Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 136785 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1060 послато: Мај 19, 2021, 02:02:27 пре подне »
Ни мени није јасно  ;D
Али лабораторија  :D
« Последња измена: Мај 19, 2021, 02:04:15 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1061 послато: Мај 19, 2021, 01:08:22 поподне »
Али лабораторија  :D
Здраво свима, ево и ја после дужег времена да се јавим и да се захвалим Влади и Дулету а и свима осталима на ангажовању око ове заједничке теме. Надам се да ће се са овим додатним резултатима искристалисати ови неочекивани последњи резултати. Велики поздрав

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1062 послато: Мај 19, 2021, 01:57:06 поподне »
Здраво свима, ево и ја после дужег времена да се јавим и да се захвалим Влади и Дулету а и свима осталима на ангажовању око ове заједничке теме. Надам се да ће се са овим додатним резултатима искристалисати ови неочекивани последњи резултати. Велики поздрав
Хвала и теби Филипе и Влади Шћепановићу...ово је свакако изненађење што се тиче Булатовића, надамо се трећем минусу :) јер он би требало да буде СНП који раздваја Булатовиће и Шћепановиће у садашњој ситуацији (тј СНП огранка Шћепановића), а Y189944 се овим помера уназад по свој прилици. Ако је три СНПа која делиш са Шћепановићем било и више од очекиваног, ова два плуса Булатовића је тек више од очекиваног. Али лабораторија је имуна на било која очекивања. Чекамо тај трећи за Булатовића, за Предрага Шћепановића, и мој резултат, да ли ћу бити на неки од ова три СНПа позитиван или не. У сваком случају, свака нова информација је једнако вредна, била очекивана или не
« Последња измена: Мај 19, 2021, 02:06:35 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1063 послато: Мај 20, 2021, 03:37:53 поподне »
Булатовић је добио два плуса од три СНПа који деле Шћепановић и Тодоровић....трећи се чека
Y251117 +
Y251345 +
Шћепановићу (Мујића Речине, Колашин) су стигли резултати за два од три СНПа:
Y251117 +
Y251345 +
Чека се резултат на трећи СНП (Y250780) код Булатовића и Шћепановића, од три СНПа која деле Шћепановић из Новог Сада и Тодоровић из Орашца
« Последња измена: Мај 20, 2021, 03:41:55 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1064 послато: Мај 21, 2021, 12:56:49 поподне »
Еровић (Савово, Краљево) је поручио Y251117

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1065 послато: Мај 25, 2021, 04:43:51 поподне »
Шћепановићу (Мујића Речине, Колашин) су стигли резултати за два од три СНПа:
Y251117 +
Y251345 +
Чека се резултат на трећи СНП (Y250780) код Булатовића и Шћепановића, од три СНПа која деле Шћепановић из Новог Сада и Тодоровић из Орашца
Готов ми је резултат, Милош ми је погледао како стојим са ова три СНПа која деле Шћепановић и Тодоровић, и позитиван сам на сва три...видећемо даље како стоје ствари, то је за сада прва информација. Хвала Милоше!  :D
« Последња измена: Мај 25, 2021, 04:46:57 поподне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1066 послато: Мај 25, 2021, 04:53:14 поподне »
Готов ми је резултат, Милош ми је погледао како стојим са ова три СНПа која деле Шћепановић и Тодоровић, и позитиван сам на сва три...видећемо даље како стоје ствари, то је за сада прва информација. Хвала Милоше!  :D
На остале приватне СНПове Тодоровића и Шћепановића сам негативан

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1067 послато: Мај 26, 2021, 02:56:48 пре подне »
Готов ми је резултат, Милош ми је погледао како стојим са ова три СНПа која деле Шћепановић и Тодоровић, и позитиван сам на сва три...видећемо даље како стоје ствари, то је за сада прва информација. Хвала Милоше!  :D
"Мај нејм ис" "Гојаковић", а братство, о том потом... 8)
« Последња измена: Мај 26, 2021, 02:59:52 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1068 послато: Мај 26, 2021, 05:52:35 поподне »
Еровић (Савово, Краљево) је поручио Y251117
Еровић је позитиван на Y251117

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 584
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1069 послато: Мај 27, 2021, 08:46:30 пре подне »
Ових дана смо можда сведоци највећег открића у погледу генетских истраживања племена Никшића, тачније једног огранка као и једног мањег рода Y56203>Y134578 који се у некоом историјском тренутку нашао у пољу његовог утицаја, а реч је о прибраћеним родовима са комбинацијом крсне славе Свети Лука и преславе Марковдан.

