Српски ДНК месец 2022

[НиколаВук]

Списак кандидата из туре која је предата прошле недеље:

75. Лопичић, Ђурђевдан, Метеризи, Цетиње
76. Берендика, Томиндан, Мелина, Бања Лука
77. Храбовски, Нови Сад
78. Радовановић, Јовањдан, Маћедонце, Медвеђа
79. Мрђа, Никољдан, Лушци Паланка, Сански Мост
80. Крајновић, Брусница Мала, Брод
81. Марковић, Нова Градишка
82. Рашковић, Лучиндан, Миолиће, Лепосавић
83. Благовчанин, Лучиндан, Благовац, Вогошћа
84. Кркаловић, Лучиндан, Томашево, Бијело Поље
85. Манић, Никољдан, Прокупље

[drajver]

36. Јовановић, Никољдан, Белегиш/Стара Пазова

Припада хаплогрупи I1-M253, највјероватније грани I1-M227>BY169301. Јовановић има блиска поклапања (3/23) са Нововићем из Побретића/Бијело Поље и Крунићем из Јасенице/Ваљево који припадају овој грани, али и са Васовим из околине Димитровграда који вјероватно није BY169301. Због тога и припадност Јовановића грани I1-M227>BY169301 треба додатно провјерити. У односу на ту грану, он посједује и неке маркере које одударају од модала: DYS389-I/II=12/28, DYS576=17, DYS481=26.

Тестирани је навео предање да су доселили из села Липе код Скадарског језера 1890. године. Не знам тачно о ком селу би се могло радити. Најближе Скадарском језеру је заселак Липе у Добрском селу. Хаплогрупа I1-M227>BY169301 није претјерано заступљена на подручју Зете.

Препорука је свакако провјера на BY169301 (YSeq) или још боље неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY).

[drajver]

39. Рачић, Ђурђевдан, Днопоље,Зијемље/Источни Мостар
53. Рачић, Ђурђевдан, Ранчићи, Зијемље/Источни Мостар

Припадају хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. Посједују већину карактеристичних вриједности маркера за род Зубаца, DYS19=17, DYS391=10, DYS437=14 и DYS643=11. При чему Рачић из Днопоља посједује  скорију повратну мутацију DYS391=11. У односу на остале из зубачког рода, двојица Рачића имају нешто нижу вриједност DYS449=28, као и нижу вриједност DYS389-II=30 коју дијеле са зубачким Ћурићима, Јелићима и Пантовићима.

Рачићи имају предања да су поријеклом из засеока Ограде у насељу Граб у Зубцима. Одатле су са међустаницом у Невесињу доселили у Зијемља. Генетички резултати су потврдили ову везу. На овом нивоу тестирања не може се рећи која од зубачких породица је најближа Рачићима. Можда породице из Ограда: Вицо, Курајица.

Како год, корисно би било да се уради неки од дубинских тестова, јер је само један из зубачког рода урадио дубински тест и то ниже покривености (BIGY500 Курајица). Н аоснову његовог теста знамо да су Зубци PH908*, али неки од SNP-ова нису им тестирани (FT16449, FT14506).

[Грк]

39. Рачић, Ђурђевдан, Днопоље,Зијемље/Источни Мостар
53. Рачић, Ђурђевдан, Ранчићи, Зијемље/Источни Мостар

Припадају хаплогрупи I2-PH908, роду Зубаца. Посједују већину карактеристичних вриједности маркера за род Зубаца, DYS19=17, DYS391=10, DYS437=14 и DYS643=11. При чему Рачић из Днопоља посједује  скорију повратну мутацију DYS391=11. У односу на остале из зубачког рода, двојица Рачића имају нешто нижу вриједност DYS449=28, као и нижу вриједност DYS389-II=30 коју дијеле са зубачким Ћурићима, Јелићима и Пантовићима.

