Светски ДНК месец 2021

[Бранко Поповић]

41. Поповић, Ђурђиц, Југовићи, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта, чија је матица у околини Лознице. Од хаплотипа једног тестираног из Горње Бадање, чији резултат није јаван, разликује се само на једном маркеру. Скоро сви тестирани припадници овог рода славе Ђурђиц.

Тестирани је навео да су Поповићи староседеоци у Југовићима.

У складу са мојим очекивањима. Занимљиво је то да два села Југовићи и Горња Бадања (која су до 1880 године чинили једно село Горњу Бадању) имају сличне или сродне родове иако се по предањима, по Милојевићу и Цвијићевим сарадницима разликују правци из којих су дошли у ова села. Једно је сигурно староседелачко становништо које је у овим селима од памтивека (Поповићи и остали родови блиски у селу Југовићи и Горња Бадања са славом Ђурђиц и преславом Млада Недеља), друго су слични родови који су дошли из правца Босне са славом Никољдан и слични родови који су дошли са Косова и Метохије са садашњом славом Ђурђиц (по мојој претпоставци ови родови су мењали славу и узели славу од већине родова у до тада једном селу).

Када је реч о староседелачким родовима, по свој прилици ови родови су влашког порекла и вероватно доведени од стране Турака ради обезбеђивања границе и чувања рудника под планином Цер, као и ради плаћања филурије.

[Небојша]

Овом генетичком роду E-V13, вероватно припадају и Божићи из Доње Бадање, слава Ђурђиц. Божићи су тестирани преко 23andme, па не можемо да упоредимо маркере. Имају само основни SNP, E-V13.

[Бранко Поповић]

Овом генетичком роду E-V13, вероватно припадају и Божићи из Доње Бадање, слава Ђурђиц. Божићи су тестирани преко 23andme, па не можемо да упоредимо маркере. Имају само основни SNP, E-V13.

Божићи припадају једном веома разгранатом роду који слави Ђурђиц у селу Доња Бадања. Међу тим фамилијама су и Лазаревићи чији је предак др Лаза К. Лазаревић. Према Милојевићу овај род је миграцијом насељен из села Таор у близини Ваљева, а ту је насељен из Грахова у Црној Гори. Очекивано је да овај род има неке генетске сличности више са родовима Е>Z19581, односно по мојој процени са племеном Риђани.

Иначе Горња Бадања и Доња Бадања су до почетка XVIII века били једно село, по предању и по Цвијићевим сарадницима, након чега су раздвојени вероватно због административне организације отоманске власти или постојања границе кнежевина.

[Иван Вукићевић]

Очекивано је да овај род има неке генетске сличности више са родовима Е>Z19581, односно по мојој процени са племеном Риђани.

У питању су две различите гране, тако да немате сроднике на подручју Грахова.

[Atlantische]

73. Тодоровић, Јевстатијевдан, Коњуша, Кнић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Образује исти род са Мартиновићима из Бруснице код Горњег Милановца који такође славе ову ретку славу. Поред славе и географске блискости деле и специфичну вредност 385b=15. У односу на модални Y128028 хаплотип има екстремно ретку вредност 393=12. Тодоровићи припадају роду Шкоља/Шкољовића, о којима је у литератури забележено следеће:

У Шкољама су ове фамилије:

-Шкољовићи (Шкољовићи, Ненадовићи, Новаковићи, Тодоровићи, Стевановићи и Глишовићи). Шкоље се рачунају као старинци, али су и они досељени пре Карађорђа а по старини су трећа фамилија у селу. Славе Св. Јевастија.

Михаило Драгић, Гружа, 1921

Детаљније су обрађени у књизи ''Родослови коњушко-брестовачких породица у Гружи'' Раденка М. Петронијевића.

22. Радивоевићи - Тодоровићи - Ђокићи
У време пописа најбројнија и најбогатија коњушка породица. Тадашњем старешини куће када је удавао једну од кћери, у рубрици где се уписује име оца записано је Василије Цесар, што би се сада слободно казало Василије Цар. Ондашњи надимак, вероватно, произилази из количине цесарских дуката које је имао. Из овог породичног стабла развиле су се две бројне фамилије Тодоровића и Ђокића. У Коњуши је пет кућа Тодоровића, у Крагујевцу четири и по једна у Рашковићу, Београду и Г. Милановцу. Од ћокића порекла у Коњуши су четири породице, у Крагујевцу две и у Г. Милановцу једна. Славе св. Јевстатија, а кумови су им Радовановићи и Филиповићи из Врнчана.

