Аутор Тема: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845  (Прочитано 8540 пута)

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #20 послато: Април 23, 2021, 08:34:54 поподне »
Па зар да се теби овако нешто омакне  :) ?

Ма мало за промјену, да ме раја конта. Не мош ни троловат толко година  ;D
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #21 послато: Април 23, 2021, 09:14:09 поподне »
Јест. У току је прављење аккаунта на YFull. Успут стигли су Dante резултати и Сантрача. Има истих 8 мутација из реда мојих 15 личних мутација као и Вученовић. Мени остаје још 7 личних. Ако правилно размишљам, то би значило, да је заједнички предак мене, Вученовића и Сантрача живио прије 350 год. Исправи ме ако погрешно рачунам!

Баш ми је драго што се коначно знају и резултати за Сантраче.  :) Једна од мојих прабаба је од Сантрача, тако да смо сунце рођаци по бабине линије.

Што се новела тиче, не знам које узимаш у обзир, требао би узимати само оне именоване поузданог квалитета и ту рачунати 90 година по новелу (ако говоримо о Данте лабс). Ако имаш контролу налога Сантрача и Вученовића не би било згорег да их учланиш у српску групу на YFull па тамо могу видјети какво је стање.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #22 послато: Април 26, 2021, 02:09:26 поподне »
Може ли ми један познавалац дати наук о том гдје се по Србији и Црној Гори слави пантелиндан или ме посавјетовати, гдје могу то могу истражити? Такође гдје се све налазе старе богомоље посвећене св. Пантелејмону.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #23 послато: Април 26, 2021, 03:09:05 поподне »
Може ли ми један познавалац дати наук о том гдје се по Србији и Црној Гори слави пантелиндан или ме посавјетовати, гдје могу то могу истражити? Такође гдје се све налазе старе богомоље посвећене св. Пантелејмону.

https://www.eparhija.me/manastir/manastir_samograd

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #24 послато: Април 28, 2021, 02:19:12 поподне »

О презимену Крејић у Крајини и Босни

Крстна слава је пантелиндан, матица им је Трамошња и Марићка. Тестирани из Србца слави пантелиндан и потврђен је I-A1328.
Постоје још једни Крејићи у Кнежеву али славе стевањдан, има их около 100 у селу. Један од њих ми је приповједио, да има Крејића муслимана у Травнику и да је њему један од њих приповједио, да им је чукундјед био православац са славом Св. Стефан. Поријекло Крејића стеванданаца није потврђено.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #25 послато: Април 29, 2021, 05:31:30 поподне »
Поријекло потрвђенога I-A1328, Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић.

У Рађеновићу стоји овако:

Цитат
Кнежевића има 108 кућа, а са изведеним презименима Ковачевић, Болтић, Аћић има 24 куће. Кнежевићи с Малога Цвијетнића су потекли најприје од Крушева. Заваде се тамо с Турцима и побјегну у Отон, а отуда населе Мали Цвјетнић. Дошло их свега седмеро чељади и приведу још једнога сусједа Грбића. Лука Кнежевић којему је 1940. Године већ 85 година, прича да је онај који се доселио био шукундјед његова дједа, дакле он је ту 7 покољење. Био тада Цвјетнић пуст, трава пуна цвијета.
Кнежевићи на Великом Цвјетнићу су од другога огранка. Ту пришли с Отона у Далмацији најприје у Купирово, а отуда у В. Цвјетнић пређу два брата ковач Никола и Дмитар. Од њих су Ковачевићи и Аћићи. Од Кнежевића су и Болтићи.

Рађеновић не наводи њихову славу, али је наводи у даљњем тексту, стр. 112.

Цитат
Кнежевићи (1к) у Шиповљанима, Никољдан, доселили из Отона у Далмацији послије окупације.

Молим некога ко има увид у табелу, да ми појасни, је ли по маркерима овај огранак који слави Никољдан с Отона ближи крајишким пантелијевштацима или аранђеловштацима (Родићима).

