Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 375688 пута)

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1660 послато: Август 21, 2022, 09:54:47 пре подне »
Настављамо даље..

РОВЧАНИН, муслиман, село Крушево, Пријепоље, поручен је тест на Y250780 SNP мутацију. Као што је већ познато, ово презиме се јавља и код муслимана и код православних. И једни и други своја порекла везују за Ровца, а доминира предање о пореклу од ровачких Булатовића (Салих Селимовић, Нека презимена и њихово порекло на подручју Старе Рашке, прво издање, стр. 440). Међутим, генетске анализе су обориле бројна таква предања а познати су и резултати од пре два месеца једног православног Ровчанина из Граба код Бијелог Поља, који је испао негативан на SNP мутацију изворних Ровчана - Никшића Y250780 (FT190799+). О пореклу овог Ровчанина, евентуалној блискости са осталим Никшићима и о одговору на Одисејево питање: "Да ли за сад међу тестиранима из самих Роваца има оних који су позитивни на Y189944, али негативни на Y250780?", можете се подсетити овде: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg173620#msg173620

Проф. Салих Селимовић је извукао интересантне податке о заступљености овог презимена. Наиме, ради се о најчешћем презимену у општини Пријепоље (90 муслиманских и 7 православних домаћинстава), бројни су и на подручју општина Пљевља и Нова Варош, док је у Сарајеву 2008. године регистровано чак 108 муслиманских и 2 православна домаћинства са презименом Ровчанин, с тога би било веома значајно када би се и неко и од њих тестирао (мишљења сам да тамо има још мање правих Ровчана). Што се тиче Ровчана из села Крушево. по њиховом предању које ми је пренео кандидат, они потичу од Луке из Роваца који је због крвне освете прешао у ислам, узевши том приликом име Мумин. У литератури је забележена 1776. година као година њиховог досељења у Крушево: https://poreklo4.rssing.com/chan-65540316/article757.html


ДУМБЕЛОВИЋ, село Вилово, Нова Варош. Пре него што сам обавио разговор са овим кандидатом покушао сам пронаћи нешто о овом братству у литературама, али без успеха. Пронашао сам неке информације једино у чланку о необичним презименима, чији је аутор Небојша Бабић: https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/

"Ово необично презиме среће се у нововарошком крају и ради се о једном роду. По свој прилици, они су старинци у овом крају. Матица рода су Комарани, а одатле су се Думбеловићи исељавали широм Старог Влаха..". Овај кандидат је рођен половином прошлог века и доста тога је упамтио од свог оца, који је опет својевремено упамтио многе приповести свога деде Лазара, прадеде тестираног. Заправо, по усменом предању Думбеловићи нису старинци у нововарошком крају, већ су досељени из села Стожер код Бијелог Поља. Ова миграција се догодила највероватније негде у другој половини 18. века. Непознато је и нашем кандидату значење презимена, очито се ради о турцизму и по њему није искључено да је надимак думбел можда настао у бијелопољском крају и пренет у Вилово. Упитно је да ли се њихов предак доселио у Комаране или у суседно Вилово, јер Думбеловића данас нема у Комаранима, што не значи да их некада није било у том селу међутим тестираном то није у знању. Думбеловић ми је испричао и једну интересантну причу о хајдучком харамбаши Ивану Думбеловићу са надимком Крњо, који је био рођени брат његовом чукундеди Јовану (али о томе неки други пут).. Поручен је FT190799.

Иначе, приметио сам у тексту о необичним презименима и део посвећен Веруовићима. У време када је писан овај чланак није била позната припадност Никшића нижим подгранама испод PH908, док данас имамо доста успешно профилисаних никшићких огранака, захваљујући генетским WGS и бројним SNP анализама, укључујући и изворних Ровчана - Гојаковића из матичне области, па бих с тога искористио прилику да замолим Небојшу, када пронађе слободног времена и уколико је расположен за то, да у светлу најновијих резултата и сазнања ажурира чланак или дода коментар на тему порекла Веруовића (утврђена је најпре њихова међусобна генетска разнородност а затим и припадност једних Никшићима одн. неприпадност Ровчанима, видети претходне странице ове теме).

БОРАНИЈАШЕВИЋ, село Дражевићи, Нова Варош. По речима Боранијашевића, некада су се презивали Јањићијевић или Јањушевић. Турци су извршили одмазду над становништвом места у којем су живели Јањићијевићи, побили су наводно све житеље а једног преживелог дечака скривеног у боранији пронашао је турски ага и довео га на свој читлук у Дражевиће. Тај дечак је родоначелник Боранијашевића и претпоставља се да је рођен у другој половини 18. века. И данас их највише има управо у Дражевићима као и у Новој Вароши, а има их одсељених и у Београду. Поручен је FT190799.