На основу ових резултата се дефинитивно може претпоставити да већина породица са овом славом из Груже и суседних области припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

[Небојша]

68. Бошковић, Стевањдан, Бресница, Чачак, J2b-M205>Y22059

"ДЕЛИ-МАРИЋИ – ЂУРОВИ (Марићи, Мирковићи, Токовићи, Бошковићи, Андрићи, Вуковићи, Ташовићи) су се доселили из Косовице (у Старом Влаху), славе Св. Стевана."
https://www.poreklo.rs/2012/06/17/poreklo-prezimena-selo-bresnica-%C4%8Da%C4%8Dak/

У Косовици постоји неколико већих родова са славом Стевањдан (различита предања). Ћурови се такође помињу:

"Гавриловићи, 3 K. (Стевањдан), у роду су са Марићима, Милетићима и Јовановићима. Један од њих је, између два рата, сишао y Међуречје, оженио се и бави се ковачким занатом, а други је отишао y Београд, у државну службу. У последње време Гавриловића има одсељених у: Београду (3), Пули, Лучанима, Девићима, Ужицу и Ивањици. У Грабу има Ћурова, славе Стевањдан".
https://www.poreklo.rs/2018/06/03/poreklo-prezimena-selo-kosovica-ivanjica/

Бошковић припада генетичком роду Крича, J2b-M205>Y22059>Y155375, вероватно подграни BY173966. Најближи су му Стевановић из Виљуше крај Чачка, са којим дели специфичне мутације на 481 и 635 (24 и 22), као и Радак из околине Зрењанина, са којим има такође две разлике на 23 маркера. И Стевановићи и Радаци славе Стевањдан. Бошковић има и две разлике са једном породицом из околине Вучитрна, као и са Миловановићем из Ужица (Ђурђевдан). То су уједно и најближи хаплотипови из ДНК пројекта.

[Atlantische]

74. Мијатовић, Никољдан, Велики Купци, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-M406, могуће подграни L14.

Иако овој подграни припада и род Селаковића из Горње Мораче, Мијатовић не показује блискост са тестиранима из тог рода. Штавише, са њиховим просечним хаплотипом има 9/23, од којих је разлика на једном маркеру трострука. Ни међу осталим M406 хаплотиповима из табеле Пројекта нема ближих поклапања.

Од странаца, најближи су му следећи хаплотипови: Нигеријац L14+ (1/19), Енглез предвиђен као L14 (2/19), Рус? L14+ (3/19), Италијан предвиђен као M406>Z6029 (4/19), Швеђанин M406>Z43711+(4/19), Италијан M406>PF3293+ из округа Кјети у Абруцу (4/19).

Од осталих L14 резултата међу Србима, познат нам је Јовановић из околине Беле Паланке са 23andMe који је потврђени припадник ове подгране, али како је тестиран у тој лабораторији немамо његов хаплотип. Било би занимљиво видети да ли је ближи Мијатовићу или Селаковићима.

Тестирани као најдаљег познатог претка наводи Мијата Анђелковића.

[Atlantische]

79. Красић, Стевањдан, Товрљане, Прокупље

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића Морачана.

Од јавних резултата припадника овог рода, најближи су му Пековић из Крње Јеле код Шавника и Јекнић из Сврка код Колашина. Од обојице се разликује само на 576.

Товрљане је насељено из Метохије и динарских крајева, а за Красиће се наводи да су досељени из Сјенице. Тестирани у упитнику наводи да су Красићи живели на Пештери (Весковиће, Штаваљ) у 19. веку, а да су даљим пореклом из Горње Мораче (раније презиме Драговић или Пековић). Судећи по овом и једном резултату из истраживања Старог Влаха и Рашке, предање Красића о пореклу из Горње Мораче је тачно.

