Аутор Тема: Светски ДНК месец 2020.  (Прочитано 23302 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11116
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #100 послато: Јун 24, 2020, 08:34:08 поподне »
38. Исаиловић, Лучиндан, Звечка, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Исаиловић има специфичних вредности за ову грану, попут комбинације 10-11 на 385 и вредности 22 на 448. Делује да би могао бити повезан са Нововићем из Драгочаве код Фоче, пре свега јер поред исте крсне славе деле и вредности 11 на 385b и 22 на 448.

Тестирани је у упитнику навео то да се у Звечу доселио предак Милан, највероватније око 1850. године из Бјелопавлића и да је крсну славу Лучиндан преузео по доласку у Звечку, међутим блискост са Нововићем баца сумњу на ово предање. Саме Исаиловиће у Звечкој Љубомир „Љуба" Павловић у делу „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ не помиње.

Интересантно је ово повезивање са Црном Гором. Имамо тамо оне муслимане Секниће R1a-L1280, као и Булатовиће из околине Подгорице. Исаиловиће са Нововићима из Фоче и Булатовићима из Брда, осим хаплогрупе, повезује и иста крсна слава - Лучиндан.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6165
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #101 послато: Јун 24, 2020, 08:45:29 поподне »
Поштовани,
Захвалио бих вам се на резултатима и ангажовању. Имао бих једно питање. На сетификату ми је записано хаплогрупа l2-Y3120 док овде, на форуму, стоји I2-PH908>Y52621. Да ли је у питању подгрупа или нешто друго?
То је све у реду, I2-Y3120 је старија грана, а PH908 је млађи њен огранак...честитам и добродошао рођо :)
« Последња измена: Јун 24, 2020, 08:47:12 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Bojan

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1291
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #102 послато: Јун 24, 2020, 08:49:09 поподне »
Интересантно је ово повезивање са Црном Гором. Имамо тамо оне муслимане Секниће R1a-L1280, као и Булатовиће из околине Подгорице. Исаиловиће са Нововићима из Фоче и Булатовићима из Брда, осим хаплогрупе, повезује и иста крсна слава - Лучиндан.
На путу за Хјустон је један узорак човека који има предање да је од тих Булатовиќа из Брда ,такодје слави Лучиндан.Биќе занимљиво...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11116
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #103 послато: Јун 24, 2020, 10:01:09 поподне »
35. Галовић, Ђурђевдан, Широка Кула, Госпић

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Изузев вредности 10 на маркеру YGATAH4, Галовић нема вредности које битније одступају од модала за грану L1029. Није искључено да је можда ближе повезан са неким другим породицама из Лике које славе Ђурђевдан а тестриане су као L1029, попут Калања из Ћојлука код Удбине.

Широка Кула је насељена око 1690. године под кнезом Вујасином Милеуснићем из правца Оточца, Брлога и Бриња, па је могуће да и Галовићи припадају овој досељеничкој струји. Ако неко зна нешто о пореклу ове породице, нека напише.

67. Станковић, Јовањдан, Острвица, Госпић

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Има прилично уобичајен хаплотип за ову грану, изузев нешто ниже вредности 16 на 456. Није искључено да је ближе повезан са Обрадовићима из околине Грачаца и Плећашима из Госпића, који такође славе Јовањдан а припадају грани L1029.

Сама Острвица је насељена досељеничком струјом из Северне Далмације, Унца и Грахова, па је врло вероватно да и Станковићи припадају поменутој струји.

Подграна R1a-M458 код Срба из Лике тренутно износи 11,3%. Вероватно највећи проценат ове подгране међу Србима.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 758
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #104 послато: Јун 25, 2020, 12:58:58 поподне »
33. Кочовић, Аранђеловдан, Гошево, Сјеница

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045, роду Дробњака. Има уобичајен хаплотип за грану FGC22045, изузев нешто ниже вредности 13 на 456. Управо ову вредност дели са Живановићем из Божурње код Тополе, са којим дели и исту крсну славу и од ког се разликује на 2 маркера од упоредива 23, па је највероватније да су ближе повезани.

