Аутор Тема: Светски ДНК месец 2020.  (Прочитано 23494 пута)

Ван мреже Aleksandar Jovanovic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #80 послато: Јун 20, 2020, 05:15:24 поподне »
3. Јовановић, Јовањдан, Драгиње, Осечина, R1b-Z2103

Јовановићи су староседеоци Драгиња. Тестирани поседује јединствен хаплотип, тако да нема никог блиског
међу до сада тестираним Србима.

Свако дубље тестирање било би од велике помоћи за разоткривање старијег порекла Јовановића, јер на овом степену се у то не може проникнути до краја.

Postovanje svima :)
Brat i ja smo dobili rezultate, pa smo se jos vise zainteresovali. Dobili smo sertifikat, kao i misljenje na Forumu.
Da li nam mozete reci bar jos neke podatke iz vaseg iskustva; vezano i za ostale nacije u okruzenju sa slicnim brojkama ili bar procentualno ucesce ostalih haplogrupa u nasem DNK (Juzni Sloveni, Zapadni Sloveni, itd), iskustveno, itd, kao i nacin na koji moze dublje da se ispita starije poreklo? Veoma smo zainteresovani za dalja istrazivanja. Gledacu da nagovorim i ujake, po majcinoj strani, oni su setali, po predanju, od Kosova, Crne Gore, do Hrvatske i na kraju do Ljubovije.

Uz duzno postovanje, ne mozemo da tumacimo sifre, nismo strucni, a ovo misljenje na Forumu na deluje povrsno uradjeno, ako verujem da je nepoznanica. Bar da saznamo procentualno ucesce nekoliko osnovnih haplogrupa, bilo bi nam od koristi. A siguran sam da imate znanja o tome. Stojimo na raspolaganju za sve informacije

Sa postovanjem,
Nikola i Aleksandar Jovanovic
Šabac







Ван мреже Lazar Stailkovic

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 30
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #81 послато: Јун 20, 2020, 05:27:35 поподне »
45. Стоиљковић, Аранђеловдан, Драганац, Гњилане

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити: 576=19, 570=17, 635=22. Најближи на пројекту му је један тестирани из околине Приштине, са којим дели славу и карактеристичне вредности. Разликују се на једном маркеру од упоредива 23. Потенцијално блиски му могу бити и Никољштаци: Карић из Подујева, Татаревић из околине Блаца и Петровић из Алесадровачке жупе.

О самом пореклу Стоиљковића ће претпостављам више рећи сам тестирани. А. Урошевић их бележи као: "Љумци (7 к., св. Аранђео); досељени из Љуме ускоро после Марковаца. Прво су се настанили у Бобовнику (Огоште), па су потом прешли у Драганац".

https://www.poreklo.rs/2019/01/01/poreklo-prezimena-selo-draganac-gnjilane/

Добар дан свима,

Ја сам тај тестирани,као прво све похвале за труд свих уредника форума..По причи мојих као и предању,ми смо дошли у Драганац око 1790-1800 године,ту су се и настанили.Дошло је доста породица,могуће да је била племенска заједница или како они кажу побратимство,славимо исту славу и нормално та чувена афера о убиству Турчина,због које је и дошло до сеобе.1850-1860 године остатак родбине одлази у Мозгово,у питању јесте породица Тасић и Максимовић,Макса и Таса Стојановић,њихов отац јесте Стајко.Они су тамо отишли и настанили наравно ми се знамо међусобно,али су они нама даља родбина.Писао сам родослов и ближи рођаци су нам Ђокићи(унутар ње и Симићи,Сима Ђокић - његови потомци се после презивају Симић),ја сам стигао до мог наврхдеде Младена Стоиљковића,а по причи мог покојног прадеде могућа је прича да је уствари он Стоиљко Младеновић.Пошто сам навео да је раније презиме нама Младеновић,вероватно је променио због шиптара...Максимовићи су исто писали родослов али они су барем 2 појаса изнад мог родослова,када бих сазнао имена лако би спојили родослов.То је све што знам...

