Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Spajic1]

Булатовић, Лучиндан, Реткоцер, Медвеђа

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621>FT190799, роду Никшића. Има модалан хаплотип за род Никшића на тестирана 23 маркера.

Тестирани је потомак Радосава Булатовића „Американца", једног од огранизатора устанка на подручју Топлице и Јабланице 1917. године. Нисам успео пронаћи тачно из ког су места у Ровцима дошли у Реткоцер ови Булатовићи, па ако неко зна, нека напише.

Ја сам послао овај узорак. У питању је Слободан,отац моје супруге.Његов деда је горе наведени Радосав Булатовић. Он се доселио у Реткоцер из Црне горе, племе Роваца, братство Булатовића,огранак Тодоровића, род Милића(Рога) Радова. Задње место боравка пре преселења у Америку, а после због Балканских ратова, и доласака у Реткоцер, је било село Церовица, засеок Лазба. Радосав је убијен од стране Бугара након слома Топличког устанка.

[Селаковић]

Стевановић, Аранђеловдан, Репиште, Владичин Хан

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Тестирани је навео предање према ком је родоначелник породице дошао из Старе Херцеговине. Породични надимак је Кривошије, и припадају ширем роду Пећаваца. Ј. Трифуноски, пак, у својој „Грделичкој клисури“ за Пећавце каже да не знају своје порекло. Нисам сигуран да ли облик „Пећавац“ може сугерисати да су од Пећи.

Хаполтип је практично модалан, сем две последње вредности (DYS635 = 24, DYS643 = 9). Вредност DYS643 = 9 је изразито ретка.
Формално су му, на 23 упоредива маркера, најближа двојица тестираних са Истраживања Херцеговаца (поклапање 21/23 са обојицом), премда ни један ни други не славе Аранђеловдан, нити поседују DYS643 = 9. На мањем броју маркера (17) има по једну разлику са двојицом тестираних са САНУ истраживања пореклом из околине Лебана (разликују се на DYS635). Ова двојица, међутим, славе Петковдан, а DYS643 им није покривен тестирањем.

Нисам сигуран колико је Стевановићу било ко од наведених заиста близак.

[Црна Гуја]

Јовичић, Јовањдан, Миокус, Шабац

Припада хаплогрупи R1a-Z280, бројном роду А ("род Бојић-Ракић"). Поседује за овај род практично модалан хаплотип, једина вредност која одудара од скоро свих осталих припадника је нешто нижа Y-GATA-H4=11. Најближа поклапања има са Тешићем из Мионице и Јевтићем из Осечине, од обојице се разликује на само 1 од 23 маркера. На 1 од 17 упоредивих маркера разликује се од Берића из Богатића, Јаношевића из Дрена код Обреновца, Крнајског-Беловљева из Келебије код Суботице и Јоксимовића из Бањана код Уба. И од већине осталих припадника овог рода разликује се на 2 до 3 маркера, а занимљиво је да велика већина њих такође слави Јовањдан.

"Јовичићи (5 к., Јовањдан), из Старог Бечеја, пре 60 година. Јовичићи били тамо бироши, орачи „спајински”, па побегли од спахије швапског."

Војислав С. Радовановић, Шабачка Посавина и Поцерина

https://www.poreklo.rs/2013/02/10/poreklo-prezimena-selo-miokus-%C5%A1abac/

[Црна Гуја]

Спајић, Никољдан, Хадровићи, Вишеград

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном за ову грану, једина нешто специфичнија вредност која се ређе јавља код припадника ове гране је благо повишена DYS390=26. На 23 упоредива маркера најближе поклапање има са Аћином из Зрењанина (такође слави Никољдан), од ког се разликује само на поменутом маркеру DYS390. Нешто даљи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Радановић из Поточана код Прњавора (Никољдан), Станковић из Острвице код Госпића (Јовањдан) и један тестирани из околине Требиња чији резултат није још увек јаван, од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да се његов деда приженио у Хадровиће, а рођен је у селу Камен, општина Рогатица. По породичном предању старином су их Херцеговине, из села Граба у Зубцима. Ту су се презивали Спаић и славили Јовањдан. У Камен су се преселили након Невесињске пушке. Са друге стране, постоје и Спајићи из Прибоја који славе Никољдан и они својатају ове Спајиће.

С обзиром да Спаићи из Херцеговине са славом Јовањдан не припадају хаплогрупи R1a, та верзија предања по свему судећи није тачна, иако је порекло из Херцеговине врло могуће због горепоменутог блиског поклапања из околине Требиња.

[Иван Вукићевић]

Он се доселио у Реткоцер из Црне горе, племе Роваца, братство Булатовића,огранак Тодоровића, род Милића(Рога) Радова.

Зна ли се из ког су засеока у Ровцима?

[НиколаВук]

Зна ли се из ког су засеока у Ровцима?

Промакло ти је вероватно:

Задње место боравка пре преселења у Америку, а после због Балканских ратова, и доласака у Реткоцер, је било село Церовица, засеок Лазба.

[Иван Вукићевић]

Промакло ти је вероватно:

Јесте, хвала 

[Spajic1]

Спајић, Никољдан, Хадровићи, Вишеград

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Поседује хаплотип близак модалном за ову грану, једина нешто специфичнија вредност која се ређе јавља код припадника ове гране је благо повишена DYS390=26. На 23 упоредива маркера најближе поклапање има са Аћином из Зрењанина (такође слави Никољдан), од ког се разликује само на поменутом маркеру DYS390. Нешто даљи су му Јањетовић из Бистрице код Бањалуке (Никољдан), Радановић из Поточана код Прњавора (Никољдан), Станковић из Острвице код Госпића (Јовањдан) и један тестирани из околине Требиња чији резултат није још увек јаван, од све четворице се разликује на 2 од 23 маркера.

Тестирани је у упитнику навео да се његов деда приженио у Хадровиће, а рођен је у селу Камен, општина Рогатица. По породичном предању старином су их Херцеговине, из села Граба у Зубцима. Ту су се презивали Спаић и славили Јовањдан. У Камен су се преселили након Невесињске пушке. Са друге стране, постоје и Спајићи из Прибоја који славе Никољдан и они својатају ове Спајиће.

С обзиром да Спаићи из Херцеговине са славом Јовањдан не припадају хаплогрупи R1a, та верзија предања по свему судећи није тачна, иако је порекло из Херцеговине врло могуће због горепоменутог блиског поклапања из околине Требиња.

Добар дан,
пошто се усмено предање није поклопило са мојом халогрупом, то може бити из два разлога:
1. Или усмено предање није тачно
2. Или је нека баба шврљала, а ратови од 1870 су нас стално газили.
У усменом предању стоји да су из Зубаца протерали жену са двоје деце, једно мушко и једно женско. Муж јој је погинуо или умро. Разлози због којих је протерана у Босну су разноврсни...
Размишњам да узмем узорке од бочних грана мог рода да би прегледао да ли сва колена имају исту халогрупу. У источну Босну се доселио мој прадеда као дете. Довољно је да узмем још два узорка од гране брата мог деде и од мог стрица.
Шта ви мислите о томе?
Поздрав

[Иван Вукићевић]

Размишњам да узмем узорке од бочних грана мог рода да би прегледао да ли сва колена имају исту халогрупу. У источну Босну се доселио мој прадеда као дете. Довољно је да узмем још два узорка од гране брата мог деде и од мог стрица.
Шта ви мислите о томе?

Што су даљи рођаци, то је боља провера. Ако имате неке рођаке који потичу од брата од чукундеде, боље њих тестирати него потомке брата од деде.

[Spajic1]

Што су даљи рођаци, то је боља провера. Ако имате неке рођаке који потичу од брата од чукундеде, боље њих тестирати него потомке брата од деде.

Слажем се али нема пуно мушких потомака. Ратови се урадили своје.
На крају крајева и нема пуно избора јер се мој прадеда као дете доселио у источну Босну.Између 1870 и 1880 године. Чукундеда је по предању умро или погинуо у Зубцима. Тестирали су се већ Спаићи из Зубаца.
Мој прадеда је имао два сина. Мој деда је већ имао више мушких потомака.
Пробаћу да узмем узорак из гране брата од мог деде и од мог стрица....то је једино што могу.
Тако би био сигуран да су сви од мог прадеде па до мене, све гране иста халогрупа.
Али због овог из друге гране морам ићи у Босну.
Стриц ми исто живи у Београду и за њега није проблем.
Поздрав

[Лука]

Ћирјаковић, Лучиндан, Вирово, Ариље

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y52621>FT190799, роду Никшића. Има модалан хаплотип за род Никшића, изузев вредности 17 на 19. Због те вредности би му, с обзиром на даље порекло из Жупе Никшићке, могли бити блиски неки родови пореклом са тог подручја а који такође поседују поменуту вредност, попут Ћипранића из Ливеровића код Никшића, Спасојевића из Патковаче код Бијељине, Чворовића из Заглавка код Бајине Баште итд.

