Аутор Тема: Светски ДНК месец 2021  (Прочитано 91305 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #160 послато: Април 29, 2021, 02:02:53 поподне »
44. Хајдуковић, Јовањдан, Рапаин Кланац, Бриње, Лика, J2a-M92>SK1357

Хајдуковићи су досељени из Добрице, где их је 1915. године било 9 кућа. Припадају генетичком роду Цуца-Пјешиваца, чијих припадника у Крајини има највише у Лици. Као и у другим српским областима, носиоци овог кластера J2a-M92 и у Крајини славе углавном Јовањдан. Најближе поклапање Хајдуковић има са Поповићем (иста слава) из околине Грачаца, са којим дели и мутацију 17 на маркеру 385b. Од познатијих крајишких родова, овој подграни припадају Богуновићи из Лике, чијих огранака има широм Крајине.

Интересантно да на 23andMe постоје чак двојица тестираних Хајдуковића из Лике. Један припада хаплогрупи J2a-M92 (свакако J-SK1357), док је други из Плитвичких Језера, слави Јовањдан и припада R1a-M458>L260. Како се ова подграна R1a ретко среће међу крајишким Србима, вероватно је изворна хаплогрупа Хајдуковића управо J2a-M92>SK1357.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #161 послато: Април 29, 2021, 02:33:33 поподне »
55. Ковачевић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205>Y22059

Ковачевић је у упитнику навео предање о пореклу од граховских Ковачевића. Оно по свему судећи није тачно, будући да тамошњи Ковачевићи припадају хаплогрупама I2-PH908 и E-V13 (23andMe). Према литератури, Ковачевићи воде порекло из Пиве. Узевши у обзир славу, као и генетичко порекло које упућује на Криче, ово предање делује уверљивије. Иначе Ковачевићи упадају у крички кластер J2b-M205>Y22059>Y155375 (род Б).

"Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци."
https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-cerova-krupanj/

Специфичност овог хаплотипа је свакако ретка мутација 13 на маркеру 393. Интересантно да се она чешће јавља код тестираних из рода Б. На основу тога, али и вредности 13 на 549, која се такође чешће јавља код J-Y155375, Ковачевићу генетички могу бити блиске следеће породице:

- Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево
- Стојичић, Ђурђевдан, Убовића Брдо, Мркоњић Град
- Исаиловић, Ђурђиц, Петловача, Шабац

Занимљиво да сви славе Ђурђевдан и Ђурђиц, као и Ковачевићи.



Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #162 послато: Април 29, 2021, 02:44:35 поподне »
55. Ковачевић, Ђурђевдан, Церова, Крупањ, J2b-M205>Y22059

"Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи; Мишковићи; Ковачевићи; Вујићи, Марковићи и Благојевићи; Ђурићи; Мићићи и Тадић; Јакшићи и Грујичићи; Симићи, Пантићи и Мијајловићи; Пешићи и Јокићи; Грбићи; Ђукићи; Бојићи; Деспићи; Гајићи; и Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи из Пиве у 17. веку. Њихови преци су најпре славили Ђурђиц, па су потом узели за славу Св. Ђорђа. Од Ђукића су одсељени Добрићи у Белој Реци."
https://www.poreklo.rs/2013/06/04/poreklo-prezimena-selo-cerova-krupanj/
Из овог великог "рода" су тестирани Илићи који припадају хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Очигледно је Боривоје Милојевић цело село сврстао у исти род, што је генетика демантовала.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #163 послато: Април 29, 2021, 02:51:40 поподне »
Из овог великог "рода" су тестирани Илићи који припадају хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Очигледно је Боривоје Милојевић цело село сврстао у исти род, што је генетика демантовала.

Из овог текста се не би рекло да је реч о истом роду, већ о породицама које су досељене у исто време, из истог краја и славе исту славу. Можда су родбински повезани они које је Милојевић на неки начин издвојио, нпр: "Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи..."

