Аутор Тема: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627  (Прочитано 3426 пута)

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« послато: Децембар 11, 2022, 03:55:02 поподне »
Нисмо имали тему отворену  о овом веома познатом српском роду из јужне Херцеговине. Једним од ријетких родова који се може пратити од средњег вијека до данас.

Отварам тему јер су на FTDNA до 111 допуњени маркери за Кебељића из Мостаћа, који припада роду Љубибратића. А ускоро се чека и објављивање његових BIGY700 резултата. На тај начин ће и род Љубибратића бити генетички профилисан.

Гледајући сад најближа STR поклапања Кебељића, примјетих да има блиско поклапање на 67 маркера (7 разлике) са муслиманском породицом из Брчко дистрикта. Ова породица је на FTDNA стаблу сврстана под грану I-Z63>Y7627>PH347. Грана PH347 је изолована поређењем резултата овог муслимана и Србина из истраживања Hallast 2015 (ser-12). Поред PH347, на истом нивоу су изоловани још и PH1142, PH2247, PH3307, PH4471. STR профил тог Србина (ser-12) на 23 маркера прилично се добро поклапа са хаплотипом Љубибратића, тако да је прилично извјесно да и Љубибратићи припадају овој грани.

Уосталом, видјеће се брзо кад стигну BIGY700 резултати.
« Последња измена: Децембар 11, 2022, 04:02:57 поподне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #1 послато: Децембар 13, 2022, 09:45:41 пре подне »
Скоро сам наишао на један занимљив рад хрватских историчара под називом "Jeronim barun Ljubibratić od Trebinja i Unutarnji grad Osijek". У раду се даје краћи преглед животног пута Јеронима барона Љубибратића од Требиња (Dubrovnik,1716. – Beč, 1. studenog 1783.), аустријског поддмаршала,  али и његови не баш идилични односи са осјечким грађанством, у периоду док је Љубибратић de facto био војни заповједник осјечке тврђаве. У раду се анализира и тај вјерски аспект сукоба на линији Љубибратић-осјечко католичко грађанство, као и чињеница да је сам Љубибратић вјероватно био први православни становник осјечке тврђаве. Ево неколико извода из рада:

"Ključna stavka statuta grada Osijeka u ovome slučaju nalazi se u odsjeku III. koji glasi: „Obzirom na duh rimokatoličanstva države ne smiju se u gradu više nikako tolerirati nevjernici bili oni pogani, Židovi i Turci, ni šizmatici Grci i Raci, ni Cigani ni ostali krivovjerci i nekatolici, koji nisu pomazani od Katoličke Crkve.“ S obzirom da su se pravoslavci uglavnom oslovljavali kao graeci ritus non uniti, a što bi predstavljalo šizmatike Grke, odnosno neujedinjene pripadnike grčkog obreda, jasno je da je u ovoj stavci eksplicitno zabranjeno njihovo naseljavanje u grad Osijek"

"U pritužbi se posebno ističe zaključni dio nakon opisivanja događanja, kada grad utvrđuje „da su se starovjerski zakupnici uvukli u utvrdu i u međuvremenu raširili svoje ruke, te bi naše pritisnuto građanstvo potpuno podložilo ako im se omogući željena prilika“. S obzirom da u Unutarnjem gradu, kao niti na prostoru cijele Tvrđe, nije bilo dopušteno naseljavanje nekatoličkom stanovništvu, jasno je kako se u ovome navodu misli na pravoslavne pripadnike vojnih struktura koji su bili na dužnosti u utvrdi, čime je gotovo eksplicitno ukazano na samog Ljubibratića. Percepcija jednog carskog podmaršala i baruna te zapovjednika utvrde kao starovjerskog agenta koji ih želi uništiti puno govori o samosvijesti i identitetu grada te naravi dugih struktura koje su u mnogočemu predodredile njihov odnos."