И још једна најава, након дужег времена успео сам пронаћи једног заинтересованог СКЕРЛИЋА за тестирање из села Липовац код Тополе. Скерлићи представљају још једну породичну задругу са славом Лучиндан, чије даље порекло се везује за Бијело Поље - Сјеницу: https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-selo-lipovac-topola/ Према братственом предању Скерлића, пре досељења у Липовац њихови преци су неко време боравили у Гружи. Интересантно, управо на том миграторном путу од Груже до Липовца налази се једна исељена групација Тарских Никшића у селу Овсиште, чија позиција на YFull стаблу је откривена у резултату Васиљевића FT190799>Y189944*. Осим тога, познато је и да у суседном Маслошеву живе Јовановићи, са старијим презименом Илијашевић и пореклом из Потарја (Жарко Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, стр. 146.), а у истом селу су и Лучинштаци Гавриловићи и Ђурковићи, такође дошли од Бијелог Поља - Сјенице: https://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-selo-maslo%C5%A1evo-stragari-kragujevac/ У контакту сам и са једним Гавриловићем из Маслошева, још нисам начео тему SNP тестирања али се надам да ће се одазвати мом позиву. Скерлић би требао послати свој узорак почетком септембра.
« Последња измена: Август 21, 2022, 10:04:13 пре подне Владимир Бојановић »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7264
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1661 послато: Август 23, 2022, 01:32:49 пре подне »
И још једна најава, након дужег времена успео сам пронаћи једног заинтересованог СКЕРЛИЋА за тестирање из села Липовац код Тополе. Скерлићи представљају још једну породичну задругу са славом Лучиндан, чије даље порекло се везује за Бијело Поље - Сјеницу: https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-selo-lipovac-topola/ Према братственом предању Скерлића, пре досељења у Липовац њихови преци су неко време боравили у Гружи. Интересантно, управо на том миграторном путу од Груже до Липовца налази се једна исељена групација Тарских Никшића у селу Овсиште, чија позиција на YFull стаблу је откривена у резултату Васиљевића FT190799>Y189944*. Осим тога, познато је и да у суседном Маслошеву живе Јовановићи, са старијим презименом Илијашевић и пореклом из Потарја (Жарко Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, стр. 146.), а у истом селу су и Лучинштаци Гавриловићи и Ђурковићи, такође дошли од Бијелог Поља - Сјенице: https://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-selo-maslo%C5%A1evo-stragari-kragujevac/ У контакту сам и са једним Гавриловићем из Маслошева, још нисам начео тему SNP тестирања али се надам да ће се одазвати мом позиву. Скерлић би требао послати свој узорак почетком септембра.
На страници о Липовцу постоје два податка, додуше не о Скерлићима, него о Зечевићима (исто славе Лучиндан), где се помиње и Бијело Поље, али и Никшић (иначе, најстарији родови у селу су Лучинштаци):
Selo je najpre bilo u jaruzi pored Sušice. Najstarije su porodice: Skerlići, Zečevići i Reaci; one su bile u selu pre Ustanka.
Zečevići (Pavlovići) 22 k. Slava: sv. Luka. Čukundeda došao „od Bijelog Polja — Sjenice” za vreme Kočine Krajine.
 Misle da je od njihove familije ostalo u Starome Vlahu. Po kazivanju g. Uskokovića, profesora, u selu Maskovi, u zaseoku Zečevićima, živela je do pred kraj 18. veka familija Nikšići (slave: sv. Luku, a doseljeni iz Nikšića) pa se tada raselila po Srbiji. Sudeći po slavi, kao i po predanju koje se u Lipovcu i u Maskovi održalo, verovatno će i Zečevići biti starinom iz Nikšićske Župe.
То би у случају Зечевића значило да је "Бијело Поље-Сјеница" вероватно само правац одакле су дошли у Шумадију.
https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-selo-lipovac-topola/
Занимљиво, не знам одакле податак у овом чланку, али и за претке Јована Скерлића се наводи Никшић:
Jovan Skerlić je rođen 1877. godine kao sin popularnog Skerlića šeširdžije iz Vasine ulice i potomak Skerle-bimbaše, heroja iz Prvog srpskog ustanka. Njegov otac Miloš poreklom je bio iz okoline Nikšića u Crnoj Gori
https://www.011info.com/beogradjani/jovan-skerlic-covek-koji-je-sanjao-jugoslaviju



« Последња измена: Август 23, 2022, 01:42:59 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7264
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1662 послато: Август 23, 2022, 02:28:26 пре подне »
На страници о Липовцу постоје два податка, додуше не о Скерлићима, него о Зечевићима (исто славе Лучиндан), где се помиње и Бијело Поље, али и Никшић (иначе, најстарији родови у селу су Лучинштаци):
Selo je najpre bilo u jaruzi pored Sušice. Najstarije su porodice: Skerlići, Zečevići i Reaci; one su bile u selu pre Ustanka.
Zečevići (Pavlovići) 22 k. Slava: sv. Luka. Čukundeda došao „od Bijelog Polja — Sjenice” za vreme Kočine Krajine.
 Misle da je od njihove familije ostalo u Starome Vlahu. Po kazivanju g. Uskokovića, profesora, u selu Maskovi, u zaseoku Zečevićima, živela je do pred kraj 18. veka familija Nikšići (slave: sv. Luku, a doseljeni iz Nikšića) pa se tada raselila po Srbiji. Sudeći po slavi, kao i po predanju koje se u Lipovcu i u Maskovi održalo, verovatno će i Zečevići biti starinom iz Nikšićske Župe.
То би у случају Зечевића значило да је "Бијело Поље-Сјеница" вероватно само правац одакле су дошли у Шумадију.
https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-selo-lipovac-topola/
Занимљиво, не знам одакле податак у овом чланку, али и за претке Јована Скерлића се наводи Никшић:
Jovan Skerlić je rođen 1877. godine kao sin popularnog Skerlića šeširdžije iz Vasine ulice i potomak Skerle-bimbaše, heroja iz Prvog srpskog ustanka. Njegov otac Miloš poreklom je bio iz okoline Nikšića u Crnoj Gori
https://www.011info.com/beogradjani/jovan-skerlic-covek-koji-je-sanjao-jugoslaviju
То би значило да се пресељење родова у Липовац десило у време Кочине крајине (1788), тј. пре Устанка, како се наводи на страници о Липовцу, где би напр. Милош, отац Скерле Бимбаше дошао "од Никшића" преко (или "од") "Бијелог Поља-Сјенице" (као и Зечевићи). Значи, основна поента је да ли тумачити у изворима " Бијело Поље-Сјеницу" као извориште или као успутну станицу (код Зечевића из Липовца се показало као дилема која нагиње ка успутној станици, а и за Скерлиће би могла иста дилема да се постави (узимајући извор за Липовац и овај чланак о Јовану Скерлићу))
« Последња измена: Август 23, 2022, 02:38:24 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1663 послато: Август 23, 2022, 08:51:25 пре подне »
Све то што си навео стоји, ја бих те само подсетио на неке наводе др. Жарка Шћепановића из књиге Средње Полимље и Потарје (1979. год.), стр. 146.:

"Исељеници са подручја Колашин — Бијело Поље и сами причају o
свом дужем иди краћем успутном задржавању. Тако, јасенички Зечевићи,
који своје поријекло изводе од Бијелог Поља, причају да је дио њих ос–
тао у Старом Влаху, а тако су се уз пут раздвојиди и Белобрковићи, ко–
ји су из окодине Бијелог Поља исељени у XVIII вијеку. Тада су у јасе-
ничко село Врбицу отуда досељени и Радовићи и Росићи, који, као и Зе–
чевићи, славе Лучиндан, па би се, можда, могло закључити да потичу из
Тарских Никшића док им је околина Бијелог Поља била једна од успут–
них станица. Даље, у јасеничком селу Загорици насељени су Митровићи,
старином „из Вранеша код Бијелог Поља", а у Јагњилу – Ивановићи из
Колашина. Од Бијелог Поља своје поријекло изводи и породица Скерлић
(Славе Лучиндан), која је у јасеничком селу Лигповцу једна од најстаријих
породица, а која је ту, као и Зечевићи, дошла „пре устанка", дакле у
XVIII вијеку. Затим, у седу Маслошеву насељени су Ђурковићи и poђa-
ци им Гавриловићи (сдаве Лучиндан) који су у XVIII вијеку дошли „од
Бијелог Поља — Сјенице" и Илијашевићи (славе св. Луку), који своје
поријекло изводе од Сјенице, мада је познато да је род Илијашевићи у
XVII вијеку насељавао дио седа Прошћења а улазио у састав племена
Тарски Никшићи. У јасеничким селима је настањено и бише других родова
 који преносе предање да су досељени од Бијелог Поља прије Кара–
ћорћева устанка, мећу којима је, како у овом крају тако и у Шумадији
уопште, распрострањено презиме Лукић (најчешће славе Лучиндан), а
Лукићи се крајем XVII вијека јављају на подручју Потарја, И сада их
има у Бијелом Пољу, гдје их сматрају старинцима а вјероватно су пори-
јеклом Никшићи.
"

Др. Жарко Шћепановић на 150. стр. и сам признаје да је за многе досељенике у Србију са славом Св. Лука тешко одредити одакле су дошли и којој групацији Никшића су раније припадали, Никшићима из Жупе, Роваца или из области Потарја и Полимља, посебно оних из правца Бијелог Поља:

"У досадашњој научној етнолошкој лите–
ратури нијесу измећу њих прављене разлике, једноставно зато што се
о Никшићима из Потарја и средњег Полимља није ништа знало. Све се
углавном сводило на констатацију: „досељени од Бијелог Поља – Cje-
нице, старином из племена Никшићи“. Најчешће, на основу племенске
славе Никшића (св. Лука)
, одрећивало се племенско порјекло, а као мје–
сто одсељења неке породице иди групације – околина Оногошта.
"

На ова као и на сва остала питања, укључујући и порекло Скерлића, даће одговор генетске анализе, јер ко данас може да тврди и на основу чега да су родови са тренутним статусом Y189944* на YFull-у старином из Оногошта одн. из Никшићке Жупе? Где су међу Жупљанима припадници засебних линија испод Y189944, које презентују Симеуновић из Ариља, Вићовић из Ариља, Васиљевић из Чумића (Овсишта), Кургаш из Бијелог Поља, Војиновић из Мајсторовине? Где су међу Жупљанима припадници подгране којој припадају муслиманска братства из околине Сјенице? Или Y331554 линије коју представља Матијашевић - Војводић из Ђераћа? Или моје линије? При том, ни за Крстивојевића из Крчмара и Јововића из Мочиоца се не може тврдити да су изворни Жупљани и осим тога, када будемо имали WGS резултате осталих припадника Y189944 подгране, који су испали негативни на жупско - ровачку мутацију Y250780 (Јовановића (из околине Мојковца), Пајевића - Веруха (Колашин, вероватно), Ровчанина (Бијело Поље), Милекића (порекло од Бихора), Гемаљевића (Колашин), чекамо и Боровину...), имаћемо тек тада доста јаснију профилизацију Тарских Никшића.

