Хераковићи из Његуша E-V13

[ДушанВучко]

 Увијек могу са било које стране..  А сјећам се Роваца у причи.. Значи није "прави"..

Није, "динарик север" је, али је са поносом изјављивао да је пореклом Ровчанин у неком интервјуу 

[barbarylion]

Ја само чекам ко је следећа Зорова "мета"  (мада се огрешио о Шешеља, пошто он није Никшић генетски, он је саплемењен, пошто је динарик север    )

Što Hrvata tiče njih nema ni tamo gde bi moralo da ih bude.
Ovo oko vlaha i albanaca je interesantno...Problematika Albanaca je to što se o njima jako malo zna( mnogo manje nego o okolnim narodima), i onda im se često pripisuje i puno više od onoga što stvarno jeste.
Ako uzmemo u obzir rasprostranjenost PH908 i rqznovrsnost iste potpuno je jasno da se radi o Srbima, barem od 9 veka, a za neke podgrane se može reći i mnogo ranije.
Što se tiče Hrvata, sasvim je jasno da su dalmatinska zagora,hercegovina,juzna dalmacija naseljene Srbima ( bunjevcima,servijanima,rascianima itd,kako rimokatolicima tako u većoj meri i pravoslavnima), takođe to se jako dobro vidi i kroz prvenstveno PH908, potpuno je jasno da pravi Hrvati( prvobitni Hrvati na balkani) nisu bili PH908 niti su imali PH908 medju njima.
Toponimi i prezimena su mogli nastati na mnogo nacina.

[ДушанВучко]

Što Hrvata tiče njih nema ni tamo gde bi moralo da ih bude.
Ovo oko vlaha i albanaca je interesantno...Problematika Albanaca je to što se o njima jako malo zna( mnogo manje nego o okolnim narodima), i onda im se često pripisuje i puno više od onoga što stvarno jeste.
Ako uzmemo u obzir rasprostranjenost PH908 i rqznovrsnost iste potpuno je jasno da se radi o Srbima, barem od 9 veka, a za neke podgrane se može reći i mnogo ranije.
Što se tiče Hrvata, sasvim je jasno da su dalmatinska zagora,hercegovina,juzna dalmacija naseljene Srbima ( bunjevcima,servijanima,rascianima itd,kako rimokatolicima tako u većoj meri i pravoslavnima), takođe to se jako dobro vidi i kroz prvenstveno PH908, potpuno je jasno da pravi Hrvati( prvobitni Hrvati na balkani) nisu bili PH908 niti su imali PH908 medju njima.
Toponimi i prezimena su mogli nastati na mnogo nacina.

Ја то лаички тако видим, да је у том периоду, конкретно напр. дубровачком подручју, било и Срба и Влаха и арбанашких сточара, и да су се имена мешала. Није се то тада гледало као данас, да се нека заједница држи чисто својих патронима, улазиле су у разне заједнице туђи патроними (нешто као и у бившој СФРЈ где међу Србима има и Дражена напр. итд) . Тако да не бих на основу имена изводио закључке везане за тај период, напр. 12, 13. век, него би то морало и генетиком да се потврди. Сама имена могу да наведу на погрешан правац

[ДушанВучко]

Ја то лаички тако видим, да је у том периоду, конкретно напр. дубровачком подручју, било и Срба и Влаха и арбанашких сточара, и да су се имена мешала. Није се то тада гледало као данас, да се нека заједница држи чисто својих патронима, улазиле су у разне заједнице туђи патроними (нешто као и у бившој СФРЈ где међу Србима има и Дражена напр. итд) . Тако да не бих на основу имена изводио закључке везане за тај период, напр. 12, 13. век, него би то морало и генетиком да се потврди. Сама имена могу да наведу на погрешан правац

Хоћу да кажем да је Зор поменуо неки хрватски патроним у контексту Никшића, али то је извучено из контекста, јер би по систему извлачења из контекста, пре требало да будемо Румуни , или "прави" Власи (пошто би Радул и Дракул Никшић појели тог "Хрвата" за доручак  , тј. 2:1 )

[barbarylion]

Ја то лаички тако видим, да је у том периоду, конкретно напр. дубровачком подручју, било и Срба и Влаха и арбанашких сточара, и да су се имена мешала. Није се то тада гледало као данас, да се нека заједница држи чисто својих патронима, улазиле су у разне заједнице туђи патроними (нешто као и у бившој СФРЈ где међу Србима има и Дражена напр. итд) . Тако да не бих на основу имена изводио закључке везане за тај период, напр. 12, 13. век, него би то морало и генетиком да се потврди. Сама имена могу да наведу на погрешан правац

Slažem se, tim principom i razna imena kod Srba koja bi danas  odudarala, a tada su bila  normalna. U istoj ako ne i većoj meri kod Albanaca imamo imena i prezimena tipična za Srbe.

