Аутор Тема: Српски ДНК месец 2021  (Прочитано 53275 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13169
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #260 послато: Октобар 30, 2021, 08:00:40 поподне »
145. Кораћ, Никољдан, Рујишта, Беране, J2b-M241>Z638

Према подацима Милисава В. Лутовца, "Бихор и Корита", Кораћи су досељеници из Кораћ дола у Братоножићима. Слава упућује на порекло из овог племена, иако за сада тамо не постоји овај кластер J2b-M241. Будући да се J-Z638 често јавља на простору Зете, није искључено да ће се појавити у овом делу Брда. У сваком случају, Кораћи нису племенски Братоножићи, будући да су они генетички профилисани. Иначе су према предању доста дуго на простору Берана, преко 300 година.

По свему судећи, Кораћи припадају дубљој подграни J2b-M241>Z638>Z1043 (род А). Немају потпуних поклапања, а блиско делује породица Стевановић (Петковдан) из Ђерекара крај Бруса , са којом деле вредност 24 на маркеру DYS635.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #261 послато: Октобар 31, 2021, 12:28:52 поподне »
128. Ћирић, Св. Симеон Мироточиви, Чаири, Трстеник

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип Ћирића је скоро у потпуности модалан, са доста блиских и потпуних поклапања, па се не може са сигурношћу рећи ко му је од тестираних са пројекта заиста близак.

Тестирани наводи да је његов предак Филип, који је рођен 1835. године, дошао са братом Николом у Чаире, али не зна се одакле.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #262 послато: Октобар 31, 2021, 12:29:06 поподне »
129. Ракић, Ђурђевдан, Ново Милошево, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нешто специфичнији хаплотип, са вредностима попут 14 на 393 и 25 на 635. Нема ближих поклапања на пројекту. Због вредности 14 на 393, постоји могућност да Ракић припада подграни Y51673.

Тестирани наводи податак о могућем ранијем пореклу из Арада у Румунији.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #263 послато: Октобар 31, 2021, 12:29:15 поподне »
133. Степановић, Ђурђиц, Драгиње, Коцељева

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип близак модалу, једино се као специфична издваја ниска вредност 10 на 549. Можда би Степановићу могле бити блиске неке породице које географски не стоје далеко а такође славе Ђурђиц, попут Нешића из Јаловика код Владимираца и Несторовића из Кључа код Мионице.

У литератури о пореклу ових Степановића стоји:

Степановић Матија (1 к., Ђурђиц). Чукундеда доселио из Босне.

https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-draginje-koceljeva/
« Последња измена: Октобар 31, 2021, 12:35:23 поподне НиколаВук »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #264 послато: Октобар 31, 2021, 12:29:20 поподне »
135. Лелек, Ђурђевдан, Добромеровићи, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају комбинација 13-15 на 385 и 14 на 439. Можда би због повишене вредности 14 на 439 Лелек могао имати неке везе са родом Бјелића из Старог Влаха (Пријепоље и Нова Варош), који такође слави Ђурђевдан. Ова могућа веза би се могла лако проверити, с обзиром на чињеницу да Бјелићи припадају подграни BY189748.

Тестирани наводи податак о пореклу из Црне Горе и Брда, Никшића или Ријеке Црнојевића. На попису из 1991. године пописане су 24 особе са презименом Лелек у Добромеровићима.
« Последња измена: Октобар 31, 2021, 12:46:54 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #265 послато: Октобар 31, 2021, 12:29:25 поподне »
136. Ђорђевић, Лучиндан, Рипањ, Београд

Припада хаплогрупи I2-PH908, вероватно подграни FT190799 односно роду Никшића. Од модалног хаплотипа рода Никшића одступа једино на маркеру 385, са комбинацијом 15-15. Потпуно поклапање и поменуту комбинацију дели са једним родом из необјављених истраживања који је са Романије и такође припада роду Никшића, мада ово може бити и случајност.

