Др Далибор Елезовић је о поријеклу Елез(овић)а написао следеће:
"Породично предање Елезовића из Бањана говори да је наше најстарије порекло са Косова. Мени је ђед причао да су то причали наши стари, његов отац итд. Тако је записано и у монографијама о Бањанима, Светозара Томића али и других. На Косову у Вучитрну постоји позната стара српска породица Елезовићи од којих је први академик са Косова Глигорије Глиша Елезовић (1879-1960), наш познати оријенталист. Вучитрнски Елезовићи данас углавном живе у српском делу К. Митровице. ДНК тестирање ће показати јесмо ли у сродству? У запису Андрије Лубурића (из његове Збирке у Архиву Србије), не помиње се порекло са Косова али је дат вредан исказ једног нашег рођака који је настао пре једног века. Он се слаже са традицијом коју су наши очували до данашњих дана али пружа и неке информације на основу којих се може донекле реконструисати прошлост нашег братства.
Према мом скромном мишљењу, Елези или Елезовићи су се населили на Грахову (данас ЦГ) 1687, у време када је Венеција насељавала овај гранични крај. Провидур Венеције за ове крајеве - Ђироламо Корнер, наговорио је племена Дробњаке, Бањане и Риђане да населе Граховско поље које је у том моменту било под влашћу Венеције. Та племена су пре насељавања Грахова поља заједно са Млечанима разбила Турке у неколико битака. Реч је о времену када је отприлике наше братство било младо, када се ширило. До дана данашњега остао је један топоним код Грахова који се зове Елезов до.
Како смо се тада представљали, да ли Елези или Елезовићи за сада не знамо? У 18 веку се у изворима помиње трговац Петар Елезовић. Елезовићи су раније живели на Вилусима са рођацима Драганићима и ту су подигли цркву св. апостола и јеванђелисте Матеја, која је касније обновљена и реч је о (колико је мени познато), једном од само два храма на простору српских земаља чији је патрон св. Матеј. Одатле их је као што поменух Венеција населила крајем 17. века у Челине на Граховском пољу.
Како је пројекат насељавања Граховског поља углавном пропао, Елез(овић)и су се почетком 18. века под притиском Турака раселили; део је отишао у Загорје (Калиновик); део се вратио петнаестак километара од Грахова на Вилусе. Одатле су се Елезовићи поново раселили због турског зулума почетком 19. века. Неколико рођака је кренуло у околину Гацка (истим трагом куда су раније Елези отишли за Загорје) и Чапљину. Само је један од њих (мој предак Андрија), прешао са породицом у Велимље (Бањани) - петнаестак километара од Вилуса и од њега су Елезовићи у Бањанима.,
Претпоставка је да су тада и неки Елезовићи отишли у Брезу код Сарајева и на Мајевицу, где и данас постоје. За ове Елезовиће ће се даљим истраживањима и евентуалним ДНК тестирањима утврдити да ли смо рођаци.
Први мој предак који се родио у Бањанима је Ђурица (1844), његов отац Васко се родио на Вилусима. Једна породица Елез(овић)а је педесетак година касније (половином 19. века), због сукоба са агама у Изгорима пребегла рођацима у Бањане. Данас је нашим Елезовићима крсна слава Аранђеловдан а прислужујемо Матијевдан. Зна се да нам је раније била крсна слава Матијевдан, па су због неког догађаја окренули. Увек су наши стари причали да су "Елезовићи и Елези једно". Елезовићи из Вучитрна славе Ђурђиц а Елезовићи из Брезе Јовањдан."