[Небојша]

75. Цанић, Аранђеловдан, Љештар, Косовска Каменица, J1-P58>L829

Уколико неко има податке о пореклу Цанића из Љештара, нека подели овде. Генетички су Цанићу најближе неке породице са Косова (необјављено истраживање) и расинског округа. Постоји и једно веома блиско поклапање са породицом из околине Руме (слава Свети Врачи), додуше на само 17 маркера. Припадници овог кластера J1 код нас имају генетичких рођака још на простору Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха.

[НиколаВук]

75. Цанић, Аранђеловдан, Љештар, Косовска Каменица, J1-P58>L829

Уколико неко има податке о пореклу Цанића из Љештара, нека подели овде. Генетички су Цанићу најближе неке породице са Косова (необјављено истраживање) и расинског округа. Постоји и једно веома блиско поклапање са породицом из околине Руме (слава Свети Врачи), додуше на само 17 маркера. Припадници овог кластера J1 код нас имају генетичких рођака још на простору Херцеговине, Црне Горе и Старог Влаха.

Једини род који у Љештару (Лештару) слави Аранђеловдан, према раду Атанасија Урошевића "Новобрдска Крива Река", су Живовићи, о чијем пореклу је наведено следеће:

"Родови у махали Лештар: Живовићи (3 к., св. Арханђео). Прадеда досељен пре 140 година из Бусиња (Косово) да би избегао крвну освету Арбанаса. За тог прадеду Живу кажу да је био врло угледан, паметан и „силан“. Кажу да је држао три жене и да су му све три биле венчане."

[Небојша]

90. Радовановић, Никољдан, Сирча, Краљево, J2b-M241>PH1602

Старије презиме Радовановића гласило је Милић. Милићи из Сирче, према подацима Драгољуба В. Корићанца (Надибар), воде порекло из Трговишта. Иако има неколико специфичних вредности, па самим тим нема блиских поклапања, Радовановић-Милић припада подграни J-PH1602. Добар показатељ су вредности 13 на 393 и 12 на 456. Код нас је ова подграна J2b-M241 најзаступљенија у централним у јужним српским крајевима, а јавља се и у Крајини код породица које славе Лучиндан.

[Мијатовић Срђан]

74. Мијатовић, Никољдан, Велики Купци, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-M406, могуће подграни L14.

Иако овој подграни припада и род Селаковића из Горње Мораче, Мијатовић не показује блискост са тестиранима из тог рода. Штавише, са њиховим просечним хаплотипом има 9/23, од којих је разлика на једном маркеру трострука. Ни међу осталим M406 хаплотиповима из табеле Пројекта нема ближих поклапања.

Од странаца, најближи су му следећи хаплотипови: Нигеријац L14+ (1/19), Енглез предвиђен као L14 (2/19), Рус? L14+ (3/19), Италијан предвиђен као M406>Z6029 (4/19), Швеђанин M406>Z43711+(4/19), Италијан M406>PF3293+ из округа Кјети у Абруцу (4/19).

Од осталих L14 резултата међу Србима познат нам је Јовановић из околине Беле Паланке са 23andMe који је потврђени припадник ове подгране, али како је тестиран у тој лабораторији немамо његов хаплотип. Било би занимљиво видети да ли је ближи Мијатовићу или Селаковићима.

Тестирани као најдаљег познатог претка наводи Мијата Анђелковића.

Кад ми је стигло данас резултат G2a-M406 претраживао сам форум и обзиром да сам виђао да има истих резултата и у нашим крајевима, поготово у Црној Гори одакле нам потиче наш предак Мијат рођен 1823. године очекивао сам нека преклапања.

Мој предак Мијат рођен 1823. године негде у Црној Гори по предању које је стигло и до нас, негде око 1845. године долази у Велике Купце код Крушевца оснива породицу и ту остаје до своје смрти 1865. године. У црквеној књизи умрлих је уписано да је умро у 42 години и стоји презиме Анђелковић.

Сви наследници носе на даље презиме Мијатовић и славе Никољдан.

Очекивали смо поклапања која би нам омогућила даље истраживање порекла Мијата.

Овако замолио бих за детаљније појашњење овог
мог резултата и предлог у ком правцу да окренемо истраживање порекла.