Тестирани наводи предање о пореклу из околине Требиња и ранијем презимену Петровић. У литератури се помињу неки Петровићи као једна од најстаријих породица у Рипњу, не знам да ли би Ђорђевићи могли бити у вези са њима:

–Јоксимовићи***

–Станојловићи, Аранђеловдан.

–Цивићи***.

–Милићевићи ( у крају Муселимцима)***.

–Несторовићи, по старом презимену Стевановићи, а сада:

–Станичићи и Петровићи, Чардаклићи и још неке породице, гране поменутих породица.

https://www.poreklo.rs/2013/11/16/poreklo-prezimena-selo-ripanj-vozdovac-beograd/
« Последња измена: Октобар 31, 2021, 12:31:05 поподне Лука »

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1105
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #266 послато: Октобар 31, 2021, 12:50:22 поподне »
135. Лелек, Ђурђевдан, Добромеровићи, Рогатица

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се издвајају комбинација 13-15 на 385 и 14 на 439. Можда би због повишене вредности 14 на 439 Лелек могао имати неке везе са родом Бјелића из Старог Влаха (Пријепоље и Нова Варош), који такође слави Ђурђевдан. Ова могућа веза би се могла лако проверити, с обзиром на чињеницу да Бјелићи припадају подграни BY189748.

Тестирани наводи податак о пореклу из Црне Горе и Брда, Никшића или Ријеке Црнојевића. На попису из 1991. године пописане су 24 особе са презименом Лелек у Добромеровићима.
Постоји мишљење да су се прије презивали Пејовић и да су живјели око Никшића, док не побјегоше од Турака.
(Јово И. Крсмановић, Саво В. Сокановић и Мирко М. Косорић, Хан Пијесак, простор-вријеме-људи)

Ван мреже Петар М. Демић

  • Одбор за архивистику
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 302
  • J2b1-M205>Y218595, банијски огранак Крича
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #267 послато: Октобар 31, 2021, 09:10:02 поподне »
134. Тинтор, Св. Врачи, Доњи Жировац, Двор, J2b-M205>Y22059

Тинтори су у Жировцу забележени у 18. веку, па су вероватно део неке касније сеобе, по свему судећи из Поуња у Босанској Крајини. У Поуњу се генерално сматрају досељеницима из Далмације (почетак 19. века), али по свему судећи су били на том подручју и знатно раније. Иначе је овим резултатом потврђена генетичка веза са Тинторима из Северне Далмације (Смоковић и Радљевац) и Лике (Грачац). Интересантно да постоје чак три разлике у односу на Тинтора из Смоковића, али су све на брзомутирајућим маркерима. Осим Тинтора, тестираном је блиска, додуше на малом броју маркера, и једна породица из Лике која такође слави Св. Враче.

Тинтори се кроз читав 18. век помињу на простору Далмације, а постоје индиције да су тамо боравили и знатно пре тог периода. Крајишким Тинторима су несумњиво блиске Почуче из Босанске Крајине и Лике, за које се каже да су се раније презивали Тинтори. Прокоментариосао сам тестиране родове који славе Св. Враче на простору Крајине приликом објаве резултата Лончине I2-S17250.

На основу хаплотипа Тинтора из Смоковића (587=20) можемо са сигурношћу рећи да читава ова група припада дубљој подграни J-Y22063, па самим тим даље порекло треба тражити негде у јужним динарским областима (Стара Херцеговина).

Тинтори представљају најразгранатији банијски род са крсном славом Врачевдан, барем што се тиче ширег подручја Глине. Још од друге половине XVIII века били су присутни у више села Прве банске крајишке регименте (Грабовац, Жировац и Мали Градац). Најјачи огранак банијских Тинтора је управо огранак из Жировца (23 куће 1948. године), од кога потичу и чавловички Тинтори (9 кућа 1948. године). Малоградачки огранак је уствари онај из Трновца (10 кућа 1948. године), пошто је Трновац раније био саставни део села Мали Градац. Ту је и огранак из Бијелих Вода (3 куће 1948. године), за који немамо директну потврду да је био присутан у селу током XVIII века, али је то извесно. Грабовачки Тинтори су временом угашени и нема их више у овом селу.

