Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 145696 пута)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1220 послато: Јул 07, 2021, 04:45:56 пре подне »
FT190799*, Y189944* и Y250780* (сада једино могу да се нађу Y251117* или Y251345*)..."ударили смо у зид" :)
Е бре претку Никшо, где код тебе да се баш појави СНП  :)...А Никша се смеје негде горе, и каже: "Па ја сам тај "зид!", "...мислили сте да ћете "преко мене" проћи тако лако?  8) "
« Последња измена: Јул 07, 2021, 04:57:01 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1221 послато: Јул 10, 2021, 07:08:40 пре подне »
FT190799*, Y189944* и Y250780* (сада једино могу да се нађу Y251117* или Y251345*)..."ударили смо у зид" :)
Е бре претку Никшо, где код тебе да се баш појави СНП  :)...А Никша се смеје негде горе, и каже: "Па ја сам тај "зид!", "...мислили сте да ћете "преко мене" проћи тако лако?  8) "
Ипак смо прескочили зид. :D Пековић из Ливеровића, негативан је на Y251117 и Y251345, остаје још да се види какав му је статус на Y250780. Писао сам раније о пореклу Пековића:

Пековић (село Ливеровићи, Никшић) и Дачевић (село Облатно, Никшић) су поручили Y189944 у YSEQ-у.

Из књиге Милана Пековића "Никшићка Жупа": "Према предању, становници данашњих Ливеровића воде порекло од Никшиног сина Милутина. Милутин се населио у данашње Ливеровиће. Имао је сина Ивана, а Иван је имао Крајимира и Лака, званог Лапо. Крајимир је био војвода, а Лако кнез. Лако није имао мушког порода а Крајимир је имао два сина: Ливера и Драга. Када су дијелили посед, Драго је узео данашње Драговољиће и дио планине и шуме, а Ливер је остао на посједу гдје је живио његов отац и село је доцније по њему добило назив Ливеровићи.
У Ливерово вријеме из села су отишли старосједиоци, односно припадници племена Лужана. Ливер је имао три сина: Јована, Пека и Павла. Од Јована воде поријекло Даковићи, Николићи, Митровићи, Јовановићи и Јаридићи; од Пека Пековићи и Ћипранићи; од Павла Бошковићи, Ивановићи, Максимовићи и Дачевићи..
Данашње Облатно је припадало Павлу, Ливеровом сину, гдје је он држао стоку и имао своје сјенокосе. Када су се дијелили Павлови унуци, односно Милутинови синови Бошко и Данојло, Данојло је добио посјед у Облатну и ту се преселио. Дачевићи, најбројније братство у Облатну, су потомци Данојла по коме су добили презиме..".

Иначе, јуче је стигао резултат и за Дачевића из Облатна на Y189944, очекивано је испао позитиван, чиме је његова сродност са Пековићем потврђена.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1222 послато: Јул 10, 2021, 09:42:40 поподне »
Драјверу, верујем да си због своје крсне славе разматрао и ову опцију свог евентуалног даљег порекла али с обзиром на новија тумачења порекла Тарских Никшића сматрам да могу овде изнети неку своју кратку, слободну конструкцију. На теми Никшићи сам пре неки дан након позитивног резултата Бојовића на Y251117 изнео теорију о Полимљу (Потарју) као могућој матици Y52621>FT190799 (Y52621>BY77359 је њена бочна подграна којој припадате за сада ти и Чикарић из Бруса). Као што ти је већ познато, Вујачић не дели ниједан SNP испод Y189944 са Ровчанима, као ни Y251117 са Бојовићем из Жупе. Још је рано за закључке али како ствари тренутно стоје, Требјешани не потичу од Жупљана, из тог разлога погрешно би било повезивати Петровдан, преславу требјешких братстава Вујачића, Лопушине, Кљајића, Бућића, Војводића и других, са црквом Св. Петра и Павла у Никшићу. Она као и твоја крсна слава Петровдан се може повезати са црквом Светог Петра и Павла у Бијелом Пољу, која је саграђена око 1190. године, дакле пре више од 800 година. Још нешто да додам што иде у прилог овоме, сва четири села у којима су пописани Лимски Никшићи 1455. године, Крушево, Бистрица, Церово и Обод, окружују ову цркву на Лиму.
Надовезао бих се на свој коментар са друге теме следећим, индикативним констатацијама о могућем даљем пореклу племена Никшић. Наиме, два документа из 13. века могу дати одговор на то, за сада још увек отворено питање. Реч је о Стонској повељи, хрисовуљи краља Стефана Уроша I Манастиру Свете Богородице у Стону (Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника (2011):
https://books.google.rs/books?id=yeqKDwAAQBAJ&pg=PA195&lpg=PA195&dq=hrisovulja+kralja+stefana+urosa+I+manastiru+svete+bogorodice+u+Stonu&source=bl&ots=IC5Erx0siy&sig=ACfU3U2icsjgVImBa2NhW4gFRndglnaBYQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwix8-iSidjxAhUOwKQKHdKbADkQ6AEwCHoECBIQAg#v=onepage&q=hrisovulja%20kralja%20stefana%20urosa%20I%20manastiru%20svete%20bogorodice%20u%20Stonu&f=false

