Светски ДНК месец 2021

[Иван Вукићевић]

32. Томић, Никољдан, Доње Гргуре, Блаце, E-V22

Нема ближих поклапања хаплотипова. Поседује за ову грану повишену вредност маркера DYS635=22.

Тестирани је навео да су се Томићи у Доње Гргуре доселили из Магова код Куршумлије након 1878. године. У прошлости су се презивали Радовановић.

[Иван Вукићевић]

Замолио бих вас да ми протумачите навод
 - " ...разликује (се) на два маркера од хаплотипа Булатовића из села Раћи у Кучима..."

Од 23 маркера, на 21 имате исте вредности као Булатовић, док се на два маркера вредности разликују. То значи да сте донекле блиски по хаплотипу, али не и да нужно припадате истом роду. То се може утврдити једино додатним тестирањем.

[Срки Вук]

Написаћу и ово о порјеклу своје фамилије, са циљем да помогнем у сагледавању чињеница, око ове приче у вези Угреновића. Моја породица води порјекло из Страшевине код Никшића, Потомци смо Вукадина Лаловића, који је дошао на обронке планине Јахорине, у околини Сарајева негдје иза 1776 године, јер су стално долазили у сукоб са пограничним црногорским племенима. Због честих сукоба, Лаловићи напуштају село Стубу изнад Кочана и расељавају се свуда по српским земљама. Мој предак је из Стубе прво отишао у Страшевину, па потом у Босну, Промјенили смо презиме у Вукадин управо по претку Вукадину. Крсна слава нам је Јоаким и Ана, коју смо славили и као Лаловићи. На подручју Милочана, Страшевине и Дукла у Никшићу и данас живи мали број Лаловића. У писаним траговима стоји да су Лаловићи потомци Угреновог сина Леке, од којег су и Лековићи као и још нека братста. На подручју Сарајевско Романијске области има још фамилија који потичу од Угреновића, по мојим сазнањима далеко већи број него што нас има на простору И. Херцеговине. Такође ћу напоменути да је Угрен своје дворе имао управо у Стуби и у Милочанима.

[ДушанВучко]

Написаћу и ово о порјеклу своје фамилије, са циљем да помогнем у сагледавању чињеница, око ове приче у вези Угреновића. Моја породица води порјекло из Страшевине код Никшића, Потомци смо Вукадина Лаловића, који је дошао на обронке планине Јахорине, у околини Сарајева негдје иза 1776 године, јер су стално долазили у сукоб са пограничним црногорским племенима. Због честих сукоба, Лаловићи напуштају село Стубу изнад Кочана и расељавају се свуда по српским земљама. Мој предак је из Стубе прво отишао у Страшевину, па потом у Босну, Промјенили смо презиме у Вукадин управо по претку Вукадину. Крсна слава нам је Јоаким и Ана, коју смо славили и као Лаловићи. На подручју Милочана, Страшевине и Дукла у Никшићу и данас живи мали број Лаловића. У писаним траговима стоји да су Лаловићи потомци Угреновог сина Леке, од којег су и Лековићи као и још нека братста. На подручју Сарајевско Романијске области има још фамилија који потичу од Угреновића, по мојим сазнањима далеко већи број него што нас има на простору И. Херцеговине. Такође ћу напоменути да је Угрен своје дворе имао управо у Стуби и у Милочанима.

Можда тема да се отвори, или да се избрише из наслова теме Угреновићи, хаплогрупа EV13, пошто се још не зна ко су изворни Угреновићи, па ова порука тамо да се пребаци

[Срки Вук]

Мислим да би то било коректно према  носиоцима Ј2б. По мени треба навести да су Угреновићи Е В13 З16988 или Ј2б М205 хаплогрупа, или једноставно не наводити ни једну док се не утврди права.

[Ojler]

Не разумем шта вас спречава да направите тему која ће се звати "Угреновићи - Ј2b" па да тамо дискутује о овим родовима?

[Сол]

Постоји за неколико родова то предање и та фа,озна 1502...и Папићи су у том миљеу али генетика издаје то предање...А ја то Петропоље још нисам убициро, додуше из фотеље...Бањска,црква св.Јована, ништа нисам нашо само причу...А опет тај култ св.Јована је јачи, чини ми се, у западнијим српским земљама...све у свему, нисам паметан...

све треба преиспитати, па и западни(ји) сценарио - "Руђо и Бранило пођу из Мостара да траже подесну земљу за себе"...

[Небојша]

Полако. Лако ће се направити нова тема, или преименовати тема о Кричима. Нема још увек довољно доказа за неку озбиљнију тврдњу. Сачекајмо бар резултат Лаловића (можда буду нека трећа хаплогрупа?).

