Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799

[ДушанВучко]

Године 1760. Бошковић се, уз све почасти које су му исказиване као славном научнику, „много кретао у друштву дипломата. Био је ту и руски посланик Галицин. Бошковић и Галицин установише да су „исте народности“ и да говоре „два дијалекта нашега заједничкога језика.“ (Агата Трухелка: Руђер Јосип Бошковић, Хрватско природословно друштво, Загреб 1957., стр. 64.) Кад је већ увелико скинуо монашку одежду и дистанцирао се од пропалог језуитског реда, Бошковић се трајно настанио у Паризу 1774. године и стекао акт о натурализацији, племићки официрски статус, сам се проглашујући за „властелина од Луке“, сећајући се да му је породица као православна славила крсну славу Светог Луку. Француско држављанство је решило све финансијске проблеме Руђеру Бошковићу, али он тада заоштрава многе научне полемике, а изложен је и сујети осветољубивих колега који све могу лако поднети осим туђег успеха.

[ДушанВучко]

Сима Милутиновић Сарајлија, Његошев учитељ

Sima Milutinović nije Sarajlija, već Nikšićanin! Ovaj do sada nepoznat podatak „Novostima“ su otkrili sveštenik Miodrag Todorović i arhitekta Andrija Markuš, ukazujući da je deda Sima (čije ime je poneo njegov glasoviti unuk), živeo u Dragovoljima kod Nikšića. Od njega je kasnije nastao ogranak porodice Simović, kojima je krsna slava Sveti Luka.

[ДушанВучко]

Хајдук Вељко Петровић

Petrovići i Hajduk-Veljkovići vode poreklo od Petra Vlahovića, Hajduk-Veljkovog oca po kome su dobili prezime Petrović.

Vlahovići iz Andrijeva kod Kolašina (ogranak Radovića?). Prema predanju Petar Vlahović doselio se sa sinom Veljkom krajem XVIII veka u Srbiju u Lenovac u negotinskoj krajini, gde je već bilo nekoliko porodica poreklom iz kolašinskog kraja [3].

Petar Vlahović postao je uskoro najpoznatiji uzgajivač stoke i proizvođač sireva u kraju, zbog čega je bio poznat kao Petar Sirenjar.

Petar Vlahović je pored najstarijeg sina Veljka imao i sinove Milutina i Miljka, kao i kćerku Milanku [4].

[Барышников]

МИЛАН Савов МИНИЋ

Први председник УЛУПДУС-а, Милан Минић, архитект, касније и доживотни почасни председник. Власник, са својом женом Јеленом, и неимар београдског хотела "Мажестика".



Минићи у Пријепоље долазе из Црне Горе, почетком 19. вијека, из околине Никшића. Родоначелник пријепољских Минића је Ристо Минић, трговац стоком, вуном и воском, све до Цариграда и Солуна. Када је Ристо улазио у Пријепоље, увек би се чуле две кубуре, и народ је знао ко долази у град.
Ристова су деца били Саво, Перса и Киро.
Очевим стопама наставља Саво, који има 10 (десеторо) деце из два брака, јер му је прва Косара умрла. Од њих 10-оро за нас су најбитнији Милош и Милан Минић. Први, Милош, јуначки даје живот за свој род у околини Куманова, у батаљону 1300 каплара, док Милана бива пребачен на Корзику, где и са осталом србском омладином дочекује и крај Првог светског рата.
Милан завршава студије архитектуре, и постаје један од битнијих србских архитеката, 20. века, као и његов син Оливер, такође архитекта, потоњи декан Архитектонског Факултета. Миланово најпознатије дело је београдски хотел "Мажестик", чији је био и власник, заједно за женом Јеленом.
Никад није заборавио дечачке дане, проведене у Пљевљима, и своју тетку Јулу Пејатовић. И управо ти пљевљски Пејатовићи су заслужни за ширење много добрих гена по србском народу, и то као ујчевина, Патријарх Варнава Росић је свакако најпознатији и најзначајнији.