Интересантни су поседи и села која се у хрисовуљи помињу у контексту додељених властели са Стона, а то су: Брсково, Простјеније, Церово, Мочила, Сутјеска, Срђево брдо, Беле воде, Равна Река, Крокочево, Чеоче, Недакуси, Ујниче, Љубовиђа Лука, Бистрица. Маријан Премовић је у свом раду "Средње и Доње Полимље и Горње Подриње у средњем веку" (2013, стр. 72,73) навео је следеће:

"Хумска епископија приликом оснивања добила је посједе у Брскову: село Простјеније са
засеоцима и планином (планина Смрјечник и власи)...
Село Церово постоји и данас, југозападно од Бијелог Поља. Село Мочила
данас не постоји, једино се очувао топоним Мочила у Бијелој гори (изнад села
Церово)
, гдје се највјероватније налазило то средњовјековно село. Срђево брдо црква
је користила као сјенокос, а то је данашњи Срђевац, повећа коса са подножјем на
Љубовиђи, међа села Јабучно и Тошевина. На Срђево брдо настављале су се Бијеле
воде
, данас сјенокос и пашњак, које су се граничиле са Мочилима и Церовом. На
лијевој обали Лима, у близини села Церово, налазио се мост код Сутјеске од кога је
црква убирала половину мостарине. Највјероватније се ради о мосту код села
Љетина, данас Припчићи. Затим се помиње село Крокочево са засеком Чеоче и
међама како је и прије било
. У питању је истоимено село Крокочево у близини ријеке
и села Љешнице, а заселак Чеоче данас носи тај назив као посебно село. Као
граничне међе даље се наводи село Недакуси са засеоком Ујниче. Недакуси постоје
и данас као приградско насеље у Бијелом Пољу. Ујниче се у овој повељи помиње као
заселак. . Заселак је село у зачетку са одвојеним скупом кућа у атару села, и указује
нам да је растао број становника. У Лимској повељи, која је издата десетак година касније,
помиње се као самостално село, а његова самостална појава у новој
повељи свједочи да је број становника порастао. Помињу се два пчеларска терена,
Љубовиђа Лука, који се налазио гдје и данашња Паљска Лука, и други на планини
Бистрици под планином, највјероватније се ова уљаревина налазила на ријеци
Бистрици под Бјеласицом
, негдје у близини међа планине Смрјечник. Као дар
помињу се и двије црквене пећине-испоснице, које се помињу и у Лимској повељи,
приликом описа планине Смрјечник, њихов помен је исто у предјелу Бистрице. Ове
испоснице убициране су на планини Бјеласици, у изворишном дијелу ријеке
Бистрице, као испоснице манастира Мајсторовине."

« Последња измена: Јул 10, 2021, 09:46:15 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1223 послато: Јул 10, 2021, 09:44:07 поподне »
У другом документу Лимској повељи, хрисовуљи краља Стефана Уроша I Манастиру Св. Апостола Петра и Павла на Лиму (Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, 2011, стр. 225-231.), потврђени су поклони.

Премовић "Средње и Доње Полимље и Горње Подриње у средњем веку" (стр. 75-77):