"Dakle, pravoslavac kao glavni vojni zapovjednik isključivo katoličkog grada-utvrde. Teško je stoga jednoj nižoj razini civilne uprave bilo pomiriti činjenicu da katolički vladar istovremeno brani pravoslavcima život u svojoj utvrdi i postavlja jednog za njena zapovjednika"

"U koliziji civilnih propisa i realne vojne moći i dužnosti u slučaju Osijeka i Ljubibratića očito je i za Dvorsku komoru važnija bila činjenica da se ovdje radi o jednom carskom podmaršalu i vitezu
Vojnog reda Marije Terezije nego o pravoslavcu. Stoga bi uz određeni oprez i djelomično ograničenje mogli tvrditi da je brigadirni general i podmaršal Jeronim barun Ljubibratić od Trebinja bio prvi pravoslavni građanin Unutarnjeg grada Osijeka, direktnog baštinika osmanskog i srednjovjekovnog grada."

"Dvor je kao središnja vlast, u drugu ruku, u Ljubibratiću vidio svog zasluženog podanika i vrsnog ratnika, koji je osobno kroz desetljeća opetovano dokazivao vjernost i odanost Monarhiji. Stoga je prilikom određivanja stava prema Ljubibratiću u njihovim očima činjenica što je pravoslavac bila od drugotne važnosti, te nisu vidjeli problem u tome da on dobije pravo i osobno posjedovati imovinu u gradu u kojem je to inače bilo zabranjeno njegovim sunarodnjacima. U koliziji zasluga i propisa njegova je vojna pozicija prevladala religijsku i protonacionalnu pripadnost u zakonskom pogledu unutar promatranog mikrokozmosa"

https://hrcak.srce.hr/file/367088

Иначе, у галерији Матице Српске налази се и портрет генерала Јеронима Љубибратића (слика из 19. вијека).



Не знам шта је послије било са овим огранком Љубибратића. Видим да се на интернету помињу његови синови Петар и Михајло. Помиње га и Пишчевић у својим мемоарима. Негдје се помиње и као Јефтимије.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Je%D1%84%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B

О животу Јеронима Љубибратића има више на сљедећем линку
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=3826&m=2#page/70/mode/2up

« Последња измена: Децембар 13, 2022, 09:57:47 пре подне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #2 послато: Децембар 13, 2022, 10:54:25 пре подне »
Скоро сам наишао на један занимљив рад хрватских историчара под називом "Jeronim barun Ljubibratić od Trebinja i Unutarnji grad Osijek". У раду се даје краћи преглед животног пута Јеронима барона Љубибратића од Требиња (Dubrovnik,1716. – Beč, 1. studenog 1783.), аустријског поддмаршала,  али и његови не баш идилични односи са осјечким грађанством, у периоду док је Љубибратић de facto био војни заповједник осјечке тврђаве. У раду се анализира и тај вјерски аспект сукоба на линији Љубибратић-осјечко католичко грађанство, као и чињеница да је сам Љубибратић вјероватно био први православни становник осјечке тврђаве. Ево неколико извода из рада:

"Ključna stavka statuta grada Osijeka u ovome slučaju nalazi se u odsjeku III. koji glasi: „Obzirom na duh rimokatoličanstva države ne smiju se u gradu više nikako tolerirati nevjernici bili oni pogani, Židovi i Turci, ni šizmatici Grci i Raci, ni Cigani ni ostali krivovjerci i nekatolici, koji nisu pomazani od Katoličke Crkve.“ S obzirom da su se pravoslavci uglavnom oslovljavali kao graeci ritus non uniti, a što bi predstavljalo šizmatike Grke, odnosno neujedinjene pripadnike grčkog obreda, jasno je da je u ovoj stavci eksplicitno zabranjeno njihovo naseljavanje u grad Osijek"

"U pritužbi se posebno ističe zaključni dio nakon opisivanja događanja, kada grad utvrđuje „da su se starovjerski zakupnici uvukli u utvrdu i u međuvremenu raširili svoje ruke, te bi naše pritisnuto građanstvo potpuno podložilo ako im se omogući željena prilika“. S obzirom da u Unutarnjem gradu, kao niti na prostoru cijele Tvrđe, nije bilo dopušteno naseljavanje nekatoličkom stanovništvu, jasno je kako se u ovome navodu misli na pravoslavne pripadnike vojnih struktura koji su bili na dužnosti u utvrdi, čime je gotovo eksplicitno ukazano na samog Ljubibratića. Percepcija jednog carskog podmaršala i baruna te zapovjednika utvrde kao starovjerskog agenta koji ih želi uništiti puno govori o samosvijesti i identitetu grada te naravi dugih struktura koje su u mnogočemu predodredile njihov odnos."

