Зубци I2-PH908

[симо]

Отварам тему о средњовјековној области Врсиње, познатој и под именом Зупци, југоисточно од Требиња.

Тему отварам превасходно због тестирања једног посебног рода I2-PH908 dys437=14 коме припадају неке старе породице управо са подручја Зубаца.

Само подручје је веома интересантно, јер се ради о најстаријој српској територији, преко које се преламају неке од дилема које смо расправљали и овдје на форуму (рецимо питање херцеговачких влаха). У задње вријеме о средњовјековном Врсињу објављено је неколико занимљивих радова.

За почетак постављам карту да би се видјело о ком се подручју ради.

[Wolf Sagash]

Значи и Зубчане смо идентификовали. Мислим да ћемо ускоро имати и Бобане и Влаховиће.

[симо]

Негдје се може прочитати да се Врсиње као жупа помиње још код Константина Порфирогенита у ДАИ као дио Травуније, али тог помена нема. Помена Врсиња нема ни код попа Дукљанина. Јиречек је потом наводио да се појављује назив Зупци, још од 1305. Чак је и Вего преузео тај податак не наводећи извор. Са друге стране, Десанка Ковачевић сумња у Јиречеков навод и ево шта пише везано за Зупце:


Са њом се слаже и Есад Куртовић, који наводи:"Vlasi Zubci značajniju poziciju imaju u doba Osmanlija" Међутим и сами Зубци се први пут као власи изричито наводе тек по турском освајању, у документу из 1466. године (de Versigne vlachos Xubci). У свим дубровачким споменима,а они су бројни у првој половини 15. вијека, само на једном мјесту се Врсињани називају власима, чак у документима гдје се поред њих помињу други власи, са обавезном ознаком власи.

Такође, занимљиво је да се Врсиње не помиње изричито ни као жупа, Вего је то уочио и нигдје Врсиње није споменуо као жупу, док је Ћоровић помиње као жупу.

Заправо први помен Врсиња је из 1376. године, у документу о оставштини попа требињског Тврдена (помиње се између осталих попов унук Ранко Милат(к)овић из Врсиња)

[симо]

У априлу 1391. године Радич Санковић и брат му Бјелак покушаће продати Конавле Дубровчанима. Описујући међе Конавала поменули су Врсиње.

[Sergius]

Ту у Тулима има добар ресторан "Стара Херцеговина". Препоручујем телетину испод сача :-)

[симо]

Врсиње/Зупци, преглед господара:

од 7в. до почетка 10.в. травунски жупани под влашћу Властимировића
од почетка 10. в. до средине 10. в. директно под Властимировићима
од средине 10 в. до почетка 11.в. под захумским Вишевићима
од 1019. до средине 12 в. под Војисављевићима
од средине 12. вијека до 1355. г. под Немањићима
од 1355. г. до 1373. под Војиновићима
од 1373. до 1377. г. под Балшићима
од 1377. до 1404. г. под  Котроманићима
од 1404. до 1466. г. под Косачама ( од 1445-1451) под Дубровчанима
од 1466. г. до 1878. г. под Турцима
од 1878. г. до 1918 г. под Аустро-Угарском
од 1918. г. до 1941. г. под Краљевином СХС-Југославијом
од 1941 г. до 1945. г. под НДХ (Италија и Њемачка)
од 1945 г. до 1992. г. под СФРЈ
од 1992. г. у Републици Српској

[симо]

Зупци се дијеле на три цјелине или групе села, груписаних око три цркве и гробља.

1. Спасова црква у Коњском, села: Коњско и Богојевић село
2. Црква св. Госпође у Орашју, села:  Орашје, Турменти, Тули
3. Црква св. Петке у Грабу, села: Крај, Поткрај, Куња Главица, Ограде, Граб и Дренови До.

Треба рећи да у Грабу на локацији Бравеник постоји и Ђурђева црква са гробљем. Она је сад обновљена као манастир Зупци. По предању народа ту је раније био манастир. Овај локалитет би могао бити и центар старих зубачких породица које славе Ђурђевдан и сасвим извјесно локација Врсиње која се помиње у изворима као област, а у турском попису 1477. године и као зимовалиште Зубаца.

Црква св. Петке у Грабу би могла бити везана за досељено братство Вукаловић-Вучуревић које слави Петковдан. Ово братство се доселило пре 200-ак година, а по свему судећи припадали су старим Братоножићима.