Остале занимљиве чињенице и појединости можете сазнати на следећим везама

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B

http://www.politika.rs/scc/clanak/132646/Slike-spojile-Korziku-i-Prijepolje

http://kulturniheroj.com/?p=2786#comments

[Барышников]

Од исте, пријепољске гране Минића, је и наша глумица ИСИДОРА МИНИЋ



Све што важи за Милана, важи и за њу, а овде је већ доста рекла о себи, раније на страници Порекла,
па да не преписујем.

http://www.poreklo.rs/2012/09/13/poreklo-isidore-mini%C4%87/

[ДушанВучко]

Минићи су грана Булатовића, а од Минића има грана Никетића, један се и тестирао...

[ДушанВучко]

Vukomanovići su poreklom sa Kosova i Metohije, odakle su se doselili u Šumadiju, rudnička nahija, u selo Srezojevci. Vukomanovići potiču od Bogoljuba Vukomana. Krsna slava Vukomanovića je Sveti Luka.

Prema određenim izvorima, verovatno je da su se Vukomanovići na Metohiju doselili iz okoline Nikšića i da su poreklom iz Nikšićkog plemena [1].
Кнегиња Љубица (Вукомановић) Обреновић, Милошева жена

[Грк]

Од Бошковића из Попова поља су Милаковићи настањени у Јасеници(Требињска шума), покатоличени Кристићи, Поповци из Љубомира.

[ДушанВучко]

Луњевице је некадашње зааједничко презиме за неколико сада подвојених родова, али су се они овако назвали по називу села а не село по њима. Уствари, то име је носио Никола Луњевица, најистакнутији члан овог рода. За њега је забележено да је рођен 1767. године а умро је 1842. године и сахрањен код цркве манастира Вујна, који је он обновио 1805. године. Старином су то Милићевићи од Никшића, даљим пореклом из Пећке Нахије и сви славе Лучиндан. Најпре су се населили у Семедражи, где још има њиховог рода. Пошто у Семедражи није било згодно за одгој свиња, јер нема довољно воде, Никола је прешао у Луњевицу око 1800. године.
Драгиња Милићевић Луњевица (Драга Машин)

[ДушанВучко]

Јелена Јовановић Карађорђевић, жена Караћорћева, село Маслошево у Јасеници, крсна слава Св. Лука, данас их има у Наталинцима код Тополе...

[ДушанВучко]

И Карађорђе и Милош су решили да ожене Никшићанке

[Грк]

Ако сам добро схватио од једне Шћепановићке Шћепановићи, Булатовићи и Влаховићи су потомци сестре од Светог Саве?

[Милош]

Јелена Јовановић Карађорђевић, жена Караћорћева, село Маслошево у Јасеници, крсна слава Св. Лука, данас их има у Наталинцима код Тополе...

Јовановићи из Маслошева су Илијашевићи. Они су тачније Тарски Никшићи, о чему пише и Жарко Шћепановић.

[vojinenad]

Хајдук Вељко Петровић

Petrovići i Hajduk-Veljkovići vode poreklo od Petra Vlahovića, Hajduk-Veljkovog oca po kome su dobili prezime Petrović.

Vlahovići iz Andrijeva kod Kolašina (ogranak Radovića?). Prema predanju Petar Vlahović doselio se sa sinom Veljkom krajem XVIII veka u Srbiju u Lenovac u negotinskoj krajini, gde je već bilo nekoliko porodica poreklom iz kolašinskog kraja [3].

Petar Vlahović postao je uskoro najpoznatiji uzgajivač stoke i proizvođač sireva u kraju, zbog čega je bio poznat kao Petar Sirenjar.

Petar Vlahović je pored najstarijeg sina Veljka imao i sinove Milutina i Miljka, kao i kćerku Milanku [4].

Андријево је село, заправо засеок села Трмање у Ровцима. Тамо се развило велико братство Влаховић, са много својих огранака. Они немају везе по мушком пореклу са Радовићима из Мораче (Богићевци), који такође својатају Хајдук Вељка. Влаховићи су I2-PH908 a Radovići R1b. Кад смо већ код те теме о пореклу Хајдук Вељка Петровића, било је раније речи о томе да би требао да се тестира један Хајдуквељковић, пријатељ или познаник Радовића који се тестирао. Од тада када је то поменуто пре можда годину дана више ни речи о томе. Да ли се Радовић предомислио или можда чека да се  Хајдуквељковић сети и да сам одради (плати) тест?