Елем, постоји у централној Србији један огроман број породица са том комбинацијом, на које ми је пре извесног времена скренуо пажњу Предраг Шћепановић из Колашина. Наиме, када ми је први пут Предраг причао о њима, наводећи да у свом регистру има преко 200 таквих породица, нисам разумео његову жељу као ни потребу за интересовањем ка бројним родовима са тог подручја, сматрајући заједничком карактеристиком слављења истог свеца заштитника са Никшићима коинциденцијом, а још мање о значају преславе у Црној Гори. Код мене у Старом Влаху на пример (бар је такав случај по ивањичким и ариљским селима), заветина (преслава, прислужба) је врста народног, сеоског празника, које свако село или засеок села засебно слави и светкује. Још само понегде је остао обичај литија, посебно у неким драгачевским селима, са крстоношама, али се опет и тај обичај односи на заједничке заветине свих родова неког села. Уз Предрагову помоћ али и кроз бројне контакте са тестираним Никшићима, пре свих оних из матичног подручја укључујући и Ровца, временом сам уочио и разумео родовске обичаје и разлике у том погледу међу њима. Везано за саме Ровчане као и њихове исељенике (ово се односи на оне који и дан-данас живе на територији Црне Горе) преславе су следеће: код Шћепановића је преслава Савиндан, код братства Булатовић исто Савиндан, док Влаховићи преслављавају Илиндан и Никољдан. Чак и онда када ми је Душан Вучковић рекао да његова породица преслављава Марковдан, нисам схватио ту информацију толико значајном за даље истраживање, све док једне прилике нисмо кренули Дуле и ја за претрагом тих родова у одељку "Друштво" на порталу Порекла (округ по округ, село по село).

Наводим следеће општине у којима смо успели да пронађемо породице са овом карактеристиком (напомињем да на Пореклу недостају текстови за многа села (или она можда нису била обрађивана), да постоји известан број породица којима није уписивана крсна слава и преслава и да су неки окрузи попут Топлице веома слабо истраживани тако да је укупан број ових породица свакако још и већи): Брус, Александровац, Трстеник, Рековац, Јагодина, Деспотовац, Крагујевац, Рашка, север Косова. али оно што је још интересантније јесу предања о пореклима појединих породица одакле су досељиване а то су Тимок, Тетово, Врање, Топлица, Косово, Сјеница.. Дакле, образац је за све ове породице исти, ради се о старијем слоју становништва који је у једном тренутку доминирао највероватније на простору Косова, одакле се у првој фази исељавао на исток, југоисток и југозапад Србије као и на простор Тетова, док би друга и млађа фаза миграција (крај 18. и 19. век) била фаза повратног типа и усмерена више ка централној Србији. До сада имамо тројицу тестираних који припадају овој скупини родова, то су: Вучковић iz Meдвеђе код Трстеника (Y189944), Аврамовић (Y189944) којем је старије презиме Цветојевић (досељеној породици у Доњу Сабанту из Топлице око 1730. године) и Катић из Грабовца код Звечана (Y56203>Y134578). Тада ми је по први пут кроз главу прошла замисао да је можда реч о Срезојевићима, који су се под водством тадашњег ровачког кнеза Иваниша иселили из Роваца након извршене освете над Васојевићима у првој половини 17, века. Последњих дана сам помишљао на Тарске Никшиће, међутим Душанов резултат је дефинитивно преломио ка ровачком братству Срезојевића.

