч о Лимским Никшићима треба рећи да су у том раду прилично детаљно убицирана насеља Лимских односно Тарских Никшића и да су сва та насеља ван уже територије Бијелог Поља, односно  да се ниједно не налази на Лиму, па и овај назив лимски Никшићи треба условно схватити. Најисточнија насеља су Церова, Равна Ријека и Крушево, али она су периферија територије Никшића. Главнина њихових насеља је на ријеци Тари, између Колашина, Мојковца и Вранеша, са Мојковцем као центром те територије. Ниједан извор, па ни ти рани турски не протежу ту линију територије Никшића даље на сјевер и исток од Вранеша.

Мислим да су Никшићи већ те 1399. године имали више својих насеља која су постојала дуж пута Оногошт-Брсково-Полимље. Зато није право питање гдје је матица Никшића те 1399. године или 1350. године, већ је питање гдје је матица Никшића у периоду 12. или 13. вијека.

[ДушанВучко]

Да, ако би грубо поређење правили "југ-север" и период прелома 12. и 13. века, тј. почетно ширење племена, југ је фаворит. Ту имамо три од четири гране испод FT190799, а бојановићевска је знак питања, он је сврстао у север, али с обзиром на три од четири да су на југу, биће ипак и да је његова.
Такође, да је "северна" теза тачна, морали би имати и узводне гране од Y250780 којих нема тамо, као и присутност од две гране FT190799 са приморја, којих такође нема тамо. А на крају, ни Бојановићева грана није пронађена на "северу"
Најбоље да фокус остане на том прелому 12. и 13. века

[ДушанВучко]

Ево и графичког приказа средњовјековног пута Оногошт-Брсково са двије трасе које су биле у оптицају. Засјенчени дио је матично подручје влаха Никшића u 13. i 14. вијеку ( по мом мишљењу). Из тог матичног подручја су се ширили дуж трасе тог пута и на сјевероисток и на југозапад.



Овдје прије свега говорим о власима Никшићима који се помињу у изворима 14. вијека.

Ова мапа пута Оногошт Брсково даје доста јаснију слику. Вероватно су се Никшићи настанили целом путањом у 14. веку. Неко равномерно распоређивање том трасом, подразумевало би и географску позицију са које је то логичније, а то је нека средина. Брсково је већ периферија те трасе, тј. сувише скрајнуто да би то била почетна тачка насељавања те трасе. Логичније је да буде крајња тачка насељавања Никшића до краја 14. века.
Тако да везано за период краја 12. и почетак 13. века, на северу те трасе није још ни било Никшића вероватно (нису нађене три гране FT190799*, а од четврте Y189944 има млађих огранака. Ту код млађих огранака имамо оне који су и на југу и на северу, имамо оне који су само нађене на југу, и имамо оне које су само нађене на северу)

[ДушанВучко]

Овде једна исправка што се тиче огранака и на југу и на северу, а то је да сам мислио на Y331554 и млађи огранак Y329074, које су нађене у Никшићу и у Србији (златиборски округ), али не и у Бијелом Пољу за сада. То доказује да је њима Бијело Поље било транзит на путу за Србију и да је грешка да тестиране из тог краја аутоматски везујемо за место порекла "Бијело Поље" . Они су у литератури можда наведени да су одатле дошли, али код њих видимо ту јужну везу са Никшићем.
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y331554/

[ДушанВучко]

Тестиране из бјелопољског краја који су Y189944*  можемо на Yfull стаблу означити као MNE Bijelo Polje, али неки огранак те гране из Србије, који још увек није пронађен ни у Никшићу ни у Бијелом Пољу, не можемо аутоматски уписати на стаблу у MNE Bijelo Polje. Управо зато је битно да се наводи последње место порекла на стаблу

[ДушанВучко]

Још једна јако битна ствар у дилеми "јужне" или "северне" опције места порекла Никшића (везано за трасу Оногошт Брсково): манастир Св Луке није саграђен код Бијелог Поља, него у Жупи Никшићкој
ПС. можемо веровати или не у предања, али не постоји ниједно предање код Никшића које би везивало порекло нашег рода за тај крај (наравно, можемо да се руководимо и логиком "оно предање које не постоји, не може да погреши")

[ДушанВучко]