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1938
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #164 послато: Април 29, 2021, 04:42:51 поподне »
Из овог текста се не би рекло да је реч о истом роду, већ о породицама које су досељене у исто време, из истог краја и славе исту славу. Можда су родбински повезани они које је Милојевић на неки начин издвојио, нпр: "Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи и Петровићи..."
У праву си. Невешто је срочено.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже dko

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 502
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #165 послато: Април 29, 2021, 05:16:40 поподне »
10. Мајсторовић, Вартоломијевдан, Дворови, Бијељина

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 19=15, 458=16, 481=29, 635=22. Потпуно поклапање на упоредива 23 маркера има са Граховцем из околине Берковића, који слави Тројчиндан, али преславља Вартоломијевдан. Иначе остали Граховци у Херцеговини као главну славу славе Ватоломијевдан, а преслављају Тројичиндан. Како имају потпуно поклапање, деле карактеристичне вредности и славу, нема сумње да су Мајсторовићи блиски Граховцима. За Граховце се каже да су даљим пореклом из Грахова (данашња ЦГ), а да им је матично место у Херцеговини Батковићи, одакле су се селили, најпре у Братач, а затим и у остала места. Занимљиво да и суседно место од Дворова у Семберији носи назив Батковић. Можда је само случајност, а то ће знати бољи познаваоци тог краја.

За Мајсторовиће се у литератури каже да су непознатог порекла.

https://www.poreklo.rs/2014/10/06/poreklo-prezimena-selo-dvorovi-bijeljina/

Тестирани је као старије презиме навео Кецман.

jedna ispravka koja nema veze sa ovim rezultatom konkretno: ne slave svi grahovci u hercegovini vartolomeja/trojicindan - to slave grahovci iz brataca, batkovica i biograda u nevesinju, kao i grahovci iz dabra koji su im srodni, a grahovci iz lukavca u nevesinju slave djurdjevdan, ali oni su skroz drugi geneticki rod, samo isto prezime zbog porekla iz grahovskog kraja
« Последња измена: Април 29, 2021, 05:22:23 поподне dko »

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #166 послато: Април 29, 2021, 11:12:59 поподне »
43. Стефановић, Аранђеловдан, Лађевци, Краљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280, а могуће и млађој грани YP343>YP340, за коју Невген даје највећу вероватноћу. Има потпуно поклапање на 23 маркера са Новаковићем из Горњих Мрка код Подгорице, који такође слави Аранђеловдан, а са Келовићем из Ђурашића код Пријепоља има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а у доступној литератури о Стефановићима је забележено само следеће:

Цитат
Стевановићи су се доселили из Лисе у Драгачеву пре 70 година, славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2014/07/28/poreklo-prezimena-selo-ladjevci-kraljevo/

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #167 послато: Април 29, 2021, 11:26:09 поподне »
48. Ковачевић, Никољдан, Дучаловићи, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Осим повишене DYS393=14 нема других вредности које значајније одударају од модалних, али и поред тога нема блиских поклапања у бази Српског ДНК пројекта.

Цитат
Kovačevići su po pričanju najstarijih članova te porodice (dopunjeno podacima od g. Ranka Kovačevića, ispitanog učitelja) poreklom iz „Presjeke sa granice“ (vele: blizu Hercegovine, ali će to biti Presjeka na granici Srbije u srezu moravičkom). Oni su se iz Presjeke najpre, još za vreme turske vlade, preselili u Katiće blizu Ivanjice. Posle pogibije zbega na Tatincu (selo u crnogorskom srezu, užičkom okrugu) Kovačevići se rasture na više strana. Jedan od njih, David (čukunded današnjih Kovačevića), dođe s porodicom u Dučaloviće, drugi otidu nekud oko Jagodine, treći u okolinu Valjeva (od njih su oni u Petnjici), a četvrti u Željeznik kod Beograda, gde se, vele, prezivaju Todorovići. – David je imao devet sinova (koji su učestvovali u prvom ustanku) i jednome od njih, Milosavu, stoji na nadgrobnom spomeniku da je umro 1818. godine. Kuga 1817. -18. pomorila je sve Kovačeviće osim dvojice Milosavljevih sinova, Bogosava i Dobrosava, koje skloni u jednu vodenicu u Ovčaru vladika Nićifor (on življaše tada u manastiru Sretenju). Od te dvojice namnožiše se današnji Kovačevići.