"Већи број наведених топонима сачувао се до данас. Прво село код самог
Манастира било је Прушка Вас са засеоком Липницом. Данас се један градски дио
Бијелог Поља назива Прушка, заселак Липница данас је мало насеље Липница поред
pjечног тока Липнице
, лијеве притоке Лима. Село Љешница са засеоком Чеоче, данас
су истоимена и посебна села
, налазе се у сливу Љешнице, лијеве притоке Лима. Село
Крокочево (Крокочево са свим међама, а заселак му Хомоље), налази се у близини
села Љешнице, а заселак Хомоље налазио се између села Чеоче и Крокочева.
Сљедеће додијељено село било је Љетина (код моста и мост, кога је направи брат
светог Симеона Мирослав кнез Хумски), па је овдје манастир убирао мостарину за
прелазак преко моста. Мост је направљен, у другој половини XII вијека и приход је
припадао манастиру Св. Петра. Село Љетина налази се на десној обали Лима, изнад
села Припчића, а мост на Лиму удаље је око два km јужно од Бијелог Поља.
Граничне међе Љетине са селом Церово највјероватније су биле на Лиму, код
Сутјеске, гдје се налазио мост. У селу Церову данас достоји потес Заљетина.
Побројана села чинила су властелинство манастира Св. Петра. За свако ово село и
заселак наглашава се: као што је и прије било. Растетина је ново село које је добила
Хумска епископија, данас постоји микротопоним Растетина, мали потес код Лопади,
али из описа међа наслућујемо да је у питању данашње село Папе. Међу земљишним
прилозима налазили су се: село Церова, пчелињак Девчина или уљаревина на
Љубовиђи, друга уљаревина више Бистрице, село Ујниче и Недакуси...

Као граничне међе ових села помињу се: Срдево брдо (Данашње
Средње брдо)
, Драг дол (Ваган До), Љубовидски дел (означава шири предио у току
ријеке Љубовиђе) и Глог
(говори о врстама биља, заступљеним на овом терену).
Велики број граничних међа Церова и данас постоји: Црне стијене (Црнионица),
Борошевине, Краст (Крстац), Локва, Срдева брда (Срђевац).
Село Ујниче није више
заселак Недакуса, сада се помиње као самостално село. Ово село и данас постоји под
истим именом, и налази се на мјесту гдје извире Љешница, у његовој близини налази
се и потес Ујничка коса. Из читавог текста хрисовуље јасно се види да је
властелинство Св. Петра припојено хумском и тиме је проширено и заокружено
властелинство Хумске епископије у Полимљу."

Хазим Шабановић "Крајиште Иса-Бега Исхаковића, збирни катастарски попис из 1455. године" (1964, стр. 13, 22, 59-60) наводи Вилајет Никшићи у којем су уписана села са следећим убикацијама: Орлине - данас не постоји, Отмичево - Шабановић је мислио да локалитет Отмичево код Колашина да има везе са овим селом, Штитарица - постоје Горња и Доња Штитарица јужно од Мојковца а северно од Колашина, Крушево - истоимено село на Лиму јужно од Бијелог Поља као и једно ненасељено село Свињаштица, уписане су тимар ешкенџије Нахије Никшић у селима Бистрица - село јужно од Бијелог Поља, Крушева и Равне Ријеке, Церово - село југозападно од Бијелог Поља, Сига - село северозападно од Мојковца, Обод - западно од Бијелог Поља, Лепенац - село код реке Лепешнице северно од Мојковца и Липово - село северозападно од Колашина, док је стара жупа Брсково одн. рудник и насеље под називом Простјеније (Прошћење) такође припадало Лимским Никшићима (Lim Nikšlikler) са оближњим селима Стричево - ради се заправо о засеоку Стричина, засеоку села Прошћење које се помиње у повељи краља Уроша и Рујковина.

Дакле, по збирном попису из 1455. године, Вилајет Лимски Никшићи обухватао је скоро савршено простор који је 200 година раније поклоњен манастирској властели са Стона. Осим тога, видимо да је Нахију представљала тероторијалну област у административном погледу и да су спахије одн. уживаоци тимара задржале свој влашки статус, дакле привилеговани статус који су раније имали.
« Последња измена: Јул 10, 2021, 09:49:01 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1224 послато: Јул 10, 2021, 10:09:30 поподне »
Рекао бих да је матица FT190799 у Стону, што због крсне славе Лучиндана (култ Св. Луке је био најразвијенији на приморју), што због њене најновије процењене дубоке старости, да је Y189944 настала у Полимљу, због резултата бјелопољског муслиманског братства Кургаш, затим Војиновића и Вујачића-Требјешанина са Y189944* и преславом Петровдан као и због предања о пореклу са Требјесе братства Милановића-Матијашевића из околине Херцег Новог са FT190799* (пад становништва у дефтеру из 1540. године у Нахији Никшићи и Прошћење објашњавам сеобом у Жупу одн. Требјесу), док се развој низводних мутација Y250780 (видећемо да ли ће Пековић бити Y250780*), Y251117 и Y251345 највероватније дешавао у Морачи (због предања о Никши првом и подизању Манастира Мораче око 1251. године) и нешто касније у Оногошту.
« Последња измена: Јул 10, 2021, 10:24:18 поподне Владимир Бојановић »

Ван мреже Niksic2021

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1225 послато: Јул 10, 2021, 11:51:29 поподне »
Хвала брате, вала срећно им, сви су подједнако заинтересовани, Усиљанин ме највише одушевио, ишао човек са књигом у руци од Божидара Кљајевића Племе Никшићи-потомци Немањића по женској линији и тражио братственике по Србији, симпатично скроз  ;D, јесте да је онај несрећник стрпао у књигу и 70% оних који не припадају Никшићима али ок, исправићемо то. :) Усиљанин ми је обећао узорак од Розгића, чије тестирање ће спонзорисати Вујачић, он ми је недавно скренуо пажњу на њих, из неких разлога су му интересантни.