 
« Последња измена: Април 29, 2021, 05:33:37 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #26 послато: Април 30, 2021, 02:51:12 поподне »
Поријекло потрвђенога I-A1328, Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић.

Сунце, нисам схватио, где/ко је потврдио да је Кнежевић А1328? Је л' рађен неки СНП тест?

Молим некога ко има увид у табелу, да ми појасни, је ли по маркерима овај огранак који слави Никољдан с Отона ближи крајишким пантелијевштацима или аранђеловштацима (Родићима).

Гледајући СТР маркере, нема сумње да је Кнежевић ближи Родићима, и са њима је и сврстан у исти род у нашој табели.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #27 послато: Април 30, 2021, 03:21:39 поподне »
Сунце, нисам схватио, где/ко је потврдио да је Кнежевић А1328? Је л' рађен неки СНП тест?

Гледајући СТР маркере, нема сумње да је Кнежевић ближи Родићима, и са њима је и сврстан у исти род у нашој табели.

Извини, с "потврђен" мислих заправо "стр вриједности указују, да је Кнежевић спада у I-A1238 и ниже Y177643". Читајући Рађеновића хтјех разјаснити слику о двијема гранама Кнежевића са славом Никољдан у Цвјетнићу. Они из Малога Цвјетнића су R-BY149000, а један представник из Великога Цвјетнића је дакле у истом роду с аранђеловштацима Родићима. Притча каже да су обје гране доселили у Цвјетнић с Отона код Книна само у различито вријеме. У Отону има два засеока с називаом Кнежевићи, један у Пољу, а други на Брду.
Нешто ми је наговјешћавало, да су једни Кнежевићи, они са Брда, генетски потекли од отонских аранђеловштака Вујновића, којих на отону има двије лозе, једни никољштаци, а једни аранђеловштаци. Хвала за податак, да су ови Кнежевићи близки Родићима; то онда мало појашњава ствар.
« Последња измена: Април 30, 2021, 03:25:05 поподне сɣнце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 125
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #28 послато: Април 30, 2021, 04:10:43 поподне »
Извини, с "потврђен" мислих заправо "стр вриједности указују, да је Кнежевић спада у I-A1238 и ниже Y177643". Читајући Рађеновића хтјех разјаснити слику о двијема гранама Кнежевића са славом Никољдан у Цвјетнићу. Они из Малога Цвјетнића су R-BY149000, а један представник из Великога Цвјетнића је дакле у истом роду с аранђеловштацима Родићима. Притча каже да су обје гране доселили у Цвјетнић с Отона код Книна само у различито вријеме. У Отону има два засеока с називаом Кнежевићи, један у Пољу, а други на Брду.
Нешто ми је наговјешћавало, да су једни Кнежевићи, они са Брда, генетски потекли од отонских аранђеловштака Вујновића, којих на отону има двије лозе, једни никољштаци, а једни аранђеловштаци. Хвала за податак, да су ови Кнежевићи близки Родићима; то онда мало појашњава ствар.
Један додатак са моје стране. Моји Кнежевићи су од  Малог Цвјетнића, засеок Гај-Гајани и ја сам потврђен са Данте лабс тестом као BY149000>FT371439. Од мог прадеде Дмитра жена је била од Кнежевића из Великог Цвјетнића. Увек сам се питао како је то могуће, јер сам мислио да је немогуће да нисмо сродни. Доказ да су наши стари знали више.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #29 послато: Мај 05, 2021, 12:19:19 поподне »
Учиних малу рачуницу старости крајишкога рода пантелијевштака. Она изгледа овако:

Ја, Вученовић и Сантрач имамо по 15 мутација од равништа (нивоа) Y177643.
TMRCA Y177643 је 1300 година.
1300 = 15 мутација
=> 1 мутација = 86,6 година

Ја, Вученовић и Сантрач од оних 15 имамо по 8 заједничких међу нама и оне представљају нашега заједничкога предка осниватеља.
Ако је 1 мутације = 86,6 година, онда је 8 мутација = 693 године.
1300 - 693 = 607

Садашње љето 2020 - 607 = 1413.

