93. Димитријевић, Св. Атанасије, Смедерево
Припада хаплогрупи R1a-Z280, највероватније и млађој подграни YP237>YP335. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-17, коју дели са још само двојицом тестираних, Банзићем из Оптеруше код Ораховца (Митровдан) и Манићем из Масурице код Сурдулице (Аранђеловдан). Њих двојица су му уједно и једина ближа поклапања у нашој бази, од Банзића се разликује на само 1 од 17 маркера, а од Манића на 3 од 23.
Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из села Преображења код Врања, а пре тога из околине Охрида. Као ранији назив рода навео је "Рушитовци", међутим род под овим називом се не помиње у литератури за село Преображење. Једини род у Преображењу који је славио Св. Атанасија су Паликућинци, досељени из Доње Белице код Охрида, па је могуће да Димитријевићи потичу баш од њих.
https://www.poreklo.rs/2016/05/29/poreklo-prezimena-selo-preobrazenje-vranje/
Занимљив резултат и хаплотип. Због ретке славе тестирани Димитријевић мора да припада роду Паликућинца. Јер и зна да су његови из Преображења. Рушитовци би могао бити новији надимачки назив једног од огранка Паликућинца.
Тестирани Манић из Масурице код Сурдулице припада роду Мечкара тако их бележи Др. Ј. Трифуноски:
Mečkari, Aranđelovdan, su doseljeni
iz Preobraženja. Imaju rođake u Binovcu, Vladičinom Hanu i Surdulici. I u Preobraženju su bili odnekuda doseljeni, verovatno kao Vlasi iz Makedonije.
Манићи су исељеници из Преображења и нема дилеме да је Манић веома блиско повезан са Димитријевићем,. Без обзира на крсне славе које нису исте.
Оно што је занимљиво је да су пореклом из
Доње Белице код Охрида и да их Врањанци називају Цинцарима-Власима. Неки Цинцари су срединоим 18. века пред терором Османске власти и Арбанаса из Москопоља доселили у Горњу Белицу, касније су населили и Доњу Белицу.
О тестираним
Банзићима из Оптеруше код Ораховца је почетком 20. века Б. Нушић записао дасу пореклом из околине Охрида што и генетска веза са Манићем и Димитријевићем то и потврђује. Овај Нушићев запис о Банзићима је далеко поузданији, јер је са почетка 20. века, док овај други запис из Ономастике М. Букумирића је из 1980. година.
Банзић, Митровдан, Оптеруша, Ораховац
Према предању забележеном код Бранислава Нушића Банзићи су раније живели у околини Охрида, а према Милети Букумирићу у околину Ораховца доселили су се из Дебра после сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем.
Истраживајући становништво Доње Белице код Охрида, Открио сам да су и Банзићи највероватније пореклом из Доње Белице и да су највероватније у сродству по мушкој линији са војводом пожаревачке нахије
Цинцар-Јанка Поповића и његовог брата од стрица војводом соколске нахије
Цинцар-Марка Костића.
Крсна слава ових устаника је Свети Димитрије -Митровдан, исту славу славе и Банзићи. Др. Јован Цвијић у једно од његова издања је:
""Балканско полуострво и Јужнословенске земље"" . Он описује досељавање становништва из Доње Белице у моравски крај и бави се пореклом ових устаника:
Војвода пожаревачке нахије и пожаревачке кнежине пожаревачке нахије [1] Цинцар-Јанко Поповић, родоначелник Цинцар-Јанковића рођен је 1779. године у Охриду као син охридског протојереја, пореклом из свештеничке породице из Доње Белице. Брат од стрица био му је Цинцар-Марко, војвода соколски, који је по одласку из Доње Белице дошао у Ваљево, где је живео и Јанко пре устанка. Цинцар-Јанко је родоначелник Цинцар-Јанковића, а Цинцар-Марко Цинцар–Марковића.
Јанко имао рођену браћу од којих је Марко из Доње Белице отишао у Пећ, други у Свилајнац, а трећи Димитрије заједно са Јанком се вратио из Русије у Србију 1830. године [2].
Помиње се да је један Јанков брат Марко из Доње Белице иселио у Пећи. Тај Јанков рођени брат Марко је највероватније родоначелник Банзића из Опетруше код Ораховца.
О крсној слави:Позната београдска породица Цинцар-Јанковића, према предању записаном у породици, пореклом је из Доње Белице, где је средином XVIII века рођен отац војводе Цинцар-Јанка (Охрид, 1779 – манастир Раваница, 1833), који је касније, седамдесетих и осамдесетих година истог века био протојереј у Охриду.
Њихова породица славила је крсну славу Светог Димитрија - Митровдан. Занимљиво је да у цркви Пресвете Богородице у Доњој Белици међу фрескама из XVIII века, посебно се истиче фреска Св. Великомученика Димитрија на коњу. У Доњој Белици је 1777. рођен Цинцар-Јанков брат од стрица Косте, Марко Костић, војвода Цинцар-Марко (Доња Белица, 1777 - Шабац, 1822), родоначелник београдске породице Цинцар-Марковић.
Према записаном породичном предању Јанков отац је на Ђурђевдан добио дуго чекану вест да је Јанко жив због чега је од тада почео да слави Светог великомученика Георгија. Цинцар Јанко и његови потомци, Цинцар-Јанковићи славили су Ђурђевдан, док су Цинцар-Марко и Цинцар-Марковићи продужили да славе Митровдан.