Рачићи имају предања да су поријеклом из засеока Ограде у насељу Граб у Зубцима. Одатле су са међустаницом у Невесињу доселили у Зијемља. Генетички резултати су потврдили ову везу. На овом нивоу тестирања не може се рећи која од зубачких породица је најближа Рачићима. Можда породице из Ограда: Вицо, Курајица.

Како год, корисно би било да се уради неки од дубинских тестова, јер је само један из зубачког рода урадио дубински тест и то ниже покривености (BIGY500 Курајица). Н аоснову његовог теста знамо да су Зубци PH908*, али неки од SNP-ова нису им тестирани (FT16449, FT14506).

Овдје бих још навео, да иако су се у неким причама због истог презимена, поистовјећивали са старим родом Рачића из Бобана, Рачићи из Зијемаља немају никакву везу са њима.
Јакшић из Жакова који је по предању од Рачића из Бобана на основу теста припада другој грани.
Ови родови су описани у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[drajver]

40. Недић, Никољдан, Трбушани/Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип. Једина вриједност која одступа од модала је DYS549=12, и донекле DYS481=29. Има пуно поклапање са двије породице из непосредне близине, из Риђага код Чачака, Тиосављевићима и Петронијевићима. Ове двије породице славе Аранђеловдан, међусобно су повезане и поријеклом су по свему судећи из околине Нове Вароши. У односу на Недића разликује се слава и нема података који би их директније повезали са Петронијевићима и Тиосављевићима, па је неопходно да се ова веза и SNP провјери.

О Недићима нисам нашао података у етнографској литератури. Има додуше један помен код Миленка Филиповића у "Такову" који каже: на југу. Силажење y Мораву је почело, изгледа, пре више од стотину година. "Мијајло и Гајо Недићи, прадедови данашњих Недића у Теочину, били су пандури код Господара Јована у Брусници и од њега су купили имање у селу Трбушанима y Морави: 13 хектара за 200 дуката. Тих 13 хектара су обрађивали и жито доносили кући, а после је та земља подељена на 8 кућа. Ти Недићи су били први из Теочина који су тако урадили, а вероватно је да су били међу првима уопште. " Међутим, Недићи из Теочина славе Ђурђевдан, па је питање да ли се ради о тестираним Недићима.

[drajver]

43. Гаћина, Ђурђевдан, Мека Груда/Билећа

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује карактеристичне и немодалне вриједности DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I=14, DYS456=16. Ове вриједности дијели са раније тестираним Гаћиновићем из Сувог Врха/Мека груда, али и са Поповићем из Загоре код Котора.

Гаћине имају више предања која их повезују са Боком Которском, али и Црном Гором. Помињу се долазак из Херцег Новог почетком 18. вијека, као и старија презимена Сикимић и Батрићевић. Друго предање говори да су старином Гвозденовићи из Црне Горе. Генетичка веза са Поповићима из Загоре/Котор такође упућује у том правцу и требало би је додатно испитати. Род Гаћина/Гаћиновића обрађен је детаљније у Књизи о Херцеговцима.

[Драган Обреновић]

40. Недић, Никољдан, Трбушани/Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип. Једина вриједност која одступа од модала је DYS549=12, и донекле DYS481=29. Има пуно поклапање са двије породице из непосредне близине, из Риђага код Чачака, Тиосављевићима и Петронијевићима. Ове двије породице славе Аранђеловдан, међусобно су повезане и поријеклом су по свему судећи из околине Нове Вароши. У односу на Недића разликује се слава и нема података који би их директније повезали са Петронијевићима и Тиосављевићима, па је неопходно да се ова веза и SNP провјери.

О Недићима нисам нашао података у етнографској литератури. Има додуше један помен код Миленка Филиповића у "Такову" који каже: на југу. Силажење y Мораву је почело, изгледа, пре више од стотину година. "Мијајло и Гајо Недићи, прадедови данашњих Недића у Теочину, били су пандури код Господара Јована у Брусници и од њега су купили имање у селу Трбушанима y Морави: 13 хектара за 200 дуката. Тих 13 хектара су обрађивали и жито доносили кући, а после је та земља подељена на 8 кућа. Ти Недићи су били први из Теочина који су тако урадили, а вероватно је да су били међу првима уопште. " Међутим, Недићи из Теочина славе Ђурђевдан, па је питање да ли се ради о тестираним Недићима.

