Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[vojinenad]

Тај Божидар Кљајевић изгледа није озбиљан. Списак је ипак превише дуг и неселективан да би се озбиљно схватио.

Не знам одакле му претпоставка за Мишу Анастасијевића.

Писао сам већ да га и Цинцари присвајају без неких аргумената.

Ма тај Божидар Кљајевић је посебна прича. Код њега је све по принципу рекла-казала, а све не проверено и без било каквих доказа. Толико небулоза сам нашао код њега тако да ме једна више или мање уопште не изненађују.

[Синиша Јерковић]

Дијелови из горње студије:

"Pažnju privlači podatak da je ime oca jednoga od uživaoca eškindži-timara
u ovom vilajetu bilo vlastito ime Nikšić. Otac Stjepana, koji je u selu
Bistrica uživao timar u iznosu od 1.225 akči, naime, zvao se Nikšić.10 Ova
činjenica upućuje na pomisao da je ime spomenutog vilajeta nastalo od imena
neke porodice ili od imena plemena. Postoji vjerovatnoća da je Stjepan član
porodice po kojoj je nahija dobila ime. Ujedno, kao što se sufiks ler u turskom
jeziku koristi za tvorbu množine, tako se upotrebljava i da bi se označila pripadnost
stanovitoj grupi ili porodici. Iz navedenog razloga moguće je da izraz
NİKŠİĆLER doista označava porodicu ili skupinu koja se naziva Nikšići."

"Broj stanovnika u selima nahije Nikšići 1468/69. godine značajno se uve-
ćao u odnosu na 1455. godinu. Pored toga, u ovom periodu u spomenutoj
oblasti pojavljuju se imena novih sela."


U sastavu istog zeameta, pod naslovom dio iz džemata Nikšići
(an cemaat-i Nikşiçler), upisani su stanovnici koji su u nahiji Nikšići bili u statusu
eflaka (vlaha). Vlaško stanovništvo nalazilo se u 15 od gore spomenutog
21 sela. Zapravo, sela nisu bila upisana kao selo (karye) već kao dio sela (an
karye). Na istom mjestu nalazi se zabilješka o vlasima u Nikšićkoj nahiji, koja
se odnosi na zakon koji se ticao spomenutih eflaka (vlaha). Prema toj zabilješci
“Džemati vlaha nahije Nikšići plaćaju po vlaškom običaju, to su stare
spahije. Na svaku kuću daju po jednu filuriju, po jednog ovna i jednu ovcu s
janjetom, te na svakih pedeset kuća po jednu čergu (šator), na svakih šezdeset
kuća jednog ovna, ili protuvrijednost toga, kako je spomenuto. Potom daju na
svakih petnaest kuća po jednog eškindžiju”.

"Oslanjajući se na gornja objašnjenja i podatke, možemo reći da se javljaju
dvije grupe: bivše spahije žitelja Nikšičke nahije, sada u statusu vlaha (eflâk)
koji plaćaju filuriju s obavezom slanja vojnika u vojne pohode, i oni vlasi sa
statusom raje – koji ne podliježu vojnim obavezama, te se pored stočarstva
djelimično bave i zemljoradnjom, plaćajući ispendžu i ušur. Važna činjenica
koja privlači pažnju u popisnim defterima, a odnosi se na te dvije grupe u nahiji,
jeste upotreba termina eflâk (vlah) samo za ljude koji plaćaju filuriju"

Kao zaključak za nahiju Nikšići, koja je u periodu od 1455. do 1550. godine
bila upisana u Bosanskom sandžaku, može se reći sljedeće: Nahija Nikšići
koja je ranije bila upisana u kadiluku Jeleč, a kasnije u kadiluku Novi Pazar
(Jeni Bazar) zauzima prostor Donjeg i Gornjeg Kolašina, između rijeka Lim,
Ljuboviđa i Tare. Podaci iz popisnih katastarskih deftera daju nedvojbenu mogu
ćnost sagledavanja administrativne podjele u oblasti, od vremena kada je
ona prešla pod osmansku vlast, zatim geografsku naseljenost, približan broj
stanovnika i ekonomsku strukturu. Bilješke u defterima u vezi sa naseobinama
pokazuju postojanost naselja u ovoj oblasti. Te naseobine su i pod osmanskom
vlašću očuvale svoja imena iz ranijeg perioda. I danas je moguće zapaziti
postojanje istih imena sela koja su popisivana u 15. i 16. stoljeću."