https://www.poreklo.rs/2012/06/28/poreklo-prezimena-selo-du%C4%8Dalovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #168 послато: Април 30, 2021, 09:58:07 пре подне »
7. Рикић, Мратиндан, Угљевик Село, Угљевик, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS458=17 и DYS448=19, као и још пар вредности маркера које одступају од модала, али не се могу назвати карактеристичним. На два маркера се разликује од Јелаче из Кијана код Грачаца, са којим дели обе поменуте карактеристичне вредности маркера. Врло је могуће да припадају истом генетичком роду, упркос томе што нису повезани предањем и славе различите славе.

Тестирани је навео да Рикићи према предању потичу из Херцеговине, одакле им се предак доселио због убиства Турчина.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #169 послато: Април 30, 2021, 10:17:30 пре подне »
34. Ценић, Аранђеловдан, Црковница, Лесковац, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385=15-17. Од хаплотипа Милосављевића из Велике Плане, који слави Ђурђиц, разликује се на три маркера.

Ценићи према предању тестираног потичу из Црне Горе. Не помињу се у Црковници 1977. године:
https://www.poreklo.rs/2017/04/01/poreklo-prezimena-selo-crkovnica-leskovac/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #170 послато: Април 30, 2021, 10:27:44 пре подне »
41. Поповић, Ђурђиц, Југовићи, Лозница, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Припада роду А из табеле Српског ДНК пројекта, чија је матица у околини Лознице. Од хаплотипа једног тестираног из Горње Бадање, чији резултат није јаван, разликује се само на једном маркеру. Скоро сви тестирани припадници овог рода славе Ђурђиц.

Тестирани је навео да су Поповићи староседеоци у Југовићима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #171 послато: Април 30, 2021, 02:56:02 поподне »
У среду је предата и четврта тура узорака (35 кандидата) у лабораторију. Следи списак њихових презимена, слава и места порекла:

1. Брчић, католик, Мали Иж, Задар
2. Тројић, Алимпијевдан, Горње Неродимље, Урошевац
3. Војиновић (Живковић), Аранђеловдан, Преконога, Сврљиг
4. Курбалија, Јовањдан, Стрмица, Книн
5. Радосављевић, Јовањдан, Стари Сланкамен, Инђија
6. Васић, Аранђеловдан, Горња Мравица, Прњавор
7. Биџић, Св. Ђорђе посни, Власотинце
8. Зељковић, Ђурђевдан, Доња Подгорја, Мркоњић Град
9. Ђуровић, Петковдан, Сретња, Даниловград
10. Бакић, Аранђеловдан, Љевоша, Пећ
11. Стаменковић, Аранђеловдан, Црнатово, Власотинце
12. Рујевић, муслиман, Дубница, Сјеница
13. Кипић, Лазаревдан, Вишњица, Милићи
14. Марковић, Јовањдан, Совљак, Уб
15. Јевтић, Никољдан, Бујачић, Ваљево
16. Крнетић, Томиндан, Бањани, Босанска Крупа
17. Тодоровић, Мратиндан, Велики Шиљеговац, Крушевац
18. Трифуновић, Јовањдан, Беоци, Рашка
19. Лазаревић, Врачевдан, Мириловац, Параћин
20. Кубичек, католик, Буковно, Млада Болеслав (Чешка)
21. Сировица, Јовањдан, Житнић, Дрниш
22. Сондермајер, Св. Спиридон, Чернивци (Украјина)
23. Поповић, Никољдан, Дољани, Подгорица
24. Добросављевић, Никољдан, Чокешина, Лозница
25. Рудаковић, Врачевдан, Сивчина, Ивањица
26. Бабић, Ђурђевдан, Сјеница
27. Пјевић, Петровдан, Биоска, Ужице
28. Петрушић, Ђурђевдан, Струг, Шавник
29. Кујунџић, Аранђеловдан, Превиш, Шавник
30. Остојић, Аранђеловдан, Придворица, Шавник
31. Милашиновић, Аранђеловдан, Превиш, Шавник
32. Јанковић, Никољдан, Грабовица, Шавник
33. Томић, Лучиндан, Белановица, Љиг
34. Зељковић, Ђурђевдан, Доња Подгорја, Мркоњић Град
35. Ђокић, Ђурђевдан, Врањани, Пожега
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #172 послато: Април 30, 2021, 06:28:17 поподне »
30. Ђорђевић, Никољдан, Бањица, Чачак