Будући да се сви крајишници пантелијевштаци не находе нигдје осим на простору босанске Крајине, матица Трамошња и Кмећани (Гомионица), може се рећи, да на том простору обитавају с љета 1400-ога, недуго послије одигравања Косовске битке. За упоредбу 1394. и 1397. године Турци су продирали у Босну и вршена су кретања становништва из Босне према Далмацији.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #30 послато: Мај 05, 2021, 12:46:50 поподне »
Учиних малу рачуницу старости крајишкога рода пантелијевштака. Она изгледа овако:

Ја, Вученовић и Сантрач имамо по 15 мутација од равништа (нивоа) Y177643.
TMRCA Y177643 је 1300 година.
1300 = 15 мутација
=> 1 мутација = 86,6 година

Ја, Вученовић и Сантрач од оних 15 имамо по 8 заједничких међу нама и оне представљају нашега заједничкога предка осниватеља.
Ако је 1 мутације = 86,6 година, онда је 8 мутација = 693 године.
1300 - 693 = 607

Садашње љето 2020 - 607 = 1413.

Будући да се сви крајишници пантелијевштаци не находе нигдје осим на простору босанске Крајине, матица Трамошња и Кмећани (Гомионица), може се рећи, да на том простору обитавају с љета 1400-ога, недуго послије одигравања Косовске битке. За упоредбу 1394. и 1397. године Турци су продирали у Босну и вршена су кретања становништва из Босне према Далмацији.

Сунце, цијеним твој труд да израчунаш тачну годину старости рода, али проста логика говори да је свака таква "прецизна" рачуница лишена смисла. Постоје само оквирне рачунице које варијарају горе доле и по стотине година. Узети тај прорачун као прецизан и онда на основу њега градити причу, не чини ми се претјерано смисленим.

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #31 послато: Мај 05, 2021, 01:02:01 поподне »
Будући да се сви крајишници пантелијевштаци не находе нигдје осим на простору босанске Крајине, матица Трамошња и Кмећани (Гомионица), може се рећи, да на том простору обитавају с љета 1400-ога, недуго послије одигравања Косовске битке. За упоредбу 1394. и 1397. године Турци су продирали у Босну и вршена су кретања становништва из Босне према Далмацији.

Може ли извор за овај податак да су Турци продирали у Босну 1394. и 1397. и да су ти продори проузроковали покретање становништва из Босне ка Далмацији. На које конкретно дијелове Босне мислиш да су били захваћени овом миграцијом?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #32 послато: Мај 05, 2021, 03:05:50 поподне »
Сунце, цијеним твој труд да израчунаш тачну годину старости рода, али проста логика говори да је свака таква "прецизна" рачуница лишена смисла. Постоје само оквирне рачунице које варијарају горе доле и по стотине година. Узети тај прорачун као прецизан и онда на основу њега градити причу, не чини ми се претјерано смисленим.

Да, драјверу, тачно је да је прецизна рачуница немогућа и хвала ти за упозорење. Ваљда је јасно да она представља средњу вриједност граничних вриједности како и све рачунице на Yfull. Заправо видјећемо ускоро који тмрца ће они израчунати.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #33 послато: Мај 05, 2021, 03:06:23 поподне »
Ово је списак банијских породица које славе Пантелијевдан:
- Боројевић, село Љубина, општина Двор (матична крсна слава је Јовањдан, док је Пантелијевдан преузет од Рудића или Тадића)
- Корасић, село Петрињци, општина Сисак
- Лапчевић, село Бишћаново, општина Глина
- Лапчевић, село Подгорје, општина Вргинмост
- Милић, село Блатуша, општина Вргинмост
- Обрадовић, село Доња Чемерница, општина Вргинмост
- Перошевић, село Шаш, општина Сисак
- Радановић, село Маличка, општина Вргинмост
- Рудић, село Горњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Доњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Љубина, општина Двор
- Славић, село Мало Крчево, општина Костајница
- Сужњевић, село Бански Грабовац, општина Петриња
- Сужњевић, село Доње Селиште, општина Глина
- Тадић, село Котарани, општина Двор
- Тадић, село Љубина, општина Двор
- Тадић, село Сочаница, општина Двор
- Чича, село Блатуша, општина Вргинмост
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #34 послато: Мај 05, 2021, 03:09:28 поподне »
Може ли извор за овај податак да су Турци продирали у Босну 1394. и 1397. и да су ти продори проузроковали покретање становништва из Босне ка Далмацији. На које конкретно дијелове Босне мислиш да су били захваћени овом миграцијом?

