Порекло становништва Трговишта

[Shopche13]

Postovani, zanima me da li se zna nesto o poreklu ovog malog mesta kod Vranja? Da li se zna odakle je stanovnistvo tamo i koju genetiku nosi?
Jedan deo porodice mi je iz tog kraja i bio mi je interesantan njihov govor, naime oni broj 1 izgovaraju Edin kao Bugari i u 1. licu jednine ne kažu budem, vidim, donesem već kao Rusi budu vidu, donesu, moja baba je imala ono TO i TA na kraju reči kao Makedonci.
Koleginica iz Surdulice mi je rekla da to budu i vidu kod njih govore Bugari iz pogranicnih sela koje je Srbija pripojila 1918.
Da li je moguce da se radi o nekom jezickom ostrvu, odnosno da je stanovnistvo ovog kraja razvijalo svoj jezik nezavisno od svih ostalih jos od srednjeg veka?

[Небојша]

Трговиште са свим својим селима припада Горњој Пчињи. Становништво је мање-више истог порекла са оним у српским селима на северу Македоније (такође у Горњој Пчињи). Махом је пореклом из прешевског краја, Скопске Црне Горе, граничних крајева ка Бугарској (околине Ћустендила) и из суседних села у Србији и данашњој Северној Македонији.

Дијалекат би требало да је нека верзија призренско-јужноморавског, са прелазним облицима ка Македонији.

Генетичка слика области је поприлично "српска", ако тако може да се напише. Барем на основу неких 30-ак резултата, од којих 72.4% одлази управо на тестиране из околине Трговишта. Рекао бих да се уклапа у неку општу генетичку слику Јужног Поморавља, са мањим изузецима.

Овде је краћи текст о пореклу становништва Горње Пчиње и тестираним породицама:
https://www.poreklo.rs/2022/01/24/gornja-pcinja-poreklo-stanovnistva-i-geneticka-slika-oblasti/


Најсвежија статистика:

Узорак 29

I2-Y3120 = 44.83%
I2-PH908 34.48%

R1a = 20.69%
R1a-Z280 17.24%
R1a-M458>YP417 3.45%

E1b = 13.79%
E-V13 10.34%
E-V22 3.45%

R1b = 10.34%
R1b-Z2130 6.90%
R1b-PF7563 3.45%

J2b = 6.90%
J2b-M205>Y22059 3.45%
J2b-M241 3.45%

I1 = 3.45%
I1-P109>FGC22045 = 3.45%


Нека српска села из Горње Пчиње након Другог светског рата припала су Македонији:

"Треће спорно питање између Србије и Македоније била су села у срезу Крива Паланка: Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут. Иницијативу су 15. јануара 1948. дали Срби – становници села Нерав, који су тражили да се њихово село припоји општини Трговиште у Србији. Савезна контролна комисија је 10. марта 1948. формирала Комисију за разграничење између Србије и Македоније за села Магаренце, Герман, Нерав, Метежево и Огут у срезу Крива Паланка и села Магленци у срезу Куманово. У извештају Комисије са предлогом за разграничавање констатовано је да у селима Герман и Нерав већину становника чине Срби, изузев Средње махале села Ђерман, а у селима Огут и Метежево сељаци су се изјаснили као Македонци. Комисија је истакла да се на становништво села Герман и Нерав вршио притисак да се изјасне као Македонци. На основу свега предложила је следеће: 1) да се село Герман, изузимајући Средњу махалу и село Нерав, припоје срезу пчињском (Трговиште) тј. Србији; 2) да се села Огут и Метежево оставе кривопаланачком срезу тј. Македонији, с тим што махалу Пржаје села Огута треба још једном питати да ли жели остати у срезу Крива Паланка. Комисија је уочила велики број спорних територија и села у срезовима кривопаланачком и кумановском и предложила да мешовита комисија влада Србије и Македоније изврши дефинитивно разграничење. До тога, међутим, никада није дошло."

[Христифор]

Трговиште по овоме вуче на западне српске крајеве и то поприлично.

[Небојша]

Трговиште по овоме вуче на западне српске крајеве и то поприлично.