"Dakle, pravoslavac kao glavni vojni zapovjednik isključivo katoličkog grada-utvrde. Teško je stoga jednoj nižoj razini civilne uprave bilo pomiriti činjenicu da katolički vladar istovremeno brani pravoslavcima život u svojoj utvrdi i postavlja jednog za njena zapovjednika"

"U koliziji civilnih propisa i realne vojne moći i dužnosti u slučaju Osijeka i Ljubibratića očito je i za Dvorsku komoru važnija bila činjenica da se ovdje radi o jednom carskom podmaršalu i vitezu
Vojnog reda Marije Terezije nego o pravoslavcu. Stoga bi uz određeni oprez i djelomično ograničenje mogli tvrditi da je brigadirni general i podmaršal Jeronim barun Ljubibratić od Trebinja bio prvi pravoslavni građanin Unutarnjeg grada Osijeka, direktnog baštinika osmanskog i srednjovjekovnog grada."

"Dvor je kao središnja vlast, u drugu ruku, u Ljubibratiću vidio svog zasluženog podanika i vrsnog ratnika, koji je osobno kroz desetljeća opetovano dokazivao vjernost i odanost Monarhiji. Stoga je prilikom određivanja stava prema Ljubibratiću u njihovim očima činjenica što je pravoslavac bila od drugotne važnosti, te nisu vidjeli problem u tome da on dobije pravo i osobno posjedovati imovinu u gradu u kojem je to inače bilo zabranjeno njegovim sunarodnjacima. U koliziji zasluga i propisa njegova je vojna pozicija prevladala religijsku i protonacionalnu pripadnost u zakonskom pogledu unutar promatranog mikrokozmosa"

https://hrcak.srce.hr/file/367088

Иначе, у галерији Матице Српске налази се и портрет генерала Јеронима Љубибратића (слика из 19. вијека).



Не знам шта је послије било са овим огранком Љубибратића. Видим да се на интернету помињу његови синови Петар и Михајло. Помиње га и Пишчевић у својим мемоарима. Негдје се помиње и као Јефтимије.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Je%D1%84%D1%82%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B5_%D0%89%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B

О животу Јеронима Љубибратића има више на сљедећем линку
http://digital.bms.rs/ebiblioteka/pageFlip/reader/index.php?type=numerated&id=3826&m=2#page/70/mode/2up
Наведени исечак наговештава, бар по мом суду, да му и није било битно то што његове православце третирају тако како их третирају, што би данас рекли прагматичан човек мада има и прегршт других израза за такву врсту. Али све му праштамо јер је био високи чиновник монархије😎

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #3 послато: Децембар 13, 2022, 11:05:54 пре подне »
Наведени исечак наговештава, бар по мом суду, да му и није било битно то што његове православце третирају тако како их третирају, што би данас рекли прагматичан човек мада има и прегршт других израза за такву врсту. Али све му праштамо јер је био високи чиновник монархије😎

У суштини, забрана насељавања у градове односила се на све некатоличке становнике Хабсбуршке монархије, не само на православце, већ и на протестанте, Јевреје и др. Тек ће 1781-1782. Јосиф II званично укинути ова ограничења, иако се некоме и раније знало прогледати кроз прсте (као што случај Љубибратића показује).

Што се овог другог тиче, можда си у праву, али стоји чињеница да Љубибратић ипак није прешао на католичанство, а тај прелазак би му свакако олакшао много тога у животу. Тако да можемо закључити да није био баш екстремно прагматичан.
« Последња измена: Децембар 13, 2022, 11:08:12 пре подне drajver »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #4 послато: Децембар 13, 2022, 11:15:33 пре подне »
У суштини, забрана насељавања у градове односила се на све некатоличке становнике Хабсбуршке монархије, не само на православце, већ и на протестанте, Јевреје и др. Тек ће 1781-1782. Јосиф II званично укинути ова ограничења, иако се некоме и раније знало прогледати кроз прсте (као што случај Љубибратића показује).