Још једна јако битна ствар у дилеми "јужне" или "северне" опције места порекла Никшића (везано за трасу Оногошт Брсково): манастир Св Луке није саграђен код Бијелог Поља, него у Жупи Никшићкој (и то минимум 150 година после почетка прослављања овог свеца у нашем роду, тј. по ТМРЦА за FT190799)
ПС. можемо веровати или не у предања, али не постоји ниједно предање код Никшића које би везивало порекло нашег рода за Бијело Поље (наравно, можемо да се руководимо и логиком "оно предање које не постоји, не може да погреши")

[ДушанВучко]

Владо, FT190799* "Бијелопољцу" на "фулу ипсилону", можеш ли да објасниш тај феномен? Тј. зашто је манастир Св  Луке подигнут у Жупи Никшићкој, а не у Бијелом Пољу?

[Владимир Бојановић]

Требао си само поставити онда и оне припаднике Y189944 јужно од Колашина, који такође припадају иницијално и давно одвојеним гранама испод Y189944, попут Ђоковића, Вујачића, Бјелетића, Дачевића и плус све припаднике гране Y250780 па би се видјело да је разноврсност гране Y189944 јужно од Колашина такође солидна.

Да се разумијемо,  не мислим да је матица Никшића у Никшићкој жупи и у Оногошту. Уосталом ни сама предања Никшића то не тврде. То је јасно и из историјског извора из 1399. године, гдје је јасно да су власи Никшићи ван Сандаљеве територије, а Оногошт је у том периоду у Сандаљевој власти, вјероватно и жупа Грачаница (позније Никшићка). Матица је негдје источније, по мом мишљењу на траси пута од Оногошта према Брскову и Полимљу, како сам и раније помињао. Без обзира на иницијалну матичну територију, Никшићи у 14. и 15. вијеку уопште нису морали сви битни сконцентрисани на једном мјесту, тј. могло је истовремено бити Никшића и у Оногошту, и на Тари и око Мораче. Као што је документовано Дробњака било и у Гацком и у Пријепољу и на Језерима. Тако да ни они помени појединаца у Оногошту са презименом Никшић не морају имплицирати да је сав род ту живио.

Пошто си поменуо и рад Хатиџе Оруч о Лимским Никшићима треба рећи да су у том раду прилично детаљно убицирана насеља Лимских односно Тарских Никшића и да су сва та насеља ван уже територије Бијелог Поља, односно  да се ниједно не налази на Лиму, па и овај назив лимски Никшићи треба условно схватити. Најисточнија насеља су Церова, Равна Ријека и Крушево, али она су периферија територије Никшића. Главнина њихових насеља је на ријеци Тари, између Колашина, Мојковца и Вранеша, са Мојковцем као центром те територије. Ниједан извор, па ни ти рани турски не протежу ту линију територије Никшића даље на сјевер и исток од Вранеша.

Мислим да су Никшићи већ те 1399. године имали више својих насеља која су постојала дуж пута Оногошт-Брсково-Полимље. Зато није право питање гдје је матица Никшића те 1399. године или 1350. године, већ је питање гдје је матица Никшића у периоду 12. или 13. вијека.

Да, познато ми је где су и која су села најисточније припадала нахији Лимски Никшић (Lim Niksikler), нахији која се први пут у изворима јавља 1455. године у попису Крајишта Иса бега - Исхаковића. О томе сам више пута писао. Заправо, осим села Обод, које се налази западно од Бијелог Поља, села Церово, које се налази недалеко од Бијелог Поља, села Крушево, које се налази управо на Лиму код Бијелог Поља, заборавио си поменути и село Бистрицу, које се налази у сливу реке Бистрице, 10-так километара источно од Бијелог Поља, као и село Сигу код Мојковца (данас локалитет). У збирном попису 1455. године, међу уживаоцима тимара уписане су следеће ешкинџије (спахије) у административној јединици вилајет Лимски Никшићи: Степан, син Никшића (село Бистрица), Владко, син Степанов (села Церово и Сига), В'лк, син Годевца (село Обод), Херак, син Радице (Обод), село Крушево је спадало у хас Иса бега - Исхаковића. Дакле, назив Лимски Никшићи не треба условно схватити и бијелопољска села 1455. године нису периферија никшићке територије, како кажеш, јер те 1455. године су једино пописани још и Никшићи ешкинџије у селима Лепенац код Мојковца и у Липову, селу које се налази код Колашина, али оно што је битно истаћи јесу број домова и укупни приходи:

Бистрица, број домова 14, приход 1220 акчи,
Церово, број домова 8, приход 1220 акчи,
Крушево, број домова 5, приход 525 акчи,
Обод, број домова 23, приход 2082 акче,
Сига, број домова 4, приход 400 акчи,
Лепенац, број домова 17, приход 1460 акчи,
Липово, бој домова 4, приход 414 акчи.