Узорак је мали, па због повишене R1a и присутва J2b-M205 и дробњачке I1-FGC22045 мало подсећа на запад. Ипак бих рекао да ће на већем узорку скочити и E-V13, а висок проценат I2-Y3120 и R1b-Z2103 асоцирају више на Косовско Поморавље.

[Gorance]

Трговиште по овоме вуче на западне српске крајеве и то поприлично.

Па и није баш. Једино што се тиче словенске генетике. Што се тиче осталих хаплогрупе у Пчињи недостају I1, N1, док ови имају више R1b и слично. Додуше и узорак је мали.

[Gorance]

У ствари има И1. Превидех.

[Shopche13]

Ne znam sad da li gresim ali cini mi se da ljudi iz tog kraja imaju dosta razlicit fizicki izgled od proseka Srbije, dosta sumoran i siv, sto bi moji rekli zgazeni, baba mi je imala sive oci u bledu kozu a deda je bio dosta crnog tena, razliciti su mi od Makedonaca. Takve ljude sam vidjao jedino u Gnjilanu i u Ćustendilu kad sam prolazio tamo, nekako me je svako asocirao na babu i dedu.
Ja bih uradio test ali to mi je zenska strana, a otac mi ima poreklo iz Babušnice pa bi pokazalo sasvim drugi rod.

[Gorance]

Ne znam sad da li gresim ali cini mi se da ljudi iz tog kraja imaju dosta razlicit fizicki izgled od proseka Srbije, dosta sumoran i siv, sto bi moji rekli zgazeni, baba mi je imala sive oci u bledu kozu a deda je bio dosta crnog tena, razliciti su mi od Makedonaca. Takve ljude sam vidjao jedino u Gnjilanu i u Ćustendilu kad sam prolazio tamo, nekako me je svako asocirao na babu i dedu.
Ja bih uradio test ali to mi je zenska strana, a otac mi ima poreklo iz Babušnice pa bi pokazalo sasvim drugi rod.

Нек ти неки ујак или брат од тетке онда уради тест. Што се изгледа тиче који си описао има нас све више у свим деловима Србије

[Небојша]

Сад видех да и село Старац код Бујановца припада Пчињи. Ту је близу и манастир Прохор Пчињски. Из тог села имамо тројицу тестираних: I2-Y3120, E-V13 и I1-P109. Ако њих тројицу додамо у ону статистику добија се следећа слика:


Узорак 32

I2-Y3120 = 43.75%
I2-PH908 31.25%

R1a = 18.75%
R1a-Z280 15.63%
R1a-M458>YP417 3.13%

E1b = 15.63%
E-V13 12.5%
E-V22 3.13%

R1b = 9.38%
R1b-Z2130 6.25%
R1b-PF7563 3.13%

I1 = 6.25
I1-P109>FGC22045 6.25%

J2b = 6.25%
J2b-M205>Y22059 3.13%
J2b-M241 3.13%


Дакле ништа се значајније није променило. Разлог за овакву, прилично једноличну слику Пчиње, може бити и то што је ово планинска, неприступачна област, бан великих саобраћајних линија. Због тога је вероватно још Јован Ф. Трифуноски закључио да Пчиња (Горња), цитирам: "спада у ред етнички најчистијих и најхомогенијих југословенских области."

[Небојша]

Ne znam sad da li gresim ali cini mi se da ljudi iz tog kraja imaju dosta razlicit fizicki izgled od proseka Srbije, dosta sumoran i siv, sto bi moji rekli zgazeni, baba mi je imala sive oci u bledu kozu a deda je bio dosta crnog tena, razliciti su mi od Makedonaca. Takve ljude sam vidjao jedino u Gnjilanu i u Ćustendilu kad sam prolazio tamo, nekako me je svako asocirao na babu i dedu.
Ja bih uradio test ali to mi je zenska strana, a otac mi ima poreklo iz Babušnice pa bi pokazalo sasvim drugi rod.

Сад ово како си описао, као да видим прабабу и прадеду (баба ми је пореклом из Нерава). Када су душевне и телесне особине у питању, Пчињани би требало да су мешавина Шоплука и Јужне Мораве. С тим да су, према свим особинама, ипак ближи српском становништву Јужне Мораве.