Ево одакле ми подарак, а одакле творцу странице, нисам копао.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #35 послато: Мај 05, 2021, 03:55:15 поподне »
Ево одакле ми подарак, а одакле творцу странице, нисам копао.
https://sr.m.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8_%D1%83_%D0%94%D0%B0%D0%BB%D0%BC%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8

Не кажем да сваки навод из википедије треба одбацити, али би било добро да се бар провјери. Овај податак је преузет из Милашеве Православне Далмације, која се методолошки не може сматрати историјским научним радом. Сам навод о турском упаду у Босну 1394. године  и тобожњим миграцијама српског живља из Босне у Далмацију, Милаш је преузео из рада задарског надбискупа Pietro Alessandro Doimo Maupas који је те податке навео у својој књизи Prospetto cronologico della storia della Dalmazia con riguardo alle provincie slave contermini написаној 1898. године . (толико о поузданости извора).

Ниакаве турске провале у Босну 1394. године није било (забиљежио би их бар неки извор), јер је тад још увијек између Турака стајала област Бранковића, а Турци су се те 1394. године бавили Грчком и Цариградом. Никавих спомена у историјским изворима о некој миграцији становништва из Босне у Далмацију нема у том периоду. Миграција јесте било,  још раније почетком 14. вијека и то  Срба у влашком статусу из Хума према Далмацији, али то нема никакве везе са упадима Турака,а нити са облашћу о којој говориш , око ријеке Сане у Босанској крајини.

Уколико те интересују миграције пантелијевштака мислим да би као доњу временску границу требао посматрати 1499. годину, када је под Турке пала тврђава Каменград. То је отворило простор масовнијим српским насељавањима у тој области.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #36 послато: Мај 05, 2021, 04:15:16 поподне »
Ово је списак банијских породица које славе Пантелијевдан:
- Боројевић, село Љубина, општина Двор (матична крсна слава је Јовањдан, док је Пантелијевдан преузет од Рудића или Тадића)
- Корасић, село Петрињци, општина Сисак
- Лапчевић, село Бишћаново, општина Глина
- Лапчевић, село Подгорје, општина Вргинмост
- Милић, село Блатуша, општина Вргинмост
- Обрадовић, село Доња Чемерница, општина Вргинмост
- Перошевић, село Шаш, општина Сисак
- Радановић, село Маличка, општина Вргинмост
- Рудић, село Горњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Доњи Класнић, општина Глина
- Рудић, село Љубина, општина Двор
- Славић, село Мало Крчево, општина Костајница
- Сужњевић, село Бански Грабовац, општина Петриња
- Сужњевић, село Доње Селиште, општина Глина
- Тадић, село Котарани, општина Двор
- Тадић, село Љубина, општина Двор
- Тадић, село Сочаница, општина Двор
- Чича, село Блатуша, општина Вргинмост

За ове податке и понуђену помоћ изражавам захвалност Петру Демићу.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #37 послато: Мај 05, 2021, 05:08:39 поподне »
Не кажем да сваки навод из википедије треба одбацити, али би било добро да се бар провјери. Овај податак је преузет из Милашеве Православне Далмације, која се методолошки не може сматрати историјским научним радом. Сам навод о турском упаду у Босну 1394. године  и тобожњим миграцијама српског живља из Босне у Далмацију, Милаш је преузео из рада задарског надбискупа Pietro Alessandro Doimo Maupas који је те податке навео у својој књизи Prospetto cronologico della storia della Dalmazia con riguardo alle provincie slave contermini написаној 1898. године . (толико о поузданости извора).