Од Недића из Теочина су била и браћа Недић, Глигорије и Димитрије, устанички команданти на боју код Чокешине 1804. године, познатом и као "српски Термопил", јер је 300 српских устаника зауставило велики одред Турака из Босне, који су кренули у помоћ Шапцу, који је био под опсадом српских устаника.

Иако су практично сви Срби учесници боја на Чокешини изгинули у страшној бици, нанели су велике губитке Турцима који нису успели да дођу до Шапца. Неколико дана касније устаничка војска ослободила је Шабац. Из захвалности и у част браће Недић, по њима је добила касније име и улица "Браће Недић" у Београду, на Врачару.

Било би интересантно дубљим тестовима (BigY, WGS) утврдити да ли су тестирани Недићи из Трбушана у вези са Недићима из Теочина и поред различите славе, обзиром да постоји тај писани траг о доласку теочинских Недића у Трбушане код Чачка.

[Селаковић]

Од Недића из Теочина су била и браћа Недић, Глигорије и Димитрије, устанички команданти на боју код Чокешине 1804. године, познатом и као "српски Термопил", јер је 300 српских устаника зауставило велики одред Турака из Босне, који су кренули у помоћ Шапцу, који је био под опсадом српских устаника.

Иако су практично сви Срби учесници боја на Чокешини изгинули у страшној бици, нанели су велике губитке Турцима који нису успели да дођу до Шапца. Неколико дана касније устаничка војска ослободила је Шабац. Из захвалности и у част браће Недић, по њима је добила касније име и улица "Браће Недић" у Београду, на Врачару.

Устаничке вође браћа Недић су били из Подгорине, из Осечине.

[drajver]

47. Николић, Аранђеловдан (Мала Госпојина), Метлић/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује карактеристичне вриједности DYS19=17, DYS389-II=29. Нема пуних поклапања, а најближа су поклапања на 3 маркера разлике од 23. Од тих најближих поклапања треба поменути припаднике гране I-Y109645 из Херцеговине, Пирића и Мијајловића који такође посједују карактеристичну вриједност  DYS389-II=29. Ипак, ради се о географски удаљеним родовима, који славе иу различите славе па ову везу треба додатно провјерити. На подручју Мачве и Подриња, Николић нема бликсих поклапња, као ни међу родовима који славе Аранђеловдан.

У етнографској литератури се у о Николићима из Метлића може прочитати сљедеће:
"Николићи (15 к., Аранђеловдан). 3 к. у Дојној мали, 11 к. у Радучића мали и 1 к. у Брђанима. Божидаров (16 год.) отац Витомир, деда Миливој, прадеда Ранко (и његов брат Бранко), чукундед Никола— он дошао из Трешњице, од Борање, више Зајаче, кад су Турци тамо држали."

Слично је предање оставио и тестирани:
"Око 1800-те године Никола Деспотовић и сестра му Јована су се преселили у Метлић из Трешњице код Љубовије. Локални надимак - Трешњевићи."

У Азбуковици има више разнородних Деспотовића, али ниједни не славе Аранђеловдан.

[Exiled]

40. Недић, Никољдан, Трбушани/Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично модалан хаплотип. Једина вриједност која одступа од модала је DYS549=12, и донекле DYS481=29. Има пуно поклапање са двије породице из непосредне близине, из Риђага код Чачака, Тиосављевићима и Петронијевићима. Ове двије породице славе Аранђеловдан, међусобно су повезане и поријеклом су по свему судећи из околине Нове Вароши. У односу на Недића разликује се слава и нема података који би их директније повезали са Петронијевићима и Тиосављевићима, па је неопходно да се ова веза и SNP провјери.