[barbarylion]

Хоћу да кажем да је Зор поменуо неки хрватски патроним у контексту Никшића, али то је извучено из контекста, јер би по систему извлачења из контекста, пре требало да будемо Румуни , или "прави" Власи (пошто би Радул и Дракул Никшић појели тог "Хрвата" за доручак  , тј. 2:1 )

Ma kakvi Hrvati...
Njih u 16 veku maltene nema ni u dalm.zagori.

[ДушанВучко]

Ma kakvi Hrvati...
Njih u 16 veku maltene nema ni u dalm.zagori.

Дедине ми кокарде, почињем да се презнојавам од нових открића  (Зор, смањи "гас"  )

[barbarylion]

Дедине ми кокарде, почињем да се презнојавам од нових открића  (Зор, смањи "гас"  )

Hrvati se najvise spominju na moru.
Dok u zaledju i ne bas.

[ДушанВучко]

Hrvati se najvise spominju na moru.
Dok u zaledju i ne bas.

Шалим се ја са Зором. Проблем је ако се он не шали...

[Bane]

За Поповића из Петровог села Невген процењује припадност https://www.yfull.com/tree/E-A2192/ са вероватноћом 73,36%.

FTDNA подстабло: https://discover.familytreedna.com/y-dna/E-A2192/tree

[Ивица Јовановић]

За Поповића из Петровог села Невген процењује припадност https://www.yfull.com/tree/E-A2192/ са вероватноћом 73,36%.

FTDNA подстабло: https://discover.familytreedna.com/y-dna/E-A2192/tree

Треба га охрабрити да уради дубоки тест. Јер сем чињенице да је из тог села кога су колонизовали Црногорци, као и чињенице да има то предање, он и слави славу Петровића. Ђурђевдан, 6. мај. Додуше ако је E-A2192 морам да признам да би било изненађење, с обзиром на данашњи распоред.

[Zor]

 Хаплотип тог Поповића је врло модалан, на 23 маркера има само 2 вриједности које нису модалне за V13 и то на бржим маркерима. Сигурно није у вези са кластером E-A2192 који се јавља на Балкану а који има више немодалних вриједности, вјероватно му је предиктор додијелио то на основу 570 маркера али његов 456 говори против A2192, и одређујуће вриједности те гране су ван сета од 23 маркера осим поменутог балканског кластера у који сигурно не спада. Можда нечему испод E-Y3183 (нека нова грана јер се не уклапа у постојеће). Највјероватније није L241, CTS9320, и у још многе кластере се не може уклопити.

 У овом случају нема шансе да се без SNP теста ишта поузданије каже о дубљој грани.

[Иван Вукићевић]

Вечерас су објављени резултати тројице Петровића из огранка овог братства у Никшићу.

Петровић, Ђурђевдан, Никшић (насеље Растоци), E-V13>Z1057
Петровић, Ђурђевдан, Никшић, E-V13>Z1057
Петровић, Ђурђевдан, Никшић, E-V13>Z1057

Припадају роду Хераковића из Његуша, као и претходно тестирани Петровић из Ераковића код Цетиња (тај резултат је објављен у књизи Небојше Драшковића) и Поповић из Петровог Села код Кладова, који потиче од Поповића из Његуша.

Са овим резултатима је дефинитвно потврђена хаплогрупа династије Петровић-Његош.



Јован Ердељановић наводи следеће у свом познатом раду о Старој Црној Гори:

Х е р а к о в и ћ и се деле на две главне гране: на Петровиће и Поповиће. И једни и други тврде, да су од Херака и да не знају, како су се од њега разгранали. Сви Хераковићи славе од старине Ђурђев-дан, а послужбица им је Велика Госпођа. И општа црква хераковићска je посвећена Св. Ђурђу. Код ње је до 1886 године било и опште гробље свих Хераковића. У то гробље они нису пуштали да се сахрањује ниједно од других брастава, што живе у селу Хераковићима, а нису пореклом од Херака (Кустудије са Божовићима, Кадије и Андријиће), него су она морала своје мртваце укопавати код цркве у суседном Дугом Долу.
Кад је 1886 године подигнута у Хераковићима црква Св. Саве, пренесено је код ње сеоско гробље и допуштено је и свима осталим браствима села Хераковића, да се у њему сахрањују. Та је нова црква посвећена Св. Сави због тога, што је „Св. Сава од вајкада био завјет Поповића [хераковићског браствa], који ту неђељу пред Св. Саву посте а на Св. Саву носе у цркву пуње и проскуру“. – И друго хераковићско браство, Петровићи, има „од старине свој завјет: Цвјетну Неђељу“.