[Nebo]

Такође не треба заборавити ни чињеницу да су Никшићи дошљаци на подручју жупе Грачанице, касније Никшићке жупе. У турском попису из 1468. помиње се влашка нахија Никшићи у околини Бијелог Поља. Требало би видјети у каквој вези је овај спомен Никшића са племеном Никшића. Да ли су турска освајања помјерила влахе Никшиће из околине Бијелог Поља према Жупи Никшићкој, или је та веза старија?

Или је део Никшића из Никшићке Жупе отишао даље на исток пре турских освајања, која су их затекла на Лиму?
Из текста о Никшићима на Лиму, стиче се утисак да су се никшићки спахије тамо лепо слагали са турском влашћу.
Да ли је овај Херак из пописа спахија можда кнез Херак Вранеш од којег потичу потурчени Вранешевићи и по коме је и област у Љубовиђи добила назив Вранеш...?

[Синиша Јерковић]

Да ли је овај Херак из пописа спахија можда кнез Херак Вранеш од којег потичу потурчени Вранешевићи и по коме је и област у Љубовиђи добила назив Вранеш...?

Сасвим могуће, Херак Вранеш је био добар "јаран" са Турцима, па је послије као турски спахија добио и земљу у околини Требиња. Види се да су оригинални Никшићи могли заиста настати од претка Никше (Никшића) који се спомиње у попису из 1455. као отац Стјепанов у селу Бистрици, а за Стјепана се каже да је ешкинџија (спахија ратник). Село Бистрица код Мојковца би према томе могло бити исходишно мјесто за Никшиће, а занимљиво је да се недалеко од Бистрице налази и село Гојаковићи, што подсјећа на име предањског Никшиног унука Гојака (нисам провјеравао етимологију овог села, тј. откад се зове Гојаковићи).

Спојићу ову тему са оном ранијом о Ровцима у једну.

[vojinenad]

Сасвим могуће, Херак Вранеш је био добар "јаран" са Турцима, па је послије као турски спахија добио и земљу у околини Требиња. Види се да су оригинални Никшићи могли заиста настати од претка Никше (Никшића) који се спомиње у попису из 1455. као отац Стјепанов у селу Бистрици, а за Стјепана се каже да је ешкинџија (спахија ратник). Село Бистрица код Мојковца би према томе могло бити исходишно мјесто за Никшиће, а занимљиво је да се недалеко од Бистрице налази и село Гојаковићи, што подсјећа на име предањског Никшиног унука Гојака (нисам провјеравао етимологију овог села, тј. откад се зове Гојаковићи).

Спојићу ову тему са оном ранијом о Ровцима у једну.

Од овог Никше сигурно нису настали сви Никшићи већ се сигурно ради о неком Никши потомку родоначелника свих Никшића. То је лако закључити из чињенице да се Гојакови унуци (Гојак родоначелник ровачких Никшића) помињу у попису из 1477/78. год., а то се апсолутно поклапа са писаним извором који помиње бана Угрена на самом почетку 15. века и народним предањем да га је управо Гојак убио (око 1410. год.) и да је то био разлог његовог бежања у неприступачна Ровца. То значи да је Гојак живео у првој половини 15. века, а његов отац Никша у другој половини 14. и првој половини 15. века, а постоји вероватноћа да ни тај Никша отац Гојаков није био родоначелник свих Никшића већ само потомак тог неког Никше који се помиње у предању да је присуствовао градњи манастира Мораче.