О Недићима нисам нашао података у етнографској литератури. Има додуше један помен код Миленка Филиповића у "Такову" који каже: на југу. Силажење y Мораву је почело, изгледа, пре више од стотину година. "Мијајло и Гајо Недићи, прадедови данашњих Недића у Теочину, били су пандури код Господара Јована у Брусници и од њега су купили имање у селу Трбушанима y Морави: 13 хектара за 200 дуката. Тих 13 хектара су обрађивали и жито доносили кући, а после је та земља подељена на 8 кућа. Ти Недићи су били први из Теочина који су тако урадили, а вероватно је да су били међу првима уопште. " Међутим, Недићи из Теочина славе Ђурђевдан, па је питање да ли се ради о тестираним Недићима.

Овај хаплотип није далеко од нас а поготово од Видовића. Имам неке Петронијевиће на аутосомалу а име Гајо се појављује у родослову Кандића, тако да бих ја волио тестирати Недића на нашу грану.Прибор имам у Србији.

[Драган Обреновић]

Устаничке вође браћа Недић су били из Подгорине, из Осечине.

Аааа, пребацио сам се, моја грешка, нешто ми у глави да су устаници Недићи били из Теочина.

[drajver]

56. Ратковић, Никољдан, Кучин/Пријепоље
57. Ратковић, Никољдан, Кучин/Пријепоље

Тестирана су два Ратковића из истог мјеста. Припадају хаплогрупи I1-FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Раније је у оквиру исте хаплогрупе и рода био тестиран још један Ратковић из Кучина. Хаплотип Ратковића је модалан за дробњачки род, без карактеристичних вриједности. Хаплотип двојице Ратковића се разликује у два маркера од 25, DYS437 и DYS570. Ратковићи спадају у ширу групу породица из околине Пријепоља који припадају дробњачком роду, славе Никољдан, а имају предање да су "из Куча" (Несторовићи, Лучић и др.). Нико од ових породица није дубински тестиран.

Ратковићи су негдје пописани као и Нестори, па је њихова веза са Несторовићима несумњива. Помињу се у пописима манастира Милешеве од 1864. године.

Препорука је дубинско тестирање (Dante, Nebula, BIGY)

[НиколаВук]

56. Ратковић, Никољдан, Кучин/Пријепоље
57. Ратковић, Никољдан, Кучин/Пријепоље

Тестирана су два Ратковића из истог мјеста. Припадају хаплогрупи I1-FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Раније је у оквиру исте хаплогрупе и рода био тестиран још један Ратковић из Кучина. Хаплотип Ратковића је модалан за дробњачки род, без карактеристичних вриједности. Хаплотип двојице Ратковића се разликује у два маркера од 25, DYS437 и DYS570. Ратковићи спадају у ширу групу породица из околине Пријепоља који припадају дробњачком роду, славе Никољдан, а имају предање да су "из Куча" (Несторовићи, Лучић и др.). Нико од ових породица није дубински тестиран.

Ратковићи су негдје пописани као и Нестори, па је њихова веза са Несторовићима несумњива. Помињу се у пописима манастира Милешеве од 1864. године.

Препорука је дубинско тестирање (Dante, Nebula, BIGY)

Узорак једног од Ратковића је на путу за Данте, тако да ћемо у наредном периоду добити профилизацију њиховог рода.

[Милош]

Списак кандидата из туре која је предата прошле недеље:

75. Лопичић, Ђурђевдан, Метеризи, Цетиње
76. Берендика, Томиндан, Мелина, Бања Лука
77. Храбовски, Нови Сад
78. Радовановић, Јовањдан, Маћедонце, Медвеђа
79. Мрђа, Никољдан, Лушци Паланка, Сански Мост
80. Крајновић, Брусница Мала, Брод
81. Марковић, Нова Градишка
82. Рашковић, Лучиндан, Миолиће, Лепосавић
83. Благовчанин, Лучиндан, Благовац, Вогошћа
84. Кркаловић, Лучиндан, Томашево, Бијело Поље
85. Манић, Никољдан, Прокупље

Да ли је сигурно за Рашковића слава Лучиндан? Јер они би требало да су Коматовићи... Дакле Ђурђиц или Пантелијевдан.