Петровићи–Хераковићи (којих има у Његушима свега 3 куће и све су три у селу Хераковићима) веле, да знају као свога најстаријег претка само „калуђера Петра“, чији је син био Сћепац или Шћепац, отац владике Данила.
И сад се зна гроб „Шћепца Калуђерова.“ Он је с леве стране од главних врата сеоске цркве у Хераковиђима (изван цркве) и на њему има велика плоча са натписом
...
Отац Шђепчев, Петар, био се под старост покалуђерио и по томе је y Његушима свуд познат под именом „калуђер Петар,“ а зато је опет и његов син, Шћепан, добио назив „Калуђеров.“ Овај се Шћепац помиње 1693 године као један од главара Катунске Нахије, који су у Котору закључили са млетачким властима трговински уговор: ,,Stiepaz Calugerov e Stanissa Popov del Comune di Gnegussi").
...
Да се је отац „калуђера Петра“ звао Шђепац, а дед тога Шћепца опет Петар и да су Петровићи, по томе Петру добили презиме, као што саопштава Медаковић, то, веле Петровићи, њима није познато. Они кажу, дасад уопште не знају, по коме су се Петру прозвали Петровићима.
...
Дакле је први познати потомак Хераков с именом Петар био доста далек потомак Хераку: син његова праунука. Зато се и могло десити, да се презиме Хераковићи толико одомаћи као опште означење за цело Хераково потомство и шта више и као назив за село тога потомства. Дакле је између тога Петра и Херака било доста временог размака и Хераково се потомство у томе међувремену морало већ колико толико разгранати, тако да се је опште презиме Хераковићи могло толико учврстити, да га новија презимена, Петровићи и Поповићи, не само нису могла истиснути него су се сасвим јасно осећала као њему подређена.
Према свему реченоме цео ред пасова за кућу Петровића од најстаријег познатог претка изгледао би нпр. овако: Херак — његов син, Шћепан – Хераков унук, Лука — Хераков праунук, Шћепан — Петар Шћепанов — Петров син (коме не знамо име) — Шћепац — „калуђер Петар“ — Шћепац Калуђеров -– Дамњан Шћепчев — Марко Дамњанов — Стијепо Марков — Станко Стијепов — Мирко Станков (велики војвода) — краљ Никола – Данило (син краља Николе). — Или за другу линију, ону од Рада Шћепчева: Херак — Шћепан — Лука — Шћепан — Петар Шћепанов – Петров син (коме не знамо име) — Шћепац— „калуђер Петар“ — Шћепац Калуђеров — Раде Шћепчев — Ђуро Радов — Нико Ђуров — Иво Ников – Гаврил Ивов – Лабуд Гавралов — Михаил Лабудов (1910 године младић).
Укупно дакле, рачунајући заједно с Хераком, у време наших испитивања (1910 године) 15 пуних пасова, што нас доводи управо у другу половину 15. века.

О роду Хераковића из Његуша имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=568.0

[Morski]

Ovo mi izgleda kao tektonski poremećaj , ovaj "raskol" između Herakovića i Rajićevića 
Pronaći Radonjića voljnog za testiranje potrajalo je godinu i po. Nadam se da će za Popovića trebati manje vremena jer su oni duplo brojniji, bar ovuda oko mene.

[Ивица Јовановић]

Испод E-Z1057 су и Васојевићи. Ваљало би да неко од њих уради WGS како би се видело има ли неке, макар и даље, везе.

[Exiled]

Испод E-Z1057 су и Васојевићи. Ваљало би да неко од њих уради WGS како би се видело има ли неке, макар и даље, везе.

Имају везе само су на два три миленијума разлике😊

[Ивица Јовановић]

То свакако, него да ли имају ближе неке везе.

[Exiled]

То свакако, него да ли имају ближе неке везе.

Ако се бууде доказала ближа или веома блиска веза то ће дефинитивно бацити ЦГ у још дубљу идентитетску шизофренију обзиром на то да су Васојевићи прилично српски настројени,мислим на православни дио њих. Било би онда јако тешко потенцирати црногорство а коријен из ултрасрпског племена. Шта да ти кажем, тешка прича.

[Nebo]

Ако се бууде доказала ближа или веома блиска веза то ће дефинитивно бацити ЦГ у још дубљу идентитетску шизофренију обзиром на то да су Васојевићи прилично српски настројени,мислим на православни дио њих. Било би онда јако тешко потенцирати црногорство а коријен из ултрасрпског племена. Шта да ти кажем, тешка прича.

Па, и Петровићи су били србски настројени (барем владичанско - владарска лоза), тако да све остаје у породици.

[Exiled]

Па, и Петровићи су били србски настројени (барем владичанско - владарска лоза), тако да све остаје у породици.

Нису спорни Петровићи него данашњи наратив о њима ових што негирају ту њихову србонаклоност.