Пре него што изнесем своју конструкцију, цитираћу пар одломака из књиге Ровца и Ровчани у историји и традицији од Стевана Поповића (1997.), који ће имати посебну тежину и значај у разумевању експанзитета овог огранка изван матице:
"Почетком 17. в. Срезојевићи су били најјаче братство у Ровцима, када се
начелу ровачког племена чалазио кнез Иваниш Радоњин Срезојевић, о чему
 говори которски племић Маријан Болица у свом извјештају Млетачкој
републици о скадарском санџаку. И сачувана традиција говори о снази тог
братства..
Предање каже да су се Срезојевићи били јако намножили, па, као најјаче
братство у то доба у Ровцима, преузели су водећу улогу у племену..
Народна традиција нема добро мишљење о кнезу Иванишу Срезојевићу.
Тврди се да је постао турски колаборационист, па су га Ровчани, послије
неког злочина у Васојевићима, прогнали из Роваца.."
« Последња измена: Мај 27, 2021, 08:48:21 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 584
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1070 послато: Мај 27, 2021, 08:48:38 пре подне »
Дакле, након ултиматума осталих Ровчана Срезојевићима да се иселе из Роваца, њихова миграција је по свему судећи била Косово.  Из ових одломака видимо да је племе одн. кнез Иваниш неговао неку врсту сарадње са Турцима. Да је та сарадња настављена и након исељења, доказују прве миграције и даљег порекла ових породица које нам откривају у 20. веку разни истраживачи Расине, Левча, Лепенице и осталих округа централне Србије. Сасвим је извесно да су њихове прве миграције након доласка на Косово, а које су се одвијале независно од осталих миграција српског становништва крајем 17. и најкасније до половине 18. века у правцима Тимока, Тетова, Топлице, Моравичког краја и тд., испраћиване и дочекиване од стране Турака у виду неких привилегија и повластица, јер можемо наслутити да је сарадња и у наредним генерацијама настављена јер није било колективног збега, у једном или евентуално два правца а осим тога, приличан број њих се задржао на Косову одакле су се исељавали у каснијим периодима, махом ка оближњим општинама Брус, Александровац и тд. Један недавни Лукин коментар ми је остао у сећању:

Мени та варијанта о пореклу Вукомановића из Роваца свакако делује најмање вероватно, као и ово повезивање са Пећким крајем и Косовом (јер у крају из којег су Вукомановићи досељеника Косовско-метохијске струје скоро па да уопште ни нема..)
Случај Вукомановића очито могу да поткрепе ове изнете тезе тако што:
1) сматрају се најстаријим становницима села Срезојевац;
2) предање говори о пореклу са Косова (предање блиских им Луњевица је идентично);
3) досељавање у таковски крај не прати миграционе струје српског становништва са Косова (делује као независтан случај);
4) село је први пут уписано под називом SRISOJEWCI 1718. године, када Аустрија заузима те области, што значи да њихово пресељење са Косова у таковски крај датира за време турске владавине и то највероватније након сеобе Срба под Чарнојевићем 1690. године.

При том, као турски "савезници", Срезојевићи у Србији су се развијали несметано, практично од самог исељења из Роваца до првих већих српских устанака крајем 18. и почетком 19. века против Турака, када су и они узели своја учешћа у њима. Да није тако и да ипак нису имали међу собом некакав сређен кодекс и консеквентност у одређеним начелима, били би сасвим сигурно на неки начин "обележени" од стране неизбеглог слоја српскога живља. Самим тим, својом мудром политиком, успели су током бурног 17. и 18. века да очувају своје људство, што је био главни предуслов њиховог не само опстанка већ и родовског експанзитета. Јак култ Марковдана објашњавам исто тако неком врстом интерног родовског начела као неки вид бољег распознавања рода у новим/старим срединама и околностима. Интересантно је поменути и другу преславу осим Марковдана а која се појављује понегде међу овим родовима у Србији а она је Савиндан, дакле очигледно изворна преслава Ровчана-Никшића.