Што се тиче Жупљана, битно је по мени да се још неко од Ливеровића придобије за WGS, како би се искристалисала ситуација са Y329074 мутацијом. Неко из Драговољића би такође био користан, пре свега да се утврди да ли су они наводи Милана Пековића о Драгу и Ливеру, као рођеној браћи, тачни. Ровчани ће бити додатно испрофилисани резултатима Булатовића и Илинчића - Срезојевића, а не би било лоше да наредне године промовишемо и неког из братства Влаховић. Рашковић из Кута ће дефинитивно радити WGS на јесен, што ме посебно радује, а до новембра можда уловимо и још неког Жупљанина..
« Последња измена: Август 23, 2022, 09:01:07 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1664 послато: Август 31, 2022, 01:24:50 пре подне »
Ове седмице биће послан и узорак још једног Жупљанина, у питању је КРУЛАНОВИЋ из Кута код Никшића. О братству Крулановић писао је Милан Пековић, Никшићка Жупа (стр. 58): "По причању старијих Жупљана, Крулановићи воде поријекло од одиве Кнежевића из Кута која се звала Круна. Прича се да је некакав Требјешанин у борбама у Боки заробио једног француског војника, довео га у Требјесу и предао кнезу Милутици Кнежевићу који је тражио најамника. Француз је кнеза Милутицу служио неколико година, а како је овај имао неудату кћер која је била зашла у године, понуди Французу да се ожени њоме, што овај и прихвати. Кнез му уступи дио имања, а доцније њихова дјеца приме мајчину вјеру и крсну славу и прозову их по Круни."

Једно интересантно запажање о овом предању од стране нашег Небојше Бабића: https://www.poreklo.rs/2019/02/19/poreklo-stanovnistva-zupe-niksicke/#_ftn28 "...једна озбиљна замерка овом предању је што од имена Круна никако не може настати презиме Крулановић, нарочито кад у нашем народу имамо сасвим добро заступљено презиме Крунић. Крулановић би било изведено од Крулан, што може звучати као француско презиме. Иначе, на француском „croulant“ значи колоквијално – престар за нешто, матор. Можда је војник сам за себе говорио да је престар за женидбу, или да је Круна престара за њега, те му је то „крулан“ остало као надимак, а потомству презиме."
КРУЛАНОВИЋ, село Кута, Никшић, позитиван је на FT190799. Овим је оборена крајње необична сторија о пореклу овог младог братства од заробљеног француског војника. Дакле, Крулановићи су Никшићи по мушкој линији, а да ли ће и они бити носиоци Y250780 подгране, попут тестираних Рашковића и Бојовића из истог села, сазнаћемо ускоро.
КРУЛАНОВИЋ из Кута код Никшића је позитиван и на Y250780. Дакле, овим резултатом је дефинитивно утврђено да су и Крулановићи директни потомци Никше из 14. века. Подсећања ради, на Y250780 су за сада позитивни Ровчани - Гојаковићи (Булатовићи, Шћепановићи, Срезојевићи, недостаје још SNP потврда неког од Влаховића) као и братства у Никшићкој Жупи која воде порекло од Никшиног сина Гезимира, то су Бојовићи и Рашковићи из Кута, Јоковићи из Бјелошевине и Костићи из Дучица (о предању Костића о пореклу од Шћепановића је већ писано). Рашковић је након позитивног резултата на FT190799 очекивао да ће Крулановић испасти негативан на Y250780 тј. да су они можда пореклом Требјешани (због оне приче о Круни и французу, којег је наводно заробио и довео у Жупу један Требјешанин), међутим намеће се закључак да су сва она братства у Кутима истородна. Крулановић је заинтересован да путем WGS теста испита којем је братству најближи, али то се вероватно неће десити у скоријој будућности.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7264
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1665 послато: Август 31, 2022, 02:22:27 пре подне »
КРУЛАНОВИЋ из Кута код Никшића је позитиван и на Y250780.
Радинко Крулановић


У Никшићу још царују боеми. Рађа их ново време.

– Не бих да разочарам, пријатно је бити боем и бити у друштву боема, али не могу да не кажем, постоји жал што многи од њих нису дали више. Плашим се да своје таленте нису закопали у земљу. Или ће бити да су они боемством умножили своје таленте и свету дали један опуштајући, лакши, поетичнији однос према животу.

НИКШИЋАНИ крајњу тачку колапса узимају дан када је срушена зграда позоришта!

– Мислим да се то може објаснити једном од најкраћих а најделотворнијих беседа коју је изговорио чувени хелениста Милош Ђурић када се расправљало да ли да се укине Народно позориште у Крагујевцу 1961. због лоше финансијске ситуације. Преносим његове речи: „Када би у старој Атини неко начинио мањи деликт, забрањивали су му да три месеца свира у дипле. Ако би пак, направио већи, бранили су му да посећује Позориште шест месеци. Питам ја, овај аудиторијум, шта су Крагујевчани скривили боговима да их лишите позоришта“? Мислим да је одговор јасан!
https://www.in4s.net/pesnik-filozof-publicista-i-logicar-radinko-krulanovic-niksic-je-vazan-zato-sto-je-nepomiren-sa-sobom/
« Последња измена: Август 31, 2022, 02:27:26 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7264
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1666 послато: Август 31, 2022, 12:00:57 поподне »
Влада ми је скренуо пажњу на то, од Крулановића је Свети Стефан Пиперски

https://en.wikipedia.org/wiki/Stephen_of_Piperi
Stefan, rođen od oca Radoja i Jaćime iz sela Kuti, u bratstvu Krulanovića u Nikšićkoj župi, zamonašio se kao mladić u manastiru Morača. Primeran život i ugled koji je stekao među monaškim bratstvom doveli su ga na igumanski tron.
https://www.kurir.rs/region/crna-gora/3701077/mosti-ovog-svetitelja-u-crnoj-gori-postovali-su-i-albanci-i-turci-danas-proslavljamo-svetog-stefana-piperskog-video