О пореклу ових Кочовића нисам успео да пронађем ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.

« Последња измена: Јун 25, 2020, 01:01:22 поподне Лука »

Ван мреже Clavdivs

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #105 послато: Јун 25, 2020, 02:32:21 поподне »
14. Кариклић, Никољдан, Сарајево

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака.

Тестирани је навео да је његов деда узео презиме Кариклић по породици своје мајке, која га је одгајила. Према томе, не знамо одакле су тачно преци тестираног по мушкој линији. Због тога ћу навести неке тестиране из околине Сарајева који су му блиски (разликују се на једном од 23 упоредива маркера):

Иванчајић, Ђурђевдан, Неправдићи, Соколац;
Бакмаз, Ђурђевдан, Хан Пијесак;
Јакшић, Савиндан, Балтићи, Соколац;
Лукић, Стевањдан, Семизиовац, Вогошћа;
Брезо, Аранђеловдан, Шаиновићи, Пале;
Рацковић, Ђурђевдан, Борике, Рогатица.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 758
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #106 послато: Јун 25, 2020, 02:56:10 поподне »
71. Павловић, Аранђеловдан, Полом, Владичин Хан
 
Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>BY169316. Најближи на пројекту му је Стаменковић из Велике Грабовнице код Лесковца, са којим има 3 разлике на 23 упоредивих маркера. С обзиром на то да са Стаменковић дели и славу, не би требало бити сумње у то да су ближе повезани.

За Павловиће из Полома у литератури стоји:

Приликом ослобађања од Турака у Полому су живели ови српски родови:

-Павловићи, Деда Ристићи, Јовићи и Миленковићи. Сви славе Аранђеловдан. Даље порекло не знају.

https://www.poreklo.rs/2016/12/01/poreklo-prezimena-selo-polom-vladicin-han/

Сам тестирани је навео да је раније порекло Павловића у селу Шумане, код Лебана.
« Последња измена: Јул 01, 2020, 02:11:37 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Clavdivs

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #107 послато: Јун 25, 2020, 03:09:24 поподне »
46. Радић, Ђурђевдан, Доња Рача, Рача

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, а од тестираних су му најближи претходно објављени Кариклић, Томић из Тушине (Шавник), Трифуновић из Речица (Пожега), Стоилковић из Делиноваца (Бујановац) итд. Од свих се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

Што се порекла Радића тиче, тестирани је навео да је досељен предак Миљко Влах Јанковић из Седлара у ресавском крају, у другој деценији 19. века. Презиме Радић носе по Радоју - Ради, Миљковом сину. Преслава Радића је Ђурђиц.

Станоје Мијатовић у Седлару бележи Черкеновиће, који би можда могли имати везе са Радићима:
Цитат
Черкеновићи, славе Ђурђиц и Ђурђевдан. Дошли су из Пећи, најпре у околину Књажевца, одатле у подгорачки збег па потом овамо. Једног њиховог претка Турци су назвали „черкан“, јер је био немиран и дирао турске буле, услед чега је мога више пута и главу да изгуби.
Такође, Черкеновића има и у Марковцу, који је суседно село Доњој Рачи, где славе Ђурђиц, као и ови у Седлару:
Цитат
Черкеновићи (Богосављевићи, Вучковићи, Доцићи, Черкеновићи, Вељковићи, Ђурићи, Стојановићи, Ивановићи и Миљковићи), Призрен, Ђурђиц.
Евентуалну везу би ваљало проверити тестирањем некога од Черкеновића.
« Последња измена: Јун 25, 2020, 06:49:14 поподне Clavdivs »

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 758
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #108 послато: Јун 25, 2020, 03:10:02 поподне »
85. Павловић, Марковдан, Обудовац, Шамац

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Павловић има изузев вредности 15 на 19 прилично уобичајен хаплотип за грану L1029. Но, и поред тога нема потпуних поклапања. Ово је иначе први припадник L1029 гране на нашем пројекту који слави Марковдан.