Остаје мистерија када им се прибратио Y56203>Y134578. По мени, то се можда десило некада у Ровцима током 15. века, пошто су Срезојевићи носили атрибут "најбројнијег и најјачег братства међу Ровчанима" пред исељење. Ако то није био случај, онда се прибраћивање догодило највероватније по самом доласку Срезојевића на Косово. Важно је додати и то да и њихова места порекла, која стоје у табели СДНКП под ознаком <Y134578>род Тарских Никшића> (са славом Лучиндан), одлично подржавају целу конструкцију одн. потврђују долазак Срезојевића на Косово и даље ширење рода ка Топлици, Расини, Такову као и Сјеници (одакле су се евидентно одселиле Чворе у Источну Босну), такође ни остатку овог рода са различитим крсним славама географска распрострањеност не иде у прилог за класификацију <Тарски Никшићи>, тим пре што постоји попис за Сјеничку нахију из 17. века, у којем је ово племе забележено. Наредни WGS тестови који су у плану биће усмерени управо ка породицама из Старог Влаха са славом Лучиндан, како би се доказала евентуална веза са тим племеном, као и са пописаним именима задружних фамилија у осталим дефтерима у којима је потребно пронаћи никшићке фамилије и међупописне повезнице (шест дефтера за период од 1708. до 1796. године за нахије Старог Влаха), али и евентуалну блискост са муслиманском породицом Кургаш из Бијелог Поља (Y189944*).
« Последња измена: Мај 27, 2021, 09:01:25 пре подне Владимир Бојановић »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3386
  • Нема ни могућег ако не желимо немогуће!
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1071 послато: Мај 27, 2021, 09:06:11 пре подне »
Чак и онда када ми је Душан Вучковић рекао да његова породица преслављава Марковдан, нисам схватио ту информацију толико значајном за даље истраживање, све док једне прилике нисмо кренули Дуле и ја за претрагом тих родова у одељку "Друштво" на порталу Порекла (округ по округ, село по село).

Наводим следеће општине у којима смо успели да пронађемо породице са овом карактеристиком (напомињем да на Пореклу недостају текстови за многа села (или она можда нису била обрађивана), да постоји известан број породица којима није уписивана крсна слава и преслава и да су неки окрузи попут Топлице веома слабо истраживани тако да је укупан број ових породица свакако још и већи): Брус, Александровац, Трстеник, Рековац, Јагодина, Деспотовац, Крагујевац, Рашка, север Косова. али оно што је још интересантније јесу предања о пореклима појединих породица одакле су досељиване а то су Тимок, Тетово, Врање, Топлица, Косово, Сјеница..
Мала исправка, реч је о одељку/категорији Насеља, а не Друштво.
А да доста села још није обрађено, то стоји. Упућујем позив свим члановима који имају воље да се ангажују на објављивању чланака о насељима да нам се придруже. Члановима Друштва тај посао је нарочито олакшан чињеницом да имамо претраживу дигиталну библиотеку из које је веома једноставно преузимати целе пасусе (не мора да се прекуцава) о насељима. Ко хоће да нам се придружи нека ми се јави на [email protected] Обрађујемо сва српска насеља било где да се налазе на простору бивше Југославије и околних земаља.

На мрежи Драган Обреновић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 307
  • R1b-U152>Z36>... FTA27217>FTA42008
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1072 послато: Мај 27, 2021, 09:17:41 пре подне »
За мене је такође одељак "Насеља" један од најкориснијих делова портала, који убедљиво најчешће посећујем и претражујем.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 584
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1073 послато: Мај 27, 2021, 09:26:08 пре подне »
Мала исправка, реч је о одељку/категорији Насеља, а не Друштво.
Да, да, тако је, погрешан одељак сам навео.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2270
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1074 послато: Мај 27, 2021, 09:39:53 пре подне »
Ипак ова прича о Срезојевићима, не објашњава везу Тарских Никшића и Никшића. Тарски Никшићи се под тим именом појављују у изворима још 1447. године, док је родноначелник Срезојевића (ако га поистовјетимо са Стрзојем, Стрзом из пописа 1477. године, за шта су велике шансе) живио половином 15. вијека. Срезојеви синови су пописани 1477. године у Ровцима: Радоња, Радич, Лукач и Вукашин. И само ровачко племе је те 1477. године било тек у зачетку. Преко развоја тог племена се не може објаснити појава тарских Никшића, који су 1455. године већ велико племе (нахија), двадесет година прије помена Срезојевих синова. Дакле, Тарски Никшићи се никако нису могли прибратити Ровчанима Срезојевићима.