Из овога се јасно види где је у том периоду већина Никшића живела, а то су бијелопољска и села која се налазе у околини данашњег Мојковца (село Мојковац се јавља у каснијим дефтерима). Рецимо, само у најисточнијем селу Бистрица било је 14 домова, овај тимар је као што сам навео припадао Степану, сину Никшића, из овога можемо закључити да је Степанов отац по имену Никшић рођен крајем 14. века. Сада се вратимо на генетику, на северну разноврсност и распрострањеност FT190799 и Y189944 (одн. на подгране којих нема на југу), време генеалошког раздвајања у односу на остале Никшиће (а то је 11. и 12. век) и породице које су већином из околине Бијелог Поља и са предањима о пореклу из Бијелог Поља, са којом групацијом пописаних Никшића дефтера из 1455. година се може објаснити њихово старије порекло? Дакле, сада те не питам за матицу Никшића, већ да даш што је могуће јаснију анализу порекла ових породица, на основу историјског извора првог реда, информација који нам тај извор нуди о присуству Никшића у самој околини Бијелог Поља, предања и генетичких резултата.

[drajver]

Да, познато ми је где су и која су села најисточније припадала нахији Лимски Никшић (Lim Niksikler), нахији која се први пут у изворима јавља 1455. године у попису Крајишта Иса бега - Исхаковића. О томе сам више пута писао. Заправо, осим села Обод, које се налази западно од Бијелог Поља, села Церово, које се налази недалеко од Бијелог Поља, села Крушево, које се налази управо на Лиму код Бијелог Поља, заборавио си поменути и село Бистрицу, које се налази у сливу реке Бистрице, 10-так километара источно од Бијелог Поља, као и село Сигу код Мојковца (данас локалитет). У збирном попису 1455. године, међу уживаоцима тимара уписане су следеће ешкинџије (спахије) у административној јединици вилајет Лимски Никшићи: Степан, син Никшића (село Бистрица), Владко, син Степанов (села Церово и Сига), В'лк, син Годевца (село Обод), Херак, син Радице (Обод), село Крушево је спадало у хас Иса бега - Исхаковића. Дакле, назив Лимски Никшићи не треба условно схватити и бијелопољска села 1455. године нису периферија никшићке територије, како кажеш, јер те 1455. године су једино пописани још и Никшићи ешкинџије у селима Лепенац код Мојковца и у Липову, селу које се налази код Колашина, али оно што је битно истаћи јесу број домова и укупни приходи:

Бистрица, број домова 14, приход 1220 акчи,
Церово, број домова 8, приход 1220 акчи,
Крушево, број домова 5, приход 525 акчи,
Обод, број домова 23, приход 2082 акче,
Сига, број домова 4, приход 400 акчи,
Лепенац, број домова 17, приход 1460 акчи,
Липово, бој домова 4, приход 414 акчи.

Из овога се јасно види где је у том периоду већина Никшића живела, а то су бијелопољска и села која се налазе у околини данашњег Мојковца (село Мојковац се јавља у каснијим дефтерима). Рецимо, само у најисточнијем селу Бистрица било је 14 домова, овај тимар је као што сам навео припадао Степану, сину Никшића, из овога можемо закључити да је Степанов отац по имену Никшић рођен крајем 14. века. Сада се вратимо на генетику, на северну разноврсност и распрострањеност FT190799 и Y189944 (одн. на подгране којих нема на југу), време генеалошког раздвајања у односу на остале Никшиће (а то је 11. и 12. век) и породице које су већином из околине Бијелог Поља и са предањима о пореклу из Бијелог Поља, са којом групацијом пописаних Никшића дефтера из 1455. година се може објаснити њихово старије порекло? Дакле, сада те не питам за матицу Никшића, већ да даш што је могуће јаснију анализу порекла ових породица, на основу историјског извора првог реда, информација који нам тај извор нуди о присуству Никшића у самој околини Бијелог Поља, предања и генетичких резултата.