Нисам успео пронаћи ништа о пореклу ове породице, па ако неко нешто зна, нека напише. Сам тестирани наводи да су по предању пореклом из „Старе Херцеговине".

« Последња измена: Јул 01, 2020, 02:12:51 поподне Црна Гуја »

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2197
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #109 послато: Јун 25, 2020, 03:28:05 поподне »
8. Митић, Никољдан, Претина, Бујановац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Митићи су огранак рода Михајлинаца, који би, према „Врањској котлини“ Ј. Трифуноског требало да потичу из Коћуре у Горњој Пчињи, а и сам тестирани то наводи у упитнику. Михајлинци би требало да су управо најстарији род у селу, дошао некад у првој половини 19. века. Село је некада раније свакако имало становнике, али је у неком тренутку замрло.

Тестирани поседује карактеристичну вредност DYS437 = 14. Ова вредност је прилично ретка, а маркер на ком се налази споро мутира, па уколико у лози Митића ово није скорашња мутација, могла би бити јако битна за утврђивање сродства. У оквиру овог ДНК месеца тестиран је Митровски из околине Кичева који поседује ову вредност, и подудара се на 20 од 23 упоредива маркера са Митићем (једна разлика двострука), па би нека даља веза могла постојати.

Формално је Митићу најближи Давидовић из Срема (21/23), међутим нисам сигуран да је ова евентуална веза реална.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9403
  • I2a S17250 A1328
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #110 послато: Јун 25, 2020, 03:47:18 поподне »
65. Вучићевић, Ђурђевдан, Добраче, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Најближи на пројекту му је, несумњиво, Тошић из Сељашнице код Пријепоља, са којим дели исту крсну славу. Разликују се на једном маркеру од упоредивих 23.

По предању, старије презиме Вучићевића је Плескоњић. Родоначелник Вучићевића је Вучић Плескоњић, који је рођен највероватније око 1773. године у селу Бабине код Пријепоља. Како је старије презиме Тошића из Сељашнице такође Пљескоњић, нема сумње да ове две породице чине исти род.

Јел овај податак о пореклу Тошића од Плескоњића навео тестирани или постоји негде у литератури?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2197
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #111 послато: Јун 25, 2020, 04:23:08 поподне »
11. Радић, Никољдан, Бућовача, Купрес

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани наводи да му преци по мушкој линији потичу из околине Ивањице у Србији, одакле су у 15. веку стигли у Врлику у Далмацији. Одатле су у 16. веку прешли у Долац (Гламоч), а касније су прешли на Купрес.

Радић је још казао да су се неко време презивали Ждеро, а презиме је мењано јер су се скривали од Турака.

Према истраживању Боривоја Милојевића, Радићи, Васићи и Малушићи су из Гламоча, где су били дошли из Шемановаца (Купрешко Поље). У Бућовачу су дошли у првој половини 19. века.

Хаплотип тестираног је у највећој мери модалан, изузев вредности DYS456 = 16, и нешто ниже вредности 28 на DYS481. Међутим, упркос томе, нисам сигуран да могу да тврдим да му је било ко близак. Са родовима из Далмације који славе Никољдан (род Y3120*) има неких сличности, али и разлика. Исто тако, на мањем броју маркера има поклапања са неким S17250 породицама (Марковштаци, Ерори...). Још нека поклапања постоје у југоисточним крајевима Србије, па је питање колико је реална веза. Формлано најближи на 23 маркера му је један тестирани са истраживања Херцеговаца из околине Требиња (слава Стевањдан).

У сваком случају, о овом тренутку бих препоручио дубље тестирање, на пример СНП-панел.
« Последња измена: Јун 25, 2020, 04:34:02 поподне Селаковић »

Ван мреже mitic

  • Гост
  • *
  • Поруке: 5
  • I2>CTS10228>Y3120
    • PraviLaw
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #112 послато: Јун 25, 2020, 04:24:42 поподне »
8. Митић, Никољдан, Претина, Бујановац

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Митићи су огранак рода Михајлинаца, који би, према „Врањској котлини“ Ј. Трифуноског требало да потичу из Коћуре у Горњој Пчињи, а и сам тестирани то наводи у упитнику. Михајлинци би требало да су управо најстарији род у селу, дошао некад у првој половини 19. века. Село је некада раније свакако имало становнике, али је у неком тренутку замрло.

Тестирани поседује карактеристичну вредност DYS437 = 14. Ова вредност је прилично ретка, а маркер на ком се налази споро мутира, па уколико у лози Митића ово није скорашња мутација, могла би бити јако битна за утврђивање сродства. У оквиру овог ДНК месеца тестиран је Митровски из околине Кичева који поседује ову вредност, и подудара се на 20 од 23 упоредива маркера са Митићем (једна разлика двострука), па би нека даља веза могла постојати.

Формално је Митићу најближи Давидовић из Срема (21/23), међутим нисам сигуран да је ова евентуална веза реална.

Пре свега хвала на анализи.

Почео бих прво од села "Претина" одакле ми је деда, као и већина предака. Наиме, када се враћам кроз генерације, долазим до села "Коћура" - као што сте поменули, где губим сваки траг. Волео бих да сазнам како и одакле то иде уназад, али су извори или оскудни или их нема.

Када је реч о карактеристичној вредности DYS437 = 14. коју сте поменули, интересује ме по чему је карактеристична и како могу помоћу ње да дођем до даље спознаје о својим прецима и евентуалној припадности неком роду/братству?

Оно што нисам навео у упитнику, јер нисам сматрао релевантним јер је извор непоуздан, али након добијених резултата и анализе истих почињем да верујем да није само предање већ можда има нечега. Наиме, по предању кроз моју породицу се провлачи податак о томе да су некада моји преци живели у Крајини или Херцеговини (то је једна верзија), а друга верзија је да су дошли негде из околине Јагодине. За оба случаја причамо још пре 19. века. Наравно ове информације су само у виду приче / предања и врло су непроверене, али можда неки од ових маркера могу да разбију неки од тих "митова" (ја сам лаик те још увек врло мало познајем тестиране маркере).
Све ово говорим због поменутог Давидовића из Срема (иначе имам рођаке по Војводини - некима су се дедови одселили баш из Претине после II СВ.РАТА , али не би требало да је овај један од њих).

Свакако бих волео да искористим ту карактеристичну вредност  DYS437 = 14. како бих даље истражио и дошао до нових одговора, али ми је потребно да ме неко искуснију усмери које кораке је неопходно учинити.

Унапред захвалан!
-Митић

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1920
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #113 послато: Јун 25, 2020, 04:44:19 поподне »
68. Нојић, Св. Врачи, Пасјане, Гњилане

Припада хаплогрупи R1a. Поседује јако специфичан хаплотип, са неколико за хаплогрупу R1a врло ретких вредности (DYS385=12-14, DYS448=19, DYS456=14, DYS570=22, DYS438=10), па се дубља подграна не може утврдити без напреднијег теста (WGS тест, BigY-700 или SNP панел). Ближе поклапање има само са једним тестираним чији резултат није још увек јаван, а који је такође пореклом из околине Гњилана и слави исту славу, разликују се на 3 од 23 маркера. Такође, деле све горе наведене ретке вредности па нема сумње да припадају истом роду. Тестирани је у упитнику навео да Нојићи по предању припадају роду Крчкозића/Крчкозина, што је судећи по добијеном резултату тачно, јер и други тестирани из околине Гњилана има исто такво предање. Крчкозићи су у Пасјане досељени из оближње Липовице. У Пасјану је било више родова са славом Св. Врачи, и сви су досељени из Липовице, па врло вероватно сви припадају истом роду:

"Крчкозини/ћи (2 к., св. Врачи). Старином из Липовице. И раније су због зулума напуштали имање и пресељавали се у Пасјане и Владово за чифчије, па се поново враћали у Липовицу. Најзад настањени у Пасјану пре 30 година (око 1900. године) за чифчије на имању Арбанаса из Подграђа. Презиме им је, кажу, дошло што су их некада ухватили где им је украђена коза „крчка“ у лонцу.

Липовчани (6 к., св. Врачи); пресељени из Липовице око 1810. године кад су им се рођаци „потурчили“. Они су се како причају, још у Липовици заједно са Дивинцима и Костићима из Пасјана, „кад је некад била овде битка“, борили с Турцима и пошто су Турци поново освојили земљу. Доскоро су чували и неку „дугачку историју".

Рајкови(ћи) (1 к., св. Врачи); пресељен из Липовице пре 100 година (око 1830. год.) на имање Албанаца из Подграђа. У Липовици им Албанци „притиснули“ имање, а кажу да су били богати као господари Џинићи.

Симебојкови(ћи) (5 к., св. Врачи); пресељени од зулума из Липовице пре 100 година (око 1830. године) за чифчије у Пасјану на имању Арбанаса из Подграђа.

Крстићи (1 к., св. Врачи); пресељени из Липовице 1919. године на купљено имање."

Атанасије Урошевић, Горња Морава и Изморник


Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2197
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #114 послато: Јун 25, 2020, 05:53:40 поподне »
Пре свега хвала на анализи.

Почео бих прво од села "Претина" одакле ми је деда, као и већина предака. Наиме, када се враћам кроз генерације, долазим до села "Коћура" - као што сте поменули, где губим сваки траг. Волео бих да сазнам како и одакле то иде уназад, али су извори или оскудни или их нема.

Када је реч о карактеристичној вредности DYS437 = 14. коју сте поменули, интересује ме по чему је карактеристична и како могу помоћу ње да дођем до даље спознаје о својим прецима и евентуалној припадности неком роду/братству?

Оно што нисам навео у упитнику, јер нисам сматрао релевантним јер је извор непоуздан, али након добијених резултата и анализе истих почињем да верујем да није само предање већ можда има нечега. Наиме, по предању кроз моју породицу се провлачи податак о томе да су некада моји преци живели у Крајини или Херцеговини (то је једна верзија), а друга верзија је да су дошли негде из околине Јагодине. За оба случаја причамо још пре 19. века. Наравно ове информације су само у виду приче / предања и врло су непроверене, али можда неки од ових маркера могу да разбију неки од тих "митова" (ја сам лаик те још увек врло мало познајем тестиране маркере).
Све ово говорим због поменутог Давидовића из Срема (иначе имам рођаке по Војводини - некима су се дедови одселили баш из Претине после II СВ.РАТА , али не би требало да је овај један од њих).

Свакако бих волео да искористим ту карактеристичну вредност  DYS437 = 14. како бих даље истражио и дошао до нових одговора, али ми је потребно да ме неко искуснију усмери које кораке је неопходно учинити.

Унапред захвалан!
-Митић

Драги г. Митићу,

Хвала што сте се јавили!

Мој вам је савет да за почетак ишчитате неке теме на форуму или порталу које се тичу мутација, тестирања, као и ваше хаплогрупе (не кажем, можда већ јесте), да бисте стекли неки утисак о томе шта сте добили са 23 маркера и куда све можете даље да идете.

Као што ћете увидети, ви припадате најчешћој хаплогрупи код нашег народа, која је доживела велику демографску експанзију у претпрошлом миленијуму, па хаплотипови њених припадника јако личе једни на друге. Стога, некада ни много више од 23 маркера није довољно да недвосмислено укаже на сродство.

Нисам стручњак за ваш крај, али видим да је Претина, као и нека друга места, углавном насељавана из Горње Пчиње и Криве Паланке, па верујем да сте најпре одатле пореклом, мада наравно не знам то засигурно. Знамо да у вашем крају има јако пуно И2 Динарик Севера (то је ваша хаплогрупа), али на моју велику жалост ретко ко је из тог краја радио било какава дубља тестирања, па за сада нисмо још стекли неки утисак о гранама које се јављају.

Ја лично верујем да бисте могли најпре бити Z17855, али то је једино могуће утврдити даљим тестирањем.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2197
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #115 послато: Јун 25, 2020, 05:58:46 поподне »
82. Ћурчић, Митровдан, Милатовићи, Лучани

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, највероватније подграни Z17855>A16413>BY153008, роду А у табели нашег пројекта.

Реч је о роду чији припадници деле славу Митровдан, а чине га Божовићи из Ибарског Колашина и друге мање породице/огранци из овог краја; и Урошевићи, вероватно најстарија породица у Доњој Трепчи код Чачка.

Породица тестираног Ћурчића има предање о пореклу из Орље Главе испод Чемерна, односно из Шолаћа, што свакако упућује на источни смер динарских миграција ка Западној и Централној Србији. Слично бележи и К. Јовановић у „Горњем Драгачеву“.

Ћурчић на два маркера одудара од осталих из овог рода (DYS391 и DYS439), али мислим да су остатак хаплотипа, крсна слава, и географски положај више него довољни да га сврстамо у овај род.

Урошевићи су према предању дошли из Сјенице. Божовићи помињу Бихор и Пештер као смер из кога су дошли. Постоји једна или две породице у овом старом крају са славом Митровдан чије би нам тестирање могло разјаснити много тога, и надам се да ће до тестирања доћи у најскоријем року.

Ћурчић је иначе седми тестирани пореклом из Милатовића, па је то једно од најистраженијих наших села.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11116
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #116 послато: Јун 25, 2020, 08:22:50 поподне »
81. Гушевац, Ђурђевдан, Кањане, Дрниш, Северна Далмација, J2b-M205>Y22059

Гушевци су изворно Гушавци. О самом пореклу ове породице нисам нашао више података. У околини Дрниша било је Кричкића са славом Ђурђевдан, што значи да ће оваквих хаплотипова бити и код родова који славе ту славу у овом крају, а не само Никољдан (коју славе Кричке).

Генетски Гушевци упадају у род Б. Најближе су им следеће породице (1 разлика на 23 маркера):

Кричка, Никољдан, Братишковци, Скрадин
Ераковић, Никољдан, Братишковци, Скрадин
Радаковић, Никољдан, Брувно, Грачац
Петровић, Ђурђевдан, Омсица, Грачац
Стојичић, Ђурђевдан, Убовића Брдо, Мркоњић Град
Тодовић, Никољдан, Челебићи, Фоча
Аларгић, Никољдан, Врбас, Бачка

Хаплогрупа J2b-M205 код крајишких Срба (Лика, Далмација, Кордун, Банија и Западна Славонија) тренутно износи 11%. Узорак је 385, искључиво резултати са маркерима. Дели треће место са E1b (такође 11%). Ово је вероватно највећи проценат ове хаплогрупе у Европи, а могуће и свету.
« Последња измена: Јун 25, 2020, 08:24:12 поподне Лука »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 11116
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #117 послато: Јун 25, 2020, 09:23:02 поподне »
84. Опачић, Лучиндан, Лакташи, Босанска Крајина, J2b-M241>PH1602

Преносим текст о Опачићима из Поуња, аутора Милана Карановића (Поуње у Босанској Крајини, 1925.):