[Синиша Јерковић]

Гледајући попис из Роваца из 1477. године и овај попис спахија у вилајету Никшићи из 1455. видим да би Стјепан син Никшићев,отац Влатка, заправо могао бити Шћепан предак Шћепановића, који се помиње у попису из 1477. у Ровцима као отац Влатка. Да се и на једном и на другом мјесту у распону од 20 година везано за Никшиће појави Влатко, син Стјепана личи на интересантну подударност. Ако је Влатко већ 1455. у вилајету Никшићи био одрастао човјек, онда би могао бити рођен око 1430,  његов отац Стјепан око 1400. а дјед Никшић око 1370.

Ово је једна могућа верзија, али не мора значити да је тачна.

Могуће је да се и предање једноставно сплело око неколико личности, које су се појављивале, али да се нису до танчина запамтили међусобни односи и временска удаљеност.

[Акса]

Б. Кљајевић не треба узимати за озбиљно.

[Nebo]

Да, родоначелник Никша је морао живети раније. И никшићко предање га ставља на крај 13. и у 14. век. Сигурно се исто име касније често понавља у родослову.

[Nebo]

....занимљиво је да се недалеко од Бистрице налази и село Гојаковићи, што подсјећа на име предањског Никшиног унука Гојака (нисам провјеравао етимологију овог села, тј. откад се зове Гојаковићи).

Мислим да је ово село добило име по другом братству Гојаковића, који потичу из Куча (од Дрекаловића).

[vojinenad]

Гледајући попис из Роваца из 1477. године и овај попис спахија у вилајету Никшићи из 1455. видим да би Стјепан син Никшићев,отац Влатка, заправо могао бити Шћепан предак Шћепановића, који се помиње у попису из 1477. у Ровцима као отац Влатка. Да се и на једном и на другом мјесту у распону од 20 година везано за Никшиће појави Влатко, син Стјепана личи на интересантну подударност. Ако је Влатко већ 1455. у вилајету Никшићи био одрастао човјек, онда би могао бити рођен око 1430,  његов отац Стјепан око 1400. а дјед Никшић око 1370.

Ово је једна могућа верзија, али не мора значити да је тачна.

Могуће је да се и предање једноставно сплело око неколико личности, које су се појављивале, али да се нису до танчина запамтили међусобни односи и временска удаљеност.

Према предању Стјепан (Шћепан) је син Гојаков а унук Никшин. У попису из 1477/78. год. помињу се између осталих и његови синови Вукац, Влатко, Божидар, Радоје и Станиша. Мислим да су Никшићи као племе већ у то време били већ широко разгранати, тако да то предање о присуству Никше при градњи ман. Морача има основе. Ако је Никша родоначелник племена Никшићи живео у другој половини 13. века онда је врло вероватно да је након 200-250 година  његових потомака било не само у Ровцима већ и у Никшићкој Жупи и у околини Б. Поља. Никша који се помиње као отац Гојаков, од кога су ровачки Никшићи, је потомак тог неког Никше родоначаелника целог племена Никшића, али у предању ровчана и жупљана је остао упамћен као родоначелник племена због тога јер је највероватније био угледан у својој средини, али и због чињенице да је након убиства бана Угрена преузео примат у Оногошту и његовој околини. У родословима никшићких огранака често су се понављала имена као што су Никша и Вуксан, тако да је то разлог честих бркања о ком Никши или ком Вуксану је реч, па тако Вуксана који се помиње у народној песми заједно са Лијешом од Пипера и Селаком Васојевићем предање често брка са Вуксаном сином Булатовим који се помиње у дефтеру из 1477/48. год.

[Сол]

Да ли је овај Херак из пописа спахија можда кнез Херак Вранеш од којег потичу потурчени Вранешевићи и по коме је и област у Љубовиђи добила назив Вранеш...?

