Vladimire, ako sam dobro razumeo Vašu teoriju, preci Nikšića su iz okoline Stona došli u Polimlje, pa se odatle naselili u okolinu Nikšića?
Без персирања, рођаче, јер ја сам ти пре свега обичан човек само са необичним хобијима, међу којима сврставам и овај фасцинантни и зависни хоби - генеалогију.
Ако бих моју теорију објаснио хронолошки и то чиниоцима који су утицали на њену појаву, то би отприлике изгледало овако (извини на подужем одговору али мишљења сам да је сваки, по мени битан на свој начин):
1) велика (опсесивна) жеља за откривањем порекла своје породице одн. братства из којег су потекли Бојановићи из села Брезове код Ивањице (ово ми је од старта примарни циљ истраживања као и породични родослов на којем радим):
2) читање (скенираних) књига и родословних извора, њихово "увезивање" као и документовање (укључујући име извора, његову локацију и датум), прављење копија оригиналних докумената или записа или алтернативно, апстракта или транкрипције (када мислим да се никада нећу вратити на неки извор, то вероватно не буде тако, јер кад први пут погледамо неки документ највероватније је да смо предвидели нешто важно), то ми олакшава да "запамтим" шта сам већ урадио и да се вратим на извор када пронађем доказе који су у сукобу са мојим закључцима;
3) анимирање великог броја људи за разна тестирања, од основног теста на 23 маркера, SNP тестирања до WGS тестова;
4) немогућност откривања генеалошке повезнице мог родоначелника са досадашњим тестираним братствима или огранцима међу Ровчанима, Жупљанима и исељеним Требјешанима, преко статуса на мутацијама FT190799+ и најбитнијег Y189944-;
5) крсна слава Св. Лука (главна карактеристика целокупног рода), чији култ је био најразвијенији на приморју;
6) непостојање блиских хаплотипова Никшићима на полуострву Луштици, Грбљу или било где на том делу приморја;
7) Вујачићево неповерење у предање о Луштици и иницијативи да истражи фондове Дубровачког Архива, како би пронашао веродостојност (потврду) предања међу неким Требјешанима, о пореклу Никшића из околине Дубровника (ту жељу имао је и његов покојни брат Никола, аутор књиге "
Требјешани" (2013), који је у једном делу своје књиге навео такво предање, интересантно је да сам ову верзију први пут чуо од тестираног Чворовића, који није испао Никшић али је можда то предање међу Чворовићима "апсорбовано" од стране њихових саплеменика, изворних Никшића-Жупљана);
8 ) сазнаја о постојању пописа из 17. века који говори о даљој судбини Тарских Никшића и њиховој миграцији, недалеко (јужно) од Сјенице:
9) одличан рад Милоша Милетића о Тарским Никшићима, у којем има и неких произвољних закључака (о роду као засебном, "неникшићком"), мада су они (не)оправдано били подстакнути највише дотадашњим генетским анализама и очито погрешним тумачењима у правцу овог рода;
10. WGS резултат Душана Вучковића који представља широк род на простору Косова и Метохије, централне Србије и Топлице, са главном карактеристиком Лучиндан-преслава Марковдан/Савиндан (преко 200 регистрованих презимена), чији резултат је овај род ставио у сферу ровачке генеалогије и (врло могућег) порекла од исељених Срезојевића;
11) неприпадност тестираног Кургаша из Бијелог Поља Ровчанима (Y189944*), иако смо Предраг Шћепановић и ја давали највеће шансе да су они пореклом управо из Роваца;
12) WGS резултати осталих Никшића, помоћу којих су утврђене процене дубљих старости FT190799 и Y189944 од очекиваних;
13) области поклоњених имања стонској манастирској властели у Полимљу и у пределу Брскова савршено се поклапају са областима које је обухватала Нахија Лимски Никшићи у попису из 1455. године, при овоме, је не мислим децидно да се у Полимље са Стона доселила једино FT190799, већ да је међу овом властелом и њеним становништвом било и других хаплогрупа, којих, да ли неких (пра)рођачких, нисам сигуран, али да је FT190799 била међу њима доминантна, бар у "повлашћеном" погледу - то да;
14) помена двојице Грдомана у Стонској и Лимској повељи (као и места Грдан дол на Стону), један од њих би могао бити предак требјешког војводе Грдана, као и Добрихне Грдоманчића, могућег ктитора Добрихнине цркве (на чијим темељима је изграђен Манастир Добриловина), затим пописаног кнеза Добрице за село Лепенац из 1455. године, који се налази недалеко од Брскова, као и каснијег помена кнеза Добрице у берату из 1565. године, оца Војина (који су кнежевали над селима која су припадала Брскову), највероватније родоначелника Војиновића, једних од дародавалаца Добриловине и Манастира Мајсторовина,
15) генеалогија Војиновића из Потарја и извора који потврђују њихову старину на том подручју, и очигледно њихов некадашњи (кнежевски) привилеговани положај;
16) преслава Требјешана Петровдан, која би можда могла имати везе са Манастиром Св. Петра и Павла на Лиму, још даљу везу са црквом Св. Петра на Стону;
17) постојање неких породица на Стону, у селу Поникве где се по Звонимиру Бјеловучку "задржало староседелачко становништво", са крсницом Св. Лука;
18) двогодишња, скоро свакодневно(ноћна) преписка са Душаном Вучковићем и склапање никшићког мозаика са њим на један ултра занимљив, неконвенционалан начин.
Можда Дуле мало касни са одређеним закључцима, али он је мој омиљени саговорник и сарадник (тестирање неких Никшића смо спонзорисали заједно), свакако Number One међу Никшићима, али и шире.