Према подацима из друге половине XVIII века, Тинтори су на подручју Жировца имали најмање 9 породичних задруга и били су најбројнији род након Остојића. Занимљиво је то што је Жировац својеврсна банијска матица родова који прослављају Врачевдан (Бијелићи, Владушићи, Тинтори и Царићи). Тинтори са подручја Прве банске крајишке регименте дали су више крајишких официра и подофицира, од којих је најпознатији капетан Рафаило Тинтор.

Судећи по подацима из 1948. године, Тинтори су били присутни и у више села на подручју Костајнице (Доња Велешња, Јасеновчани, Пањани, Росуље и Утолица), али немам детаљније податке о њима. Сасвим је могуће да костајнички Тинтори спадају у најмлађи слој банијских Срба, насељен из Босанске Крајине након аустријско-турског рата вођеног од 1788. до 1791. године. Током наредног периода ћу прегледати војну документацију Друге банске крајишке регименте, па ћемо видети шта можемо сазнати о овим огранцима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5486
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #268 послато: Новембар 01, 2021, 08:34:11 пре подне »
130. Благојевић, Св. Симеон Богопримац, Палежница Горња, Добој   

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, већ познатом роду са славом Св. Симеон Богопримац, чија је матица на Влашићу, а даљом старином вероватно пореклом из Потарја. Колика је удаљеност од осталих Y134578 из Потарја још увек је тешко рећи, али с обзиром да Благојевић има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера са Крвавцем из Трновица код Пљеваља, Милетићима из Грабовца код Звечана и Глишовићем из Мајдана код Г. Милановца, вероватно та веза није далека и сеже најдаље до позног средњег века. Од оних који славе Св. Симеона Богопримца, најближи му је Борић из околине Теслића, са којим такође има потпуно поклапање на упоредива 23 маркера.

За Благојевиће нисам нашао ништа у литератури, а ни сам тестирани није навео неко даље порекло. Међутим због резултата, као што сам горе навео, матица им је вероватно Влашић, а још даље порекло Потарје.

Благојевићу бих предложио WGS тест, посебно због могућег попуста крајем новембра, како би се овај род додатно профилисао.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #269 послато: Новембар 01, 2021, 09:20:00 пре подне »
94. Лековић, Никољдан, Павино Поље, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има неколико карактеристичних вриједности: DYS19=15, DYS385b=15, DYS458=16. Ове карактеристичне вриједности дијели са раније тестираним Лековићем из истог мјеста, али и са тестираним Магазинима из околине Коњица, и још једном необјављеном породицом из околине Нове Вароши. Осим ове везе преко карактеристичних маркера, не постоји друга предањска веза Лековића са Магазинима и поменутом породицом из околине Нове Вароши. Због заједничких вриједности DYS385b=15, DYS458=16  и географске блискости није искључено да су Лековићи повезани и са породицама које славе Савиндан,а своје поријекло вежу за Павино Поље и Вранеш (Коњевић, Миликић, Мандић и др.)

У списковима манастира Милешеве крајем 19. вијека, помиње се породица Леко из Павиног Поља. Претпостављам да се ради о Лековићима. Да су Лековићи одавно на подручју Вранеша, говори и чињеница да су оставили траг у топониму Лековина. Ипак, предања су сачувала свијест о ранијој вези са Дробњацима, па је за Лековиће записано: "Лековићи у Вранешу некада су живјели у Горњој Бијелој, гдје су се, у другој половини 18. вијека, доселили из Кочана крај Никшића."