[Jelic]

Зупци се дијеле на три цјелине или групе села, груписаних око три цркве и гробља.

1. Спасова црква у Коњском, села: Коњско и Богојевић село
2. Црква св. Госпође у Орашју, села:  Орашје, Турменти, Тули
3. Црква св. Петке у Грабу, села: Крај, Поткрај, Куња Главица, Ограде, Граб и Дренови До.

Треба рећи да у Грабу на локацији Бравеник постоји и Ђурђева црква са гробљем. Она је сад обновљена као манастир Зупци. По предању народа ту је раније био манастир. Овај локалитет би могао бити и центар старих зубачких породица које славе Ђурђевдан и сасвим извјесно локација Врсиње која се помиње у изворима као област, а у турском попису 1477. године и као зимовалиште Зубаца.

Црква св. Петке у Грабу би могла бити везана за досељено братство Вукаловић-Вучуревић које слави Петковдан. Ово братство се доселило пре 200-ак година, а по свему судећи припадали су старим Братоножићима.

Зар Вукаловићи и њима сродна група родова нису пореклом из Шобајића у Бјелопавлићима?

[симо]

Зар Вукаловићи и њима сродна група родова нису пореклом из Шобајића у Бјелопавлићима?

Има ту више верзија, али по мени је најлогичнија ова за Братоножиће.

[симо]

Има ту више верзија, али по мени је најлогичнија ова за Братоножиће.

Образложићу је касније.

[Jelic]

Образложићу је касније.

Ок

[симо]

Пошто се завршио Српски ДНК дан, наставићу са обрадом теме о Врсињу/Зубцима.

Данашње Зубце насељавају породице које се могу сматрати стариначким у Зубцима и оне за које се зна да су доселиле у посљедњих 100-200 година.
У којој мјери су стариначке зубачке породице међусобно повезане, показаће веома скоро днк резултати, јер је добар дио тих породица већ тестиран у оквиру истраживања Херцеговаца. Неке резултате имамо из ранијих необјављених истраживања, а нека су из јавних база. Постоје озбиљне индиције да је род I2-PH908 dys437=14 на подручју Зубаца доста стар. Оно што је интересантно јесте да већина зубачких старинаца слави Ђурђевдан ( и најстарије духовно средиште Зубаца, манастир св. Ђорђа у Грабу посвећен је том светитељу). Многе од тих породица говоре разне приче о свом поријеклу ( да су тобоже досељеници из Попова или Конавала или ЦГ), али генетски резултати показују њихову међусобну блискост и ограниченост на простору Зубаца.

Покушаћу у наставку представити те родове.

1. Зубачки старинци

Ратковићи из Коњског. Причају о поријеклу из Озринића, али мало вјероватно. У сваком случају у Зубцима су сигурно присутни у првој половини 17. вијека. За њих се каже да су првобитно били настањени "између Ограда и Куње главице", у Прокосу, дио села Ограда. Одатле су Ратковићи прешли у Коњско, а њихови братственици Милојевићи остали у Оградама. Једна породица Ратковића из Коњског прешла је у Орашје, а једни Милојевићи прешли су у Дренови до. Овом роду припадају још и Пејановићи у Раптима, Крстовићи у Засаду и Придворцима. Такође једни Ратковићи су прешли и Арсланагића мост. Такође предање каже да је и породица Зубац у Љубомиру од Ратковића.

Дакле можемо рећи да су од рода Ратковића сљедеће породице:

1. Ратковићи у Коњском (Зубци), Орашју(Зубци), Арсланагића Мосту (Требиње), Батковићу и Миљевцима(Невесиње)
2. Милојевићи у Оградама, Дреновом долу,
3. Пејановићи Рапти (Зубци), Полице (Требиње)
4. Крстовићи у Засаду и Придворцима (Требиње)
5. Зубци у Љубомиру

Све ове породице славе Ђурђевдан. С обзиром да је Крстовић из Придвораца тестиран, и то као I2-PH908 dys437=14 можемо претпоставити и за остале породице из ове групе да припадају овој подграни. Матица ове групе би могло бити зубачко село Ограде.

[симо]

Ћурићи у Коњском (Зубци)

Иако причају о доласку из Кривошија око 1700. године и Ћурићи би морали бити повезани са Ратковићима из Коњског, иако само предање не говори тако, али неки други елементи говоре. Дакле се ради такође о зубачким старинцима. Могуће да је било неке повратне сеобе из Кривошија. Славе Ђурђевдан.