Мислим да би кнез Херак Вранеш син Радича (1396 год.+) могао бити Црнојевић, исти онај на кога се односи (бар за мене најзагонетнији запис у Аличићевом дефтеру из 1477 год.), а односи се на Нахију Никшић звана и Грачаница  у вези 10так празних никшићких села "која су била узапћена (конфискована) па када су била поново насељена, дата Црнојевићу"

[Nebo]

Није немогуће. Поготово имајући у виду оно „Вранеш“.
У једној преписци са Бањанском, закључили смо:
„Али, има ту нешто црномањасто: најранији предак Црнојевића је Ђураш Вранчић. После имамо Црноја и по њему презиме Црнојевић“.

(http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=180.msg10024#msg10024)

Вранешки Миликићи тврде да су они потомци кнеза Херака, а да је он ту дошао из Дробњака (http://milikici-konjevici.weebly.com/postojbina---vranes.html). То, опет, не мора да значи да је он Дробњак, могао је бити и Црнојевић који је ту дошао са свог поседа из Дробњака. А могао би бити и Дробњак, што опет компликује ионако сложену причу о овом племену.

Ево о кнезу Хераку у једном раду о попису нахије Љубовиђа:
http://www.maticacrnogorska.me/files/56-57/10%20bozidar%20sekularac,%20marijan%20premovic.pdf

Него, сад ми паде у очи једно од села датих Црнојевићу у нахији Оногошт. То је село Милочани, где је „половица у руци Радосава и његова брата Хамзе“. Да нису то Руђо и Бранило, о чему је писала Бањанка на теми о Бањанима и Пиви?

[Željko]

Шћепановић, село Вишње, Ровца, слава Лучиндан, I2a Динарик Југ

Шћепановић би требао бити потомак Никшића. Раније смо спомињали једног Булатовића из теста без маркера који је такође I2a Din. Међутим још интересантније је да Шћепановић показује блискост са још једном породицом која слави Лучиндан, а по предању припада племену Никшића, а то су Бечановићи из Гунцата код Крагујевца. Бечановића и данас има у Никшићкој жупи. Бечановић и Шћепановић имају 3 маркера разлике на упоређених 19 маркера, међутим имају заједничку карактеристичну ниску вриједност на маркеру 458=16.

Управо због тога груписао сам их заједно на Пројекту и означио као род Никшића.

Занимљиво је да су им блиске још неке породице из тог краја које се спомињу као потомци племена Риђана(Јахуре). Треба још видјети какава је веза Риђана и Никшића, да ли су случајно били уједињени под војводом Грданом крајем 16. вијека, или су Никшићи само огранак Риђана...

Синиша,

Хвала на информацији, моја ујчевина су Шћепановићи из Колашина.
То би требало да је то, дакле ђедо био I2a Динарик Југ 

[Nebo]

Да ли неко има линк или скинут Храбаков текст о Хераку Вранешу? Нешто не могу нигде да га нађем...

[Синиша Јерковић]

Да ли неко има линк или скинут Храбаков текст о Хераку Вранешу? Нешто не могу нигде да га нађем...

Нисам нашао овај Храбаков рад, али сам тражећи, наишао на сљедећу докторску дисертацију https://www.google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=15&cad=rja&uact=8&ved=0CDMQFjAEOApqFQoTCNzR-v3dy8cCFcXJFAodl3cLfw&url=https%3A%2F%2Ffedorabg.bg.ac.rs%2Ffedora%2Fget%2Fo%3A8182%2Fbdef%3AContent%2Fget&ei=Gk7gVdzcCcWTU5fvrfgH&usg=AFQjCNFMgfkHcCl7m9jn-a5zkQjaD1JYJw&sig2=6VBJnvY3HkVNc-oxxZnF3A

У њој се помиње и рад Ђ. Тошић, О влашкој скупини Вранеши у нахији Љубовиђа, Милешевски записи 2, Пријепоље
1996, 101 – 115.

То би такође треабло да се погледа.

[Nebo]

У њој се помиње и рад Ђ. Тошић, О влашкој скупини Вранеши у нахији Љубовиђа, Милешевски записи 2, Пријепоље
1996, 101 – 115.

