Владо , наша лучо Лучинштака,
избави нас од вековног мрака!
Осветлио оне без предања,
и помого за нова сазнања! 
Ој Душане, силно ти је име,
могу и ја да састављам риме!
Усних орла испод облакова,
сав од злата и сјајних знакова,
некаква ме наћерала сила,
па сам с орлом раширио крила.
Лети орло и облаке пара,
пишти орло, чудне звуке ствара,
па похита небом изнад гора,
све до сињег Јадранскога мора.
Кад чух Дуле Манастирска звона,
из древнога, бијелог града Стона,
лети орло пред јаком олујом,
па се бори с присојкином гујом.
Гуја дави једнога сокола,
пишти соко од јакога бола,
ту га орло стиска ослободи,
винусмо се ка Србији, ка слободи!
Стиже соко до земље Полимља,
ђе се види светлост из Будимља,
Отле стиже до Оногошта града,
ђе је виђо Лужничана стада.
Кад су дошли азијати љути,
ту се орло опет наљути,
на Косову пољу, ђе су сви Свети,
не могаше ништа учињети.
Бијеху они вијековима сила,
али сила Богу није мила,
кад је крају сили једном доша,
пуна бијеше земља Никшићких јуноша.
Од тих рана па до овијех дана,
Никшићка се лоза разгранала,
да се зближе у времена кризе,
помоћи ће Никшићима ДНК анализе.