[barbarylion]

У априлу 1391. године Радич Санковић и брат му Бјелак покушаће продати Конавле Дубровчанима. Описујући међе Конавала поменули су Врсиње.

Po nekim predanjima I istrazivanjima o poreklu porodica (mislim cak u okviru porekla rs) Zuberi/Zubići su poreklom iz Zubaca. I jedni I drugi su brojni u Vojnoj krajini oblast Banija/Kordun, zuberi takodje u staroj crnoj gori Rijeka Crnojevica,Cetinje itd...

[симо]

Гргуревићи у Турментима (Зубци) са огранцима Миладиновић и Чоловић. Такође дио зубачких старинаца, иако и они говоре о досељавању из Чваљине, Попово и да су их наводно звали Каурима. међутим неки други елементи говоре да су и они дио зубачких старинаца. Слава им је такође Ђурђевдан. Матица је по свој прилици Турменти.

[симо]

Лаковићи (старо презиме) од којих су Јелићи у Орашју (Зубци) и Мирдиње у Турментима (Зубци). Стара матица Јелића и Мирдиња је у Богојевић селу (Зубци), одакле су могуће и потиснути од досељеничког братства Вукаловића. За Јелиће и Мирдиње говоре да су заиста старинци, тј. нема других предања о поријеклу.Јелићи и Мирдиње би могли бити несумњиви зубачки старинци. Немамо њихов резулатат, а било би корисно да имамо.

Такође славе Ђурђевдан. Матица овог рода је у Богојевић селу.

[симо]

Даниловићи у Крају (Зупци).

За ову породицу се такође говори да је давно доселила и то из "Дола под Штрбицом код Бихова, досељени након 1690. г.", наводно због притиска избјеглих бокељских муслимана. Неки други извори говоре да се ради о зубачкој стариначкој породици. Били су свештеничка породица и прилично угледни.

Можда њихово предање заправо објашњава предања о досељавању код доброг дијела зубачких старинаца. Кад су се Турци и домаћи муслимани повукли из Боке у јужну Херцеговину, они су свакако морали потискивати српско становништво које је живјело на бољој земљи, у низини, близу Требиња. Тако су се неке зубачке породице које су се у периоду до 1690. године спуштале у ниже крајеве, у измјњеним околностима након 1690. године морале враћати на дедовину у Зубце, у нешто заштићенију област. Посебно се ово односи на села у југоисточном појасу Требиња.

Такође славе Ђурђевдан. Матица им је Крај у Зубцима.

[Небојша]

Даниловићи у Крају (Зупци).

Јел од ових Саша Даниловић? (I2-PH908?) Даниловићи су позната свештеничка породица.

[симо]

Пажини у Поткрају и Крају (Зубци) и Продановићи у Крају (Зубци).

О поријеклу ове двије породице нема јасних предања и због тога, а и славе Ђурђевдана претпостављам да су зубачки старинци.
Матица би им могла бити у Поткрају(Зубци).

[симо]

Јел од ових Саша Даниловић? (I2-PH908?) Даниловићи су позната свештеничка породица.

Не бих знао. Можда Волф зна.

[симо]

Климовићи или Климе у Куњој Главици (не знам да ли би се овај топоним Куња Главица могао објаснити као Коњска Главица, поготово што је непосредно близу и село Коњско). Од ових Клима су Зупци у Рупном долу у требињској Површи. За њих нема других предања сем да су старинци. Нису тестирани.

Славе Ђурђевдан. Матица им је у Куњој Главици (Зубци).

[симо]

Кисјелице у Оградама (Зубци). И за Кисјелице нема других предања изузев оних да су старинци у Оградама. Славе Ђурђевдан као и остали старинци. Матица им је у Оградама.

Кисјелицама би могли бити сродни Вице у Оградама, чији су исељени рођаци у Боки тестирани као I2-PH908 dys437=14. Иако се и за Вице приповједа да су доселили из Конавала од неког католика који се покрстио, генетика показује везу са осталим зубачким старинским породицама. Сеоба из Конавала је могла бити и повратна. И Вице славе Ђурђевдан.

[симо]

Крчуми су старинци у Дреновом Долу (Зубци). ово су једини старинци за које сумњам да су повезани са осталима, јер су једини који не славе Ђурђевдан него Јовањдан. Има их и у Куњој Главици (Зубци).