« Последња измена: Август 31, 2022, 12:11:04 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1667 послато: Септембар 01, 2022, 12:30:36 пре подне »
Влада ми је скренуо пажњу на то, од Крулановића је Свети Стефан Пиперски

https://en.wikipedia.org/wiki/Stephen_of_Piperi
Stefan, rođen od oca Radoja i Jaćime iz sela Kuti, u bratstvu Krulanovića u Nikšićkoj župi, zamonašio se kao mladić u manastiru Morača. Primeran život i ugled koji je stekao među monaškim bratstvom doveli su ga na igumanski tron.
https://www.kurir.rs/region/crna-gora/3701077/mosti-ovog-svetitelja-u-crnoj-gori-postovali-su-i-albanci-i-turci-danas-proslavljamo-svetog-stefana-piperskog-video
Није баш сасвим јасно порекло овог светитеља. Стефан јесте рођен у Кутима, тачније у месту Губељ, али њега својатају осим Крулановића и Бечановићи. Необично је то, с обзиром да је по речима тестираног Рашковића братство Крулановић младо, они не знају даље од 6-7 колена уназад (па се и она непотврђена прича о француском војнику могла сместити у тај временски контекст) и њихова генеалогија је кренула да се грана тек у последњих 100-150 година. Стефан је рођен почетком 17. века, тако да овде имамо једну празнину од скоро 200 година, од његовог рођења до првог Крулановића, који је могао бити рођен вероватно почетком 19. или крајем 18. века, уколико бисмо се водили њиховим родословом. Са друге стране, у табели имамо једног тестираног Бечановића из Гунцата код Кнића, на основу резултата теста на 67 маркера у FTDNA припао је FT190799 одн. роду Никшића. Хаплотип му је близак родовима који су испали позитивни на Y250780, а има и вредност на маркеру DYS449=31, која је карактеристична за Y250780 о чему је писано на претходним страницама теме, па се може закључити да су и Бечановићи позитивни на ову мутацију.

Постоји и трећа верзија, коју је Рашковић чуо од митрополита Јоаникија Мићовића, да је Св. Стефан пореклом од Бумбуловића.
Бумбуловићи су некада живели у Губељу и од њих је остао топоним гробље Бумбуловића. Остаци тог гробља су и сада видљиви на катуну изнад Кутског брда. По једном предању, тамо је дошло до некаквог сукоба са Братоножићима, након чега су се Бумбуловићи одселили заједно са још неким породицама из Губеља. Мало сам истраживао на нету и пронашао сам да је ово презиме најзаступљеније у Босни: https://forebears.io/sh/surnames/bumbulovi%C4%87 На порталу Порекла отворена је страница о сличном презимену Бамбуловић, а у коментару се помињу и Бумбуловићи: https://www.poreklo.rs/2015/03/09/poreklo-prezimena-bambulovic/# И једни и други су изгледа смештени у Босанској Посавини, а интересантно је да им је крсна слава управо Св. Стефан, па би с тога било корисно сазнати да ли славе Св. Стефана архиђакона (9. јануар) или Св. Стефана Пиперског (20. мај). У случају да славе Св. Стефана Пиперског, то би сасвим сигурно значило да су управо они потомци Бумбуловића одсељених из Кута одн. да су даљим пореклом из племена Никшић. У другом случају био би то неки други род.