Припада хаплогрупи I2b-L415. Ђорђевић је први јавни припадник ове изузетно ретке гране I2 хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта, док са необјављених истраживања имамо једног тестираног припадника ове хаплогрупе на 17 маркера (САНУ), који потиче из околине Рибника у Босанској Крајини, и једног тестираног на 23 маркера ("Стари Влах и Стара Рашка") који је из нововарошког краја. У јавној бази FTDNA постоји укупно 7 потврђених или предвиђених припадника ове хаплогрупе, од којих су двојица пореклом из Италије, по један из Ирана, Шкотске и Немачке и двојица непознатог порекла. Због њене реткости и шароликог географског порекла до сада тестираних припадника, не може се са било каквог дозом сигурности рећи какви су у глобалу били миграцијски путеви њених носилаца током праисторијског и историјског периода. Тројица наведених припадника ове хаплогрупе у табели СДНКП су сврстани у један род ("род А"), с обзиром да славе исту славу а за барем двојицу (Ђорђевића и тестираног из околине Нове Вароши) се може установити и директна миграцијска веза, док тестирани из Босанске Крајине вероватно представља огранак који се у ранијем периоду иселио из Старог Влаха ка западу. Kарактеристичнe вредности српског огранка ове хаплогрупе су DYS393=11, DYS385=12-14, DYS456=12 и DYS643=14. Ђорђевић се на 23 упоредивих маркера од тестираног из нововарошког краја разликује на 3 (DYS390, DYS19 и DYS448) за по једну вредност, док се на 17 упоредивих маркера од тестираног из Босанске Крајине такође разликује на 3 (DYS389II, DYS458 и DYS437) за по једну вредност. Занимљиво је да вредности варирају код маркера који су код других хаплогрупа углавном стабилнији и имају спору или средњу стопу мутације, што би можда могла бити још једна од карактеристика овог ретког огранка I2 хаплогрупе.

Тестирани у упитнику није навео никакве податке о даљем пореклу. У књизи "Хроника Јежевице, Бањице, Липнице и Рајца" аутора Младена Стефановића је о пореклу Ђорђевића из Бањице наведено следеће:

"Ђорђевићи (5 кућа), Боровићи (2 куће), Нешковићи (7 кућа), Јелесијевићи (9 кућа), Видојевићи (2 куће), Симовићи (7 кућа) и вероватно Иконићи (6 кућа) су, по свој прилици, један род. Сви славе Никољдан. Дошли су у време Кочине крајине из Косатице код Пријепоља. Истог су порекла, кажу, и Николићи (1 кућа), мада славе Аранђеловдан.

Ђорђевићи приповедају да су стигли од Јавора, али не кажу кога, да су дошли у Острушат (на Ђорђевића косу), где су убили неког Турчина, па побегли у Баре изнад манастира Стјеника, одакле су се после другог српског устанка вратили. На претка Ђорђа упућује њихово презиме. После другог светског рата образовали су три домаћинства у Трнави (срез трнавски), два у Чачку и једно у Пожеги (ужичкој). Занимљива је појединост да се Ђорђевићи јављају, као досељеници, и касније – Панто Ђорђевић, досељен из Бјелуше код Ариља, погинуо је у „јаворском„ рату 1876. године, али његових потомака више нема у Бањици; није јасно шта се са њима догодило (имао је, иначе, потомака).
"

Занимљиво су и подаци о сродним Боровићима и Николићима, преко којих се дознаје вероватни ранији назив целог овог рода (групе породица):

"Боровићи су потомци Борисава Мунигузице, који се помиње у једном документу из 1845. године. Од његовог надимка Боро образовано им је презиме. (Ваља знати да Мунигуза има у Белој Реци, златиборској). После другог светског рата настанили су се и у Трнави (срез трнавски), Београду, Крушевцу и Чачку."