Хвала унапред!
« Последња измена: Јун 20, 2020, 06:14:53 поподне Милош »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5052
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #82 послато: Јун 20, 2020, 10:48:53 поподне »
48. Савић, Ђурђевдан, Горњи Церани, Дервента

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203>Y134578, роду Тарских Никшића. Осим вредности 16 на маркеру 458, остале вредности су модалне за Тарске Никшиће. Вредност 16 на 458 има још једино један тестирани из косовског Поморавља. Иначе он слави Никољдан и имају 4 разлике на упоредива 23 маркера. Од оних који славе Ђурђевдан најближи му је Крвавац из Трнавица код Пљевље, са којим има две разлике на упоредива 23 маркера и Долић из Теслића са којим има три разлике на упоредива 23 маркера. Иванић је нешто удаљенији.

Савићу бих предложио наравно даља истраживања, која би искристалисала ситуацију на стаблу и дало одговор на питања о правцима миграција. Тренутно у генетичком роду Тарских Никшића имамо и четврту већу групу, поред оних који славе Лучиндан, Аранђеловдан и Св. Симеона Богопримца. То је група која слави Ђурђевдан.

Савићи немају предање о даљем пореклу, а ни ја нисам пронашао ништа у вези њих. Ако неко има више информација, нека напише.
« Последња измена: Април 09, 2021, 08:50:17 поподне Милош »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #83 послато: Јун 20, 2020, 11:33:49 поподне »
50. Јакшић, Степен, Гацко, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга и има хаплотип који је близак модалу.

Јевто Дедијер је за Јакшиће са Степена забележио следеће:
Исто тако с Грахова је и Јакшића старина, који су неко вријеме становали и у Коритима, па их године 1873. преселио ага на Степен. Славе Никољдан, а прислужују Петровдан.

Чедомир Булајић је у свом раду о Вилусима забележио следеће о Јакшићима:
Између 1825-1835. године у Грахово је добјежао из Корита (Гацко) Тодор Јакшић са пет синова због крви и населио се у рејон према Драгаљу, који није био под контролом Турака. Када је за њега сазнао војвода Јаков Даковић позове га да дође у Грахово и насели га у близини Даковића пећине. Да би крио свој траг и избјегао одговорност због убиства Турчина Тодор Јакшић промијени презиме. Пошто је био обичај да поједине породице и мала братства узимају презиме већега он одлучи да узме презиме Вујачића и задржава га све до 1860. године. Тада Јакшићи поново враћају своје старо презиме, што потврђује и предање Вујачића да су у то вријеме Јакшићи настали од њих.
До 1941. године било је у Ријечанима и Маочићима 5 породипа са чланова, а 1994. године има 1 породица са 5 чланова. Остали су се раселили у друга мјеста, али су своја имања задржали. У Грахову је 1941. године било породице са 14 чланова, а 1994. године има 1 породица са 3 члана.
Славе светог Николу са прислужењем Петров дан.


Јакшићи који су се вратили на простор Грахова из Корита очигледно нису случајно привремено узели презиме Вујачић. Заједничка прислужба Петровдан, коју имају и Јакшићи из Степена, указује на то да су Јакшићи повратници да би заварали траг једно време узели своје старо презиме Вујачић. За Вујачиће је на основу више резултата такође утврђено да такође припадају генетичком роду Матаруга.

Јакшићи на Степену живе у засеоку Липов До који се налази јужно од самог села, на самој граници са селом Корита из ког су се и доселили. На овај податак сам наишао прошле године гледаћи репортажу о Степену:
https://www.youtube.com/v/LkAHagVDqMc#t=184

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5052
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #84 послато: Јун 21, 2020, 10:25:16 пре подне »
56. Недељковић, Стевањдан, Красава, Крупањ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности на маркерима могу се издвојити: 576=17, 570=20. Најближи на пројекту су му двојица тестираних из истог места и са иcтом славом. То су Петровић са којим има једну двоструку разлику на упоредива 23 маркера и Богдановић са којим има две разлике на упоредива 23 маркера. Нека даља веза са осталима на пројекту тешко је уочљива, па би било добро да имамо неки напреднији тест од стране појединаца из Красаве код Крупња.