Данас се у месту Губељ гради црква у част Св. Стефану и радови су при крају. Околна имања у Губељу се и даље налазе у власништву породица Крулановић и Бечановић. У својатању светитеља су нешто "гласнији" ипак Крулановићи. Чудно? Можда и није, уколико Крулановићи заправо потичу од старих Бумбуловића (ово ми је данас пало на памет). Остаје мистерија о измишљеном предању о заробљеном француском војнику, можда се заиста десио такав догађај у Кутима, па се касније током 19. или 20. века искористио као некакав "алиби", за некакво међусобно узимање братственика по (уистину далекој, Гезимировој) линији. Мада, то толико и није битно, не морамо се увек држати оног гесла да "без разјашњење прошлости нема јасне будућности". Битно је да се међу становницима села Кута јавила потреба за постојањем цркве, у којој ће будућа поколења Св. Стефану служити и Њим се прослављати.
« Последња измена: Септембар 01, 2022, 12:36:53 пре подне Владимир Бојановић »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7264
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1668 послато: Септембар 01, 2022, 12:51:12 пре подне »
Није баш сасвим јасно порекло овог светитеља. Стефан јесте рођен у Кутима, тачније у месту Губељ, али њега својатају осим Крулановића и Бечановићи. Необично је то, с обзиром да је по речима тестираног Рашковића братство Крулановић младо, они не знају даље од 6-7 колена уназад (па се и она непотврђена прича о француском војнику могла сместити у тај временски контекст) и њихова генеалогија је кренула да се грана тек у последњих 100-150 година. Стефан је рођен почетком 17. века, тако да овде имамо једну празнину од скоро 200 година, од његовог рођења до првог Крулановића, који је могао бити рођен вероватно почетком 19. или крајем 18. века, уколико бисмо се водили њиховим родословом.
Ako ништа, имамо у Жупи братство које је потврђено као потомак Y250780 , али немају у предању претходну конекцију са неким братством које би се у предању надовезало на Гезимира. Са друге стране, немање података у родослову које би имало везу са 17тим веком, тј. на период Светог Стефана Пиперског, не значи да та веза није постојала. Заиста контрадикторност у предању Крулановића (да се везују за неку причу о "француском војнику" која датира 200 година после Светог Стефана Пиперског, и у исто време везивати њега за своје презиме, али негде је ту била "рупа", а бар у Жупи има логике да се зна ко је од кога...можда је та прича о пореклу Крулановића "скројена" од неких других, тј. од стране оних који нису Крулановићи? (како би их дистанцирали од неких претензија оних који су им приписали ту "легенду")). Нико сам за себе не би скројио предање да је потомак неког странца, у средини која је потврђена да ту живе напр. потомци Гезимира Никшиног (личи на неку даљу сродничку "подметачину"  :) )
« Последња измена: Септембар 01, 2022, 01:01:45 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7264
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1669 послато: Септембар 01, 2022, 01:18:48 пре подне »
Нико сам за себе не би скројио предање да је потомак неког странца, у средини која је потврђена да ту живе напр. потомци Гезимира Никшиног (личи на неку даљу сродничку "подметачину"  :) )
Као у случају Ћипранића из Жупе (који су по предању "од Пипера", али су испали Никшићи). Поред примера саплемењивања, ето, имамо и примере  покушаја "одплемењивања" крвних сродника из неких разлога које не знамо, вероватно од стране саплеменика (а чији сценарио у предању је и прихватио сам део рода који је "жртва" тог "сценарија")...Генетика их је зато вратила у окриље племена и исправила неправду
« Последња измена: Септембар 01, 2022, 01:29:14 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1670 послато: Септембар 01, 2022, 08:23:14 пре подне »
Ako ништа, имамо у Жупи братство које је потврђено као потомак Y250780 , али немају у предању претходну конекцију са неким братством које би се у предању надовезало на Гезимира.
Постоји и она друга верзија предања која је на крају однела "победу", да су Крулановићи директни Никшини и Гезимирови потомци, али се не зна којем братству су у Кутима Крулановићи најближи (због тога као и због имања која држе у Губељу сам и помислио да можда потичу од исељених Бумбуловића). Крулановић има жељу то да открије, само да је испао негативан на FT190799 ја бих био упорнији у убеђивању да ради WGS, јер крајњи резултат би био веома занимљив и егзотичан због оне прве верзије предања, а овако му ни WGS не гарантује да ће открити старије братство, пошто видимо у случају Ровчана да је профилизација испод Y250780 нешто грубља (пример Шћепановићи). Да би Крулановић открио ту повезницу морало би више њих радити WGS, од братственика Рашковића, Бојовића, Лакетића, Кнежевића, Бечановића и Безмаревића, па опет и у том случају би можда на крају остао на нивоу Y250780*, јер се прва и већа генеалошка раздвајања међу њима догодила већ са Гезимировим унуцима Лаком, Марком и Ераком, који су рођени почетком 15. века. Ако ништа друго Крулановић ће имати могућност даљих SNP провера, уколико се након WGS теста Рашковића пронађе нека заједничка мутација испод Y250780, можда баш са Јоковићем из Бјелошевине или са неким другим којем је на YFull-у тренутна позиција Y250780*. И Вукосављевић из Јежевице је у игри, његов резултат тек очекујемо на YFull-у.
« Последња измена: Септембар 01, 2022, 08:30:14 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1671 послато: Септембар 01, 2022, 08:59:16 пре подне »
Што се тиче поручених WGS тестова, Пајевићу и Вукосављевићу су пре неки дан узорци успешно прошли провере квалитета и већ се налазе у првој фази секвенцирања, као и узорци Гемаљевића и Булатовића у Небули. За Ровчанина из Граба немам никакву информацију. Милекић је ушао у пети месец секвенцирања док је Јовановић у четвртом (YSEQ). Лагано се ближимо магичној бројци од 40 резултата на YFull-у, тако да ћемо ускоро имати умногоме доста јаснију слику и профилизацију рода Никшића, пре свих Тарских Никшића.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1672 послато: Септембар 02, 2022, 10:21:42 поподне »
Скрећем пажњу на још једно важно откриће: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=391.msg174452#msg174452 Интересантан резултат породице Боровина из околине Хан Пијеска, који уз приповест о старијем презимену Војводић и пореклу од Морачана открива/потврђује изворност Никшића у областима Мојковца и Колашина. Овде је ситуација око хаплотипа доста јаснија у односу на Пајевића, Боровине би сасвим сигурно били трећи Војводићи међу Никшићима испод Y189944, јер су велике разлике у маркерима са Матијашевићем-Војводићем из Ђераћа код Лучана, као и са требјешким Војводићем, Ђоковићем из Југовића код Никшића (Боровина са њима има по 7 разлика на упоредива 23 маркера, двоструке су на DYS389ii са Матијашевићем и DYS481 са Ђоковићем). С обзиром да му Ђоковић-Војводић није близак, "блискост" са Вујачићем из Струга је случајна и није релевантна за ову причу, јер Вујачић, иако Требјешанин, није потомак Војводића а и Боровину јасно одваја висока вредност на поменутом DYS481=31 од ове групације Никшића. Надам се да ће наш пријатељ Radul имати успеха у анимирању Боровине за даља тестирања, која би имала великог значаја за профилизацију као и за додатни прогрес у разумевању генеалогије Тарских Никшића.
БОРОВИНА (старије презиме ВОЈВОДИЋ), село Ријеке, Хан Пијесак, позитиван је на Y189944. Дакле, ево и тестираног Боровине у корпусу никшићке братије, честитке и добро нам дошао. У монографији Хан Пијесак, простор - вријеме - људи, од групе аутора Јово И. Крсмановић, Саво В. Сокановић, Мирко М. Косорић, о Боровинама пише следеће (519 стр.):