[Небојша]

92. Милиновић, Ђурђиц, Санковић, Мионица, J2b-M205>Y22059

"У Санковићу има повише задруга, али су задруге мале. Задруге од 10-15 чељади су: Миловановићи, Милиновићи, Пауновићи, Јовановићи и Лазићи."

"Милиновићи, предак им се доселио као слуга од Прилепа у Македонији уз Кочину Крајину, славе Ђурђиц."
https://www.poreklo.rs/2013/05/09/poreklo-prezimena-selo-sankovi%C4%87-mionica/

Милиновић упада у општи род J2b-M205>Y22059 (род А у табели). Носиоци оваквог хаплотипа углавном буду позитивни на J-Y22063, па би Милиновић могао тестирати тај SNP. Подграна је присутна у јужним српским областима, Македонији, Бугарској и Грчкој, па предање о пореклу из Прилепа свакако има смисла. Генетски је Милиновићу најближи Јагодић из Горажда (23/23), са славом Ђурђевдан. Осим тога, 1-2 разлике Милиновић има са Костићима из околине Чачка и Миловановићима из околине Кнића (потврђени J-Y22063).

Карактеристика Милиновићевог хаплотипа је вредност 24 на 481, коју дели са Дедејићима, Медојевићима и њима сродним породицама. Они улазе такође у круг генетички блиских родова. Славе Ђурђевдан и потврђени су као Ј-Y22063.

[Radul]

Кад ми је стигло данас резултат G2a-M406 претраживао сам форум и обзиром да сам виђао да има истих резултата и у нашим крајевима, поготово у Црној Гори одакле нам потиче наш предак Мијат рођен 1823. године очекивао сам нека преклапања.

Мој предак Мијат рођен 1823. године негде у Црној Гори по предању које је стигло и до нас, негде око 1845. године долази у Велике Купце код Крушевца оснива породицу и ту остаје до своје смрти 1865. године. У црквеној књизи умрлих је уписано да је умро у 42 години и стоји презиме Анђелковић.

Сви наследници носе на даље презиме Мијатовић и славе Никољдан.

Очекивали смо поклапања која би нам омогућила даље истраживање порекла Мијата.

Овако замолио бих за детаљније појашњење овог
мог резултата и предлог у ком правцу да окренемо истраживање порекла.

Више него занимљив резултат. Временом ће се неко појавити у поклапањима, не треба се обесхрабрити. Не знам колико сте заинтересовани за изучавање прапоријекла, можда да урадите тест SNP L14 за почетак, или одмах Y-NGS или?

Закључујући према резултатима са YFull стабла и распрострањености, видим да су пут ка Европи из Анадолије започели у бронзаном добу.

[Небојша]

96. Милићевић, Ђурђиц, Стубла, Медвеђа, J2b-M205>Y22059

Нисам пронашао податке из литературе, било би корисно да неко подели. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Клине (Грабник) у Метохији.

Тешко је одредити којој би подграни J2b-Y22059 Милићевић могао припадати. Вредности су "измешане", па овакве хаплотипове често називамо прелазним. Висока вредност на 385b, као и вредности 18 (и мање) на маркерима 576 и 570 упућују на J-Y22063, али 15 на маркеру 458 и вредност 22 на маркеру 481 указују на J-Y155375. Посебно зато што је 458 један од одређујућих маркера за ову подграну. Нека за сада остане у оквиру рода Б (потенцијални J-Y155375). Милићевић нема потпуних и блиских поклапања управо због поменутих мутација (385b=20, 439=13, 481=22).

Уколико постоји литература за овај део Метохије, треба проверити каквог је порекла становништво. Медвеђа, али и тај део Метохије, примао је динарску струју у значајној мери. Ово говорим због чињенице да на југу Србије до сада није било хаплотипова 458=15.

[Небојша]

106. Радовић, Никољдан, Крнуле, Владимирци, J2b-M205>Y22059

Радовић је у упитнику навео да су досељени средином 18. века из околине Ваљева, а да су пре тога из Боке Которске (Клинци). Судећи по литератури, Радовићи су појединачно били најбројнији род у селу, а Војислав С. Радовановић (Шабачка Посавина и Поцерина) забележио је о њима следеће:

"Радовићи (27 к., Никољдан) 26 к. овде, 1 к. у Лазића мали. Црногорци су, преко 150 година овде."
https://www.poreklo.rs/2013/02/16/poreklo-prezimena-selo-krnule-vladimirci/

Ако изузмемо вредност 11 на маркеру 391, Радовић поседује практично модални J-Y22059 хаплотип. Дакле највероватније улази у J-Y22063. Предања о пореклу из Црне Горе, посебно из Приморја, иду у прилог тој теорији.