У Красави сви славе Стевањдан и сви су у сродству. Важе за староседеоце.

https://www.poreklo.rs/2014/05/09/poreklo-prezimena-selo-krasava-krupanj/

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #85 послато: Јун 21, 2020, 10:02:14 поподне »
55. Мирковић, Митровдан, Исток, E-V13>Z5017>CTS9320>Y30991>Z38456

Најближа поклапања има са Радовићем из Крушевца (22/23) и Вељковићем из Београда (21/23).

Тестирани је у упитнику као места порекла по мушкој линији навео "Исток, Подгорица", тако да претпостављам да даљим пореклом потиче из околине Подгорице. У Црној Гори са нашег пројекта овој грани припадају једино Бољевић из Матагужа у Зети и Бојановић из Круса у Љешанској нахији. Мирковић се од првог разликује на три маркера, а од другог на шест маркера. На маркеру DYS456 се са Бољевићем разликује за две вредности, а са Бојановићем за три вредности, тако да нису много блиски.

Надам се да ће се тестирани јавити и навести нешто више о даљем пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #86 послато: Јун 21, 2020, 11:30:42 поподне »
60. Марјановић, Београд, E-V13>Z1057

Најближа поклапања на пројекту (20/23) има са Ћупом из Босанског Петровца, Белићем из Панчева и једним тестираним из околине Требиња чији резулат још увек није јаван. Има поприлично модалан хаплотип за ову хаплогрупу, а једина специфична вредност коју поседује је DYS570=22.

Тестирани у упитнику није навео ни славу, ни место порекла. Није искључено да су дуже време у Београду, али судећи по презимену, чисто сумњам да нису славили славу до Другог светског рата. Као и у претходном случају, надам се да ће се тестирани огласити и навести нешто прецизније податке о пореклу.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2609
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #87 послато: Јун 22, 2020, 12:46:38 пре подне »
63. Гњатовић, Игњатијевдан, Доњи Орловци, Приједор, E-V13>Z1057

Најближе поклапање на пројекту (19/23) има са Малешевићем из Крнула код Владимираца који слави Ђурђиц. Поседује специфичну вредност DYS389i=14.

Не знам да ли је презиме тестираног у вези са славом коју слави, али сличност је свакако занимљива. Игњатијевдан се углавном везује за Малешевце, али за њих је утврђено да припадају грани I2-PH908. Тестирани је у упитнику навео да су се у Доње Орловце доселили из околине Задра.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5052
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #88 послато: Јун 22, 2020, 10:11:15 пре подне »
57. Рудан, Ђурђевдан, Мишљен, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера могу се издвојити 439=15, 481=29. Нема ближих поклапања на пројекту. Због ове две вредности, као и разлике на маркеру 533, не може се са сигурношћу  закључити да постоји веза са једним тестираним Херцеговцем, који би требало да му је близак. Могуће да се код тестираног Рудана ради о приватним мутацијама, али то може једино потврдити напреднији тестови или тестирање појединачних СНП-ова ове двојице потенцијалних рођака.

Р. Милићевић за њих каже: "РУДАН у Банчићима и Глеђевцима (Љубиње). Вјерује се да су поријеклом из Рудина у Црној Гори и тамо су се звали Косјерине. Било их је више браће. Један од њих је прешао на ислам. Када је донешена одлука о „чишћењу потурица“ главари су закључили да брат брата убије и да се истрага изврши на Божић 1710. године. Браћи Косјерине је било жао свога брата па су му рекли да бјежи. Брат који је прешао на ислам позвао их је да бјеже скупа у Херцеговину. Обећао им је дати пола имања. Пошли су скупа и дошли у Банчиће код Љубиња. Брат који је прешао на ислам настанио се „под Мусином кулом“ у Глеђевцима, а православни осташе у Банчићима. Према називу родног мјеста (Рудине) презивају се сви Рудани. “И данас су православни и муслимани Рудани једно братство“. Рудани православни славе Ђурђевдан. Расељавали су се с Банчића у Дубоку, Вардушу, Борач, Коњиц и друга мјеста. Неке породице Рудана, муслимана, из Глеђеваца прешле су у Љубиње".