[Милош]

Ако сам добро схватио од једне Шћепановићке Шћепановићи, Булатовићи и Влаховићи су потомци сестре од Светог Саве?

Они су Ровчани и сви потичу од Гојака (друга половина XIV века), који се населио у Ровцу из Жупе Никшићке. Родоначелник свих Никшића је Никша (рођен почетком XIII века), син Владимира бана и Јевросиме, ћерке Вуканове. Тако иде легенда. Дакле Никша је син Расткове (Св.Сава) братанице.

[ДушанВучко]

Јовановићи из Маслошева су Илијашевићи. Они су тачније Тарски Никшићи, о чему пише и Жарко Шћепановић.

Да, изгледа да од Никшићког становништва у пределу Јасенице и Рудничког краја,доминирају Тарски Никшићи...Око Аранђеловца, Тополе...Моја баба по мајци је од Николића из Овсишта, а они су од Гавриловића, мислим исто Тарски, дошли из околине Сјенице

[ДушанВучко]

Јанко Катић је рођен у Рогачи испод Космаја, 70-их година 18. века.[1] Обављао је дужност кнеза Туријске кнежевине. У устанку је учествовао од првих дана и био је један од најхрабријих војвода. Мемоаристи кажу да је био један од највећих јунака свога времена и да је био веома речит и паметан, један од ретких писмених устаника и војвода. Истицао се као преговарач (перфектно је говорио турски језик) и био је један од најбољих говорника.[1] Погинуо је уочи Мишарске битке, недалеко од Шапца, у селу Крнић, данас општина Владимирци. Из његове породице потиче и још неколико устаничких првака.
КАТИЋИ у Рогачама славе Св. Луку, потомци су племена Никшићи

[Милош]

Да, изгледа да од Никшићког становништва у пределу Јасенице и Рудничког краја,доминирају Тарски Никшићи...Око Аранђеловца, Тополе...Моја баба по мајци је од Николића из Овсишта, а они су од Гавриловића, мислим исто Тарски, дошли из околине Сјенице

Да, као што једном рекох, а то каже и Шћепановић, Св. Лука+ предање о доласку од Сјенице, једнако је Тарски Никшићи...

[ДушанВучко]

Хаджи Рувим, архимандрит манастира Боговађа и његов синовац Петар Николајевић Молер, војвода Карађорђев, из села Бабина Лука код Ваљева...
Бабина Лука је врло старо село. У списку села окр. палешког из 1768. Год. помиње се село Pabaluzanin, које није друго до данашња Бабина Лука, само ршаво изговорено име.
ХАЏИЋ (6 к) – најстарија породица у селу, прозвата тако по Хаџи – Рувиму, иначе је позната под старим презименом Николајевићи. Хаџићи не знају да су од куда досељени већ су на велике давнине. Из њихове су породице онај знаменити велики мученик и претеча устанку од 1804. Године Хаџи-Рувим и његов синовац Петар Молер, војвода сокоски. Поред ова два велика човека за дуги низ година било је чиновника и свештеника из ове породице, па је то престало и данас нема. Славе Св. Луку. Са Хаџићима су род Пејићи из Докмира, досељени првих аустријских ратова из Никшићке Жупе. Пејићи су род и са Даниловићима или Вукомановићима из Мургаша. Кад се узме да је Данило био синовац старог кнеза Грбе из Мратишића, онда су и Хаџићи од исте породице.

[ДушанВучко]

Јован Скерлић, пореклом из Липовца...
СКЕРЛИЋИ (ПЕТРОВИЋИ, ЈОВАНОВИЋИ),АВРАМОВИЋИ, ЛАЗИЋИ(ГАВРИЛОВИЋИ) најстарије су породице у селу, славе Св. Луку, пореклом су од једног претка, преци су им се доселили од Бијелог Поља, а тамо из Потарја...