Ћирјаковићи из Вирова би требало да су пореклом од Ћираковића из Старог Села у Жупи код Никшића. Од Ћирјаковића из Вирова потиче српски глумац Дејан Ћирјаковић.

[Црна Гуја]

Матаруга, Ђурђевдан, Гуњевци, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" подграни Y2613>Y2608>YP6098. Има потпуно поклапање на 23 маркера са претходно тестираним Матаругом из Турјака код Градишке, а на 17 маркера са Богдановићем из Јелићке код Приједора и Кривајићем из Словинаца код Костајнице (славе Срђевдан). Блиска поклапања има и са осталим припадницима ове гране, између осталих и са Гаљеном из Драготине на Банији који такође слави Ђурђевдан (2/23), па сматрам да би било значајно да и Матаруга тестира SNP BY149000 код компаније YSEQ, чија старост до најскоријег заједничког претка се процењује на око 400-450 година. Матаруге се у Гуњевцима спомињу први пут у попису пребега након Аустријско-турског рата 1791.

[Uzi]

Матаруга, Ђурђевдан, Гуњевци, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" подграни Y2613>Y2608>YP6098. Има потпуно поклапање на 23 маркера са претходно тестираним Матаругом из Турјака код Градишке, а на 17 маркера са Богдановићем из Јелићке код Приједора и Кривајићем из Словинаца код Костајнице (славе Срђевдан). Блиска поклапања има и са осталим припадницима ове гране, између осталих и са Гаљеном из Драготине на Банији који такође слави Ђурђевдан (2/23), па сматрам да би било значајно да и Матаруга тестира SNP BY149000 код компаније YSEQ, чија старост до најскоријег заједничког претка се процењује на око 400-450 година. Матаруге се у Гуњевцима спомињу први пут у попису пребега након Аустријско-турског рата 1791.

Нашао сам на некој мапи, рађеној око 1780. године, Матаруге код Приједора. Незнам да ли су у каквој вези са овима који се појављују касније у Гуњевцима и Турјаку.

[НиколаВук]

Вуковић, Јовањдан, Биоград, Невесиње

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Поседује снижену вредност 15 на DYS385b и повишену вредност 18 на DYS576. Поменуту вредност 385b=15 дели са једним тестираним из Херцеговачког подухвата који слави Никољдан, из Јошанице код Фоче, међутим ова мутација се вероватно код једног и другог тестираног јавила независно. Ове вредности се не јављају код двојице тестираних у оквиру Херцеговачког подухвата који би му по слави и предању требали бити блиски.

Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, а у доступној литератури нисам пронашао да се Вуковићи помињу у селу Биоград. Они су највероватније у вези са Вуковићима из Рогача код Невесиња, који по предању потичу од родоначелника Вука Хране који се доселио од Меке Груде код Билеће, а наводно је био род са херцегом Стефаном Вукчићем Косачом.

[ФРЖОВИЋ]

У Биограду постоји 20-так засеока. У засеоку Пошћење живе породице Вуковић, Дабић, Паровић, Лиздек, Спремо.

[Небојша]

Гавриловић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS9949

Гавриловић припада роду Влаховића. Са претходно тестираним Гавриловићем из истог места има поптуно поклапање на 23 маркера. Копирам овде објаву током новогодишње акције тестирања:

18. Гавриловић, Јовањдан, Ковачевац, Младеновац, J1-ZS4393>ZS9949

Гавриловићи су, по свему судећи, део ширег рода Вајдића. О Вајдићима је писао Бора Стефановић (Ковачевац и ковачевачке фамилије):

"ВАЈДИЋИ; пореклом су из Горње Трешњевице испод Рудника, где су дошли из Санџака – околина манастира Милешева, славе св. Јована 20. јануара, неки преслављају св. Јована 7. јула [Ивањдан), има их 186 кућа. Деле се на:

а) Пилове – Алексићи, Максимовићи [Пилови), Микичићи, Новаковићи [Пилови), Степановићи [Неранџићи), и Танасковићи
б) Папиће
в) Колаке – Блажићи, Гавриловићи, Гаићи [Колаци), Јанковићи (Колаци), Јанковићи [Џодићи), Мијаиловићи [Колаци), Ненадовићи, Савићи (Колаци), Савковићи, Симићи [Радивојевићи), Симићи [Сиканови), Сретеновићи [Бекићи и Цаликићи) и Трифуновићи."

Гавриловићу је најближа једна српска породица из околине Пријепоља (слава такође Јовањдан), па се може рећи да је предање Вајдића о пореклу из околине манастира Милешеве, 100% тачно.