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5052
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #89 послато: Јун 22, 2020, 03:47:13 поподне »
59. Станков, Михољдан, Банатски Брестовац, Панчево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити: 391=10, 458=16, GATAH4=11, 576=19, 570=19, 635=22. Нема ближих поклапања на пројекту. Могуће да постоји нека даља веза са Херцеговином, али на овом нивоу сазнања је упитна.

Тестирани је навео да су пореклом из Црне Горе и да им је презиме било Кнежевић.

Трстираном бих предложио даља тестирања и то најпре маркер DYS561.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11145
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #90 послато: Јун 22, 2020, 07:29:17 поподне »
23. Лазић, Мратиндан, Богутово Село, Угљевик, J2b-M205>Y22059


О насељавању Богутовог Села:

"У Богутово Село први су се населили Херцеговци и Пивљани, а нешто касније, становници доселице из Црне Горе, из Србије, једна породица из Грчке који су се касније подијелили у три породице: Пајиће у Прокосу, Вићиће у Станковићима и Мијиће y Суђеници."

Лазићи су потомци најстаријих досељеника из Херцеговине:

"Први досељеници направили су куће на највишим котама села по одобрењу тадашњег спахије а све пољско земљиште уз корита Јање и Мезграјице коришћено је као обрадиво. На брдовити дио Прокоса и Вучјака први се доселио поп Стевика из источне Херцеговине, који је направио дрвену кућу од коња и прућа, покрио је сламом и облијепио је блатом , па је личила на кошару. С обзиром да је поп дошао сам и без породице, а живио у кошари, назвали су га поп "Кошар", а заселак је назван Кошарићи, гдје и данас живе његови потомци: Симикићи, Лазићи, Зеленовићи и други."

ЗАСЕЛАК КОШАРИЋИ

"У Кошариће се први доселио из Херцеговине неки човјек са великом и дугом брадом, који је за себе рекао да је био поп, али да су му Турци побили породицу па је бјежећи дошао у Богутово Село. Ту се у почетку скривао, те је без бегове воље направио кућу од коња и прућа коју је облијепио блатом. Кућа је личила на кошару, по којој су данашњи Кошарићи добили име. Поп звани Кошар се касније оженио (око 1750. године) и добио сина Симику 1770. године. По Симики се зове лоза Симикића која ће се касније разгранати у Никиће, Лазиће и Периће по синовима Ники, Пери и Лази. Због тога што су Кошарићи били брдовит заселак, са много добрих извора и шума, али без обрадивог земљишта, многи Симикини потомци су се насељавали у остале засеоке Богутовог Села, али сви и данас славе Мратињдан као крсну славу коју је донио поп Кошар из Херцеговине (Св. Стефан Дечански). Према казивању Бранка Лазића, који је живио преко 90 година, и који се из Кошарића преселио у Станковиће, нова презимена у Симикиће увео је аустроугарски попис који је обављен 1882. године и при коме су пописивачи из Сарајева, код бројних породица, уписивали нова презимена по оцу јер су се често у истој породици понављала иста имена, па је од Симикиних синова једино Јанко задржао презиме Симикић а остали су, као што је већ наведено, постали Перићи, Никићи и Лазићи."

Извор: "Проф. др Слободан Лукић, Богутово Село - село које о(п)стаје"


Из генетског угла, Лазићи поседују модални хаплотип за род "А" (Y22063). Према томе, имају велики број потпуних и веома блиских поклапања на 23 маркера. Највише у Херцеговини, Крајини, Јужној Србији и Шумадији. Имају свега једну разлику са Михајловићима из Велике Обарске крај Бијељине, који такође славе Мратиндан, па нема сумње да су некако повезани.

Предање о пореклу из Источне Херцеговине звучи сасвим логично, с обзиром да Лазићи тамо имају велики број блиских поклапања. Остаје упитно само да ли су и славу пренели одатле будући да, за сада, тамо нема тестираних Y22059 који славе Мратиндан.