Иначе, нисам до пре неки дан ни знао колико лучинаца има на потезу Ивањица-Ариље-Пожега-Лучани, велики број породица и све су прилично бројне и експанзивне, сигурно је да нису сви они потомци Никшића али до краја године планирам већину да анимирам за тестирања.


Izvinjavam se što pišem na latinici al nemam ćirilicu na ovom kompu.   Pošto sam iz tih krajeva, da dodam par informacija.   

Velika većina ljudi čiji su preci živeli u Ivanjici ili okolini (Golija, Pešter itd..) vodi poreklo iz Crne Gore.  Veliki procenat ljudi koji slave sv. Luku a žive u Arilju/Požezi su došli tu iz okoline Ivanjice.  I kad se pogleda na mapi, vidi se da put iz CG ka Arilju, Požezi itd vodi upravo preko gore navedenih mesta.   

Zna se da otprilike 70% Čačana vodi poreklo iz Ivanjice i okoline.  Koga god sam u svojoj okolini pitao o poreklu, redosled je bio otprilike ovakav: Ivanjica/okolina a pre toga CG. A radi se o barem 200 različitih ljudi, porodica itd..

Prosto se stiče utisak da barem 90% ljudi iz Ivanjice i okoline vodi poreklo iz CG.  Bukvalno mala Crna Gora..   i da, veliki procenat njih slavi sv Luku.


Inače sam od Nikšića, provereno, usmeno predanje se poklapa sa pismenim, Rovčanin, Sv Luka.   

"Neki od iseljenih Rovčana, poreklom od Nikšića, sačuvali su uža brastvenička prezimena: Bogavci, Veljovići, Guzonjići i Verusi, i pod istim vrlo mnogo iseljeni."


 

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1226 послато: Јул 11, 2021, 12:42:40 пре подне »
Да, у праву сте за велики број породица са славом Лучиндан у Старом Влаху. Што се тиче породица које сте навели на крају коментара, Вељовићи нису припали Никшићима одн. правим Булатовићима, они су I2 Динарик север хаплогрупа, Богавци су потврђени као Никшићи, док за Гузоњиће и Верусе не знам, мислим да нема тестираних, осим ако Веруовићи не припадају Верусима а они су зимус испали негативни на никшићку мутацију Y189944 (заборавих да поделим ову информацију о њима).

Да се вратим на теорију о Стону.. изгледа да сам прерано отписао Бошка Вујачића и Шерлока као и она "стидљива" предања појединих никшићких братстава о даљем пореклу рода из околине Дубровника.
Шерлоче, уколико још увек пратиш ову тему, јави се, сада ме занимају твоја сазнања. :)

Налетех малопре на једну интересантну грађу, у питању је књига од Николе Звонимира Вјеловучића "Полуострво Рат (Пељешац)" (1922) у којој је аутор чини ми се детаљно проучио историју Пељешца, његова села, родове, обичаје и др: https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEcFpZNEFoTld5aU0/view?usp=drivesdk&resourcekey=0-waf9ooO7HbmjXETQ0BbE6g
Занимљиво је да у селу Поникве има неких Бољеновића са "крсницом Лучиндан" (ово село се помиње у Стонској повељи као место које је у свом поседу држала стонска манастирска властела, пре пресељења у Полимље).


« Последња измена: Јул 11, 2021, 12:45:33 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1227 послато: Јул 11, 2021, 01:02:16 пре подне »
Занимљиво је да у селу Поникве има неких Бољеновића са "крсницом Лучиндан" (ово село се помиње у Стонској повељи као место које је у свом поседу држала стонска манастирска властела, пре пресељења у Полимље,..
.. док оближње пристаниште Прапратни Дол из повеље је очито садашње стонско Прапратно, а место или топоним Прапратни Дол постоји и на Потарју, негде у близини села Равне Ријеке и Бистрице).