У суштини у погледу Никшића мене првенствено и интересује матица и најраније подручје рода. Једним дијелом због опште заинтересованости за поријекло српских родова, а другим дијелом и због личне генетичке повезаности са Никшићима. Каснији развој, миграције и историја никшићког рода ми нису у фокусу, не зато што ме не интересују већ из разлога што би бављење са појединачним никшићким огранцима захтјевало доста времена, којег ми увијек недостаје.

Не знам тачно на које породице из Бијелог Поља мислиш, али претпостављам да су то оне које су Y18944* и које си већ на YFull означио да су поријеклом из Бијелог Поља, иако оне ни по мјесту поријекла прије 100 година ни по предањима нису из Бијелог Поља. Симеуновићи нпр. имају  предање о поријеклу из Херцеговине. И у најширем смислу Херцеговина није обухватала Бијело Поље. Неке опет које јесу са подручја Бијелог Поља, имају предања о поријеклу са никшићког подручја, попут Војиновића у Церови. У реду, можеш игнорисати та предања, сматрати да су измишљена или шта год, али за неко твоје будуће истраживање немој цементирати тако чврсто своје ставове. Слажем се да јесте велика подударност код Војиновића, без обзира на њихово предање о поријеклу из Никшића, што су се смјестили баш на локацији гдје у 15. вијеку извори помињу тарско-лимске Никшиће. Занимљив је детаљ и заиста прилична разноврсност гране Y18944 на подручју Старог Влаха, али мислим да за извођење дефинитивних закључака треба сачекати пуну профилацију свих никшићких родова јужно од Колашина. При чему не треба искључити ни чињеницу да су се неки никшићки родови могли у потпуности помјерити ка сјеверу, не остављајући генетичке рођаке на подручју Никшића. Разура Требјесе је драматично измијенила положај рода на подручју Никшића и можда би се могла упоредити са разорењем Москопоља код Цинцара. Тако да ми уопште не би била чудна ситуација да је нека грана Никшића са подручја Требјесе могла у 18. вијеку доселити у Стари Влах, носећи са собом своју генетичку јединственост, тј. не остављајући "рођаке" у матици.

Наравно ти имаш право на своје виђење ствари, али медвеђу услугу чиниш и Никшићима и себи у овом занимљивом истраживању, ако будеш инсистирао да и други прихвате твоје виђење ствари и ако будеш нападао све оне који мисле другачије. Ништа лакше него заобићи читаву ову тему.

[Владимир Бојановић]

Наравно ти имаш право на своје виђење ствари, али медвеђу услугу чиниш и Никшићима и себи у овом занимљивом истраживању, ако будеш инсистирао да и други прихвате твоје виђење ствари и ако будеш нападао све оне који мисле другачије. Ништа лакше него заобићи читаву ову тему.

Не разумем чему ово задње написано? Сасвим је било коректно, рекло би се и пријатељски, да је драјвер написао да имам право на своје виђење ствари, али ово надаље, чему? Кога ја силим на моје виђење ствари? Кога сам напао? Каква је ово уцена у смислу несуделовања на теми, представљена како није по захтевима Владимира? Чему ово наглашено претеривање? Ово је још једна провокација и беспотребан покушај да се представим као негативац. Да ли сам ја тај који је негативно настројен или расположен према другим учесницима, просудите и сами, јер је овај савет супротан добронамерном. Зар Владимир није доказао да је спреман на размену мишљења, без икаквих трзавица? Са друге стране, могао бих и ја исто рећи да уважени драјвер у потпуности подцењује и одбацује мишљења П. Шћепановића и Н. Рашковића о Лукавици као наводној матици Никшића. Ако је још неко видео да ја нападам драјвера, нешто лоше са моје стране, нека се огласи и нека цитира моју спорну поруку, али свакако такву омаловажавајућу критику нећу прихватити. Проблем је очито друге природе, драјвер ако је мислио да не знам за његово писање о Никшићима из 2015. године као дошљацима жупе Оногошт и ако је помислио да нико осим њега не чита радове на тему пописа Крајишта Иса - бега Исхаковића из 1455. године, у првом реду од Хазима Шабановића - грдно се преварио. Навешћу још и ово, у попису санџака Босна из 1468/69 године, нахија Лимски Никшићи пописана је у саставу вилајета Јелеч, у њој је пописано девет сеоских насеља Бијелог Поља: Крушево, Церово, Равна Река, Ракита, Јабучна, Пали, Бојишта и Горњи и Доњи Обод. Толико о томе да се "убицирана сва та насеља Лимских односно Тарских Никшића налазе ван уже територије Бијелог Поља."

