Крајишки пантелијевштаци I2-Y3120>S17250>Y4882>A1328>Y177643>Y188845

[сɣнце]

Ја имам узорке двојице пантелијевштака из мога роднога краја које ћу тестирати на својих шест приватних мутација код yseq, а има још један који је најавио да би био рад.

[сɣнце]

Малетић, Градина (Омарска), пантелиндан Y188845 G+
Дарда, Омарска, пантелиндан Y188845 G+

Оба потврђени преко yseq

[сɣнце]

Обрадовићи са славом пантелијиндан са Златибора могли би бити од Обрадовића из Вргинмоста у Банији. Оно мало маркера које имају тестирани Обрадовићи са Златибора највише су налик на маркере Водогаза из Лике. За сада је то само размишљање и треба се провјерити.

[сɣнце]

Трамошљика ( пантелијиндан ) - Y188845+ ( Y188841 -)
Доселили се прије 19. вијека у Славићку ( запад Бање Луке ) из околине Трамошње.
Тест је WGS преко Dantelabs
Кани се да слање резултата Yfull

[сɣнце]

Yfull је снизио TMRCA за Y188845 с 850 на 700 година;
За грану Y188841 процијењено је 500 година.

[сɣнце]

Обнова сазнања:

У Шематизму пише да слављеници пантилиндана у Козици ове породице: Креић, Мршић, Пантелић, Марјановић, Стојановић, Топић, Симеуновић, Југовић, Човић.

Дознах да су у Козици слављеници пантелијиндана само Крејићи, Марјановићи и један дио Пантелића. Други Пантелићи у мјесту славе Јовањдан. Човића више нема у Козици него само остао топоним Човићи, но могуће је да их је остало у Томини.

Стојановићи, Симеуновићи, Топићи и Југовићи су из сусједнога мјеста које се зове Хазићи.

Југовића који су одатле сада има у Војводини, у Новом Саду.
Топића има у Вилусима и на сјеверу их знам по Марићкој и Бусновима.

[сɣнце]

Малетић, Градина (Омарска), пантелиндан Y188845 G+
Дарда, Омарска, пантелиндан Y188845 G+

Оба потврђени преко yseq

Пантелијевштаци Малетић и Дарда оба Y188841 C- (Yseq)

На равни Y188841+ остају за сада Југовићи, Трамошљике и Бувачи.  Бувачи су усвојили данашње презиме а с Трамошљикама дијеле TMRCA рођена пређе около 275  г.

По предању које је казао један од најстаријих Југовића из Хазића - Пантелићи, Стојановићи и Симеунивићи из тих мјеста су исто огранци Југовића од три брата.  Видјети ћемо што ће показати даља истраживања.

[сɣнце]

Урађен WGS рода Грачанин [аранђеловдан] из Вогошће. На Yfull [id:YF123532] положени су у раван I-Y188845* заједно с Вученовићем од крајишких пантелијевштака. Грачанин има 5 новела. Рођење задњега заједничкога предка Yfull оцјенио је на годину 1175. када је рођен и Растко Немањић. Растко се је замонашио 1190 године у атонском манастиру Св. Пантелејмон и одприлике у то вријеме живио је и родоначелник свих слављеника св. Пантелејмона са простора Сане и Уне. Ово временско поклапање и риједкост те славе међу Србима наводи на мисао, да је Растков боравак у манастиру допринио сазнању о св. Пантелејмону и утицао на избор крстне славе рода пантелијевштака.

Грачани су треће по бројности братство у Вогошћи. По предању бијаху три брата Остоја, Перо и Матија. Прва два се почеком 19. вијека населе на брдо у Вогошћи зовом Градац, одакле их и прозваше Грачанима, а трећи се насели у сусједном мјесту Хотоњ и презиме им је Ђукић. Бијаше и четврти брат који се населио у селу Потуровићи али он немаше потомства. Предање каже и да су могућа ранија презимена била Радовић или Аксентијевић.