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1228 послато: Јул 11, 2021, 02:15:34 пре подне »

Занимљиво је да у селу Поникве има неких Бољеновића са "крсницом Лучиндан" (ово село се помиње у Стонској повељи као место које је у свом поседу држала стонска манастирска властела, пре пресељења у Полимље).
Бољеновићи су село на Пељешцу , помислио сам да је "крсница" сеоска слава, али пише да је Св. Лука "крсница само за некоје куће", тј крсна слава породице...
 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B8
У овом прегледу села што си ми послао, су пописане породице:

Ово је откриће, уз паралеле Стона и Полимља које си навео
« Последња измена: Јул 11, 2021, 02:26:04 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Niksic2021

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1229 послато: Јул 11, 2021, 02:26:23 пре подне »
Да, у праву сте за велики број породица са славом Лучиндан у Старом Влаху. Што се тиче породица које сте навели на крају коментара, Вељовићи нису припали Никшићима одн. правим Булатовићима, они су I2 Динарик север хаплогрупа, Богавци су потврђени као Никшићи, док за Гузоњиће и Верусе не знам, мислим да нема тестираних, осим ако Веруовићи не припадају Верусима а они су зимус испали негативни на никшићку мутацију Y189944 (заборавих да поделим ову информацију о њима).




Već neko vreme pokušavam da složim kockice i tek sad videh da ima mnogo više testiranih u bazi podataka nego pre otprilike godinu dana.   Ja sam od "Guzonjića", Kušići.   Primetio sam da I-FT190799 haplogrupu imaju Bojanovići (kojih ima u Kušićima), Bogavci i Avramovići što se poklapa sa većinom zapisa. 

Iako je Guzonjić prezime kako da se izrazim, tačno, i dalje mislim da nema šanse da je to pravo staro prezime, možda je bilo više kao nadimak i to neko određeno vreme.  Kako da saznam tačno staro prezime?   Možda sam i ja Bojanović na primer, Guzonjić mi nekako nema smisla  :D


Usmeno predanje se poklapa sa pismenim:

Цитат
Neki od iseljenih Rovčana, poreklom od Nikšića, sačuvali su uža brastvenička prezimena: Bogavci, Veljovići, Guzonjići i Verusi, i pod istim vrlo mnogo iseljeni.

Guzonjići su najpre doseljeni u Babine kod Prijepolja, otud u novovaroško Štitkovo, gde ubiju Turčina i pređu na Kušiće više Ivanjice. Ovde ih sad ima do 10 kuća zadružnih i stokom vrlo imućnih (zovu se Pavlovići, Aleksići, Milojevići dr.). Od njih ima oseljenih više kuća u čačanskoj Viljuši, ljubićskoj Bresnici (Naselja, II, 991 i 992), beogradskim selima: Ostružnici i Železniku, Ivanjici, Mršincima kod Čačka i topličkim selima: Kačaporu i Prebrezi. Od njih su Kušakovići u valjevskim Leskovicama, jadranskoj Lešnici (2 k. Avramovića, od ovih Kušakovići apotekari u Beogradu), Šapcu i obližnjim selima: Bogosavcu i Jevremovcu.



Цитат
-Pavlovići (Zaseok  u Kušićima) – Guzonjići, 7 k. (Lučindan), najpre su došli y Babine kod Prijepolja – piše Uskoković · a otuda u novovaroško Štitkovo, gde ubiju Turčina i pređu na Kušiće kod Ivanjice. Ovde ih sada ima do 10 k. zadružnih i stokom vrlo imućnih (zovu se Pavlovići, Aleksići, Milojevići i dr.). Kod njih ima odseljenih više kuća u čačanskoj Viljuši M Bresnici, beogradskim selima Ostružnici i Železniku, Ivanjici, Mršincima kod Čačka i y topličkim selima: Bogosavcu, Jevremovcu. Odseljeni su i žive u: Čačku, Lučanima (2), Ivanjici (8), na Kušićima, y Požegi, Užicu i Kraljevu. A Odseljeni su u poslednje vreme.



На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1230 послато: Јул 11, 2021, 02:46:10 пре подне »

