Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 1860437 пута)

Ван мреже Слатинац

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 358
  • R1b>BY611>Z2705>BY199059
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6880 послато: Април 19, 2019, 05:34:04 поподне »
Упоредио сам данас моје маркере и маркере Пипера Драгићевића. Од 37 маркера ја и Богићевић се разликујемо на 7 тј. GD=7/37, то су маркери: DYS390, DYS459, DYS447, DYS576, DYS570, CDY, DYS442. Према Невгену ја и Драгићевић смо имали заједничког претка пре око 45 генерација. Рачунајући једну генерацију по 28-30 година.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 802
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6881 послато: Април 20, 2019, 11:10:19 поподне »
Ова грана се најћешће јавља међу семитским народима? Видјех да је и Наполеон М34.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5961
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6882 послато: Април 20, 2019, 11:20:52 поподне »
Ова грана се најћешће јавља међу семитским народима? Видјех да је и Наполеон М34.
Изгледа...присутна је код Јевреја и Арапа, има је у Италији, Британији, а како се ширила, можда под Римљанима? (М34 има у Кувајту, Италији, Британији, источна Европа (Белорусија, Русија, Пољска, можда Ашкенази у питању) ( М34 TMRCA 15200 ybp, а ова подграна Z21466 TMRCA 10700 ybp)
https://www.yfull.com/tree/e-m34/
« Последња измена: Април 20, 2019, 11:28:13 поподне ДушанВучко »

На мрежи Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2169
  • I2>Z17855>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6883 послато: Април 24, 2019, 03:05:15 поподне »
Глобаревић, Ђурђиц, Дражевина, Подгорица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду М у Табели Српског ДНК пројекта.

Глобаревић се лепо уклапа у групу родова из Љешанске нахије. Блиски су му и Вукчевић и Бољевић, премда нема потпуних поклапања.

Забележено је предање по ком су Глобар(евић)и од претка који је живео на прелазу између 17. и 18. века и који је био заптија - сакупљао је глобу. У Његушима су некада постојали Глобари, старинци, али су давно исељени - нестали.

На мрежи Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5012
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6884 послато: Април 24, 2019, 03:18:39 поподне »
Јановић и Драгутиновић, Стевањдан, Бучје, Прибој

Иако имају три разлике на упоредивих 23 маркера, објављујем их као један резултат, јер нема сумње да су истог рода.

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити пре свих 389I=12 и нижа вредност на 576=17. Такође се могу препознати и по маркеру 391=10. Ове карактеристичне маркере, као и славу Стевањдан деле са Бучевцима из Бистрице код Нове Вароши и Мокре Горе код Ужица, пореклом из Бучја, као и Степанићем из Руњана код Лознице, пореклом из Херцеговине. Изгледа да је старо презиме и Степанићима и Бучевцима било Поповић. Такође на САНУ истраживању постоји род близак њема, из околине Смедеревске Паланке. Матица би могла бити околина Требиња и Билеће, где имају везе са неким родовима, преко славе Стевањдан и маркера 389I и 576.

Ван мреже Лука

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 709
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6885 послато: Април 24, 2019, 03:25:34 поподне »
Глобаревић, Ђурђиц, Дражевина, Подгорица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду М у Табели Српског ДНК пројекта.

Глобаревић се лепо уклапа у групу родова из Љешанске нахије. Блиски су му и Вукчевић и Бољевић, премда нема потпуних поклапања.

Забележено је предање по ком су Глобар(евић)и од претка који је живео на прелазу између 17. и 18. века и који је био заптија - сакупљао је глобу. У Његушима су некада постојали Глобари, старинци, али су давно исељени - нестали.

Овде се понавља исти случај као код Зубаца и Ћеклића. Исти род, а без предања о заједничком пореклу.

Додуше, Глобаревићи ипак имају предање о истом ранијем месту порекла као и Вукчевићи.

Јановић и Драгутиновић, Стевањдан, Бучје, Прибој

Иако имају три разлике на упоредивих 23 маркера, објављујем их као један резултат, јер нема сумње да су истог рода.

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити пре свих 389I=12 и нижа вредност на 576=17. Такође се могу препознати и по маркеру 391=10. Ове карактеристичне маркере, као и славу Стевањдан деле са Бучевцима из Бистрице код Нове Вароши и Мокре Горе код Ужица, пореклом из Бучја, као и Степанићем из Руњана код Лознице, пореклом из Херцеговине. Изгледа да је старо презиме и Степанићима и Бучевцима било Поповић. Такође на САНУ истраживању постоји род близак њема, из околине Смедеревске Паланке. Матица би могла бити околина Требиња и Билеће, где имају везе са неким родовима, преко славе Стевањдан и маркера 389I и 576.

Резултат који очито потврђује предање Бучеваца да су из Бучја код Прибоја.

Ван мреже vladimirurosevic

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 30
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6886 послато: Април 24, 2019, 03:46:35 поподне »
Ја их тестирах мислечи да су исто као и Урошевићи иѕ Велишеваца,који су иѕ Бучја кад оно ништа

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 802
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6887 послато: Април 24, 2019, 03:58:51 поподне »
Глобаревић, Ђурђиц, Дражевина, Подгорица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду М у Табели Српског ДНК пројекта.

Глобаревић се лепо уклапа у групу родова из Љешанске нахије. Блиски су му и Вукчевић и Бољевић, премда нема потпуних поклапања.

Забележено је предање по ком су Глобар(евић)и од претка који је живео на прелазу између 17. и 18. века и који је био заптија - сакупљао је глобу. У Његушима су некада постојали Глобари, старинци, али су давно исељени - нестали.

Би ли овај род могао бити Z17855+?  Примијетио сам да се код неких тестираних овај маркер очита одмах, а код неких тек након додатног тестирања.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6888 послато: Април 24, 2019, 04:13:20 поподне »
Овде се понавља исти случај као код Зубаца и Ћеклића. Исти род, а без предања о заједничком пореклу.

Додуше, Глобаревићи ипак имају предање о истом ранијем месту порекла као и Вукчевићи.

Управо тако. С обзиром да долазе из истог краја (Љеш или Доња Зета), а да преци Глобаревића (као и Бурзановића и Ускоковића) долазе једну генерацију касније од предака Вукчевића, Бољевића и Милића, има логике да су исти род - преселили су се код својих блиских сродника.
Њихово сродство може бити јако далеко, давније од времена пресељења у Горњу Зету. Отуд је оно и заборављено.

"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 676
  • Ја ратујем сам...
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6889 послато: Април 24, 2019, 09:09:44 поподне »
Јановић и Драгутиновић, Стевањдан, Бучје, Прибој

Иако имају три разлике на упоредивих 23 маркера, објављујем их као један резултат, јер нема сумње да су истог рода.

Припадају хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити пре свих 389I=12 и нижа вредност на 576=17. Такође се могу препознати и по маркеру 391=10. Ове карактеристичне маркере, као и славу Стевањдан деле са Бучевцима из Бистрице код Нове Вароши и Мокре Горе код Ужица, пореклом из Бучја, као и Степанићем из Руњана код Лознице, пореклом из Херцеговине. Изгледа да је старо презиме и Степанићима и Бучевцима било Поповић. Такође на САНУ истраживању постоји род близак њема, из околине Смедеревске Паланке. Матица би могла бити околина Требиња и Билеће, где имају везе са неким родовима, преко славе Стевањдан и маркера 389I и 576.
Драгутиновића са славом Шћепандан има и на Романији. Општина Пале село Ждраловићи. Ако занима тестираног није вишак....

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6890 послато: Април 25, 2019, 10:22:38 поподне »
Рацковић, Ђурђевдан, Борике, Рогатица

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Нема потпуних поклапања, али има доста блиских тестираних.

Нисам пронашао ништа о овим Рацковићима, па ако неко зна нешто више нека напише.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6891 послато: Април 27, 2019, 01:01:04 поподне »
Томић, Ђурђевдан, Тимар, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има велики број блиских поклапања, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Церовићем из Тушине.

О Томићима из Тимара Караџић и Шибалић кажу следеће:
Цитат
Кад је ријеч о Србљановићима, речено је да су се разгранали на Томиће и Савиће, од којих су се врло давно одвојили Струњаши. Огранци Србљановића су још Сарићи, Поповићи, Раонићи и Богисављевићи. Све оно што је речено о Србљановићима, односи се и на Томиће, који представљају стуб овог старог братства у Дробњаку, а оно је, према предању, живјело на овим просторима прије Косова, тако да су према томе Томићи учествовали и у Косовској бици.

Негдје око 1732. године владала је у Дробњаку тешка болест куга, од које је помрло много становништва, па је и братство Томић било тако рећи уништено, осим једног старца који се звао Тома. Њега племеници наговоре да се ожени и он доби два сина: Голуба и једнога којему се не зна име, али се зна да је имао три сина: Спасоја, Сима и Обрена, од којих су сви данашњи Томићи у Тимару и Боровцу. Дијеле се, на уже, на пет огранака. Од Голуба је огранак Рамовићи, од којих је био најпознатији Раде официр. Погинуо је на Вележу 1876. године. Са њим су погинули још Новица и Радоња-Зеко. Од Сима потичу Мињевићи, који живе у Љешници код Бијелог Поља и Мојковцу. Томићи живе у Рјечинама код Колашина, а по неким сазнањима Шекуларци у Шекулару код Берана, који узеше презиме по мјесту насељења. Од Спасоја је огранак Филиповићи, од којих више нико не живи у Тимару, већ су се одселили у Никшић и Бачко Добро Поље у Војводини. Од њих су били познати Крсто и Спасоје. Од Крста је остала само једна кћерка, удата у Влаховиће, а њен је син академик Петар Влаховић. Спасоје је био изузетно храбар. У једној свађи убио је неке Чуровиће из Тушиње, због чега је био осуђен. Послије издржане казне њега Чуровићи убише из освете. Познати су били Филип, Милован и Млађен. Филипови потомци су колонизирани у Војводину-Бачко Добро Поље. Млађен је био један од најугледнијих Томића, живио је у Никшићу, гдје се бавио трговином. Имао је четири сина, од којих нико не живи у Тимару.