Ниакаве турске провале у Босну 1394. године није било (забиљежио би их бар неки извор), јер је тад још увијек између Турака стајала област Бранковића, а Турци су се те 1394. године бавили Грчком и Цариградом. Никавих спомена у историјским изворима о некој миграцији становништва из Босне у Далмацију нема у том периоду. Миграција јесте било,  још раније почетком 14. вијека и то  Срба у влашком статусу из Хума према Далмацији, али то нема никакве везе са упадима Турака,а нити са облашћу о којој говориш , око ријеке Сане у Босанској крајини.

Уколико те интересују миграције пантелијевштака мислим да би као доњу временску границу требао посматрати 1499. годину, када је под Турке пала тврђава Каменград. То је отворило простор масовнијим српским насељавањима у тој области.

Управу си, драјвере, да се треба провјерити, али ако референца није понуђена ни провјерити не могу. Гледај, знамо ми, да је била гомила сеоба "од Босне" ( а што крајишки народ сматра Босном "преко које горе", написао је Рађеновић ) у Лику, па из Лике опет у Босну итд. и дио тих сеоба могу бити Родићи, који се находе и по Лици и по босанској Крајини, али пантелијевштаци су појам само у бос. Крајини од Оштре Луке и Петровца до Сиска и нема за сада по Босни ничега сличнога, а први далеки сродници су им по источној Рашкој.  Стога ако су и доспјели у Дољње Крајеве онда када су ти источни крајеви били под угрозом. А почекајмо, да видимо, што ће рећи Yfull за старост нашега родоначелника.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #38 послато: Мај 05, 2021, 07:20:27 поподне »
Моја нека претпоставка за овај род је да је почетком 16. вијека насељен на подручју са десне обале ријеке Сане око данашњег манастира Гомионице, а у склопу турске колонизације тих простора, као припрема за освајање Јајачке бановине. Само рано постојање манастира у том подручју говори и да је српско насеље ту већ у 16. вијеку било прилично јако. Турци су увијек насељавали Србе наспрам угарских упоришта, слична је ситуација била и са линијом одбране Сребреничке бановине у сјевероисточној Босни са линијом влашких кнежина од Дрине до Босне. Освајањем од Угара Јајачке бановине 1528. године, и Србима који су били бројни на њеним јужним границама отворен је пут насељавања ка сјеверу до Козаре и Саве. Очигледно је тај правац ширења био доминатан и за овај род Пантелијевштака. Већ турски попис из 1604. године показује густо насељена српска насеља на том подручју. Међу пописаним појединцима у том попису свакако има и припадника овог рода.

Што се Сантрача тиче, они су се из санске матице могли помјерити према Бјелајском пољу након депопулације овог простора 1692. године (претходно становништво је отишло у сјеверну Далмацију). Да су Сантрачи ту становништво након 1692. године, показује и податак да рода Пантелијевштака нема ни у Лици ни у Далмацији. Сарајевски Сантрачи без обзира на причу да су поријеклом "од Колашина", што може бити и неко далеко сачувано сјећање цијелог рода Пантелијевштака могли би бити такође насељеници из Крајине, јер је та западна струје прилично заступљена у сарајевској околини, поред оне херцеговачке.

Присутност генетичких Пантелијевштака на подручју Баније још у 18. вијеку, показује да је овај род био дио српских сеоба са подручја Посања и Поткозарја ка Банији крајем 17. и у првој половини 18. вијека. То исто иде у прилог њиховом присуству на подручју Сане и Козаре у периоду 17. вијека.

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1673
  • I-A1328
Одг: Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845
« Одговор #39 послато: Мај 05, 2021, 10:31:37 поподне »
Већ турски попис из 1604. године показује густо насељена српска насеља на том подручју. Међу пописаним појединцима у том попису свакако има и припадника овог рода.

Уреду. Волио бих то истражити. Можеш ли ме упутити, гдје могу наћи тај попис. Хвала ти за труд и помоћ.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?