[Челић]

79. Красић, Стевањдан, Товрљане, Прокупље

Припада хаплогрупи G2a-M406>L14, роду Селаковића Морачана.

Од јавних резултата припадника овог рода, најближи су му Пековић из Крње Јеле код Шавника и Јекнић из Сврка код Колашина. Од обојице се разликује само на 576.

Товрљане је насељено из Метохије и динарских крајева, а за Красиће се наводи да су досељени из Сјенице. Тестирани у упитнику наводи да су Красићи живели на Пештери (Весковице, Штаваљ) у 19. веку, а да су даљим пореклом из Горње Мораче (раније презиме Драговић или Пековић). Судећи по овом и једном резултату из истраживања Старог Влаха и Рашке, предање Красића о пореклу из Горње Мораче је тачно.

Колико су Красићу блиски Дуловић из Церова код Бијелог Поља  и Пајовић из Трновице код Колашина ?

[Иван Вукићевић]

76. Пекез, Јовањдан, Подрашница, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS635=25, коју нa пројекту имају још само двојица тестираних припадника хаплогрупе Е, који нису блиски Пекезу.

Тестирани Пекез најближе поклапање хаплотипова има са Боснићем из Пашиног Потока код Цетинграда, од кога се разликује једино на поменутом маркеру DYS635, на коме Боснић има модалну вредност 22. Боснић такође слави Јовањдан.
Од хаплотипа Грубача из Биочића код Дрниша се разликује на три маркера, а хаплотип Грубача је близак Пекезовом и по томе што има вредност маркера DYS635=24.

Према речима тестираног, Пекези су пристуни у Подрашници најкасније од 1850. године. Немају предање о даљем пореклу.

[Иван Вукићевић]

83. Борђошки, Аранђеловдан, Сента, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS391=11, DYS458=18 и DYS448=21. По хаплотипу је најближи двојици Булатовића из села Раћи код Подгорице. Од једног се разликује на три маркера (при чему је разлика на једном маркеру за две вредности), а од другог на четири маркера. Са модалним хаплотипом Булатовића (тестирана су три припадника тог братства) дели карактеристичне вредности маркера DYS391=11 и DYS448=21.

Тестирани је навео детаљне податке о пореклу своје породице, па ћу их пренети у краћим цртама. Презиме Борђошки је изведено од назива данашње пустаре Борђош у атару села Кумане код Новог Бечеја. Први пут се помињу 1760. године у Даутову (мађ. Давод) код Баје. Одатле 1770. године прелазе у Станишић код Сомбора, да би се 1830. године највећим делом преселили у Потисје (Сента, Мол, Бечеј, Кањижа).

[Андрић]

76. Пекез, Јовањдан, Подрашница, Мркоњић Град, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS635=25, коју нa пројекту имају још само двојица тестираних припадника хаплогрупе Е, који нису блиски Пекезу.

Тестирани Пекез најближе поклапање хаплотипова има са Боснићем из Пашиног Потока код Цетинграда, од кога се разликује једино на поменутом маркеру DYS635, на коме Боснић има модалну вредност 22. Боснић такође слави Јовањдан.
Од хаплотипа Грубача из Биочића код Дрниша се разликује на три маркера, а хаплотип Грубача је близак Пекезовом и по томе што има вредност маркера DYS635=24.

Према речима тестираног, Пекези су пристуни у Подрашници најкасније од 1850. године. Немају предање о даљем пореклу.

Према једном предању они воде порекло из околине Шипова. Пекеза са славом Јовањдан има и у сусједним мјестима као што су Подбрдо и Брдо. У Брдо су прешли из Подбрда зарад јефтиније земље, а даље су наводно из Подрашнице. У шематизму из 1882. године је Пекеза са славом Јовањдан било још у парохијама Бараћи и Пецка код Мркоњића, Варцар Вакуф и Бања Лука.