Лазићева поклапања на простору Источне и Старе Херцеговине:

Мићевић, Аранђеловдан, Житомислићи, Мостар, 23/23
Анон. Јовањдан, Рудо Поље, Гацко, 23/23
Вујадиновић, Аранђеловдан, Удрежње, Невесиње, 22/23
Хербез, Аранђеловдан, Дабрица, Берковићи, 23/23
Анон. Ђурђевдан, Жабица, Љубиње, 23/23
Анон. Аћимовдан, Живањ, Невесиње, 22/23
Самарџић, Ђурђевдан, Крстаче, Билећа, 22/23
Ројевић, Мала Госпојина, Озринићи, Никшић, 23/23
Божовић, Лучиндан, Милочани/Никшић, 23/23


Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #91 послато: Јун 24, 2020, 04:53:11 поподне »
28. Поповић, Јовањдан, Заблаће, Чачак

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2902. Најближе поклапање на пројекту има са Лазовићем из Корита код Бијелог Поља, од ког се разликује на 2 маркера од упоредивих 23. Са Лазовићем дели и крсну славу.

Тестирани је навео да су ранија презимена Поповића била Ђуровић и Вучетић. У тефтеру из 1824. године се у Заблаћу помиње Вучета Ђуровић, који је вероватно предак односно родоначелник Поповића из Заблаћа. О пореклу самих Поповића нисам успео пронаћи ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.

« Последња измена: Јун 24, 2020, 05:21:37 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #92 послато: Јун 24, 2020, 04:59:29 поподне »
34. Поповић, Ђурђевдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613>Y2608. Припада истом роду коме припадају и раније тестирани Вукићевић из Милатовића и Катанић из Бечња код Чачка. Од Катанића се разликује на 4 маркера од упоредивих 23, док се од Вукићевића разликује на 3 маркера од упоредивих 23.

За Поповиће из Милатовића у литератури стоји:

Поповићи су постали од Вукићевића и славе Ђурђев-дан. Веле, да су од Поповића постали Катанићи у селу Бечњу (љубићски срез). Катанићи (Милићевићи) славе Ђурђев-дан. Катанићи су старином из Херцеговине, но прво су били настањени у селу Милатовици код Сјенице, па су одатле прешли у Бечањ. (Етнографски зборник, књ. V. О љубићским селима од Рад. Илића стр. 59). Да није погрешно речено Милатовица код Сјенице место Милатовићи у Драгачеву?

https://www.poreklo.rs/2013/07/02/poreklo-prezimena-selo-milatovi%C4%87i-lu%C4%8Dani-gornje-draga%C4%8Devo/

Може се рећи да је генетика потврдила наводе о међусобном сродству Поповића, Вукићевића и Катанића.
« Последња измена: Јун 24, 2020, 05:21:47 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #93 послато: Јун 24, 2020, 05:12:39 поподне »
35. Галовић, Ђурђевдан, Широка Кула, Госпић

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Изузев вредности 10 на маркеру YGATAH4, Галовић нема вредности које битније одступају од модала за грану L1029. Није искључено да је можда ближе повезан са неким другим породицама из Лике које славе Ђурђевдан а тестриане су као L1029, попут Калања из Ћојлука код Удбине.

Широка Кула је насељена око 1690. године под кнезом Вујасином Милеуснићем из правца Оточца, Брлога и Бриња, па је могуће да и Галовићи припадају овој досељеничкој струји. Ако неко зна нешто о пореклу ове породице, нека напише.
« Последња измена: Јун 24, 2020, 05:22:48 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #94 послато: Јун 24, 2020, 05:21:31 поподне »
38. Исаиловић, Лучиндан, Звечка, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Исаиловић има специфичних вредности за ову грану, попут комбинације 10-11 на 385 и вредности 22 на 448. Делује да би могао бити повезан са Нововићем из Драгочаве код Фоче, пре свега јер поред исте крсне славе деле и вредности 11 на 385b и 22 на 448.

Тестирани је у упитнику навео то да се у Звечу доселио предак Милан, највероватније око 1850. године из Бјелопавлића и да је крсну славу Лучиндан преузео по доласку у Звечку, међутим блискост са Нововићем баца сумњу на ово предање. Саме Исаиловиће у Звечкој Љубомир „Љуба" Павловић у делу „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ не помиње.
« Последња измена: Јун 24, 2020, 05:22:58 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #95 послато: Јун 24, 2020, 05:32:35 поподне »
43. Бркић, Аранђеловдан, Јасика, Крушевац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Y2613. Нема блиских поклапања на пројекту. Од спефицичних вредности за грану Y2613 се издвајају 11 на 391, 16 на 570 и 13 на 549.