Што се тиче Симеуновића, они су ми комшије у Бјелуши, село није етнографски обрађено. Све што сам могао сазнати од комшија јесте порекло од Сјенице и Голије, о Херцеговини нема ни говора. Симеуновић се најпре тестирао у априлу 2021. године на 23 маркера, када сам у упитнику и навео порекло за које знају - "од Голије", а затим у новембру исте је поручио WGS. Тада нисмо ни знали где ће припасти на стаблу Никшића јер није радио SNP тестове. Што се тиче разура Требјесе, оне нису нипошто упоредиве са разурама Лимских/Тарских Никшића (а камо ли са разуром Москопоља и Цинцара). И опет ћу се ослонити на историјске изворе. Као што је приметио Zor, Требјеса се први пут јавља у дефтеру из 1533. године: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg183429;topicseen#msg183429 Прва разура Требјесе се догодила 1711. године, када су се Требјешани иселили на Чево, где су наредних 30 година живели, а друга по повратку 1789. године. У попису Херцеговине из 1701. године, Требјеса је имала 36 домова, дакле дупло мање домова колико је бројала рецимо нахија Лимски Никшић 250 година раније, 1455. године, док је рецимо укупан број домова у поменутим бијелопољским селима Лимских Никшића дефтера 1468/69. био 116. Не само да нису упоредива разарања ова два (братска) племена, већ нису упоредива ни разарања православног становништва полимско-тарске области и оногоштанске. Ово ће вам сваки историчар потврдити.

[drajver]

Не разумем чему ово задње написано? Сасвим је било коректно, рекло би се и пријатељски, да је драјвер написао да имам право на своје виђење ствари, али ово надаље, чему? Кога ја силим на моје виђење ствари? Кога сам напао? Каква је ово уцена у смислу несуделовања на теми, представљена како није по захтевима Владимира? Чему ово наглашено претеривање? Ово је још једна провокација и беспотребан покушај да се представим као негативац. Да ли сам ја тај који је негативно настројен или расположен према другим учесницима, просудите и сами, јер је овај савет супротан добронамерном. Зар Владимир није доказао да је спреман на размену мишљења, без икаквих трзавица? Са друге стране, могао бих и ја исто рећи да уважени драјвер у потпуности подцењује и одбацује мишљења П. Шћепановића и Н. Рашковића о Лукавици као наводној матици Никшића. Ако је још неко видео да ја нападам драјвера, нешто лоше са моје стране, нека се огласи и нека цитира моју спорну поруку, али свакако такву омаловажавајућу критику нећу прихватити. Проблем је очито друге природе, драјвер ако је мислио да не знам за његово писање о Никшићима из 2015. године као дошљацима жупе Оногошт и ако је помислио да нико осим њега не чита радове на тему пописа Крајишта Иса - бега Исхаковића из 1455. године, у првом реду од Хазима Шабановића - грдно се преварио. Навешћу још и ово, у попису санџака Босна из 1468/69 године, нахија Лимски Никшићи пописана је у саставу вилајета Јелеч, у њој је пописано девет сеоских насеља Бијелог Поља: Крушево, Церово, Равна Река, Ракита, Јабучна, Пали, Бојишта и Горњи и Доњи Обод. Толико о томе да се "убицирана сва та насеља Лимских односно Тарских Никшића налазе ван уже територије Бијелог Поља."

Што се тиче Симеуновића, они су ми комшије у Бјелуши, село није етнографски обрађено. Све што сам могао сазнати од комшија јесте порекло од Сјенице и Голије, о Херцеговини нема ни говора. Симеуновић се најпре тестирао у априлу 2021. године на 23 маркера, када сам у упитнику и навео порекло за које знају - "од Голије", а затим у новембру исте је поручио WGS. Тада нисмо ни знали где ће припасти на стаблу Никшића јер није радио SNP тестове. Што се тиче разура Требјесе, оне нису нипошто упоредиве са разурама Лимских/Тарских Никшића (а камо ли са разуром Москопоља и Цинцара). И опет ћу се ослонити на историјске изворе. Као што је приметио Zor, Требјеса се први пут јавља у дефтеру из 1533. године: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg183429;topicseen#msg183429 Прва разура Требјесе се догодила 1711. године, када су се Требјешани иселили на Чево, где су наредних 30 година живели, а друга по повратку 1789. године. У попису Херцеговине из 1701. године, Требјеса је имала 36 домова, дакле дупло мање домова колико је бројала рецимо нахија Лимски Никшић 250 година раније, 1455. године, док је рецимо укупан број домова у поменутим бијелопољским селима Лимских Никшића дефтера 1468/69. био 116. Не само да нису упоредива разарања ова два (братска) племена, већ нису упоредива ни разарања православног становништва полимско-тарске области и оногоштанске. Ово ће вам сваки историчар потврдити.