Već neko vreme pokušavam da složim kockice i tek sad videh da ima mnogo više testiranih u bazi podataka nego pre otprilike godinu dana.   Ja sam od "Guzonjića", Kušići.   Primetio sam da I-FT190799 haplogrupu imaju Bojanovići (kojih ima u Kušićima), Bogavci i Avramovići što se poklapa sa većinom zapisa. 
Шансе су да будеш било која грана Никшића, јер по попису из Кушића који си навео, ту су разне гране Никшића (Бојановићи нису Ровчани, Богавци јесу)...У Старом Влаху има разних струја Никшића, и дешавало се да се у једном селу нађу разни огранци
« Последња измена: Јул 11, 2021, 02:49:55 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1231 послато: Јул 11, 2021, 03:56:56 пре подне »
Бољеновићи су село на Пељешцу , помислио сам да је "крсница" сеоска слава, али пише да је Св. Лука "крсница само за некоје куће", тј крсна слава породице...
 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%BE%D1%99%D0
Занимљиво је да се у Бољеновићима славе Лучиндан и Сви свети (Лучиндан је 31.10., док је дан Свих светих код католика 01.11.)
https://www.381info.com/verski-kalendar/katolicki/novembar/dan-svih-svetih

Владо, пошто си ти као и сви ми, FT190799 , почињем да сумњам да ако је "стонска" мутација, да је то пермутација од "Бољеновићи" у "Бојановићи"  ;D
« Последња измена: Јул 11, 2021, 04:08:48 пре подне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1232 послато: Јул 11, 2021, 04:23:06 пре подне »
Владо, пошто си ти као и сви ми, FT190799 , почињем да сумњам да ако је "стонска" мутација, да је то пермутација од "Бољеновићи" у "Бојановићи"  ;D
Шала, без замерке  :D...али траг је ту (ето, нисам знао да сам као клинац можда летовао на месту наших предака, на Прапратном :) ) Алал ти вера на поређењу извора!
« Последња измена: Јул 11, 2021, 04:30:23 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #1233 послато: Јул 11, 2021, 09:26:05 пре подне »

Već neko vreme pokušavam da složim kockice i tek sad videh da ima mnogo više testiranih u bazi podataka nego pre otprilike godinu dana.   Ja sam od "Guzonjića", Kušići.   Primetio sam da I-FT190799 haplogrupu imaju Bojanovići (kojih ima u Kušićima), Bogavci i Avramovići što se poklapa sa većinom zapisa. 

Iako je Guzonjić prezime kako da se izrazim, tačno, i dalje mislim da nema šanse da je to pravo staro prezime, možda je bilo više kao nadimak i to neko određeno vreme.  Kako da saznam tačno staro prezime?   Možda sam i ja Bojanović na primer, Guzonjić mi nekako nema smisla  :D


Usmeno predanje se poklapa sa pismenim:




Искрен да будем, први и једини пут сам био у Кушићима прошле године када сам извршио теренско истраживање породичног гробља Бојановића због родослова, након што је један тестирани Бојановић пореклом из Кушића припао нашем роду. За Гузоњиће нисам чуо, вероватно се ради о надимку мада видим на нету да има Гузоњића лучинаца и на Пештеру, између Новог Пазара и Сјенице и да су стари на том простору, вероватно сте пореклом од њих. Старо презиме одн. никшићки огранак или уже никшићко братство из којег сте потекли (ко зна, можда заиста и јесмо род :) ), можете открити једино преко дубинских ДНК анализа у иностраној лабораторији у Берлину, тестирањем на одређене никшићке SNP-ове који су изоловани након спроведених (још дубљих WGS и Big Y-700) тестова Никшића у Америци и Италији.

 С обзиром да код себе имам њихове штапиће за узимање бриса, можемо убрзати поступак поручивања неког никшићког SNP-а, који кошта око 15 еура (штапићи као и слање узорака у Немачку Вас не коштају ништа). Могао сам ПП да Вам пошаљем, али одлучио сам се за јаван позив због осталих нетестираних Никшића који можда попут Вас прате ову тему, а који би својим учешћем могли да доринесу у склапању коцкица у родословној, никшићкој слагалици. Уколико сте заинтересовани за било какав облик сарадње, пишите ми на [email protected]
« Последња измена: Јул 11, 2021, 09:29:15 пре подне Владимир Бојановић »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1234 послато: Јул 12, 2021, 06:28:12 поподне »
помислио сам да је "крсница" сеоска слава...
Ипак се ради о сеоској слави:
Сеоске Крснице или фесте од села. Док су на полутоку биле вјере богомилска и православна, разне обитељи славиле су славу, крсно име. Када их Дубровчани покатоличише, нестаде појединачне славе, а остаде за цијело село једна слава, коју зову нека села „крсница“, а нека „феста“… Јасно је да је крсница од старина на полуотоку.

В) Бољеновићи

Крсница је Лучиндан и Свисвети само за некоје куће.
Породице. Од старине су: Мрлаис 8к. Неки веле, да су поријеклом Французи; Милош 2к, Бајо 2к; Лучић, 2к; Влашић 2к; Томић 2к.
Доселили су се: Хладило 2к, из Горњег Села; Квестић, 1к, Карач 1к и Бигунац 1к из Спараговића.

