ДНК порекло > Народи и њихова генетика

Делимилова хроника

<< < (3/3)

drajver:

--- Цитат: CosicZ  Јул 26, 2022, 07:34:24 пре подне ---Некако ми не спада у "Културна дешавања која не смете пропустити", а да не отварам тему "Паракултурна дешавања", па ћу објавити овде:
https://www.kcgrad.rs/calendar/

--- Крај цитата ---

Мислио сам да идем, али цијена карте је превелика за мене у овом тренутку.

За оне који не знају, ради се о еминентном српском историчару.

https://www.youtube.com/v/iUZbyIzx4l4

Malesevic:

--- Цитат ---Разговор са Радованом Дамјановићем водио је Александар Шаргић почетком трешњара месеца 7530. у Београду.
--- Крај цитата ---

Јел може неки превод на српски?  :)

Док је оваца, биће и вуне...

CosicZ:
Говори сумерски да те цео свет разуме. Вавилонска кула беше негде у општини Звездара. Да имају за циљ да данашњу публику упознају са средњовековним историјским извором и погледом на свет тадашњих људи било би за похвалу. Али овде је циљ да се уништи историја, па напише старија и лепша.

Христифор:
1200 динџи. Да не знам Дамјановића упецао бих се  да је купим.


Dalimilova hronika je najstarija češka pisana hronika u stihu i jedno od kapitalnih dela za češki narod. Potiče iz 14. veka i u njoj veoma jasno stoji da su Česi došli na područje Morave iz srpskih zemalja.
Kada se u Pezaru 1601. godine pojavilo kapitalno delo „Kraljevstvo Slovena“, srpskog benediktinskog monaha i istoričara iz Dubrovnika, Mavra Orbinija, vrlo brzo se na to odgovarilo falsifikatom koji ima nekoliko naziva i zato ću ga ovde nazvati „Porfirogenitov spis“. Svi kasniji zvanični radovi o poreklu i „dolasku“ Srba na ove prostore, se crpu iz tog spisa. Nacrtane istorijske mape slepo i nekritički prate Porfirogenita i ostaju tako izvor prvog reda, naravno lažan.
Radovan Damjanović, istoričar i publicista

https://besani.online/knjige/dalimilova-hronika/

CosicZ:
https://istorijabl.weebly.com/uploads/9/8/3/5/9835868/mavro_orbini_kraljevstvo_slavena.pdf

--- Цитат ---Costantino Porfirogeneto je vizantijski car pisac Konstantin VII Porfirogenit (913—959), toliko
znaĉajan za istoriju Juţnih Slovena. Za našu istoriju je daleko najvaţniji njegov spis ''O narodima'' (u
nauĉnoj tradiciji De administrando imperio). Koliko se danas zna, ovaj carev spis je postao pristupaĉan tek
izdanjem i latinskim prevodom I. Meursiusa, Constantini Porphyrogenetae Imperatoris Opera, Lugduni
Batavorum 1617, dakle punih 6 godina posle Orbinovog dela. Pa ipak, Orbin u svojoj knjizi štampanoj
1601. citira Constantino Porfirogenito, il quale nel libro intitolato, FOEDERA, IVRA, AC SOCIETATES
IMPERII ROMANI (str. 181) i donosi iz njega odlomak o Dubrovniku iz 29 glave. Orbinov prevod se,
uopšte uzev, slaţe s poznatim i oĉuvanim teketom Porfirogenitovim.
Razlike se mogu uoĉiti na mestu gde car govori kako su Dubrovĉani sagradili najpre mali grad, pa
veći, pa su mu proširili bedem i dobili grad koji je omogućavao da se šire i mnoţe i u spisku liĉnosti koje
su se prvo doselile u Dubrovnik. Umesto saţete istorije širenja grada nalazimo u Orbinovom prevodu
samo: fabricarono una terriciola, la quale poi accresciuta, cinsero di mura, che tiraua mezo miglio di
circuito. Umesto 7 imena doseljenika nalazimo u Orbinovom prevodu samo 5, i to sa iskvarenim
završetkom, u kome se ''Valentin otac protospatara Stefana'' pretvorio u ''Fauentino prete di S. Stefano''.
Oĉigledno je Orbin imao kao podlogu jedan dosta nesavršeni latinski prevod, koji još nije poznat nauci.
Pored toga Orbin koristi Konstantinov tekst još na nekim mestima. Tako na str. 32 govori o
prelasku Slovena u društvu sa Dubrovĉanima u Aluliju, gde su ratovali protiv Saracena. Pri tome se
poziva Lodouico Tuberone nell' Origine di Rausa e Girgio Cedreno nella vita d'esso Basilio Imperadore.
Ha str. 182—183 nalazimo dugi citat o arabljanskoj floti, vizantijskoj pomoći, ratu u Juţnoj Igaliji. I tu
citira Kedrina. Priĉa o napadu arabljanske flote ponovljena je i u okviru izlaganja istorije Kotora na str.
297. I tu se naš autor poziva na Kedrina.
--- Крај цитата ---

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна