Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Иван Вукићевић]

Јоковић, Аранђеловдан, Горњи Милановац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног је веома близак модалу за ову грану. Има потпуно поклапање хаплотипова са једним тестираним чији резултат још није објављен (Аранђеловдан, Божетићи/Нова Варош). Од хаплотипова још неколико тестираних разликује се на само једном маркеру.

Прадеда тестираног је рођен у Божетићима код Нове Варош, одакле је са женом дошао у Горњи Милановац 1880. године. Према предању су Јоковићи род са Курћубићима из Божетића. Не могу превише да коментаришем необјављене резултате, али рецимо да у том предању има истине.

[Иван Вукићевић]

Петровић, Ђурђевдан, Никшић (насеље Растоци), E-V13>Z1057
Петровић, Ђурђевдан, Никшић, E-V13>Z1057
Петровић, Ђурђевдан, Никшић, E-V13>Z1057

Припадају роду Хераковића из Његуша, као и претходно тестирани Петровић из Ераковића код Цетиња (тај резултат је објављен у књизи Небојше Драшковића) и Поповић из Петровог Села код Кладова, који потиче од Поповића из Његуша.

Са овим резултатима је дефинитвно потврђена хаплогрупа династије Петровић-Његош.



Јован Ердељановић наводи следеће у свом познатом раду о Старој Црној Гори:

Х е р а к о в и ћ и се деле на две главне гране: на Петровиће и Поповиће. И једни и други тврде, да су од Херака и да не знају, како су се од њега разгранали. Сви Хераковићи славе од старине Ђурђев-дан, а послужбица им је Велика Госпођа. И општа црква хераковићска je посвећена Св. Ђурђу. Код ње је до 1886 године било и опште гробље свих Хераковића. У то гробље они нису пуштали да се сахрањује ниједно од других брастава, што живе у селу Хераковићима, а нису пореклом од Херака (Кустудије са Божовићима, Кадије и Андријиће), него су она морала своје мртваце укопавати код цркве у суседном Дугом Долу.
Кад је 1886 године подигнута у Хераковићима црква Св. Саве, пренесено је код ње сеоско гробље и допуштено је и свима осталим браствима села Хераковића, да се у њему сахрањују. Та је нова црква посвећена Св. Сави због тога, што је „Св. Сава од вајкада био завјет Поповића [хераковићског браствa], који ту неђељу пред Св. Саву посте а на Св. Саву носе у цркву пуње и проскуру“. – И друго хераковићско браство, Петровићи, има „од старине свој завјет: Цвјетну Неђељу“.

Петровићи–Хераковићи (којих има у Његушима свега 3 куће и све су три у селу Хераковићима) веле, да знају као свога најстаријег претка само „калуђера Петра“, чији је син био Сћепац или Шћепац, отац владике Данила.
И сад се зна гроб „Шћепца Калуђерова.“ Он је с леве стране од главних врата сеоске цркве у Хераковиђима (изван цркве) и на њему има велика плоча са натписом
...
Отац Шђепчев, Петар, био се под старост покалуђерио и по томе је y Његушима свуд познат под именом „калуђер Петар,“ а зато је опет и његов син, Шћепан, добио назив „Калуђеров.“ Овај се Шћепац помиње 1693 године као један од главара Катунске Нахије, који су у Котору закључили са млетачким властима трговински уговор: ,,Stiepaz Calugerov e Stanissa Popov del Comune di Gnegussi").
...
Да се је отац „калуђера Петра“ звао Шђепац, а дед тога Шћепца опет Петар и да су Петровићи, по томе Петру добили презиме, као што саопштава Медаковић, то, веле Петровићи, њима није познато. Они кажу, дасад уопште не знају, по коме су се Петру прозвали Петровићима.
...
Дакле је први познати потомак Хераков с именом Петар био доста далек потомак Хераку: син његова праунука. Зато се и могло десити, да се презиме Хераковићи толико одомаћи као опште означење за цело Хераково потомство и шта више и као назив за село тога потомства. Дакле је између тога Петра и Херака било доста временог размака и Хераково се потомство у томе међувремену морало већ колико толико разгранати, тако да се је опште презиме Хераковићи могло толико учврстити, да га новија презимена, Петровићи и Поповићи, не само нису могла истиснути него су се сасвим јасно осећала као њему подређена.
Према свему реченоме цео ред пасова за кућу Петровића од најстаријег познатог претка изгледао би нпр. овако: Херак — његов син, Шћепан – Хераков унук, Лука — Хераков праунук, Шћепан — Петар Шћепанов — Петров син (коме не знамо име) — Шћепац — „калуђер Петар“ — Шћепац Калуђеров -– Дамњан Шћепчев — Марко Дамњанов — Стијепо Марков — Станко Стијепов — Мирко Станков (велики војвода) — краљ Никола – Данило (син краља Николе). — Или за другу линију, ону од Рада Шћепчева: Херак — Шћепан — Лука — Шћепан — Петар Шћепанов – Петров син (коме не знамо име) — Шћепац— „калуђер Петар“ — Шћепац Калуђеров — Раде Шћепчев — Ђуро Радов — Нико Ђуров — Иво Ников – Гаврил Ивов – Лабуд Гавралов — Михаил Лабудов (1910 године младић).
Укупно дакле, рачунајући заједно с Хераком, у време наших испитивања (1910 године) 15 пуних пасова, што нас доводи управо у другу половину 15. века.

О роду Хераковића из Његуша имамо засебну тему на форуму:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=568.0

[Црна Гуја]

Пртењак, Ђурђевдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи I2a2a-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y5282>Y11230>Y11920>P95. Ова грана је изузетно ретка и у европским оквирима, стара је око 2000 година, а јавља се од Велике Британије на западу до Пољске на истоку, и од Шведске на северу до Балкана на југу. У нашој бази поред Пртењака јој припада још само један тестирани из околине Нове Вароши, чији резултат није још увек јаван. Од Пртењака се разликује на само 1 од 23 маркера, тако да је прилично сигурно да су блиско повезани у последњих пар стотина година. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У тексту о Котражи не спомињу се Пртењаци, али се спомињу у оближњем Белом Камену, где се наводи да су даљим пореклом "од Сјенице". Пртењаци се спомињу још и у Церови и Миросаљцима код Ариља, који су географски јако близу Котраже и Белог Камена.

Пртењаци (Бојовићи, Мијајловићи и др), славе Ђурђевдан. Све су ове породице досељене од Сјенице.

https://www.poreklo.rs/2014/07/21/poreklo-prezimena-selo-beli-kamen-lucani/

[Драган Обреновић]

Пртењак, Ђурђевдан, Котража, Лучани

Припада хаплогрупи I2a2a-M223>Z161>L801>Z170>CTS1977>Y5282>Y11230>Y11920>P95. Ова грана је изузетно ретка и у европским оквирима, стара је око 2000 година, а јавља се од Велике Британије на западу до Пољске на истоку, и од Шведске на северу до Балкана на југу. У нашој бази поред Пртењака јој припада још само један тестирани из околине Нове Вароши, чији резултат није још увек јаван. Од Пртењака се разликује на само 1 од 23 маркера, тако да је прилично сигурно да су блиско повезани у последњих пар стотина година. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу. У тексту о Котражи не спомињу се Пртењаци, али се спомињу у оближњем Белом Камену, где се наводи да су даљим пореклом "од Сјенице". Пртењаци се спомињу још и у Церови и Миросаљцима код Ариља, који су географски јако близу Котраже и Белог Камена.

https://www.poreklo.rs/2014/07/21/poreklo-prezimena-selo-beli-kamen-lucani/

Пртењака смо недавно тестирали Дејан Вукићевић и ја. Обзиром да се ради о врло реткој мушкој лози међу Србима, било би драгоцено за даља истраживања и да се дубински (SNP) профилише. Верујем да ће господин Пртењак хтети да уради и WGS тест, јер је и иначе заинтересован за своје порекло и родословље уопште.

Овај резултат је само још један аргумент у прилог томе да треба пронаћи спонзора за истраживање стариначких родова Драгачева, јер мислим да ће тамо испливати још егзотичних мушких лоза

[Exiled]

Пртењака смо недавно тестирали Дејан Вукићевић и ја. Обзиром да се ради о врло реткој мушкој лози међу Србима, било би драгоцено за даља истраживања и да се дубински (SNP) профилише. Верујем да ће господин Пртењак хтети да уради и WGS тест, јер је и иначе заинтересован за своје порекло и родословље уопште.

Овај резултат је само још један аргумент да пронађемо спонзора за истраживање стариначких родова Драгачева, јер мислим да ће тамо испливати још егзотичних мушких лоза

У западним крајевима постоји презиме Пртењача,како презиме није типично може бити да су и родно повезани.

[Иван Вукићевић]

Ивановић, Ђурђевдан, Брда/Фоча

Припада хаплогрупи I2-PH908. Већина вриједности маркера су модалне. једина нешто израженија, карактеристична вриједност је висока DYS570=20. Од тестираних који посједују ову вриједност најближи му је Поповић из Бјелошевог дола/Крушевица/Љубиње на 3/23 маркера разлике. Такође слави Ђурђевдан. Међутим, не постоји нека веза у предањима, а и географски није близу па ову везу треба узети са резервом. Веза са неким другим тестираним породицама, због модалности хаплотипа, не може се поуздано успоставити. Препорука је неки од дубинских тестова.

О пореклу породице тестирани Ивановић није оставио никакво предање. У фочанском крају било је више разнородних породица Ивановића. Нисам успио пронаћи податке о поријеклу конкретно ових Ивановића.

У предратној општини Фоча је према званичној административној подели било 4 засеока са тим или сличним називом:
1. Заселак Брда који је припадао насељу Мрављача.
2. Заселак Гола Брда који је припадао насељу насељу Орахово.
3. Заселак Доња Брда који је припадао насељу Паунци. Овај заселак је до 1962. године имао статус насеља.
4. Заселак Горња Брда који је припадао насељу Сусјешно. Овај заселак је до 1962. године имао статус насеља.

Од 4 насеља којима су ови засеоци припадали, Ивановића је према попису из 1991. године било једино у насељу Орахово. Самим тим, тестирани вероватно потиче из засеока Гола Брда.

Томе у прилог иде и слава, пошто Ивановићи из Орахова славе Ђурђевдан према Миленку Тодовићу:
Ивановићи из Орахова су старосједилачка породица. Ђуровић некритички пише да се њихов даљи предак Вукосав Ивановић спомиње у попису катастра још 1475. године. Славе Светог Ђорђа (6. мај).

Наравно, постоји и могућност да је тестирани из неког од преостала три засеока, те да су се Ивановићи одатле иселили пре 1991. године.

[Христифор]

Пртењака смо недавно тестирали Дејан Вукићевић и ја. Обзиром да се ради о врло реткој мушкој лози међу Србима, било би драгоцено за даља истраживања и да се дубински (SNP) профилише. Верујем да ће господин Пртењак хтети да уради и WGS тест, јер је и иначе заинтересован за своје порекло и родословље уопште.

Овај резултат је само још један аргумент у прилог томе да треба пронаћи спонзора за истраживање стариначких родова Драгачева, јер мислим да ће тамо испливати још егзотичних мушких лоза

Да се нађу заинтересовани за тестирање, лако ћемо за новац.

[Ивица Јовановић]

Пртењака смо недавно тестирали Дејан Вукићевић и ја. Обзиром да се ради о врло реткој мушкој лози међу Србима, било би драгоцено за даља истраживања и да се дубински (SNP) профилише. Верујем да ће господин Пртењак хтети да уради и WGS тест, јер је и иначе заинтересован за своје порекло и родословље уопште.

Овај резултат је само још један аргумент у прилог томе да треба пронаћи спонзора за истраживање стариначких родова Драгачева, јер мислим да ће тамо испливати још егзотичних мушких лоза

Iznenadio bih se ako nije sa Poljakom u I-BY3742. Ne zbog te slovenske veze vec zbog cinjenice da ostale grane idu ka onim vikinzima koji su sa Ivarom the Boneless napadali Irsku u 9. i 10. veku. Malo je verovatno da je neki čamac baš do te mere zalutao. Bilo bi zaista zanimljivo ako uradi wgs.

[Ojler]

Павловић, Митровдан, Добраче/Ариље, I2-Y3120

Тестирани је навео да су пореклом од Шундерића из Старе Херцеговине, али да је могуће да им порекло сеже до Суве Реке код Призрена. Предак им се помиње у турским пописима као Шундерија.

Ради се о породици која се у монографији о Добрачама наводи под именом Павловићи Шундерићи. О њима аутор, професор Др Светислав Петровић пише следеће:

Шундерићи су старо презиме за Павловиће из Клисуре. Населили су се у Добраче крајем 18. или почетком 19. века из Старе Херцеговине (између Никшића и Требиња). Према казивању Радоша Тодоровића, један огранак ове фамилије се населио у Глијечу код Ивањице (данашња фамилија Поповићи), други у село Граб у Драгачеву и трећи y Добраче.
Крсна слава им је Дмитровдан.
Родоначелник фамилије Павловићи из Клисуре је Павле Стеванов, који се у више докумената помиње као Павле Шундерија (види прилоге пописа и других докумената у књизи).
У Тефтеру арачком из 1832/33, под редним бројем 37 стоји да је Павле Стеванов имао синове Обрада, Мијаила, Тодора и Милисава.
У Попису из 1857. године, домаћинство су сачињавали Тодор (1820), његова браћа Никола (1822), Алекса (1827) и Мијаило (1833) и синовац Љубомир (1856).
У Попису из 1863. године нема Мијаила, Алексе и Љубомира. Домаћинство су сачињавали Тодор (1820), супруга Јована (1824), син Велимир (1856), брат Никола (1822), кћерке Станика (1848), Јелика (1853), Анка (1859) и Миљка (1861).
Никола није заснивао породицу и нема потомака.
После пописа из 1863. године Тодор и Јована су родили синове Вукомана и Обрена. Нажалост, о њима немамо других података изузев пореских књига из 1878. и 1884-1888. године.
Павловићи са краја 19, целог 20. и прве деценије 21. века су потомци Тодора (1820) и Јоване (1824) и Обрада Павловића.

Хаплотип тестираног карактерише већи број маркера са израженим одступањем од модалних вредности: DYS385b=16, DYS458=16, DYS456=16, DYS533=14. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова који су слични овом резултату. Технички му је најближи хаплотип који припада тестираном из Црвског код Сјенице са славом Аранђеловдан, са подударањем 19/23 и поклапањем на карактеристичним вредностима DYS385b=16 и DYS533=14. Ова делимична сличност би можда могла бити и занимљива. Наиме, Шундерићи из драгачевског Граба за које се помиње да су сродни Павловићима Шундерићима по једном предању потичу из Штиткова код Сјенице (данас у општини Нова Варош), па би ова два резултата условно припадала истој етнографској и географској зони, мада је удаљеност између Штиткова и Црвског знатна. За тестираног из Црвског је процењено да припада роду Љешњана - Војинића. Хаплотип Павловића заиста поседује вредност DYS385b=16 карактеристичну за Љешњане - Војиниће, али постоје и бројне разлике, па се без дубљих анализа ова сличност не може сматрати довољном за проглашавање припадности истом роду. У сваком случају би било вредно даље истражити такву могућност.

[Иван Вукићевић]

Спахић, Никољдан, Лијешта, Подгорица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS456=15 и повишену вредност маркера DYS643=13.

Миљан Јокановић у свом раду о Кучима наводи да су Спа(х)ићи огранак Мијовића, који су једна од основних грана Дрекаловића.

[Cole]

Поздрав свима,

после дужег времена сам се улоговао у ДНК пројекат и приметио сам да су моји СНП подаци унети у датотеку под "Неименовани" са непознатим местом порекла. Како може то да се исправи?

Хвала унапред

[Иван Вукићевић]

Све поруке о Хераковићима, које су уследиле након објављивања резултата Петровића, пребачене су ради прегледности на засебну тему коју имамо о том роду:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=568.0

[Небојша]

Кузмановић, Аранђеловдан, Манастирица, Кладово, J2b-M241>Z638


Судећи по литератури с почетка 20. века, Манастирица је насељена углавном становништвом влашког порекла (Унгурјани). Према попису из 2002. године, становништво се изјашњава углавном као српско. Два рода која су у Манастирици славила Аранђеловдан јесу Царани, 4 куће, пореклом из Влашке и Ђурешти, 2 куће, из Ћуреша у "Арђалу".

Најближа поклапања постоје са Мићовићима (Стевањдан) из Лепосавића и Ракићима (Аранђеловдан) из Грљана код Зајечара. По маркерима не стоје далеко ни тестирани Шкријељи, па би најрационалније било испитати припадност подграни J-Z8424.

[Ивица Јовановић]

Кузмановић, Аранђеловдан, Манастирица, Кладово, J2b-M241>Z638


Судећи по литератури с почетка 20. века, Манастирица је насељена углавном становништвом влашког порекла (Унгурјани). Према попису из 2002. године, становништво се изјашњава углавном као српско. Два рода која су у Манастирици славила Аранђеловдан јесу Царани, 4 куће, пореклом из Влашке и Ђурешти, 2 куће, из Ћуреша у "Арђалу".

Најближа поклапања постоје са Мићовићима (Стевањдан) из Лепосавића и Ракићима (Аранђеловдан) из Грљана код Зајечара. По маркерима не стоје далеко ни тестирани Шкријељи, па би најрационалније било испитати припадност подграни J-Z8424.

Арђал односно Ардеал је румунски назив за Трансилванију. Арђал је архаична варијанта. Реч је мађарског корена.

[Ojler]

Арђал односно Ардеал је румунски назив за Трансилванију. Арђал је архаична варијанта. Реч је мађарског корена.

Односно, Ердељ.

[Ивица Јовановић]

Да

[Иван Вукићевић]

Благојевић, Јошаница (заселак Остримци), Фоча, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS570=20. На 23 маркера има потпуно поклапање хаплотипова са Илићем (Лазарева Субота, Растошница/Сапна). С обзиром на исту славу и предање Илића о пореклу из Херцеговине, јасно је да су истог порекла. На једном маркеру се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Петровић, Петковдан, Бобово/Свилајнац
- Јоковић, Аранђеловдан, Горњи Милановац
- Гвоздић, Никољдан, Војнић
- необјављен резултат, Аранђеловдан, Божетићи/Нова Варош
- необјављен резултат, Никољдан, Вражогрнац/Зајечар

Тестирани је навео да Благојевићи по једном предању потичу из Пиве. Досадашњи генетички резултати не иду у прилог овом предању. У Пиви заиста има Благојевића, али је за њих утврђено да припадају грани R1a-YP417.

[Зрно]

Јовановић (Ђурђевдан), Забојница/Кнић

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. Низводнија грана се не може знати без дубинског тестирања у иностранству. Са многим тестираним припадницима ове хаплогрупе има само 1 маркер разлике, од 23, јер му је хаплотип доста уобичајен. Међу тим који су му слични, потврђене су три различите подгране испод Z2705. Има и једног са потпуним поклапањем, а то је Главаш (Јовањдан) из средње Босне. С њим дели ретку вредност DYS456=16 (нормална је 15). За Главаша се не зна којој би подграни припадао, а и сумњам да је најближи род Јовановићу, без обзира на потпуно поклапање.

Јовановић је написао да су у заселак Араповићи у Забојници дошли у 19. веку. У књизи "Гружа" се наводе презимена у селу, али нема Јовановића. Једини у Араповићима који славе Ђурђевдан су према аутору Шукићи, потомци Јована (Шуке).

Yfull стабло: https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Drvoseča]

Благојевић, Јошаница (заселак Остримци), Фоча, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Ово би требало да буду Острмци, колико ја знам, без и.

[Крни Јелац]

Тако је, штампарска грешка је вјероватно у питању.