Отварати нову тему "Угреновићи J2b" такође нема смисла пошто већ постоји тема "Угреновићи E-V13".

[Ojler]

Полако. Лако ће се направити нова тема, или преименовати тема о Кричима. Нема још увек довољно доказа за неку озбиљнију тврдњу. Сачекајмо бар резултат Лаловића (можда буду нека трећа хаплогрупа?).

Отварати нову тему "Угреновићи J2b" такође нема смисла пошто већ постоји тема "Угреновићи E-V13".

Коментаришем јер ми никад нису јасни предлози типа "треба преименовати ово" или треба "отворити оно". Свако ко је на форуму може да отвори тему по жељи и ако је у складу са правилником форума да тамо о њој дискутује. Не знам од кога се очекује да отвара нове теме ако то неће да раде они које та материја занима.

[ДушанВучко]

Коментаришем јер ми никад нису јасни предлози типа "треба преименовати ово" или треба "отворити оно". Свако ко је на форуму може да отвори тему по жељи и ако је у складу са правилником форума да тамо о њој дискутује. Не знам од кога се очекује да отвара нове теме ако то неће да раде они које та материја занима.

Боље да се сачека Лаловић, што рече Небојша. (мислио сам исправку наслова већ постојеће теме, а то може само уредник, а Срђан може да отвори тему везану за своју породицу, јер штета да ово буде на општој теми, пошто има податке).. А Небојша је већ објаснио да је рано за преименовање теме

[Челић]

32. Томић, Никољдан, Доње Гргуре, Блаце, E-V22

Нема ближих поклапања хаплотипова. Поседује за ову грану повишену вредност маркера DYS635=22.

Тестирани је навео да су се Томићи у Доње Гргуре доселили из Магова код Куршумлије након 1878. године. У прошлости су се презивали Радовановић.

Радослав Љ. Павловић у '' Сеоба Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878.године "наводи усташке породице из Топлице, где каже:"Из Магова:Томић Вукојица,Радивојевић Милош, Миладин. Вукојица је пореклом из Белог Брда у Копаонику, од тамошњих никољштака После 1878. вратио се у ослобођено село".https://www.poreklo.rs/2018/08/24/poreklo-prezimena-selo-belo-brdo-leposavic/

[Clavdivs]

6. Машић, Митровдан, Сомбор

Припада хаплогрупи I1-PH220. Нема потпуних поклапања, али има велики број блиских хаплотипова. Најближи му је Новаковић из Клења (разликују се на два од 23 упоредива маркера). Ово је први тестирани који припада овој грани а да је пореклом из Бачке, као и први који слави Митровдан.

Тестирани је у упитнику навео да су Машићи у Сомбору присутни од 1720. године.

[archduke]

6. Машић, Митровдан, Сомбор

Припада хаплогрупи I1-PH220. Нема потпуних поклапања, али има велики број блиских хаплотипова. Најближи му је Новаковић из Клења (разликују се на два од 23 упоредива маркера). Ово је први тестирани који припада овој грани а да је пореклом из Бачке, као и први који слави Митровдан.

Тестирани је у упитнику навео да су Машићи у Сомбору присутни од 1720. године.

Служио сам војску са једним Машићем из околине Сомбора и у једном од разговора ми је поменуо да је од својих чуо да су Машићи пореклом из данашње Шумадије али није знао период када су дошли у Бачку.

[НиколаВук]

Формирана је трећа тура узорака, којој би у понедељак могли бити придодати узорци који ће до тад доћи поштанским путем. За сад у трећој тури има 34 кандидата, следе њихови подаци:

1. Лаловић, Аћимовдан, Страшевина, Никшић
2. Аксентијевић (Милосављевић), Аранђеловдан, Пљевља
3. Тодоровић, Јевстатијевдан, Коњуша, Кнић
4. Цанић, Аранђеловдан, Љештар, Косовска Каменица
5. Николић, Никољдан, Висока, Куршумлија
6. Симић, Врачевдан, Врница, Вучитрн
7. Красић, Стевањдан, Товрљане, Прокупље
8. Микашиновић, Никољдан, Горње Дубраве, Огулин
9. Тодоровић, Никољдан, Орашје, Варварин
10. Костић, Јовањдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан
11. Борђошки, Аранђеловдан, Сента
12. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац
13. Аћимовић, Никољдан, Мартинци, Сремска Митровица
14. Дрљача, Тривуњдан, Горњи Жировац, Двор
15. Баралић, Никољдан, Мрчајевци, Чачак
16. Константиновић, Никољдан, Петровац на Млави
17. Игрутиновић, Митровдан, Висока, Куршумлија
18. Радовановић, Никољдан, Сирча, Краљево
19. Марковић, Аранђеловдан, Суви Дол, Сурдулица
20. Димитријевић, Атанасијевдан, Смедерево
21. Стевановић, Јовањдан, Ресник, Сокобања
22. Гавриловић, Ђурђевдан, Симин Хан, Тузла
23. Милићевић, Ђурђиц, Стубла, Медвеђа
24. Лукић, Јовањдан, Осечина
25. Коцић (Радоњић), Ђурђевдан, Бар
26. Рудић, Аранђеловдан, Бијело Поље
27. Караџић, Аранђеловдан, Петњица, Шавник
28. Огњеновић, Никољдан, Церовица, Велимље (овај резултат неће бити јаван јер је део истраживања херцеговачких родова)
29. Јестровић, Ђурђевдан, Горњи Бранетићи, Горњи Милановац
30. Лаловић, Јовањдан, Калиновик
31. Грковић, Ђурђевдан, Липик
32. Тошић, Никољдан, Бела Паланка
33. Радовић, Никољдан, Крнуле, Владимирци
34. Гардаш, Лазаревдан, Галиција (Украјина)

У понедељак је ова тура однета, а придодати су јој још осморица кандидата:

1. Бошковић, Стевањдан, Бресница, Чачак
2. Станојевић, Никољдан, Грделица, Лесковац
3. Јаћимовић, Стевањдам, Јаружани, Лакташи
4. Мијатовић, Никољдан, Велики Купци, Крушевац
5. Пекез, Јовањдан, Мркоњић Град
6. Милиновић, Ђурђиц, Санковић, Мионица
7. Ћаловић, Ђурђевдан, Зеоке, Лучани
8. Матијевић, Врачевдан, Бершићи, Горњи Милановац

[Amicus]

6. Машић, Митровдан, Сомбор

Припада хаплогрупи I1-PH220. Нема потпуних поклапања, али има велики број блиских хаплотипова. Најближи му је Новаковић из Клења (разликују се на два од 23 упоредива маркера). Ово је први тестирани који припада овој грани а да је пореклом из Бачке, као и први који слави Митровдан.

Тестирани је у упитнику навео да су Машићи у Сомбору присутни од 1720. године.

Проверавах да нема старији неки помен, али нађох и ја најдаље тај из 1720. године.




Извор: Живан Сечански, Пописи становништва Бачке током осамнаестог века, Београд, 1952, стр. 129-130

[Clavdivs]

54. Јевтић, Јовањдан, Грачаница, Љубовија

Припада хаплогрупи I1-Z63, могуће грани Y7627. Иако нема потпуних поклапања, делује да би могао бити повезан са једним тестираним из околине Требиња и Павловићем из Бајевца код Лајковца, који такође славе Јовањдан. Од обојице се разликује на три маркера (са Павловићем је једна од ових разлика двострука).

Љуба Павловић је за Јевтиће из Грачанице забележио да су досељени након 1862. године из Торника:

Јевтићи и Јањићи од истих у Торнику (6 к.; Св. Јован).

Исти аутор за Јевтиће у Торнику наводи следеће:

Јевтићи и Јањићи дошли су из Плоске у Годечеву, управо протерани из тога краја од хајдука Гладовића. Јањића има 7, а Јевтића 9 кућа (Св. Јован).

У Годечеву нисам успео да пронађем ниједну фамилију која би се могла повезати са Јевтићима, а тестирани је у упитнику навео да су у Годечево дошли из Црне Горе.

[Селаковић]

36. Јовановић, Никољдан, Горња Горевница, Чачак

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Хаплотип тестираног је готово потпуно модалан. Јовановићи из Г. Горевнице, уз Гавриловиће и Грујичиће, према предању потичу од три брата (Јована, Гаврила и Грујице) који су носили презиме Типса – Типсић, а пореклом су били из Старе Херцеговине.

О поклапањима је тешко говорити, због честе славе и модалног хаплотипа. Ипак, у Табели сам оформио род Г3, у који сам ставио Јовановића и два тестирана Стевановића из Мале Иванче, који славе исту славу, а хаплотипови им се са Јовановићевим подударају на 21 од 23 упоредива маркера:

Тестирана су два блиска сродника, са идентичним хаплотипом и презименом:

Стевановић, Никољдан, Мала Иванча, Сопот

Припадају хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани су навели да им је раније презиме било Петровић. Код Ристе Николића спомињу се неки Петровићи, за које се каже да су "из Босне", али податак о слави недостаје. Гледајући село у целости, становништво је доминантно дошло динарском струјом, док је моравско становништво у мањини.