Приједлози за даље тестирање:
FT36856 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=242096

и ако претходни буде негативан:
FGC22054 https://www.yseq.net/product_info.php?products_id=24444
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 09:29:08 пре подне drajver »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3433
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #270 послато: Новембар 01, 2021, 10:40:19 пре подне »
93. Вукашиновић, Никољдан, Доњи Мушић, Мионица, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>А18844

Припада роду Матаруга. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Љубомир Павловић је почетком 20. века забележио следеће о Вукашиновићима из Доњег Мушића:
-Вукашиновићи су из Парамуна-округ ужички, предак им се доселио као мајстор, славе Никољдан.

У Парамуну код Косјерића живе само два рода, од којих Гачовићи славе Никољдан. С обзиром да је за њихов огранак Јанковиће утврђено да припадају роду Дробњака - Новљана, може се закључити да Вукашиновићи више вероватно немају сроднике у Парамуну.

С обзиром на славу, за очекивати је да Вукашиновићи даљим пореклом потичу од Драгошевића из Грахова.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #271 послато: Новембар 01, 2021, 10:43:55 пре подне »
100. Нововић, Аранђеловдан, Побретићи, Бијело Поље

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип за ову грану, без посебно карактеристичних вриједности. Једина нешто карактеристичнија вриједност је DYS576=17 коју Нововић дијели са тестрианим из околине Клине, који такође слави Аранђеловдан, па остаје отворена могућност везе. Нововић има пуно поклапање са Крунићем из Јасенице код Ваљева, који слави св. Василија, али због географске удаљености, различите славе, модалности хаплотипа, питање је да ли постоји ближа веза. Много је извјеснија веза са Миленковићем из Мирнице код Куршумлије, односно са родом Мараша из Полимља од којег потичу. Са Миленковићем се Нововић разликује на једном маркеру од 23 упоредивих.

За Нововиће из Побретића се у етнографској литератури може прочитати сљедеће: "Предак Ново досељен негдје из Брда пре пет колена. Најпре се доселио у Растоку. Одатле су се његови потомци преселили у Ботуриће,а из овог села 1906. године прешли у Побретиће." Ово најстарије исходиште у Брдима поклапа се са предањима Мараша, који славе Михољдан. У суштини, Михољдан и Аранђеловдан представљали су слављење истог свеца- св. Архангела Михаила, али са календарском разликом од 13 дана, и могла би постојати ближа веза Мараша са Нововићима. На ову везу указују и резултат Марашевића из Врбнице код Сјенице, који слави Аранђеловдан.

Приједлози за даље тестирање:
Једино што је смислено предложити јесте неки од геномских тестова BIGY700, Dante Labs, Nebula, WGS400 Yseq.
 
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 11:09:56 пре подне drajver »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3433
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #272 послато: Новембар 01, 2021, 10:55:27 пре подне »
98. Попадић, Никољдан, Ходбина, Мостар, E-V13>E-Z5017>Z16988

Припада роду Вујовића - Тодорићана, чија је матица у Тодорићима у Билећким Рудинама. Хаплотип тестираног поседује за овај род карактеристичну вредност макрера DYS385а=16.

Јевто Дедијер је за Попадиће из Ходбине забележио следеће:
Одмах иза куге из билећског котара Попадићи (Вујовићи). Славе Никољдан.

Попадића и данас има у Тодорићима, матици тамошњих Вујовића, одакле су се раширили на Засаду и Милавиће у Дабру. Касније су населили и ближу околину Билеће и Ходбину, одакле је тестирани.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3433
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #273 послато: Новембар 01, 2021, 11:07:22 пре подне »
109. Антонић, Аранђеловдан, Усорци, Оштра Лука, E-V13>E-Z5017>Z16988

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта и има модални хаплотип. Овом роду припадају још и Вајагић из Доброг Села код Бужима, Гајић из Велике Жуљевице код Новог Града и Мељанац из Отишића код Врлике. Вајагић и Гајић такође славе Аранђеловдан, док Мељенац слави Јовањдан. Роду припада и извесни Антонић са FTDNA, за кога до сада није било познато тачно место порекла, а има потпуно поклапање на упоредивим маркерима са Антонићем из Оштре Луке.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5170
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #274 послато: Новембар 01, 2021, 11:27:25 пре подне »
107. Марашевић, Аранђеловдан, Врбница, Сјеница