Сличан хаплотип поседују и Тишме из Далмације. Карактеристика тог хаплотипа је мутација 13-18 на маркеру 385. У динарским крајевима најчешће наилазимо на комбинацију 13-19/14-19.

Важно је поменути да се идентичан хаплотип јавља и код Грка (и то два пута), на оном истраживању за Северну Грчку. Дакле на 190 тестираних, 1.1%.

Верујем да ће се и овде временом искристалисати више миграицоних струја. По томе припадници ове подгране подсећају на неке друге са наших простора. Та породица из околине Пријепоља негује предање о пореклу из Горњег Полимља. Остаје да се види да ли су они ипак само огранак источнохерцеговачке групе, или код њих можда важи миграциони правац - Северна Грчка - Полимље - Далмација, Шумадија, итд.

[Селаковић]

Момчилов, Велика Госпојина, Горња Љубата, Босилеград

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У књизи Ристе Т. Николића „Крајиште и Власина“ нисам нашао Момчилове под тим презименом, али можда припадају неком од родова који се тамо наводе. Тестирани је навео да им је раније презиме било Петров.

Хаплотип Момчилова је скоро па модалан, и многи тестирани су му релативно блиски (на пример Дамчески из околине Македонског Брода или Обрадовић из околине Чајетине), па је тешко претпоставити с киме би могао заиста бити повезан.

[Лука]

Грубанов, Трифуњдан, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи R1b, највероватније њеној подграни L51>U106. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Бакићем из места Равни код Колашина, међутим због крсне славе Грубанову су највероватније најближи Јовановић из Растишта код Бајине Баште (2 разлике на 23 упоредива маркера) и један необјављени Херцеговац из околине Гацка (1 разлика на 23 упоредива маркера). С обзиром на то да су и Јовановић из Растишта и необјављени Херцеговац даљим пореклом из Дробњака, врло је вероватно да су и ови Грубанови пореклом одатле.

О пореклу ове породице нисам успео пронаћи ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.

[Делија]

Грубанов, Трифуњдан, Бачка Паланка

Припада хаплогрупи R1b, највероватније њеној подграни L51>U106. Потпуно поклапање на 23 упоредива маркера има са Бакићем из места Равни код Колашина, међутим због крсне славе Грубанову су највероватније најближи Јовановић из Растишта код Бајине Баште (2 разлике на 23 упоредива маркера) и један необјављени Херцеговац из околине Гацка (1 разлика на 23 упоредива маркера). С обзиром на то да су и Јовановић из Растишта и необјављени Херцеговац даљим пореклом из Дробњака, врло је вероватно да су и ови Грубанови пореклом одатле.

О пореклу ове породице нисам успео пронаћи ништа, па ако неко зна нешто, нека напише.

Има Грубанов из Цреаје са славом Никољдан, што је R1b-L551 да могућношћу да је R1b-U106 ..не знам како се уклапа са Бачким Грубановима и да ли постоји шанса да им је порекло заједничко.

[Atlantische]

Јаничић, Аранђеловдан, Броћанац Граховски, Никшић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028>Y60799, роду Земуновића - Корјенића.

Резултат је потврдио предање према којем Јаничићи потичу од Бакоча, старог корјенићког братства. Овом генетичком роду припада још неколицина братстава са подручја Херцеговине (а извесно и велики број братстава који није тестиран). Цео род је детаљно обрађен у надолазећој књизи о генетичком пореклу Срба Старе Херцеговине. Попут Бакоча од којих потичу Јаничићи, тестирани има вредност 389II=30, док остали припадници овог рода имају вредност 29. О Јаничићима је Петар Шобајић у свом раду о Корјенићима записао следеће.

Од Бакоча су и Јаничићи у граховском селу Броћанцу, око 25 кућа. Они су од Милоша Бакоча који је био ожењен од Водовара, женом Јаницом. До њега броје: Гаврило (рођ. око 1863) — Драго (рођ. око 1820) — Ристо Пајо (рођ. око 1760) — Пејо (рођ. око 1730) — Милош. Милош је из Корјенића прешао у Броћанац и оданде хајдуковао са шуром Драшком Водоваром. Изненадили их Турци, Драшко побегао, а Милоша ухватили у оном селу и обесили на Омутићу у Никшићким Рудинама. Милош је имао Пеја и Радула. Јаничићи славе Аранђеловдан, прислужују Лучиндан. Од њих су Аничићи у Књажевцу у Србији и Антићи, некада чувени трговци у Трсту.