"Пчињом се зове само планински крај од изворишта Пчиње па до манастира Св. Прохора Пчињског под планином Козјаком. Даље низ Пчињу су предеоне целине Средорек и Жеглигово, које припадају данас Македонији. Док слив реке Пчиње, као притоке Вардара, у целини прштада сливу Егејског Мора, сасвим је друкчије у погледу становништва које живи у сливу Пчиње. Становништво предела Пчиње, иако има много веза и сличности са становништвом суседних предела Средорека и предела поред Криве Реке, Пчињине леве притоке, оно је, ипак, у много тешњим везама са српским становништвом око Јужне Мораве и етнички припада Врању и Јужном Поморављу."

(Миленко С. Филиповић, Горња Пчиња, 1955)

[Христифор]

Па и није баш. Једино што се тиче словенске генетике. Што се тиче осталих хаплогрупе у Пчињи недостају I1, N1, док ови имају више R1b и слично. Додуше и узорак је мали.

Мислио сам управо на словенску генетику, чини ми се да одговара например Врлици и том крају.  Узорак је на једном малом месту и није релативно велики, али вреди споменути.

[Shopche13]

A zar ne postoji obrazlozenje zasto je njihov govor tako arhaican ako su vecina stanovnistva poreklom iz Kosovskog Pomoravlja i iz Makedonije? Ni jedni ni drugi nemaju takve jezicke odlike. Ne znam koji dijalekat se govori u Bosilegradu i dalje preko granice i da li se nadovezuju jedan na drugi.

[Ojler]

Нек ти неки ујак или брат од тетке онда уради тест. Што се изгледа тиче који си описао има нас све више у свим деловима Србије

Не може брат од тетке, може само брат од ујака.

[Exiled]

Не може брат од тетке, може само брат од ујака.

Нек уради и брат од зтетке за сваки случај😊

[Gorance]

Не може брат од тетке, може само брат од ујака.

И то збрзах

[Небојша]

A zar ne postoji obrazlozenje zasto je njihov govor tako arhaican ako su vecina stanovnistva poreklom iz Kosovskog Pomoravlja i iz Makedonije? Ni jedni ni drugi nemaju takve jezicke odlike. Ne znam koji dijalekat se govori u Bosilegradu i dalje preko granice i da li se nadovezuju jedan na drugi.

Па могуће да имају неке специфичности у говору (и имају), као и становници неких других области, нa шта утичу разни фактори. Ово питање ми изгледа као да се имплицира да су морали због тога бити староседеоци?? Нема тамо превише старих родова. Махом су то досељеници из из периода 18-19. века.

У том крају се говори гњиланско-врањским подијалектом призренско-јужноморавског дијалекта. Ово каже Окука:

Гњиланско-врањски дијалекат
Говори овог поддијалекта простиру се на крајњем југоистоку у дијеловима Космета и Србије (у зони горњег тока Јужне Мораве), у трокуту Гњилане — Пчиња (с прешевско–бујановачком зоном) – Врање и околина (до Прибоја и Стубла).

[Gorance]

Нек уради и брат од зтетке за сваки случај😊

Да нас је што више тестираних

[Exiled]

Да нас је што више тестираних

Тако је😊

[Shopche13]

Inace ljudi iz ovog kraja, tacnije iz sela Koćura, Dejanci, Krševica su 1903 nakon Ilindenskog ustanka prebegli u Kraljevinu Srbiju i kod Leskovca osnovali selo Dušanovo, nazvano po geometru iz Beograda. Niko od njih nije sačuvao veze sa rodnim krajem, a stanovnici ovog sela su poznati kao emotivno hladni ljudi. Bilo je slucajeva da se porodice sa po 10 brace i sestara razidju i da se vise nikad ne vide po 30 godina i da se nikad jedni drugima ne jave.
Danas je ovo selo skoro izumrlo i ima svega 10ak stanovnika.

[Ивица Јовановић]

На основу тог малог узорка рекао би човек да је то пре пресек неке општине у Ерцеговини него Трговишта. Душаново, Горње Бријање, Доње Бријање... запамтио их добро, обишао их више пута пешке у војсци. Тада је село имало рекао бих стотинак кућа, можда и мање. Не верујем да је ситуација сада боља.