Делимилова хроника

ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Делимилова хроника

<< < (2/3) > >>

сɣнце:

--- Цитат: Imoćanin Септембар 28, 2021, 02:30:42 поподне ---(Sad sam i vidio, da je netko manipulirao verziju kronike na srpskoj wikipediji, nije "národě" nego "jazyku" i još na drugim mjestima).

--- Крај цитата ---

Не хули залуд - није нитко ничеса предешавал, но се ради о исконом писању и савременом чешком преложењу. Позадина је таква да је ономадне ријеч народ означавала омо што је на латинском populatio, а ријеч језик је означавала оно што се рече ethnos.

Ево ти исконога писања

Kazdy sobe tech vlast ustavi
a ot tech vznechu se rozlicni nravi.
Ti sobe osobichu zeme,
jakz dnes ma kazda jme.
Mezi jinymi Srbove
tu, kdezto biechu Hrekove,
podle more se ustavichu,
az do Rima se vzplodichu.

V srbskem jazyku jest zeme,
jiez Charvatci jest jme.
V tej zemi biese lech,
jemuz jme biese Cech.
Ten muzobojstva se docini,
pro nez svu zemi provini.
Ten Cech jmiese bratruov sest,
pro nez jmiese moc i cest,
a ot nich mnoho celedi,
jiz jedne noci Cech osledi.
I vybra se se vsim z zeme,
jiez biese Charvatici jme.
I bra se lesem do lesa,
dietky sve na pleci nesa.

Да се ради баш о Србијех јасно показује исказ "ту гдје бјеху Грци, по мору се уставише" (сјети се: "краљ Србљем и Поморју").

Ктому, ваља разумијети, да то што ми сада Морављане сврставамо у Чехе, не значи, да су у 10 вијеку Морављани себе сматрали истијеми. Тако исто, то што чешки властел сматра Хрвате тек дијелком србства, то је тек његово посматрање и разумијеће колико му његово знање онога времена дозвољава.

Неродимац:
Јохан Кристоф Бекман у свом делу на страни 352 пише о сеоби Срба са Хума а не на Хум(Балкан), као и о староседелаштву Срба односно Рашана(Расена).

Текст у фокусу(серб.), страна 352:

»У Илирији Оштривој словенско царство основа, град по свом имену Оштривој на Дунаву, а потом још један у Карниоли, Словинград, германски ''Windischen Grac''. Његов унук Селимир устоли се у Скадру и прозва се краљем Далмације. Браћа његова, Чех, Лех и Руса, основаше колоније Словена у Боемији(Чешкој), Моравској(Словачкој) и Русији око 1050. године по Господу, у заједници са осталима. Било је међу њима Хрвата у Хрватској и Рашана(Срба) у Рашкој, за које се сматра да су остаци древних Трачана: Печењези или Пицинги, од којих у правцу Босне са станишта на Истер избегоше, а чији велики део руска краљица Олга збриса, ретки су у томе пределу, а данас чине становништво Босне.«

(лат.)

»In Illyrico Ostrivoy Regnum Slavoniae condidit & urbem de suo nomine Ostrivoy ad Danubim, deinde aliam in Carniola Slovingrad, quae Germanis Windischen Grac/fruxit. Ejus nepos Selimir expugnata Scodra se Regem Dalmatie appelavit. Hujus fraters referent fuisse Lech, Czech & Russum, qui colonias Slavorum circa A. ML. In Bohemian, Moravian, Poloniam & Russiam duxerit. Fuerunt etiam Croate, unde Croatia, & Raseii, unde Rascia qui tamen priscorum Thracum reliquae censentur: Pasinacae S. Pizingi, a quibus Bosni, ad Istrum habitabant, quos Olga Russorum Regina magnam partem delevit, reliqvis in eam regionem, quae hodie Bosnia delatis.«

Извор и назив дела:

Наслов: Historia orbis terrarum, geographica et civilis, de variis negotiis nostri potiss. & superioris seculi, aliisve rebus selectioribus [Johann Christoph Becman]

Страна: 352

Аутор: Johann Christoph Bekmann

Издање: 2

Издавач: H. J. Meyer, 1680

Оригинал из: Народна библиотека у Лиону (Bibliothèque jésuite des Fontaines)

Malesevic:
Нисам некакав експерт за средњи век али у немачком језику Новог доба као Wenden су означавани Лужички Срби односно уопштено Словени на простору између Лаба и Сале, док су као Winden означавани (Јужни) Словени у Корушкој, Крањској и Штајерској. Вероватно је да има преплетања ова два термина, па је могуће наравно да је писац искористио термин Winden за Словене на простору данашње (Источне) Немачке.

Iєшɑ Влɑчɑнин:
Pročitao sam na internetu vladare Moravske iz dela - Mars Moravicus, Čeha Tomaša Jana Pešine (1630-1680),
a oni su: Samo (625-658), Moravod (658-680), Vladuk (680-700), Samoslav (700-730), Svetoš (730-770), Hordomir (770-811), Mojmir (811-846), Rastislav (846-870), Svetopolk (870/71, 871-894), Slavomir (871), Mojmir (894-906) i Svetopolk Jr. (906).
Isto sam pročitao i da je ove vladare Pešina izvukao iz Dalimilove i Hajkove hronike, koliko je to tačno i ako jeste, koliko se podaci podudaraju?

https://howwikihr.com/wiki/Seznam_mytick%C3%BDch_panovn%C3%ADk%C5%AF_%C4%8Cech_a_Moravy

Uzgred, ima li u PDF formatu ova knjiga, Mars Moravicus, iako je na latinskom? Zanima me i mislim u slobodno vreme izučiti i razlučiti stvarne likove od fiktivnih. Može i Kozmina, Dalimilova ili Hajkova hronika.

CosicZ:
Некако ми не спада у "Културна дешавања која не смете пропустити", а да не отварам тему "Паракултурна дешавања", па ћу објавити овде:
https://www.kcgrad.rs/calendar/

--- Цитат ---Kapitalno delo „Dalimilova hronika” najstarija je češka pisana hronika (XIV vek) koja govori o nastanku Slovena, pominjući Srbe kao starosedeoce i narod od kojih su nastali još iz vremena gradnje Vavilonske kule, te ona, svojim postojanjem, nedvosmisleno utiče na promenu saznanja o do sada dostupnim istorijskim podacima.

Ova knjiga je najzad prevedena na srpski jezik, u izdanju IK Besani u luksuznoj opremi i tvrdom povezu sa zlatotiskom.

Prvo predstavljanje „Dalimilove hronike” u Srbiji biće održano u KC Gradu, 26.07.2022. godine, u okviru nove sezone Bookinga, sa početkom u 19h.

Učesnici: pisac predgovora, istoričar i publicista Radovan Damjanović, prevodilac knjige Aleksandra Cimpl i urednik IK Besani Goran Stojičić.

Cena karte i podrška sceni: 150 rsd

Link ka zvaničnom eventu: https://fb.me/e/25E2PF2Hx
--- Крај цитата ---

Навигација