Што се овог другог тиче, можда си у праву, али стоји чињеница да Љубибратић ипак није прешао на католичанство, а тај прелазак би му свакако олакшао много тога у животу. Тако да можемо закључити да није био баш екстремно прагматичан.
Нисам додуше прочито текстове о њему које си поделио па незнам никакве детање из биографије али сам реагово на прву и искрено се надам да грешим. Прочитаћу свакако кад нађем времена.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #5 послато: Децембар 13, 2022, 12:31:32 поподне »
У суштини, забрана насељавања у градове односила се на све некатоличке становнике Хабсбуршке монархије, не само на православце, већ и на протестанте, Јевреје и др. Тек ће 1781-1782. Јосиф II званично укинути ова ограничења, иако се некоме и раније знало прогледати кроз прсте (као што случај Љубибратића показује).

Што се овог другог тиче, можда си у праву, али стоји чињеница да Љубибратић ипак није прешао на католичанство, а тај прелазак би му свакако олакшао много тога у животу. Тако да можемо закључити да није био баш екстремно прагматичан.

Као заповедник војне тврђаве Јероним није могао имати статус цивила, па претпостављам да самим тим није ни подлегао прописима који су се односили на обично грађанство.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #6 послато: Децембар 13, 2022, 01:52:50 поподне »
Наша германска властела у мору  Словена и староседеоца.  Занимљиво је њихово  предање о пореклу из Италије, прво ми на ум пада да би могли бити потомци Острогота или Лангобарда.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #7 послато: Децембар 13, 2022, 02:17:41 поподне »
Као заповедник војне тврђаве Јероним није могао имати статус цивила, па претпостављам да самим тим није ни подлегао прописима који су се односили на обично грађанство.

То свакако, што се тиче самог боравка православаца војника, али је у овом конкретном случају проблем био што је Љубибратић купио неку земљу или некретнине унутар градских зидина, што је ипак било санкционисано, био он војник или цивил.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #8 послато: Децембар 13, 2022, 02:26:17 поподне »
То свакако, што се тиче самог боравка православаца војника, али је у овом конкретном случају проблем био што је Љубибратић купио неку земљу или некретнине унутар градских зидина, што је ипак било санкционисано, био он војник или цивил.

Мислим да ни у османлијским градовима није било забрањено хришћанима (православним и католичким) да поседују имовину унутар градских зидина, што додатно говори о "толерантности" католичких власти. Турци су за њих изгледа били појам толеранције.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #9 послато: Децембар 13, 2022, 02:36:01 поподне »
Мислим да ни у османлијским градовима није било забрањено хришћанима (православним и католичким) да поседују имовину унутар градских зидина, што додатно говори о "толерантности" католичких власти. Турци су за њих изгледа били појам толеранције.

Кад смо већ код ове теме и Славоније, негдје давно сам слушао неку емисију о историји на хрватском радију која је говорила о животу под Турцима у Славонији. Углавном, закључак аутора је био да је општа инфраструктура (путеви прије свега, али и водовод канализација) у Славонији за вријеме Турака била кудикамо боља него у првим деценијама аустријске управе. Такође су навели да је општа хигијена становништва за вријеме Турака била на вишем нивоу него она у Аустрији тог времена. Оно можда и због тих неких религијских захтјева ислама и мреже хамама.

Мада је ово свакако за неку другу тему.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #10 послато: Децембар 13, 2022, 06:25:42 поподне »
Мислим да ни у османлијским градовима није било забрањено хришћанима (православним и католичким) да поседују имовину унутар градских зидина, што додатно говори о "толерантности" католичких власти. Турци су за њих изгледа били појам толеранције.

Турци су били појам дискриминације,  према данашњим стандардима, али свакако у своје време "толерантнији" у односу на Шпанију и друге земље Западне Европе.

Ова књига то одлично илуструје:

http://clio.rs/PRIVATNI-ZIVOT-U-SRPSKIM-ZEMLJAMA-U-OSVIT-MODERNOG-DOBA_Knjiga_4004
...
У Османском царству ислам је био владајућа религија. Владало се према шеријату и кануну. Кануне су доносили султани и они нису могли бити у супротности са шеријатом. Ипак, то се није доследно поштовало јер је шеријат забрањивао насилно превођење у ислам, а девширмом (данком у крви), прописаним кануном, се управо то радило.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #11 послато: Децембар 14, 2022, 10:31:31 пре подне »
Љубибратићи се као властеличићи, или нека родовска група ситног племства појављују у историјским изворима од 14. вијека. Детаљно их је обрадио Динић у свом раду о хумско-требињској властели, гдје је издвојио и и неколико њихових огранака. Ђуро Тошић је у првим турским пописима 1468/69 и 1477. године идентификовао неке од ових Љубибратића, који су и под Турцима наводно задржали баштине као старе спахије. Још у средњем вијеку Љубибратићи се помињу у селима Љубово (некадашње Љубохово) и Сливница у требињској Површи.  Требињска Површ је свакако њихово матично подручје.