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Од карактеристичних вриједности издваја се само промјена на DYS389-I/II=14/30 у односу на модално DYS389-I/II=13/29. Ову карактеристичну вриједност Марашевић дијели са необјављеним тестрианим из Клине, који такође слави Аранђеловдан. Иначе је по хаплотипу Марашевићу најближи Миленковић из Мирнице код Куршумлије, са којим се од 23 упоредива маркера разликује само на горе поменутој карактеристичној промјени DYS389-I/II.  И само презиме Марашевић указује на ближу везу са Миленковићем, који припада роду Мараша, старином из Полимља, који славе Михољдан.

За Марашевиће у Врбници код Сјенице стоји да су поријеклом из Зете (Црна Гора). Међутим, рекло би се да су они сасвим извјесно повезани са марашевићима из Мојстира код Тутрина који славе Михољдан,а за које је записано:
"Бојовић, осам кућа. Кажу да су им преци пореклом из околине Иван–града и да су у Мојстир дошли „на мираз ђиновски". Такође чувају предање да су Бојовићи, Марашевићи и Пантовићи у сродству. Приповедају да су била три брата: Војо, Марко и Панто. Од Боја су Бојовићи, од Марка Марашевићи, а од Панта Пантовићи. Слава Мијољдан ; мала слава Свете Тројице. Информатор Невенка Бојовић (1915)."

О вези слављења Михољдана и Аранђеловдана већ сма писао код Нововића из Побретића, Бијело Поље, који би такође требали бити повезани са Марашевићима. Најстарије мјесто поријекла читавог овог рода би могло бити негдје око старог града Самограда са лијеве стране Лима на потезу Бијело Поље-Беране. Помиње се у предањима ту неки "латински жупан" и сукоби православних са Латинима. А што може бити интересантан детаљ због прослављања Михољдана, по календару старе римске цркве.

Приједлози за даље тестирање:
Једино што је смислено предложити јесте неки од геномских тестова BIGY700, Dante Labs, Nebula, WGS400 Yseq.
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 11:49:33 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #275 послато: Новембар 01, 2021, 11:33:05 пре подне »
95. Лукић, Никољдан, Бодуши, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а на основу предикције помоћу Невгена могуће и млађој подграни YP343>YP371. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Крстић из Грделице код Лесковца (Никољдан), Михајловић из Мањка код Владичиног Хана (Никољдан), Милановић из Горњег Крчина код Варварина (Ђурђевдан), као и још тројица тестираних са југа Србије (Врањско Поморавље и Јабланица) чији резултати нису још увек јавни. Раније је већ тестиран један Лукић из Бодуша и утврђено је да припада хаплогрупи E-V13, што показује да нису сви Лукићи из Бодуша истог порекла. Према доступној литератури, Лукићи-Бодуши су досељени пред Кочину Крајину из Клопашнице у Босни, из околине Сребренице.

https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/


Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #276 послато: Новембар 01, 2021, 11:45:21 пре подне »
112. Симић, Марковдан, Јошавка Горња, Челинац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP4278. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б3, од Јелића из Кремана код Прњавора разликује се на само 1 од 23 маркера, од Милосављевића из Поточана код Прњавора на 2 од 23, а од Гаврића из Јошавке код Челинца на 3 од 18. Јелић и Гаврић такође славе Марковдан, док Милосављевић слави Михољдан. Једина вредност код Симића која се разликује од модалне за овај род је снижена DYS456=15. Тестирани у упитнику није оставио више детаља о пореклу.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2523
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #277 послато: Новембар 01, 2021, 12:23:32 поподне »
132. Утјешиновић, Срђевдан, Острожин, Вргинмост