[zoranmalesic]

Узорак једног од Ратковића је на путу за Данте, тако да ћемо у наредном периоду добити профилизацију њиховог рода.

Није ми познато да су Ратковићи у милешевском крају пописивани као Нестори и волео бих да знам извор. Иначе је др Меленко Филиповић, проучавајући лончаре из Кучина, где масовно живе Ратковићи, навео да су они пореклом од Браковића из Куча (заправо се ради о Браковићима из Братоножића). С друге стране је прота Јевстатије Караматијевић навео да су од Нестора Лапчевића Несторовићи из Прибојске Бање за које је поуздано утврђено да су дошли из Велике Жупе у Полимљу. Неспорно је казивање да су Несторовићи, Ратковићи и Лучићи сродни што је показало истраживање др Ивице Тодоровића у Пријепољу. Подаци из свески милешевске писаније показују да се не ради о стереотипном казивању да су била "три брата па од њих......." Наиме Лучићи су од Несторовића, а њима су сродни и Милановићи који живе на истом простору и имају исту хапло групу. Старе читуље показују да се на простор данашње Велике Жупе, југозападно од Пријепоља, доселила, крајем 18. века, повећа група сродних братстава, највероватније из Вранеша, као етапне станице,  и да их је предводио свештеник Пахомије Нестор. Заједничко им је и да су у сећању задржали Куче као своју постојбину. За даља истраживања од интереса би било утврдити хапло групе братоножићких Браковића и ужичких Лапчевића ако их има под тим презименом (један Лапчевић има на пројекту али је из Александровца и припада групи Е).

[НиколаВук]

Да ли је сигурно за Рашковића слава Лучиндан? Јер они би требало да су Коматовићи... Дакле Ђурђиц или Пантелијевдан.

Проверићемо сутра да ли је дошло до грешке.

[Милош]

48. Милошевић, Никољдан, Бела Паланка

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578. Има све карактеристике за ову грану, мада показује и да вероватно припада некој старијој подграни. Иако му је по хаплотипу најближи Иванић из околине Челинца, због географске блискости, али и хаплотипа и славе, чини ми се да су му најближа двојица тестирана из шире области Косовског Поморавља и Пчиње. Такође му је близак и Фунтуњеровић из околине Кладова. Рекао бих да је већ извесно да на југоистоку Србије, а можда и даље преко Дунава и Старе планине, имамо грану која је вероватно паралелна овом "динарском" кластеру. Из тог разлога би било идеално када би Милошевић одрадио неки WGS тест, јер већ имамо обећање од Фунтуњеровића да ће током "Црног петка" крајем новембра, наручити неки од WGS тестова.

Милошевић нема предање о даљем пореклу, а ни ја нисам успео наћи било шта о њима.

[НиколаВук]

Да ли је сигурно за Рашковића слава Лучиндан? Јер они би требало да су Коматовићи... Дакле Ђурђиц или Пантелијевдан.

Проверићемо сутра да ли је дошло до грешке.

Ипак није грешка, тестирани је записао да му је слава Св. Лука. Није ставио било какав податак о некој претходној слави или томе слично.

[Милош]

Ипак није грешка, тестирани је записао да му је слава Св. Лука. Није ставио било какав податак о некој претходној слави или томе слично.

Резултат ће дати одговор.

[Милош]

58.Милошевић, Никољдан, Параћин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Осим вредности 10 на 391, остале вредности су модалне. Из тог разлога тешко је рећи ко је близак Милошевићу, па чак и када упоредимо само оне са Никољданом. Опште предање о Старој Херцеговини нам не помаже да сузимо круг евентуалних поклапања. Једино вредност 391=10 може бити индикатор да Милошевић припада грани A493.

Зато је мој савет или провера СНП-а A493 код Yseq-a или неки напреднији WGS тест.