Имамо затим прекид у поменима од стотињак година. У вријеме Грдановог устанка почетком 17. вијека, појављује се калуђер Дамјан Љубибратић који је веза српског патријарха Јована Кантула и римокатоличке цркве, у вези преговора о прихватању уније. Све је наравно било мотивисано очекиваном помоћи са запада у устанку против Турака.

Сљедећа генерација Љубибратића јавља се у изворима тек уочи и након ратова 1690-тих, и чини се да су сви били ближе родословно повезани. Непосредно пред рат, помиње се Симеон Љубибратић, епископ херцеговачки, који касније постаје и београдски митрополит. Помиње се у неким списима да је католицима на подручју београдске митрополије утјеривао порез. Био је задужбинар неких објаката у Хиландару. Његов близак сродник био је Петар-Петроније, унијатски епископ Славоније и Срема који је столовао у Пакрацу. Петроније се пред смрт покајао и вратио у православље. Из исте лозе су и Саватије Љубибратић, херцеговачки епископ, и Стефан, далматински и костајнички епископ, као и горе поменути Јероним генерал и брат му Нектарије архимандрит манастира Савина.

Детаљан родослов ових Љубибратића са краја 17. вијека дао је Андрија Качић Миошић у свом дјелу "Разговор угодни народа словинског" из 18. вијека. Он је био савременик ових Љубибратића, па је прилично извјесно да је скорија њихова генеаологија из 17. и 18. вијека тачна. Чак и кад се рачуна по кољенима до Љубибрата, долази се до почетка 14. вијека, кад су и у историјским изворима први помени Љубибратића код Требиња.



Љубибратићи се помињу и у илирским грбовницима, а и сам Охмућевић се у доказивању племства Охмућевића позива на сродство са њима.
« Последња измена: Децембар 14, 2022, 10:35:31 пре подне drajver »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #12 послато: Децембар 14, 2022, 10:48:37 пре подне »
Посебно би било интересантно кад би се за тестирање могао пронаћи неко од Љубобратовића или Пухала из Брлога у Лици. Наиме, на подручју Крајине, колико ми је познато само ове двије породице славе св. Климента. Не рачунам једну породицу покрштеника у православље из Поуња и Бјелајског поља (Мајсторовићи из Смољане и околине Кулен-вакуфа).

Љубобратовићи и Пухале су дио исте сеобе на брлошко подручје, која се десила 1611. године. Извори наводе мјесто Подлапац у турској Лици као исходишно мјесто ове сеобе. Уколико су ови Љубобратовићи и Пухале заиста крајишки огранци Љубибратића, основано је питање на који начин су се нашли у Лици почетком 17. вијека. Поред тога, породице нису разгранате нити има других слављеника св. Климента, па се можда ради и о неком појединачном досељавању из Херцеговине. Занимљиво је да је горе поменути калуђер Дамјан Љубибратић у том периоду водио преговоре око устанка и са крајишким заповједницима из Горње Крајине, Видом Киселом нпр. Може се поставити питање да ли су ови контакти и неке припаднике рода Љубибратића довели на то подручје.

Неки од Љубобратовића и Пухала су касније одселили и на подручје Славоније гдје их налазимо у околини Нове Градишке.

Из брлошке породице Пухало је и аустријски генерал из Првог свјетског рата https://hr.wikipedia.org/wiki/Paul_Puhallo_von_Brlog

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #13 послато: Децембар 29, 2022, 02:20:35 поподне »
Нисмо имали тему отворену  о овом веома познатом српском роду из јужне Херцеговине. Једним од ријетких родова који се може пратити од средњег вијека до данас.

Отварам тему јер су на FTDNA до 111 допуњени маркери за Кебељића из Мостаћа, који припада роду Љубибратића. А ускоро се чека и објављивање његових BIGY700 резултата. На тај начин ће и род Љубибратића бити генетички профилисан.