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 584
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1075 послато: Мај 27, 2021, 10:29:06 пре подне »
Ипак ова прича о Срезојевићима, не објашњава везу Тарских Никшића и Никшића. Тарски Никшићи се под тим именом појављују у изворима још 1447. године, док је родноначелник Срезојевића (ако га поистовјетимо са Стрзојем, Стрзом из пописа 1477. године, за шта су велике шансе) живио половином 15. вијека. Срезојеви синови су пописани 1477. године у Ровцима: Радоња, Радич, Лукач и Вукашин. И само ровачко племе је те 1477. године било тек у зачетку. Преко развоја тог племена се не може објаснити појава тарских Никшића, који су 1455. године већ велико племе (нахија), двадесет година прије помена Срезојевих синова. Дакле, Тарски Никшићи се никако нису могли прибратити Ровчанима Срезојевићима.
Ово је твоја најнеубедљивија реплика, од када пратим форум. Предлажем ти за почетак, да претражиш у одељку "Насеља" родове у поменутим општинама и да се и сам увериш у бројност истих, као и о њиховим предањима и поменутим миграцијама у областима у којима су вршена истраживања порекла становништва. Заборавих да поменем да Катићи са hg Y56203>Y134578 (Лучиндан-Марковдан), имају предање о досељењу из Роваца.

На мрежи drajver

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2270
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1076 послато: Мај 27, 2021, 10:38:05 пре подне »
Ово је твоја најнеубедљивија реплика, од када пратим форум. Предлажем ти за почетак, да претражиш у одељку "Насеља" родове у поменутим општинама и да се и сам увериш у бројност истих, као и о њиховим предањима и поменутим миграцијама у областима у којима су вршена истраживања порекла становништва. Заборавих да поменем да Катићи са hg Y56203>Y134578 (Лучиндан-Марковдан), имају предање о досељењу из Роваца.

Не сумњам ни у бројност тих родова ни у предања, само подсјећам на хронологију појаве помена Тарских Никшића и појаве Срезојевића као гране Роваца. При томе, немам неко изричито мишљење о припадности Тарских Никшића овој или оној хаплогрупи. И сам сам рекао да јесте велика случајност појава славе и истог имена,а да не буде неке везе.

Само су Срезојевићи као братство превише касни да би се везивали за групацију Тарских Никшића.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5012
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1077 послато: Мај 27, 2021, 11:20:50 пре подне »
Ево моја реплика Владу би ишла овако:

и раније сам ти ове ствари рекао у интерној преписци, па ево поновићу, можда се још ко укључи у дискусију.

Погрешно постављаш ствари, односно имаш погрешан метод. Најпре донесеш закључак, па на основу њега тражиш повезнице. Са друге стране неке чињенице избацујеш из тог закључка. То није методолошки и у науци се назива "бирање трешања", спомињао сам то и раније.

Друга ставар је, коју сам ти исто рекао, да превише простора дајеш предањима. Те приче о Врању, Тетову и сл. су вероватно само конструкције типа дечије игре "глувих телефона". Нити историјски извори, нити етнографија, а ни генетика, не препознају такве миграције. Поновићу, у миграцијама су постојали шаблони. А "повратна миграција" је по мом мишљињу само начин да се неке "рупе закрпе".

Што се Марковдана тиче, то сам и сам навео да је интересантно. Али је и чињеница да ту славу не преслављају сви ни од Никшића у том крају, нити од Тарских Никшића. Марковдан као пандам "Св. Луки летњем" се треба пре везати за простор где је позната таква појава јесењих и летњих светаца. То је свакако Копаоник, где имамо највећи број породица које славе Ђурђиц-Ђурђевдан, Ђурђевдан-Алимпијевдан, Аранђеловдан-летњи Аранђеловдан, Јовањдан-летњи Јовањдан итд. Такође видимо и код неких родова на Рогозни такву појаву, где је нпр. присутан Никољдан-летњи Никољдан. Дакле комбинацију Лучиндан-Марковдан бих пре везао за неку микро-област где се сличне комбинације слава присутне.