"Николићи су потомци Николе Мунигузице, који се, такође помиње 1845. године остављајући своје име као корен презимену својих потомака. После 1950. године настанили су се (по једно домаћинство) и у Чачку и у Америци."
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #173 послато: Април 30, 2021, 06:33:12 поподне »
52. Боснић, Јовањдан, Пашин Поток, Цетинград, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS549=13, која одступа од модалног хаплотипа гране E-L241. Иако су остале вредности маркера поприлично модалне, по хаплотипу се не уклапа ни у један до сада профилисани генетички род гране E-L241. На три маркера се разликује од хаплотипова Ивановића из Боке код Сечња, Живановића из Крњева код Велике Плане и Грубача из Биочића код Дрниша.

Тестирани је навео да Боснићи према предању потичу из Босанске Крајине, где су столовали у Јајцу, те да су су имали свој грб.

Боснићи су 1948. године били најбројније братство у Пашином Потоку:
https://www.poreklo.rs/2015/08/13/poreklo-prezimena-selo-pasin-potok-cetingrad/

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #174 послато: Април 30, 2021, 06:38:58 поподне »
52. Боснић, Јовањдан, Пашин Поток, Цетинград, E-V13>Z5018>S2979>L241

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS549=13, која одступа од модалног хаплотипа гране E-L241. Иако су остале вредности маркера поприлично модалне, по хаплотипу се не уклапа ни у један до сада профилисани генетички род гране E-L241. На три маркера се разликује од хаплотипова Ивановића из Боке код Сечња, Живановића из Крњева код Велике Плане и Грубача из Биочића код Дрниша.

Тестирани је навео да Боснићи према предању потичу из Босанске Крајине, где су столовали у Јајцу, те да су су имали свој грб.

Боснићи су 1948. године били најбројније братство у Пашином Потоку:
https://www.poreklo.rs/2015/08/13/poreklo-prezimena-selo-pasin-potok-cetingrad/

Боснић је по свему судећи повезан са Рапаићем из Крбавице код Коренице. Славе исту славу и разликују се на 4 маркера од упоредивих 23. Могуће је да овом роду припада и Ћулибрк из села Праштали код Санског Моста, али има више разлика и са Боснићем и са Рапаићем на 23 упоредива маркера.
« Последња измена: Април 30, 2021, 06:41:02 поподне Лука »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #175 послато: Април 30, 2021, 07:25:59 поподне »
57. Козомора, Јовањдан, Богдаше, Ливно

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Једина карактеристична вредност која код Козоморе одудара од модалног хаплотипа за N2 хаплогрупу је повишена DYS439=13, коју дели са неколико тестираних припадника ове хаплогрупе у табели Српског ДНК пројекта. Географски најближа поклапања има са Докићем из Јакира код Гламоча (такође слави Јовањдан) и недавно тестираним у оквиру ове акције Јовићем из Драгнић Подова код Шипова (који слави Никољдан), са обојицом има потпуно поклапање на упоредивих 23 маркера. Са Црнчевићем из Биочића код Дрниша (слава Јовањдан) као и са Бабићем из Мазина код Грачаца (исто слави Јовањдан), се разликује на једном маркеру, DYS570, који има бржу стопу мутације.

У раду Марија Петрића "Ливањско поље" се за Козомаре из Богдаша наводи да су старином са Козаре и да су се најпре населили у оближњој Врбици, а да су затим населили Богдаше и Бастасе. Тестирани је путем мејла послао прилично детаљне податке о свом пореклу, које овом приликом наводим:

"Ово презиме је присутно у оба облика (Козомора и Козомара). Извесно је да је реч о истом роду, питање је само које је изворно а које изведено.