  "Породица Боровина
   Са пута Кусаче – Гођење скреће се десно путем у засеок Боровине на излазу из шуме
близу села Ријеке. Око села се налази пут са лијеве и десне стране села.
   На Кршћанцу лево до шуме била је црква. И сада постоје темељи. Срушена је и
однешена. Ту је гробље Боровина. Сахрањен је извесни прота који је ту службовао. Ту су
некада умрле доносили из даљих мјеста да би их сахрањивали код цркве. У непосредној
близини Боровина су некадашња пруга, мјеста Брезак и Слатина. Јеловци су на југу, а
на сјеверозападу село Кусаче.

   По причи Боровине су поријеклом Морачани, а племе Бјелопавлић. Досељени
на садашњу локацију која се зове Кршћанац (село Боровине), општина Хан Пијесак.
Одатле су једни одселили у Долове на Гласинац и Мало Поље. Сви славе Лучиндан.
Презивали су се Војводић, а касније по Бору, Боровине.
   Боро са своја Два брата по досељавању се разилазе. Боро остаје на Кршћанцу, а друга
два брата одлазе у околину Власенице и само један задржава презиме Војводић...
"

Још пре овог SNP резултата оборено је предање о племену Бјелопавлић, тестом на 23 маркера, док нам први део предања "поријеклом Морачани" заправо говори одакле је селидба старих Војводића кренула, а то је највероватније колашинска област. У наставку акције проверићемо да ли ово братство припада жупско - ровачкој генеалогији, конкретно ровачкој. Поручен је Y250780.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1673 послато: Септембар 05, 2022, 09:07:01 пре подне »
Рашковић из Кута је поред ШУНДИЋА из Васиљевића успео пронаћи једног ПИНДОВИЋА из Старог Села и припадника братства ЂУРОВИЋ из Заграда за SNP тестове. Шундић и Ђуровић ће поручити тест на Y250780 с обзиром на предања о пореклу од Гезимира, док ће Пиндовић бити тестиран најпре на FT190799 због негативног резултата Ћираковића, јер су управо једни другима по предањима најближи. По речима Рашковића и по неким причама мештана, у Старом Селу би требало да има староседелачких родова, тако да и неће бити неко изненађење уколико и Пиндовићи не испадну Никшићи.
Послани су и ови узорци у Немачку, прве резултате очекујемо кроз 15-так дана..

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1369
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1674 послато: Септембар 07, 2022, 11:10:40 пре подне »
ДУМБЕЛОВИЋ, село Вилово, Нова Варош. Пре него што сам обавио разговор са овим кандидатом покушао сам пронаћи нешто о овом братству у литературама, али без успеха. Пронашао сам неке информације једино у чланку о необичним презименима, чији је аутор Небојша Бабић: https://www.poreklo.rs/2020/09/07/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-1-deo/

"Ово необично презиме среће се у нововарошком крају и ради се о једном роду. По свој прилици, они су старинци у овом крају. Матица рода су Комарани, а одатле су се Думбеловићи исељавали широм Старог Влаха..". Овај кандидат је рођен половином прошлог века и доста тога је упамтио од свог оца, који је опет својевремено упамтио многе приповести свога деде Лазара, прадеде тестираног. Заправо, по усменом предању Думбеловићи нису старинци у нововарошком крају, већ су досељени из села Стожер код Бијелог Поља. Ова миграција се догодила највероватније негде у другој половини 18. века. Непознато је и нашем кандидату значење презимена, очито се ради о турцизму и по њему није искључено да је надимак думбел можда настао у бијелопољском крају и пренет у Вилово. Упитно је да ли се њихов предак доселио у Комаране или у суседно Вилово, јер Думбеловића данас нема у Комаранима, што не значи да их некада није било у том селу међутим тестираном то није у знању. Думбеловић ми је испричао и једну интересантну причу о хајдучком харамбаши Ивану Думбеловићу са надимком Крњо, који је био рођени брат његовом чукундеди Јовану (али о томе неки други пут).. Поручен је FT190799.

Иначе, приметио сам у тексту о необичним презименима и део посвећен Веруовићима. У време када је писан овај чланак није била позната припадност Никшића нижим подгранама испод PH908, док данас имамо доста успешно профилисаних никшићких огранака, захваљујући генетским WGS и бројним SNP анализама, укључујући и изворних Ровчана - Гојаковића из матичне области, па бих с тога искористио прилику да замолим Небојшу, када пронађе слободног времена и уколико је расположен за то, да у светлу најновијих резултата и сазнања ажурира чланак или дода коментар на тему порекла Веруовића (утврђена је најпре њихова међусобна генетска разнородност а затим и припадност једних Никшићима одн. неприпадност Ровчанима, видети претходне странице ове теме).