Аврамовићи из Сабанте су пореклом из Требиња са источне стране Копаоника, ка Топлици. Ту имамо и у Иричићу такође слављенике Лучиндан-Марковдан, који су пореклом из Трновице у Врховини, данас у ошптини Подујево. Поред других тестираних из тог јужнокопаоничког краја, можемо рећи да су они та херцеговачка струја са краја 17. века, о којој је писао А. Урошевић. Душкови преци би по мом мишљењу били управо ти досељеници са Копаоника, који су пратили познату миграторну руту Копаоник-Расина (или Жупа)- Левач (Шумадија). Да ли су Срезојевићи? Можда. Али да ли су Тарски Никшићи, теже је рећи. Ми код Тарских Никшића имамо историјски извор као што је Добриловински катастих и у њему пописане породице под називом "племе Тарски Никшићи". До сада тестирани, што директно, што индиректно повезани са тим породицама, сви припадају Y134578. Да ли је правих Никшића било на том подручју Потарја? Претпостављам да јесте и да је то група, која је на то подручје дошла и пре формирања Ровчана. Кургаш јесте добар кандидат, али и даље мислим да би и Војиновићи могли бити.

Дакле Тарски Никшићи би били они којима су једна група Никшића из Жупе наметнула назив, породицама у селима која су делили (Церова, Лепенац, Обод, Равна Ријека) и славу, док се тај назив до почетка 17. века раширио на све од Рибаревине до Добриловине, са обе стране реке Таре.

Са друге стране Срезојевићи су вероватно прошли короз тај простор у миграцији, јер на том простору налазимо Илинчиће, које су једни од ретких, који баштине причу о пореклу од Срезојевића. Постоји једна тестирана породица из Топлице која припада грани Y134578 и која своје порекло везује за Илинчиће. Зато би било добро тестирати најзад и њих. Мени су искрено за Срезојевиће бољи кандидати ови са вредношћу 437=14, Синђић, Милетић & co. Зато и њих ваља СНП профилисати.

Закључак је да није тако једноставна прича, али неки обриси се виде већ сад. Тај попис из 17. века за нахију Сјеница би био сигурно део слагалице.
« Последња измена: Мај 27, 2021, 11:49:06 пре подне Милош »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1078 послато: Мај 27, 2021, 11:26:04 пре подне »
...међутим Душанов резултат је дефинитивно преломио ка ровачком братству Срезојевића.
Рано је за процену ком братству припадам, јер нису још увек СНП профилисани огранци Гојаковића (мислим да могу било ком братству да припадам) ...ја сам фокусиран пре свега на Раковце код Трстеника и Јовановића из Раковца код Копаоника, на кога ми је Лука раније скренуо пажњу. Они преслављају Марковдан и Савиндан (а Савиндан је везан као што си рекао, за Булатовиће и Шћепановиће)
« Последња измена: Мај 27, 2021, 11:34:26 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 584
  • I2>PH908>Y52621>FT190799, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #1079 послато: Мај 27, 2021, 11:50:37 пре подне »
Погрешно постављаш ствари, односно имаш погрешан метод. Најпре донесеш закључак, па на основу њега тражиш повезнице. Са друге стране неке чињенице избацујеш из тог закључка. То није методолошки и у науци се назива "бирање трешања", спомињао сам то и раније.
Не разумем твоје критике као ни термин под називом "бирање трешања", јер моја методологија се базира на документарним изворима, предањима на основу којих се види јасан образац развоја рода Лучиндан-Марковдан, најновијих генетских анализа које овај широк род сврстава у Ровчане-Никшиће као и анализу подбратства другачијег генетског састава (Y134578) са славом Лучиндан, чија су данашња места порекла (пребивалишта) савршено компатибилна са микромиграцијским струјањима остатка рода. С тога, садашњи концепт у методологији истраживања и тумачења порекла Тарских Никшића би требао да се мења, што твоји коментари:
Да ли је правих Никшића било на том подручју Потарја? Претпостављам да јесте и да је то група, која је на то подручје дошла и пре формирања Ровчана. Кургаш јесте добар кандидат, али и даље мислим да би и Војиновићи могли бити.

Дакле Тарски Никшићи би били они којима су једна група Никшића из Жупе наметнула назив, породицама у селима која су делили (Церова, Лепенац, Обод, Равна Ријека) и славу, док се тај назив до почетка 17. века раширио на све од Рибаревине до Добриловине, са обе стране реке Таре.
наводе на оптимизам да ће се тако нешто и остварити.
« Последња измена: Мај 27, 2021, 11:53:15 пре подне Владимир Бојановић »