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY149000. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, који сви такође славе Срђевдан. Потпуно поклапање на 17 маркера има са једним нејавним резултатом из околине Костајнице, на 2 од 23 маркера разликује се од Љиљка из Горњег Жировца код Двора, Богдановића из Јелићке код Приједора, Грбића из Рачића код Бихаћа и Грунчића из Зрењанина, а на 3 од 23 од Стегића из Друговића код Лакташа. Од ових Утјешиновића/Утјешеновића потиче Огњеслав Утјешеновић Острожински, жупан вараждинске жупаније 1875-1885:

Цитат
Рођен је у Острожину 1817. године, гдје је провео типично крајишко дјетињство. Од формалног образовања имао је једино њемачку школу у Вргинмосту, већи дио живота провео је самоук. Сам је научио француски, њемачки, руски и италијански језик. До 1841. године је радио као писар када је именован за поручника крајишке управе. Почео је да објављује од 1842. године, али прави преокрет у његовом животу начинила је револуција 1848/49. У периоду 1851–1856. био је поджупан, а касније 1875–1885. године и жупан Вараждинске жупаније. Њему припада главна заслуга за подизање православне цркве Св. Георгија у Вараждину 1844. године. Исте године је добио витешку титулу и придјев Острожински. Осим пјесме Јека Балкана, објавио је Кућне задруге јужних Словена и Војна крајина и устав, оба дјела на њемачком док је у Загребу објавио Живот и обичаји Срба граничара и Народне пјесме Лике и Баније. Посебну вриједност има литерарно дјело Мисли о важности, правцу у средствима унапређења књижевности србско–хрватске. Био је велики борац очувања Крајине, очувања традиционалног начина живота Крајишника кроз кућне задруге. Године 1869. започео је са писањем аутобиографије којује насловио са Златна књига породице Утјешеновића. Касније је дјело у виду хронике допуњавао све до 1888. али рукопис није довршио. Умро је 1890. године. Златна књига породице Утјешеновића се данас чува у архиву Српске академије наука и умјетности.

Ван мреже Васић.РС

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 69
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #278 послато: Новембар 01, 2021, 12:26:02 поподне »
У вези Симића ....
Бранешки и Прњаворски Јелићи су дошли из Јошавке. Предање каже да је у Јошавци харала нека заразна болест и да су многи Јелићи помрли , неки су отишли у Бранешце а на њихово напуштено старо кућиште су дошли Симићи са сусједног брда. Још чекамо резултате Јовичића и Спасојевића па да их упоредимо.

Ван мреже Драган Лукић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 2
Одг: Српски ДНК месец 2021
« Одговор #279 послато: Новембар 01, 2021, 12:39:50 поподне »
95. Лукић, Никољдан, Бодуши, Осечина

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а на основу предикције помоћу Невгена могуће и млађој подграни YP343>YP371. Нема претерано блиских поклапања, најближи су му Крстић из Грделице код Лесковца (Никољдан), Михајловић из Мањка код Владичиног Хана (Никољдан), Милановић из Горњег Крчина код Варварина (Ђурђевдан), као и још тројица тестираних са југа Србије (Врањско Поморавље и Јабланица) чији резултати нису још увек јавни. Раније је већ тестиран један Лукић из Бодуша и утврђено је да припада хаплогрупи E-V13, што показује да нису сви Лукићи из Бодуша истог порекла. Према доступној литератури, Лукићи-Бодуши су досељени пред Кочину Крајину из Клопашнице у Босни, из околине Сребренице.
https://www.poreklo.rs/2013/05/28/poreklo-prezimena-selo-i-varo%c5%a1-ose%c4%8dina/



Или ми отац није отац - или постоји вероватноћа да узорак није добро узет? Требало би да су сви Лукићи - Бодуши исте крвне линије. Бодуши нису баш велика фамилија... Или рођак који се раније тестирао није наш рођак :'( :'( :'(
« Последња измена: Новембар 01, 2021, 12:49:59 поподне Драган Лукић »