Већ сам на пар места поменуо Цинцаре из Северне Македоније, а о њима су доста писали Zor и drајver (рад ”Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns”, 2006 г.). Иако међу тестираним маркерима у овој студији нема неких који су важни за хаплогрупу YP4278, девет хаплотипова Цинцара из Штипа и један из Крушева (потенцијално и два хаплотипа Цинцара из Румуније) вероватно припадају YP4278. Оно што је занимљиво, поред изненађујуће заступљености међу Цинцарима, нарочито онима у Штипу, јесте да сви ови хаплотипови имају DYS385а=12. Пошто је ова мутација ретка код хаплогрупе YP4278, а тако је широко распрострањена код цинцарских YP4278, највероватније се ова цинцарска грана рано одвојила од неке балканске подгране YP4278. Наравно, без више тестираних маркера код Цинцара и без SNP потврде, ово су само спекулације. Анонимни хаплотип из Србије са DYS385а=12 би могао бити повезан са цинцарском граном.
Поред ових цинцарских хаплотипова, из Северне Македоније сам нашао само један YP4278 хаплотип у јавним базама. То је хаплотип са специфичном комбинацију на низу маркера (DYS19=16, DYS391=10, GATAH4=12, DYS456=15, DYS576=18) које га сигурно повезују са за сада јединим албанским YP4278 хаплотипом (из области Gollobordë или Голо Брдо у региону Dibër уз границу са Северном Македонијом), као и са већ поменутим анонимним хаплотипом из јужне Србије (најзначајнија поклапања: DYS19=16, DYS391=10, GATAH4=12, DYS576=18, DYS481=24). Непосредно подударање хаплотипова узорка из јужне Србије и из Албаније на низу важних маркера (DYS19=16, DYS391=10, DYS460=11, GATAH4=12, DYS576=18, DYS570=19) додатно аргументује постојање блиске везе између ове три тестиране особе.
У Бугарској се у студији из 2013. (Y-Chromosome Diversity in Modern Bulgarians: New Clues about Their Ancestry), од укупно 808 тестираних мушкараца може наћи 4 хаплотипа која су највероватније YP4278, и то два из Ловеча и по један из Пловдива и Монтане. Студија је рађена на малом броју маркера (16-17), па су неки важни маркери изостали, као на пример DYS458 и DYS481. Занимљиво је да сва 4 хаплотипа имају вредност GATAH4=12, тако да вероватно не припадају грани BY30749 са Лазаровим и родом Шаренаца-Кресојевића, изузев ако није дошло до повратне мутације.
Поред Лазарова који је из градића Клисура, општина Карлово у централно Бугарској, на FTDNA је присутан још један Бугарин, Хадијата пореклом из села Клисуре код Благоевграда. Код њега је, као и код тестираних из студије, GATAH4=12, али он има и неке врло необичне вредности маркера, као на пример DYS576=17 и DYS570=17. Све у свему, ако гледамо статистички, код Бугара је, према наведеној студији, R1a>>YP4278 заступљен са 0.5%.
Из Грчке сам до сада у јавним базама нашао само један хаплотип са 17 маркера који је сигурно YP4278. Означен је са ”северна Грчка” и има DYS19=16, GATAH4=12, док су остале вредности уобичајене, па је тешко повезати га са другим узорцима. На FTDNA нисам наишао на грчке припаднике ове хаплогрупе.
Слична је ситуација и са Румунијом, која иако није формално Балкан, представља важну карику у насељавању Словена на полуострво. Свега један сигуран YP4278 хаплотип са 17 маркера сам нашао у студији ”Population data for Y-chromosome haplotypes defined by 17 STRs in South-East Romania” са вредностима DYS391=12, GATAH4=12. Овде би било јако занимљиво, као и у случају хаплотипова из студије о Бугарима, имати вредност на DYS481, али овај маркер није тестиран ни код Румуна ни код Бугара. На FTDNA за сада нема румунских припадника ове хаплогрупе.