3. Кучиште

Разбијеног типа, и састоји се од Кучишта, Замошћа, Бијелог Поља и Жуковца. Кучиште је ривијера, као Оребићи и Вигањ, а лежи испод брда св. Илије са западне стране у Корчуланском Каналу…
Од старина има остатака православних цркава.
Крсница је Тројичин-дан и Лучин-дан у Кучишту и Замошћу; а у Жуковцу и Бијелом Пољу Св. Ловро.
Занимљиво да и на Пељешцу постоји Бијело Поље

https://www.makroekonomija.org/poreklo-stanovnistva/poluostrvo-rat-peljesac-nikola-zvonimir-bjelovucic/
« Последња измена: Јул 12, 2021, 06:38:40 поподне ДушанВучко »

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1235 послато: Јул 12, 2021, 09:47:47 поподне »
Занимљиво је да у селу Поникве има неких Бољеновића са "крсницом Лучиндан" (ово село се помиње у Стонској повељи као место које је у свом поседу држала стонска манастирска властела, пре пресељења у Полимље).
Ponikve su naselje u općini Ston na poluotoku Pelješcu. Dijelovi naselja su Metohija, Sparagovići i Boljenovići
https://hr.wikipedia.org/wiki/Ponikve_(Ston)
« Последња измена: Јул 12, 2021, 09:49:35 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1236 послато: Јул 13, 2021, 09:08:39 пре подне »
Мислим да смо на добром путу. Питање је само из ког најранијег периода датира састав староседелачког становништва Пељешца, тачније Стона одн. да ли се некадашње српско становништво након турбулентних догађаја у 14. и 15. века одржало на том простору или се селило. Уколико успемо неке од ових породица да анимирамо за тестирања, можда и откријемо евентуалну даљу везу са њима. Лучиндан заиста може представљати јак индикатор али и Петровдан, јер не треба заборавити да порушена црква Св. Петра и Павла у Стону датира из 10. века као и на култ овог свеца који је тамо очигледно био развијен (у то се можемо уверити и на последњој страници књиге Бјеливуковића, где је приказан кип Светог Петра из 12. века са ћириличним писмом а осим тога, кнез Мирослав, који је столовао у Стону је подигао Манастир око 1190. године ма Лиму управо посвећен овом свецу).

Оно што мени привлачи посебну пажњу јесте помињање двојице досељених стонских властелина у Полимље, у старијој Стонској повељи из 1252. године то су Грде с децом и Грдоман Драгославић, а у десетак година млађој Лимској повељи поново се јавља Грде с децом и овог пута Добрихна Грдоманчић с децом (вероватно је Добрихна био син тада покојног Грдомана). Осим двојице Грдомана, у Лимској повељи откривамо и једно место на Стону, Грдан дол.

Познато је да је војвода Грдан био Требјешанин и вођа Херцеговачког устанка 1597. године. У књизи "Родослов братства Грдинића" аутор Велизар-Веко Д. Грдинић (2001, стр. 17) објашњава значење имена војводе: "..а Турци су га Грданом прозвали јер је за њих бијо грдан баш зато јер је сваком ко се крсти изгледао лијеп и паметан". Јасно је да се овде ради о произвољној, измишљеној констатацији и да је име Грдан скраћени облик имена Грдоман. Не знам да ли је ово име у 12. и 13. веку забележено још негде осим на приморју, с обзиром да је било заступљено у Дубровнику (документ "Наредба краља Стефана Уроша I властелину Грдоману Шуметићу" (Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, 2011, стр. 189-190.)), као и у Боки Которској. У раду Милоша и Саше Кривокапића: https://www.researchgate.net/publication/317107219_Prilog_proucavanju_porijekla_stanovnistva_i_antroponimije_Orahovca_Boka_kotorska, на стр. 269. помињање: "Prvi poznati stanovnik Darantuma, koji je obuhvatao i Orahovac, je
magister Radosta Kovač (1326), sin pokojnog Miška (Misco) de Daranto.
Iste godine je registrovan i Radovan, sin Gerdomana..";
стр. 285. значење: "G(e)rdoman (1326), Grdoman, izvedeno od korijena grd+oman kao Vukoman..
*Grd: sveslov. i praslov. gьrdь: ohol (samo u književnosti pisanoj crkvenim jezikom), strašan
(kod dubrovačkih pisaca)."