За Бркиће у литератури стоји:

–Бркићи су из Баличева у Топлици, славе Аранђеловдан и Св. Петку.

https://www.poreklo.rs/2014/10/26/poreklo-prezimena-selo-jasika-krusevac/

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #96 послато: Јун 24, 2020, 05:39:01 поподне »
65. Вучићевић, Ђурђевдан, Добраче, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Најближи на пројекту му је, несумњиво, Тошић из Сељашнице код Пријепоља, са којим дели исту крсну славу. Разликују се на једном маркеру од упоредивих 23.

По предању, старије презиме Вучићевића је Плескоњић. Родоначелник Вучићевића је Вучић Плескоњић, који је рођен највероватније око 1773. године у селу Бабине код Пријепоља. Како је старије презиме Тошића из Сељашнице такође Пљескоњић, нема сумње да ове две породице чине исти род.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 785
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #97 послато: Јун 24, 2020, 05:48:16 поподне »
67. Станковић, Јовањдан, Острвица, Госпић

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има прилично уобичајен хаплотип за ову грану, изузев нешто ниже вредности 16 на 456. Није искључено да је ближе повезан са Обрадовићима из околине Грачаца и Плећашима из Госпића, који такође славе Јовањдан а припадају грани L1029.

Сама Острвица је насељена досељеничком струјом из Северне Далмације, Унца и Грахова, па је врло вероватно да и Станковићи припадају поменутој струји.

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1308
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #98 послато: Јун 24, 2020, 06:27:55 поподне »
65. Вучићевић, Ђурђевдан, Добраче, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Најближи на пројекту му је, несумњиво, Тошић из Сељашнице код Пријепоља, са којим дели исту крсну славу. Разликују се на једном маркеру од упоредивих 23.

По предању, старије презиме Вучићевића је Плескоњић. Родоначелник Вучићевића је Вучић Плескоњић, који је рођен највероватније око 1773. године у селу Бабине код Пријепоља. Како је старије презиме Тошића из Сељашнице такође Пљескоњић, нема сумње да ове две породице чине исти род.
Можда би требало назвати овај род баш тако,Плескоњиќи.Наравно овде сам јако субјективан,зато што ми је професор математике у гимназији био Милан Плескоњиќ,ванредан интелект и хуманистса,управо из Бабина.

Ван мреже Немања Матијашевић

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #99 послато: Јун 24, 2020, 07:40:11 поподне »
Поштовани,
Захвалио бих вам се на резултатима и ангажовању. Имао бих једно питање. На сетификату ми је записано хаплогрупа l2-Y3120 док овде, на форуму, стоји I2-PH908>Y52621. Да ли је у питању подгрупа или нешто друго?
7. Матијашевић, Лучиндан, Ђераћ, Лучани

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621 , роду Никшића, иако има неке карактеристике које нису својствене осталим тестираним Никшићима,  посебно комбинацију маркера  19=15, 389II=30, 458=18. Иако му је најближи по хаплотипу Богавац из околине Берана (20/23), због географске блискости, као и неких маркера, можда су му Бојановићи са Старог Влаха ближи, иако не дели њихове карактеристике, попут 439=12/11, 456=16.

"Цео заселак Ђераће чини само једна породица, Матијашевићи, које има 14 кућа. Матијашевићи се зову тако по претку Матијашу, који је чукундед данашњем поколењу (1898/99). Матијаш је заједно са братом Богићем дошао од Никшића из Црне Горе и настанио се најпре у Крстацу. Доцније се одвоји од брата и настани се у долини Николина Потока, а Богић остане у Крстацу, и од њега су тамошњи Богићевићи. – Једна се кућа Матијашевића одселила некуд у Шумадију."

https://www.poreklo.rs/2013/04/09/poreklo-prezimena-selo-%C4%91era%C4%87-lu%C4%8Dani-donje-draga%C4%8Devo/