БОРАНИЈАШЕВИЋ, село Дражевићи, Нова Варош. По речима Боранијашевића, некада су се презивали Јањићијевић или Јањушевић. Турци су извршили одмазду над становништвом места у којем су живели Јањићијевићи, побили су наводно све житеље а једног преживелог дечака скривеног у боранији пронашао је турски ага и довео га на свој читлук у Дражевиће. Тај дечак је родоначелник Боранијашевића и претпоставља се да је рођен у другој половини 18. века. И данас их највише има управо у Дражевићима као и у Новој Вароши, а има их одсељених и у Београду. Поручен је FT190799.

И још једна најава, након дужег времена успео сам пронаћи једног заинтересованог СКЕРЛИЋА за тестирање из села Липовац код Тополе. Скерлићи представљају још једну породичну задругу са славом Лучиндан, чије даље порекло се везује за Бијело Поље - Сјеницу: https://www.poreklo.rs/2013/08/13/poreklo-prezimena-selo-lipovac-topola/ Према братственом предању Скерлића, пре досељења у Липовац њихови преци су неко време боравили у Гружи. Интересантно, управо на том миграторном путу од Груже до Липовца налази се једна исељена групација Тарских Никшића у селу Овсиште, чија позиција на YFull стаблу је откривена у резултату Васиљевића FT190799>Y189944*. Осим тога, познато је и да у суседном Маслошеву живе Јовановићи, са старијим презименом Илијашевић и пореклом из Потарја (Жарко Шћепановић, Средње Полимље и Потарје, стр. 146.), а у истом селу су и Лучинштаци Гавриловићи и Ђурковићи, такође дошли од Бијелог Поља - Сјенице: https://www.poreklo.rs/2013/08/14/poreklo-prezimena-selo-maslo%C5%A1evo-stragari-kragujevac/ У контакту сам и са једним Гавриловићем из Маслошева, још нисам начео тему SNP тестирања али се надам да ће се одазвати мом позиву. Скерлић би требао послати свој узорак почетком септембра.
ДУМБЕЛОВИЋ и БОРАНИЈАШЕВИЋ су негативни на FT190799. У међувремену сам сазнао да је старије презиме Боранијашевића ипак било Јањушевић, не Јањићијевић. О Думбеловићима сам већ написао информације које сам добио од тестираног, а које могу бити од користи Небојши Бабићу за његов чланак о ретким презименима. Свакако би било интересантно сазнати којим хаплогрупама припадају, преко STR или WGS тестова, па ћу им предложити да их ураде, уколико буду заинтересовани за то. Из ове мини туре остало је још да видимо како муслиман Ровчанин из Крушева код Пријепоља стоји на Y250780, очекујемо и тај резултат ових дана.

Оно што је битније јесте да је готов WGS ЈОВАНОВИЋА (Лучиндан, село Прошћење, Мојковац). Јовановићу id:YF109022 је већ прелиминарно одређена Y189944* на YFull-у: https://www.yfull.com/live/tree/I-FT190799/ За сада је сигурно да је негативан на све низводне подгране испод Y189944, а да ли ће Јовановић формирати нову подграну са неким ко се налази на том нивоу или Ће остати на тој позицији, сазнаћемо ускоро.

« Последња измена: Септембар 07, 2022, 11:15:07 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1675 послато: Септембар 07, 2022, 02:12:38 поподне »
Јовановић је формирао нову грану испод Y189944 са Васиљевићем из Чумића код Крагујевца. Деле два SNP-a, Y336366 и Y264657.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7264
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1676 послато: Септембар 07, 2022, 03:46:34 поподне »
Јовановић је формирао нову грану испод Y189944 са Васиљевићем из Чумића код Крагујевца. Деле два SNP-a, Y336366 и Y264657.
Честитке обојици, посебно мом пријатељу и комшији са плаца, Васиљевићу из Чумића, нашао је конкретну везу из матице. Пренећу му лепу вест (у том случају могуће да су и остали родови из Овсишта (моји рођаци са мајчине стране, Гавриловићи), a можда и још неки из тог ширег краја, такође новоформирана грана Y336366).
« Последња измена: Септембар 07, 2022, 03:53:12 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8523
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1677 послато: Септембар 09, 2022, 10:57:07 поподне »
Стигао ми је резултат раније него што сам очекивао.  :) Проверио сам низводне гране од Y250780 за коју сам од раније знао да сам позитиван и за мене помало изненађујући резултат - A32852+. На низводнију CTS12449 којој припадају Вукомановић и Радовић сам негативан. Да се подсетим градива, то би по тренутној интерпретацији значило да сам од братства Шћепановића или не?  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7264
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1678 послато: Септембар 09, 2022, 11:01:23 поподне »
Стигао ми је резултат раније него што сам очекивао.  :) Проверио сам низводне гране од Y250780 за коју сам од раније знао да сам позитиван и за мене помало изненађујући резултат - A32852+. На низводнију CTS12449 којој припадају Вукомановић и Радовић сам негативан. Да се подсетим градива, то би по тренутној интерпретацији значило да сам од братства Шћепановића или не?  :)
Честитам Никола! Изгледа да си Шћепановић  :D Али можда да видимо како ће Булатовић да прође за коначан суд (мада већ имамо једног Шћепановића који је минус на тај СНП, па би било логично и Булатовић да буде, али ко зна)
« Последња измена: Септембар 09, 2022, 11:04:37 поподне ДушанВучко »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8523
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1679 послато: Септембар 09, 2022, 11:06:16 поподне »
Такође сам негативан на свих 13 Шћепановићевих новела, малопре сам проверио. То би значило да не делимо ближег претка од 15. века?
Чињеницама против самоувереног незнања.