Близак им је такође и један тестирани из околине Берковића (такође слава Никољдан) са истраживања Херцеговине; са Јовановићем се подудара на 21 од 23 маркера. Све ове везе морале би се проверити СНП-тестовима.

[Селаковић]

38. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Доњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

На 20 од упоредива 23 маркера поклапа се са претходно теситраним Вaсићем из суседног села:

16. Васић, Аранђеловдан, Бранешци Горњи, Челинац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици грани S17250>Y4882>A1328>FT27092>Y177643, роду А у табели нашег пројекта – крајишким „Родићима“.

Васић слави за овај род карактеристичну славу, а поседује и специфичну вредност 25 на DYS390. Међутим чуди ниска вредност 15 на DYS19, с обзиром да сви Родићи имају вредност 16 и, чак, 17. Тачније, сви, сем једног – Продановића из Зрмање – који такође има вредност 15.

На попису из 1991. године био је 21 Васић у Бранешцима Горњим. По предању које је тестирани навео, староседеоци су.

Васић је навео предање по коме су Васићи досељени, још у „турско доба“ из околине Тешња. Било их је 49 на попису 1991. године у Бранешцима Доњим.

[Селаковић]

46. Карајовић, Митровдан, Чукојевац, Краљево

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, по свој прилици подграни Z17855>A16413>BY153008, роду А у табели нашег пројекта.

Да се подсетимо, у питању је род који укључује Божовиће из Ибарског Колашина, Урошевиће, стару породицу из Доње Трепче код Чачка, и друге. Захваљујући истраживању Старе Рашке и Старог Влаха открили смо још неке њихове сроднике, што нам је помогло да закључимо да је матица целог рода била у Бихору некада давно пре таласа сеоба. Сви славе Митровдан.

Предак тестираног дошао је у Чукојевац 1892. Предање каже да потичу из Ибарског Колашина или Црне Горе, одакле су прво дошли до Гледића, па прешли у Багрдан (отуда надимак Багрданци), да би се на послетку ипак вратили у Гледић.

У Драгићевој "Гружи" се за Карајовиће у Гледићу каже:

Веле да су дошли од Колашина пре Карађорђевог устанка, али пошто су фамилија са Косовцима у Милаковцу и Милетићима у Годачици вероватније је да су са Косова. Фамилија су им Карапанџићи у Јарчујаку више Краљева. Славе Митровдан.

Карајовић поседује ретку вредност 14 на DYS439. У овом роду исту вредност има и Ћурчић из Милатовића код Лучана.

После овог резултата, остаје донекле неразјашњен резултат Милутиновића из Бајчетине:

25. Милутиновић, Митровдан, Бајчетина, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908.

За Милутиновиће се каже:"Милутиновићи. Досељени су из Колашина и до сада им је већ седмо колено. При досељавњу најпре су се задржали у Драгосињцима (Подибар), па су тек отуда овамо дошли. Од њих су фамилије у Милаковцу а има их одсељених у Љубићу (Милутиновићи) и Книћу (Милутиновићи). Славе Митровдан."

https://www.poreklo.rs/2015/01/21/poreklo-prezimena-selo-bajcetina-knic/

Овим резултатом смо сазнали и хаплогрупу бившег председника Србије Томислава Николића, као и то да је изгледа оборено предање Милутиновића, које је истицао и сам Т. Николић, да потичу од Божовића из И. Колашина, који припадају хаплогрупи I2-Z17855. Иако је можда  рано да на основу једног резултата овог разгранатог рода доносимо закључке, тренутно тако стоје ствари.

[Селаковић]

47. Јовановић, Аранђеловдан, Ушће, Обреновац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120>Z17855>A16413>BY37213>A20030>Y135659, роду Љешњана Војинића.

Према предању, Јовановићи су од Јована-Јоваша, док су од његовог брата Крсмана – Крсмановићи (можда су чак била и три брата – Јован, Јоваш и Крсман). Пореклом су из Црне Горе или Херцеговине.

Мислим да му је по хаплотипу међу Љешњанима најближи један колониста из околине Медвеђе, најпре јер једини у оквиру овог рода имају вредност 10 на DYS391, а уз то славе исту славу.

Љуба Павловић је обрадио Ушће, али чини ми се да ову породицу није обухватио (помиње неке Крсмановиће који славе Јовањдан).