Гледајући сад најближа STR поклапања Кебељића, примјетих да има блиско поклапање на 67 маркера (7 разлике) са муслиманском породицом из Брчко дистрикта. Ова породица је на FTDNA стаблу сврстана под грану I-Z63>Y7627>PH347. Грана PH347 је изолована поређењем резултата овог муслимана и Србина из истраживања Hallast 2015 (ser-12). Поред PH347, на истом нивоу су изоловани још и PH1142, PH2247, PH3307, PH4471. STR профил тог Србина (ser-12) на 23 маркера прилично се добро поклапа са хаплотипом Љубибратића, тако да је прилично извјесно да и Љубибратићи припадају овој грани.

Уосталом, видјеће се брзо кад стигну BIGY700 резултати.

Стигли су резултати за Кебељића и као што сам претпоставио припада грани I-Z63>Y7627>PH347. Биће доста дијељених новела са поменутом муслиманском породицом, па ћу објавити кад FTDNA среди стабло и до краја дефинише ову подграну.

Засада ван наших простора нема никаквих директних веза, бар не у ближем историјском периоду. Осим оне опште протогерманске приче.

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #14 послато: Децембар 29, 2022, 06:30:40 поподне »
Пошто се PH347 сматра оформљена негде око 300 година пре нове ере, интересантно је да Кебељићи и још једна особа из другог краја БиХ деле ту врло стару хаплогрупу на Балканском полуострву. Кебељићи и та друга особа имају још око 24 приватних мутација (SNP)  које су по свему судећи све, или скоро све на Балканском полуострву. Значи ова СНП сада везана за Балкан је 600-700 година пре великих Готских кретања и остајања по Бaлканау пред крај Римског царства.
« Последња измена: Децембар 29, 2022, 06:32:44 поподне Бећар »

Ван мреже Бећар

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #15 послато: Јануар 14, 2023, 02:42:10 поподне »
ФТДНА је увидео грешку са утврђивањем доба мутација PH347. Сад су померилу то SNP у много скорији период са средњом вредност године 1076 CE. То је велика промена од претходне 300 BCЕ процене коју су имали.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #16 послато: Јануар 16, 2023, 12:49:47 поподне »
ФТДНА је увидео грешку са утврђивањем доба мутација PH347. Сад су померилу то SNP у много скорији период са средњом вредност године 1076 CE. То је велика промена од претходне 300 BCЕ процене коју су имали.

Нису увидјели грешку већ су додали  дијељене SNP-ове Кебељића и раније тестираног, усљед чега се смањила старост гране, при чему је назив гране остао исти.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #17 послато: Јануар 16, 2023, 12:58:41 поподне »
Ових дана се појавио тестирани из Италије, из околине Барија који има 111-маркерно поклапање са Кебељићем. Вјероватно је наручио и BIGY700. Везано за нека предања Љубибратића о поријеклу из Италије, биће интересантно видјети да ли ће се ова веза потврдити и какав ће јој бити карактер.

Ван мреже Милош Раца

  • Гост
  • *
  • Поруке: 4
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #18 послато: Октобар 07, 2023, 04:20:08 поподне »
Ima li informacija o testiranom iz okoline Barija?
« Последња измена: Октобар 07, 2023, 04:22:07 поподне Милош Раца »

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Љубибратићи, св. Климент, I1-Z63>Y7627
« Одговор #19 послато: Октобар 08, 2023, 07:53:31 поподне »
Ima li informacija o testiranom iz okoline Barija?

Нисам одавно провјеравао овај резултат. Сад видим да је завршен BIGY700 резултат тестираног из Италијe, и потврђено је да припада грани I-Z63>Y7627>PH347. Најстарије мјесто његовог поријекла је град Козенца у Калабрији.

Старост цијеле гране PH347 је око 900-1000 година. Дакле је и веза Италијана и Љубибратића отприлике те старости.

Занимљиво је да се вјерује да је у Козенци сахрањен визиготски владар Аларик, а у историји града су касније учествовали и Лангобарди и Нормани.

Засада за Љубибратиће ово изгледа као први траг ванбалканске везе и то на Апенинском полуострву, што се дијелом поклапа и са њиховим предањима.
« Последња измена: Октобар 08, 2023, 07:55:35 поподне drajver »