[drajver]

Урађен WGS рода Грачанин [аранђеловдан] из Вогошће. На Yfull [id:YF123532] положени су у раван I-Y188845* заједно с Вученовићем од крајишких пантелијевштака. Грачанин има 5 новела. Рођење задњега заједничкога предка Yfull оцјенио је на годину 1175. када је рођен и Растко Немањић. Растко се је замонашио 1190 године у атонском манастиру Св. Пантелејмон и одприлике у то вријеме живио је и родоначелник свих слављеника св. Пантелејмона са простора Сане и Уне. Ово временско поклапање и риједкост те славе међу Србима наводи на мисао, да је Растков боравак у манастиру допринио сазнању о св. Пантелејмону и утицао на избор крстне славе рода пантелијевштака.

Грачани су треће по бројности братство у Вогошћи. По предању бијаху три брата Остоја, Перо и Матија. Прва два се почеком 19. вијека населе на брдо у Вогошћи зовом Градац, одакле их и прозваше Грачанима, а трећи се насели у сусједном мјесту Хотоњ и презиме им је Ђукић. Бијаше и четврти брат који се населио у селу Потуровићи али он немаше потомства. Предање каже и да су могућа ранија презимена била Радовић или Аксентијевић.

Које је предање ових Грачанина? Имају ли неке везе са Сантрачима? У етнографској литератури се наводи да су Сантрачи пантелијевштаци били старије становништво на подручју села Кремеш изнад Вогошће.

[Ивица Јовановић]

Ако најстарије порекло могу позиционирати негде у оквиру државе Стефана Немање, онда можда. Али ако су били ван те територије, онда је тешко замислити како би дошли до информације о томе да се трећи син Стефана Немање замонашио. И ако би дошли до те информације, вероватно не би имала такву пресудну важност да би Св. Пантелејмон био изабран за њихову крсну славу. Грана I-Y188845 је прилично хомогена што се тиче територијалног распореда, за разлику од гране I-Y220413, на пример. У теорији, заиста, може се сматрати да су они део старије популације на том простору, пре сеоба са југа на север. Међутим, ако се испостави да постоји нека веза (слава са информацијом у ком се манастиру Растко замонашио), то може бити потенцијално врло значајна информација. Јер зашто би ако немају бар какву такву везу са двором. Овде сведочимо, вероватно, још једном роду који ће почети да се сматра рођацима Немањићима  шалим се (не шалим се).

[сɣнце]

Које је предање ових Грачанина? Имају ли неке везе са Сантрачима? У етнографској литератури се наводи да су Сантрачи пантелијевштаци били старије становништво на подручју села Кремеш изнад Вогошће.

Сантрачи дијеле једну новелу с Вученовићем. Грачани не дијеле. Ово ћу провјерити још једном када побесједим са Сантрачем.
(Нажалост Сантрач не жели стављати резултат на yfull.)

У етнографској литератури и Сантраче и Хотоњске Ђокиће ( не Ђукиће како горе написах) држе бити из Колашина ( Миленко. С. Филиповић, непровјерено), али то се је све показало нетачно. Ђокиће помиње и Цвијић у књизи петој обширније у опису села Двор.

Изгледа да су Сантрачи и Грачани нашли се у том крају независно једни од других.

[drajver]

Сантрачи дијеле једну новелу с Вученовићем. Грачани не дијеле. Ово ћу провјерити још једном када побесједим са Сантрачем.
(Нажалост Сантрач не жели стављати резултат на yfull.)

У етнографској литератури и Сантраче и Хотоњске Ђокиће ( не Ђукиће како горе написах) држе бити из Колашина ( Миленко. С. Филиповић, непровјерено), али то се је све показало нетачно. Ђокиће помиње и Цвијић у књизи петој обширније у опису села Двор.

Изгледа да су Сантрачи и Грачани нашли се у том крају независно једни од других.

Свакако да су сарајевски Сантрачи Пантелијевштаци поријеклом из Крајине, али јесте интересантно ово преплитање са Ђокићима-Грачанима и по мјестима боравка, а и по везивању за Колашин. Са друге стране Грачани једини у грани I-Y188845 не славе Пантелиндан, па се поставља питање да ли је најстарија слава цијеле ове групе I-Y188845 заправо Аранђеловдан.

У сваком случају, треба провјерити има ли у околини Колашина неких Ђокића који славе Аранђеловдан.