Ближе порекло данашњих Козомора се везује за Босну, простор Ливањског и Гламочког поља. У оквиру рода се славе две крсне славе, Јовањдан и Ђурђевдан. Породице које потичу из Ливањског поља (матица Богдаше и Бастаси) славе Јовањдан док породице из Гламочког поља (матица Шумњаци) славе Ђурђевдан.  Боривоје Милојевић је у књизи "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље" објаснио порекло Козомора из Шумњака. У Шумњаке су доселили крајем 18. века, као Убавићи из Пецке, код Варцар Вакуфа (Мркоњић Град), са славом Ђурђевдан. У кућу им је "ушао један Козомора из Ливањског поља и дао им име".
Козоморе-Јовањштаци су се у Ливањско поље доселили у другој половини 18. века, прво у Врбицу а одатле у Богдаше и Бастасе. Породично предање каже да се, из околине Сиња, у Врбицу доселио Дује (Душан) Козомора са шесторицом синова. Имао је доста стоке па га је бег, због повољнијих услова преселио у Богдаше. Један син је отишао у Бастасе а један, преко Сухаче-Застиња и Подглавице, у Старо Село (Гламочко поље). У Ливањском пољу, током 19. века,  долази до популационе експанзије рода Козомора.

У  Млетачком земљишнику из 1710. године, у "Попису душа и животиња у селу Цивљане" у бандерији Вучена Вуковљанина је наведен Вид Козомора (пок. Радована), са тринаест чланова породице. И у литератури о пореклу презимена се наводи досељавање Козомора из Цетинске крајине. Помиње се да су старином "од Козаре" (Марио Петрић). С обзиром да се порекло харамбаше Вуковљанина (касније презиме Билић) везује за Вуковско и Купрешко поље, логичније је тражити порекло Козомора на том простору.

Владислав Скарић, због аналогије са географским топонимима, помиње Стари Влах као могуће исходиште (врхови на Јадовнику и Златару). Ја додајем и планину Козомор код Косјерића и брдо Козомор у општини Даниловград. У Дефтеру Смедеревског санџака, из 1476. године  се помиње мезра Козомар, у нахији Некудим.

У Опширном попису Босанског санџака из 1604. године се у селу Чућковица, нахија Барче (Нова Варош), помиње "баштина Козоморе у поседу становника села" (презиме или лично име ?).  Овде да додам да је у село Рајац (околина Чачка)  1809. године доселила породица Козомор(а) са Старог Влаха. Славили су Свете Враче и 1850. променили презиме у Мајсторовић.

Најстарији помен презимена сам нашао у Записима которских нотара, које је обрадио и објавио Антун Мајер у књизи "Которски споменици". Ту се помиње име "которског привредника Груба Козоморе", који је 1366. и 1337. године узимао позајмице од италијанских кредитора.
"
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #176 послато: Април 30, 2021, 07:43:43 поподне »
У среду је предата и четврта тура узорака (35 кандидата) у лабораторију. Следи списак њихових презимена, слава и места порекла:

Видим да има два Зељковића са истим подацима. Јел то тако треба или се омакло?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #177 послато: Април 30, 2021, 07:50:37 поподне »
Видим да има два Зељковића са истим подацима. Јел то тако треба или се омакло?

Не, у питању су двојица различитих људи али са истим пореклом.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #178 послато: Април 30, 2021, 08:15:31 поподне »
Не, у питању су двојица различитих људи али са истим пореклом.

Ок хвала.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2021
« Одговор #179 послато: Април 30, 2021, 08:47:59 поподне »
58. Петровић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац, E-V13>Z1057
59. Стојковић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац, E-V13>Z1057
60. Живановић, Ђурђиц, Ковачевац, Младеновац, E-V13>Z1057

Тројица тестираних из Ковачевца имају готово истоветан хаплотип за који су карактеристичне вредности маркера DYS481=21 и DYS643=11. Једина разлика међу хаплотиповима тестираних је на маркеру DYS549 на коме Стојковић има вредност 12, а Петровић и Живановић имају вредност 13.
У табели Српског ДНК пројекта су груписани у нови род Р. Немају ближих поклапања међу тестиранима на пројекту.

Петровићи потичу од Стојковића, а сва три братства потичу од Маринковића и имају предање да потичу са Косова.

Боривоје Дробњаковић је у свом раду о Јасеници забележио следеће:
Маринковићи (Живановићи, Јевђенијевићи и Крстићи), славе Ђурђиц. Прадед је дошао из Кусатка, где су им род Кнежевићи и Карићи.