Од Обрена су Тојовићи и Синђићи на уже. Из огранка Синђић зна се за Радоњу који је погинуо у Сировцу у борби са Турцима 1840. године. Радоња је имао сина Обрена, а Обрен Новицу и Радоњу-Зека. Обојица су били познати јунаци који су погинули на Вележу заједно са рођаком Радом. Њима је подигнут споменж на Гребљу код Невесиња. Од Новице су остала три сина: Обрен-Мидо, десетар у Тимарској чети, који је заједно са рођаком Неђељком погинуо на Мојковцу 1916. године, а остала су му два сина Васо и Милисав. Васо је био истакнути братственик и племеник, учесник Острошке скупштине и НОР-а од првих усганичких дана. Када је умирао, рече: „Жао ми је што морам да умрем у кревету, а не негдје на бојишту гдје су ми стари умирали“. Милисав Мидов је био капетан бивше Југословенске војске, а умро је послије рата. Други Новичин син Миливоје, официр Црногорске војске, био је командир Тимарске чете у Ускочком баталлну, којом је командовао у балканским и Првом свјетском рату. Истакао се храброшћу коју је показао у борбама на Гласинцу и Мојковцу и због тога је одликован Златном медаљом за ревност, Даниловим крстом петог степена и сребрном Медаљом краља Александра. Учесник је 13-јулског устанка и Пљеваљске битке у којој је био командир чете. Трећи Новичин син Јојо имао је сина Миљана, геометра, који је живио у Никшићу.

Радоња-Зеко Обренов је имао сина Пурка, а Пурко Лазара и Алексу. Лазар је са оцем Пурком погинуо на Скадру, а Алекса као учесник Мојковачке битке рањен на Божић 1916. године.

Међу Томовићима треба истаћи официра Стојана, угледног домаћина и братственика. Многи његови потомци су изгинули у ратовима у којима су учествовали. Од њих се велики дио одселио у разна мјеста широм земље. Неколицина Томића су рањена у Мојковачкој бици у којој су се истакли својом храброшћу: Радосав, Митар, Божо, Микаило, Алекса и Јевто.

У НОР-у 1941-1945. године ово братство је дало велики број бораца и старјешина који су ратовали на многим бојиштима широм наше земље и остављали своје животе у борбама против непријатеља. Арсеније Владимиров, Милан Миланов и Нико Мрдов су погинули на Пљевљима 1941, Грујица на Ливну 1942, Војислав у Морачи 1943, Вуко на Сињајевини 1943, Иво на (Иванграду) Беранама 1944, Јелена на Бијелом Пољу 1944. године.

Томићи су се исељавали још од давних времена у разне крајеве. Има их на планини Јелици код Чачка, гдје су дошли почетком 19. вијека. Росићи и Томићи код Рогатице потичу од Томића из Тимара, а они у Горњој Шаторњи и Витковцу код Краљева, као и они у Бајиној Башти воде поријекло од ових Томића.

Славе Ђурђевдан, а прислужују Пантелијевдан.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 427
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6892 послато: Април 27, 2019, 01:14:01 поподне »
Тодоровић, Никољдан, Шабац

Припада хаплогрупи I1-A11380. Нема потпуних поклапања међу претходно тестиранима, а најближи су му Станковић из Осеченице од кога се разликује на једном од 23 упоредива маркера, као и Живковић, који је такође из Шапца, од кога се разликује на 2 од 23 упоредива маркера.

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1654
  • G2a-FT221531
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6893 послато: Април 27, 2019, 03:43:46 поподне »
Качар, муслиман, Нови Пазар

Припада хаплогрупи G1-L830. На 12 маркера има потпуно поклапање са Белоицом из Буковице код Рожаја и претходно тестираним Качаром из Пожеге код Новог Пазара, па се може рећи да је предање Качара и оно што је забележно у литератури потврђено.