Да ли ово име међу стонским досељеницима на Лиму представља још један јасан показатељ матице племена Никшић? Требјешки војвода Грдан рођен је око 1560. године, дакле (само) 300 година након помена двојице Грдомана у хрисовуљама краља Уроша I. "Тренд" традиционалног давања (ретког) имена је у једној или више братсвеничких, родословних линија, и у то време лако је замислив одн. сигурно је био устаљен. Таквих примера је иначе пуно, а недавно сам навео пример братства Војиновић и имена Добрица, које се помиње у берату издатом 1565. године, издатом "кнезу Војину, сину недавно преминулог кнеза Добрице..", као и у млађим, родословним гранама овог братства. Кнез Добрица и Војин, могући родоначелник Војиновића, су кнежевали над селима Јавор, Бурен и Котражић у Нахији Никшић, која су припадала царским хасовима рудника Брсково. Интересантан је податак и из дефтера 1455. године у којем је уписан ешкинџија Добрица за село Лепенац, које је удаљено свега 5 километара од Брскова. Да ли је у овом случају име Добрица настало од имена Добрихна (Добрихна Грдоманчић са децом) и да ли је Добрихна заправо био ктитор Добрихнине цркве, на чијем месту је касније 1594. године саграђен Манастир Добриловина?

У књизи "Српски манастири у Херцеговини" (1999, стр. 190-192) Владимир Ћоровић наводи села која су поклоњена Богородичином Манастиру на Стону (Стонска повеља) и села која су касније пренесена на Манастир Св. Петра и Павла (Лимска повеља) а затим закључује следеће:
"Највећи део тих места очуван је све до данас; углавном с истим
именима: Прошћење, Бистрица, Стричина, Гостиловина и Бје-
лојевина и сва су мање-више у непосредној близини Добрило-
вине
. Гостиловина и Бјелојевина припадају извесним делом још
и сада манастиру као његова имања. Намеће се с тога питање, да
ли данашње име Добриловина није мало измењено, у више на–
родном облику, раније име Добрихнина, чије се значење, по ли–
чном власништву, временом заборавило
. Мени ствар изгледа
потпуно вероватна, тим више што се Бистрица и Добриловина,
које се у обе повеље вежу заједно (у Лимској чак Бистрица До-
брихнина), налазе на левој страни Таре, једна иза друге, док су
Прошћење и Стричина преко пута, на десној обали?".
При том на 192. страници имамо податак да су 1673. године Радоје, Вукоје и Томаш Војиновићи приложили су манастиру (Добриловини) Доњу Луку, али су се после покајали: "узеше Луку под своју руку и не би има добро". По речима тестираног Војиновића, место Лука и данас постоји близу Добриловине и оно је заиста и било у власништву Манастира, све до 1945. године.
« Последња измена: Јул 13, 2021, 09:15:03 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 616
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1237 послато: Јул 13, 2021, 09:15:43 пре подне »
И још нешто, манастир Добриловина је посвећена Св. Ђорђу, истом свецу којем је посвећена и црква на Требјеси https://www.eparhija.me/krsna-slava-crkve-na-trebjesi-niksic-11:
"Древни храм Светог Георгија на Требјеси, задужбина племена Требјешана, изграђен је 1728. г. Овај дом Божији, попут самог требјешког племена, претрпио је неколико турских разура. Из љубави према Господу вјерници су га више пута обнављали; 1905. године књегиња Милена, а потом и Требјешанин Андрија Ђоковић 1927. године. Црква је током Другог свјетског рата запустјела, а Удружење потомака старих Требјешана успјело је да након више година рада, труда и напора своју древну светињу обнови и дигне из рушевина. 2007. године она је и освештана. Од тада се старотребјешка братства овдје редовно окупљају на Ђурђевдан или неки други дан око празника Светог Георгија, њиховог небеског заступника."

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1238 послато: Јул 14, 2021, 10:06:34 поподне »
Ипак смо прескочили зид. :D Пековић из Ливеровића, негативан је на Y251117 и Y251345, остаје још да се види какав му је статус на Y250780.
Пековић је негативан и на Y250780, тј. на сва три СНПа

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6100
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1239 послато: Јул 15, 2021, 11:56:07 поподне »
Godine 2007. prilozima zbratimljenih plemena Župe, Rovaca, Morače, Pipera i Zagarača podignuta crkva Sv. Ilije na Lukavici pored Nikšinog kiljana. Ovu crkvu svakog Ilindana posjeti veliki broj turista iz čitavog svijeta.

https://zupa.today/crkva_sv-ilije-na-lukavici.html

Никшин киљан (преузето са фејсбук странице "Ровца и Ровчани")
« Последња измена: Јул 16, 2021, 12:04:39 пре подне ДушанВучко »