Опачићи 19 кућа у 8 насеља ове области, Бандићи 3 к. у 3 н., Кљајићи (I2-Y3120?) 3 к. у 3 н., Чубриле (J2b-PH1602) 22 к. у 10 н., Шевићи (J2b-PH1602) 38 к.у 8 н., Кошутићи (J2b-M241?) 5 к. у 4 н., Билбија 1 к., Мићићи 2 к. и Драшковићи 1 к. Сви славе Лучиндан. Билбије су прозвани по претку, који је умео да добро дипли уз дипле и да хитро изводи оно: „бил, бил“, па тиме мамио чобанице. За њих постоји предање, да су од Никшића, шта више спомињу и Никшу војводу, који је од Ниша дошао у Никшић. Једно су са Билбијама и Благојевићи на Змијању под Кочића Главицом. По једним пре су пали од Никшића на Змијање, а одатле прешли у Далмацију,а по другима најпре у Далмацију, и од њих једни иселили на Змијање. У Осредцима под Уилицом планином, рекоше ми да су „некако једно“ Опачићи, Чавке, Чубриле, Вукмирице (I2-PH908) и Билбије. Двојица су и војводе били из ових група родова 1875.–78. Симо Чавка и поп Илија Билбија. Мати је Гаврила Принципа из породице Билбија.

Опачићи су једна од оних крајишких породица код које срећемо више хаплогрупа. Примера ради, Опачићи из Лике и Северне Далмације припадају хаплогрупи I2-PH908, други Опачићи из околине Книна пак хаплогрупи N2-P189.2, док су Опачићи из Поткозарја и Лијевча поља очигледно J2b-PH1602.

У оквиру овог рода (уписано у загради), ипак доминира хаплогрупа J2b-M241>PH1602. Са друге стране, индикативно је присуство хаплогрупе I2-PH908 међу неким припадницима овог рода. Уз славу Св. Лука, то заиста може упућивати на области око Никшића. СНП-ом треба проверити везу I2 припадника овог рода са Старом Херцеговином.

Опачићи из Лакташа имају потпуно поклапање са Опачићима из околине Градишке, као и са Шевићима из Новог Града, са којима су и према литератури повезани. У тој су групи и Чубриле. Релативно су блиски и остали припадници овог генетског рода, из Србије и Старе Херцеговине.

Ван мреже Исаиловић

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #118 послато: Јун 26, 2020, 12:22:51 пре подне »
38. Исаиловић, Лучиндан, Звечка, Обреновац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280. Исаиловић има специфичних вредности за ову грану, попут комбинације 10-11 на 385 и вредности 22 на 448. Делује да би могао бити повезан са Нововићем из Драгочаве код Фоче, пре свега јер поред исте крсне славе деле и вредности 11 на 385b и 22 на 448.

Тестирани је у упитнику навео то да се у Звечу доселио предак Милан, највероватније око 1850. године из Бјелопавлића и да је крсну славу Лучиндан преузео по доласку у Звечку, међутим блискост са Нововићем баца сумњу на ово предање. Саме Исаиловиће у Звечкој Љубомир „Љуба" Павловић у делу „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ не помиње.