Оно што ми је привукло пажњу код његових поклапања на FTDNA је то што се за извесну особу англофонског имена и презимена коју сам споменуо приликом објављивања Белоице на овој истој теми наводи предак чије презиме (Анушић) слично презимену Ануша које се наводи у Пожеги заједно са Качарима. Тестирани не зна много о пореклу, изузев тога да му је деда мигрирао у Аустралију након Другог светског рата.

''Помухамедањени српски родови: Хануше, Ануше 6 K., стари - Качари 10 к., Кучи из Рожаја. — Колашинци 7 K., Кучи из Колашина.''

Рашка, књига 2, Петар Ж. Петровић

Наравно, ово може бити случајност и због тога што се ова братства наводе као несродна и јер су им презимена различита, али доста ретка хаплогрупа и генетска сродност са особом сличног корена презимена (додуше немуслиманског имена) ми делује као мало вероватна.

КАЧАРИ

''По томе што су били добри мајстори за израду каца, добили су презиме Качари. Они су из Буковице и припадају Белојицама. Један од Белојица прихватиоје ислам па су његови потомци Муслимани Качари (види: Белојице). Њихових потомака има у неколико тутунских села: Детане, Орље, Мелаје а у новије време и у Тутину. Још током ХIХ века, затим пре и особито после другог светског рата, Качари су се исељавали у Нови Пазар и околину (Пожега), Македонију и Турску.''

Становништво сјеничког и тутинског краја, Ејуп Мушовић 

Тестирани је потомак исељеника у Турску.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6894 послато: Април 27, 2019, 05:05:08 поподне »
Томић, Ђурђевдан, Тимар, Шавник

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Има велики број блиских поклапања, а потпуно поклапање на 23 упоредива маркера са Церовићем из Тушине.
Томићи би требало да деле заједничког мушког претка са Струњашима. С обзиром на то да имамо Струњаша I2-M423 са 23andMe ово предање је оповргнуто или, што је вероватније, овај Струњаш припада оној грани која је од усвојеног Јова Савића. Његови потомци су се населили 1920-их у Маоче код Пљеваља, а онда и у Сивац 1945. Један његов син јер остао у Тимару али од њега нема потомства јер су му синови погинули у Другом светском рату. Требало би очекивати да су и Струњаши I1-P109.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2560
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6895 послато: Април 27, 2019, 06:22:21 поподне »
Томићи би требало да деле заједничког мушког претка са Струњашима. С обзиром на то да имамо Струњаша I2-M423 са 23andMe ово предање је оповргнуто или, што је вероватније, овај Струњаш припада оној грани која је од усвојеног Јова Савића. Његови потомци су се населили 1920-их у Маоче код Пљеваља, а онда и у Сивац 1945. Један његов син јер остао у Тимару али од њега нема потомства јер су му синови погинули у Другом светском рату. Требало би очекивати да су и Струњаши I1-P109.

Врло користан податак. Због оваквих ситуација је важно познавати родослове јер међу многим братствима има прибраћених грана.

На мрежи Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10864
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6896 послато: Април 27, 2019, 06:26:49 поподне »
Код Струњаша са 23andMe нема више информација, осим ЦГ. Можда чак ни то, али је презиме индикативно. Шта можемо онда за њих рећи, одакле су?
« Последња измена: Април 27, 2019, 06:33:51 поподне Небојша »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2560
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6897 послато: Април 27, 2019, 06:35:07 поподне »
Код Струњаша са 23andMe нема више информација, осим ЦГ. Можда чак ни то, али је презиме индикативно. Шта можемо онда за њих рећи, одакле су?

Презиме Струњаш је јединствено у Црној Гори, а вероватно и шире. Одакле год да је тестирани, сигурно потиче из Тимара.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1194
  • I1 P109
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6898 послато: Април 27, 2019, 07:21:41 поподне »
Код Струњаша са 23andMe нема више информација, осим ЦГ. Можда чак ни то, али је презиме индикативно. Шта можемо онда за њих рећи, одакле су?
Ко што рече Иван сви Струњаши су из Тимара. Одатле су се иселили сви 1812., па се један део населио у Потпећу код Пљеваља, а један у Прошћењу код Мојковца. Они се после неког времена врате у Тимар. Једна породица издвојила и населила прво у Бихору а потом у Кривој Реци код Ужица, где живе и данас и носе презиме Струњашевић. После Првог светског рата неки су се из Тимара населили у Маоче код Пљеваља, а неки у Пржишта код Мојковца. После Другог светског рата колонизовани су у Сивац и Бачко Добро Поље али свима је матица у Тимару.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9353
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #6899 послато: Април 27, 2019, 09:06:31 поподне »
Томићи би требало да деле заједничког мушког претка са Струњашима.

А можда и не деле. И то не би било прво одступање од до сада прихваћеног дробњачког родослова.
"Наша мука ваља за причешћа"