То би такође треабло да се погледа.

Ово, на први поглед, изгледа као добар (садражајан) рад.

[Сол]

Вранешки Миликићи тврде да су они потомци кнеза Херака, а да је он ту дошао из Дробњака (http://milikici-konjevici.weebly.com/postojbina---vranes.html). То, опет, не мора да значи да је он Дробњак, могао је бити и Црнојевић који је ту дошао са свог поседа из Дробњака. А могао би бити и Дробњак, што опет компликује ионако сложену причу о овом племену.

Него, сад ми паде у очи једно од села датих Црнојевићу у нахији Оногошт. То је село Милочани, где је „половица у руци Радосава и његова брата Хамзе“. Да нису то Руђо и Бранило, о чему је писала Бањанка на теми о Бањанима и Пиви?

Интересантно да Бранислав Ђурђев у свом делу "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена"(1984г.) наводи, да је део Пиве у дефтеру из 1477г., уписан  у Нахију Комарницу (=Дробњак). Он на стр. 140,141 доводи баштинаре Радоњу и Рајана Црнојевића у везу са династијом Црнојевића.

"Џемат Радоње "Веледи Чирне" (Црнојевић) (?) и Рајан "веледи Чирне" (Црнојевић). У фусноти наводи "пише veledi-Cirne, а тако се у црногорским дефтерима из XVI века пише име династије Црнојевића". Ђурђев даље пише, да упис са стране није фотографисан у целини па га је немогуће прочитати. 

Баштина споменутог је ово што се спомиње: њиве по имену Папратница и Орашје, баштина по имену Мучиница у селу које се зове Гуја (садашње име Забрђе), у месту које се зове Пива у катуну по имену Црна Гора, у месту по имену Биоково мезра по имену Вранић.

Штета што баш тај упис са стране није микрофилмован, можда он садржи неку битну информацију у вези порекла ових Црнојевића. Неби требало изгубити из вида, да је и сам Иван Црнојевић пуних 10 год. у својој младости провео на овој територији (дат од свога оца као таоц Сандаљу Хранићу).

Слажем се са Бањанском, да Руђо и Бранило нису били рођени ни Пивљани ни Бањани, јер да је тако, знало би се од кога су, и неби се упорно доводила и њихова вероисповест у питање. Зато и није искључено да Руђо и Бранило могу бити Кастриоте. Исто је вероватно, да поједина Пивска братсва потичу од Црнојевића, као нпр. Љешевићи.

Мислим да баш Делића I2a Din, који има поклапање са Касумом, неби требало прерано избацити из игре. Напротив интригантно презиме Касум указује на бивше муслиманско порекло. Чињеница је, да је трећи хецеговачки санџакбег био Касум-бег, што даје смисла претпоставци Хамза=Бранило.

http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf

[Жика]

Занимљива предпоставка, да је никшићки војвода Грдан сахрањен у Дријену 1612. г. (црква Св. Јована / Петровићи / Бањани)

[Жика]

Значи по академику Петру Влаховићу, главари су донели одлуку о пристанку на унију и очекиваше долазак Карла Емануела I у манастир Морачу на крунисање.



Петар Влаховић; Гласник Етнографског музеја у Београду, 1996г.  књ. 60  стр 161.

[Сол]

Занимљив рад турског аутора управо о нахији Никшића на Лиму. Заправо се ради о областима горњег и доњег Колашина у Црној Гори. Никшићи су ту забиљежени као  племе, породица у статусу Влаха у турским пописима у 15. вијеку. С обзиром да се у области Горњег Колашина, наслањају на област Никшићке жупе и Роваца, мислим да је логично повезати ову групу влаха Никшића са племеном Никшићима из каснијег периода.

http://www.ceeol.com/aspx/getdocument.aspx?logid=5&id=a9e14ce3-c44a-4ae7-b35c-d862be2b247d

Оваi рад нажалост ниiе више у слободној понуди.