Здраво свима, хвала на анализирању ДНК података, такође хвала и осталима који су се укључили у коментарисање.
Везу са Црном Гором је, барем у том контексту, могу слободно рећи НАПРАВИО, мој покојни деда, у писму које је написао неколико година пред смрт, у којем је детаљно, без да је био питан о томе, навео да смо пореклом од ,,Бјелопавлића Даниловграда'' и да се његов ,,чукундеда Милан по коме носи име доселио у цркву Звечанску''. Одакле му те информације, нажалост, не могу да га питам, али и по генетици и по слави јасно је да та прича нема везе са истином. Детаљи у писму су ме навели да кренем погрешним смером истраживање о пореклу, што сам вечерас исправио, позвавши прави број и добивши квалитетне информације о пореклу од мог блиског рођака, Д. Исаиловића из Звечке (код Обреновца) који наводи да смо пореклом од војводе Шаина који је службовао код деспота Стефана Лазаревића. По тој причи, али не само причи јер је имао увид у документацију(која је пре пар година у поплавама у Обреновцу страдала), водимо порекло из Смедерева (да ли и старином пре војводе Шаина, не знам) одакле су се, након пада србске Деспотовине 1459. године, три Шаинова сина Исаило, Драгић и Шаин населили у Грабовац код Обреновца. Том приликом су са собом понели и икону светог Луке, њихове крсне славе, коју и дан данас чувају да ли потомци Драгића-Драгићевићи или Шаина-Шаиновићи нисам сигуран. Презиме Исаиловић, као такво, барем што се мојих рођака тиче, је настало након другог светског рата, пре тога је било у форми Исајловић или Исајиловић, пречуо сам, потврдићу који облик је био када ми буде стигао одговор, претпостављам да је ово прво. Исајловић(Исајиловић) се први пут у форми презимена спомиње око 1700. године, уз име ,,деда'' Глише, који је имао старог магарца па кад би неки човек напунио доста година рекло би се ,,матор као Глишин магарац''. Кренувши редом поименично од мене до ,,деда'' Глише: Стефан-Горан-Милан-Светозар-Живан-Миливоје-Милан(по којем вероватно мој деда Милан и носи име, али није из Бјелопавлића  :) )-Миливоје-Милан-Миливоје и тако наизменично до ,,деда'' Глише.
Све у свему, промене славе и презимена није било, сеобе јесте, али не из Црне Горе него из Смедерева, а да ли је војвода Шаин пореклом из Херцеговине или Зете па су нам Нововићи и Булатовићи генетски блиски или су се они населили на те просторе из Смедерева, остаће непознаница, док неко паметнији не да одговор на то питање.  :)
« Последња измена: Јун 26, 2020, 09:33:14 пре подне НиколаВук »

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
Одг: Светски ДНК месец 2020.
« Одговор #119 послато: Јун 26, 2020, 12:31:06 пре подне »
57. Рудан, Ђурђевдан, Мишљен, Љубиње

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера могу се издвојити 439=15, 481=29. Нема ближих поклапања на пројекту. Због ове две вредности, као и разлике на маркеру 533, не може се са сигурношћу  закључити да постоји веза са једним тестираним Херцеговцем, који би требало да му је близак. Могуће да се код тестираног Рудана ради о приватним мутацијама, али то може једино потврдити напреднији тестови или тестирање појединачних СНП-ова ове двојице потенцијалних рођака.

Р. Милићевић за њих каже: "РУДАН у Банчићима и Глеђевцима (Љубиње). Вјерује се да су поријеклом из Рудина у Црној Гори и тамо су се звали Косјерине. Било их је више браће. Један од њих је прешао на ислам. Када је донешена одлука о „чишћењу потурица“ главари су закључили да брат брата убије и да се истрага изврши на Божић 1710. године. Браћи Косјерине је било жао свога брата па су му рекли да бјежи. Брат који је прешао на ислам позвао их је да бјеже скупа у Херцеговину. Обећао им је дати пола имања. Пошли су скупа и дошли у Банчиће код Љубиња. Брат који је прешао на ислам настанио се „под Мусином кулом“ у Глеђевцима, а православни осташе у Банчићима. Према називу родног мјеста (Рудине) презивају се сви Рудани. “И данас су православни и муслимани Рудани једно братство“. Рудани православни славе Ђурђевдан. Расељавали су се с Банчића у Дубоку, Вардушу, Борач, Коњиц и друга мјеста. Неке породице Рудана, муслимана, из Глеђеваца прешле су у Љубиње".
Далеки су род, Прије 1700-те, сигурно, А ту живе исламизовани Рудани,па је простора за мутације било текако. Овај огранак Рудана зову Чолићи