Управо сам о овоме говорио. Одустајем.

[E r.g.a.t.i.s.]

Malo bi se osvrnula na Niksice .Mozda nekima izgleda neverovatno ali pazljivo i pomno citam sve sto je vezano za njih.Rekla sam da nisam poznavalac toliko GG ali polako ucim zahvaljujuci mnogima pa tako lako kapiram dosadasnje rzl.Takodje razne literature ,knjige nam omogucuju da imamo jednu sliku  i da citamo izmedju redova.Mali opis kako sam ja shvatila pa ima stvari koje me zbunjuju.Sporna je tema tj.clanak o Niksicima da je matica Zupa a da su Tarski Niksici zaseban rod.Pisano je o tome da su doselili u Zupu a i o BP je bilo reci.Kasnije imamo da je matica Zupa a da Trs.Niksici nemaju veze sa Niksicima zbog proflz.Y134578 haplogr.Zbog malog broj testiranih .Tako.Mali  broj testr.i radi se o predpostavci....slede dubinski testovi da ne pisem o tome pisano je i imamo procenu FT190779  -650god.Krecu dubinska tst.dobijaju se rzlt.Rovcana,Zupljana,Trebjesana ...test .na WGS...i starost FT190799 pomera se unazad.Dolazi do profilisanja neki su usamljeni i deluje kao da se pokazuju  mladja bratstva u odnosu na neke Niksice.Kazem deluje .
Takodje pitanje ko su Tarski Limski Niksici?Da li su ti TN ustvari Niksici? Koja je matica Niksica?Videla sam rzl.jednog tst. da je TN medjutim testiranjem nije Y134578 da bi kasnije ispao FT190799...radi se o Vasiljevicu gde je bila prica mozete je naci.
Teritorija Niksica uza ,sira  .opet pitanja gde su se nalazili Limski Niksici .Ovde imamo podatke koliko je bilo Trebjesana  a i ostalih mislim da imamo navedene podatke pisano je  ne bi da ponavljam ono sto je vec napisano.
Moje zanimanje za GG i za saznanjem uvek mi obezbedi raznu literaturu tako da sam cak i pre 20 godina tumarala po  sumarnim popisima krajista  Isa bega Ishakovica trazila tu neke indikacije,zatim literatura H.Sabanovica,M.Premovica gde je interesantno imamo sela Limskih Niksica a vecina je u okolini BP kraja.Ako gresim mozda citamo razlicito?Osvrnucu se na moj rzl.Moji preci dolaze iz BP kraja i tu nema dileme.Da li se moje poreklo i zajednicka podgrana sa Skerlicem Y264395 stara 800god.moze povezati sa popisanim  Niksicima iz okoline BP.Takodje se  pitam  da li je Stepan sin Niksica  koji je popisan u selu Bistrica 1455god.mozda moj direktan predak ili mozda neki drugi popisani Niksic iz BP kraja.Dugo vremena sa bavim mojim prezimenom i  BP krajem i niko mi ne mozete osporiti moje pravo (ni ne trazim ga od bilo koga)da verujem da je matica mojih predaka bas taj BP kraj posebno kada vidim da i drugi imaju isto predanje sto potvrdjuju analize pa se nadam da ce se u buducnosti rasvetliti ta tema  pa i ako se pokaze suprotnom opet ce me obradovati .Barem ce se na ovaj ili onaj nacin konacno razresiti ta saga o Niksicima.Evo i ovde se neki mogu sloziti sa mojim vidjenjem a i ne moraju sasvim je dovoljno reci ne slazem se a i dok se nesto ne potvrdi svi imaju prava da veruju u svoja ubedjenja.Meni licno niko ne moze da sugerira ko su moji Niksici vec su  moja davna istrazivanja i njihova moguca matica pokazala jedan put ( pa i da je pogresan) i evo zaslugom testiranih  polako se nesto otkriva .Ostavimo neka buducnost da odgovor.
 Srecno u daljem radu