[симо]

Овим горе наведеним стариначким зубачким породицама би могли додати и неке друге породице из требињске околине са којима би могле бити повезане: Бунчули у Кременом долу су од Вица из Зубаца, Бегенишићи у Корјенићима, Пујићи у Тодорићима. Све ове породице славе Ђурђевдан.

[симо]

Занимљиво је да се за скоро свако зубачко село може пронаћи по једна породица која је на том мјесту стариначка:

Коњско: Ратковићи
Турменти: Гргуревићи
Богојевић Село: Јелићи
Крај: Даниловићи
Поткрај: Пажини
Куња Главица: Климовићи
Ограде: Кисјелице
Дренов До: Крчуми

[Пеца]

Лаковићи (старо презиме) од којих су Јелићи у Орашју (Зубци) и Мирдиње у Турментима (Зубци). Стара матица Јелића и Мирдиња је у Богојевић селу (Зубци), одакле су могуће и потиснути од досељеничког братства Вукаловића. За Јелиће и Мирдиње говоре да су заиста старинци, тј. нема других предања о поријеклу.Јелићи и Мирдиње би могли бити несумњиви зубачки старинци. Немамо њихов резулатат, а било би корисно да имамо.

Такође славе Ђурђевдан. Матица овог рода је у Богојевић селу.

Нажалост нисам успио Јелића да убиједим да се тестира и поред свих инсистирања.

[симо]

Након што сам набројао зубачке старинцe, споменућу и досељеничка брататсва, која су на простору Зубаца прилично бројна.

Свакако најкомпактније група досељеника јесу Вукаловићи и њима сродне породице. Центар овог братства је у Богојевић селу, а у сусједном Грабу се налази и црква св. Петке, коју славе и сами Вукаловићи. Породице које у Зупцима припадају овом роду су: Вукаловићи, Симовићи, Матовићи, Гавриловићи, Мићановићи, Вучковићи и Вучуревићи. Сви су настањени у Богојевић Селу,а Вучуревића има и у Оградама.

Мање више, није споран оквирни период кад се ово братство доселило у Зупце, а то је било у другој половини 18. вијека. Спорно је  даље поријекло и путеви сеоба. Као претходне станице спомињу се Бјелопавлићи, Загарач, Цуце, Кривошије, Корјенићи. Најдетаљније се поријеклом ове групе братстава бавио Јован Ердељановић у раду Стара Црна Гора, када је писао о поријеклу Звицера.

Ердељановић је закључио, поређењем навода из више извора, да је матица овог братства у Братоножићима и да је крајем 17. вијека из неког разлога наступило исељавање. Остаје отворено питање из које групе братоножићких становника су поријеклом, претпостављам из стариначке групе. Занимљиво је да се у зубачким предањима овога братства помиње " Брцкут у Загaрачу" што јасно указује на правац сеоба и успутну станицу у Загарачу. Наиме, Ердељановић сматра да су та братства из Братоножића прво дошла у Бјелопавлиће у Шобајиће, а из Бјелопавлића у Загарач. У Загарачу су остали Радмановићи, а један дио је прешао у Добру Гору у Цуцама, гдје су од њих постали Звицери. Преци Вукаловића су отишли за Херцеговину и расули се у више мјеста. Иако Ердељановић сматра да су славу Петковдан преузели боравком у Бјелопавлићима, биће да су је ипак донијели из Братоножића, јер братоножићки старинци махом сви прислављају Петковдан. Из ове групе братстава су Вучинићи и Вукановићи у Пиперима, у Рогамима, Ћупићи у Загарачу.

Колико ми је познато, немамо тестираних из ове групе братстава , који није тако ни мала. Занима ме с обзиром на предање о вези са Братоножићима (спомињу се и Балевићи) да ли би ова група братстава могла припадати хаплогрупи Q-L245.

[симо]

Неколико познатијих припадника овог братства:

војвода Лука Вукаловић из устанка 1852-1862


ратни предсједник општине Требиње Божидар Вучуревић


доскорашњи градоначелник Требиња Славко Вучуревић

[симо]

Други значајан род досељеника у Зупце ( у практично истом пероду кад и Вукаловићи, друга половина 17. вијека) су Спаићи и Асановићи у Грабу. Спаића има и у Тулима. Истог су рода са Рајчевићима из Полице Требиње. Све ове породице славе Јовањдан и прислављају Малу Госпојину.

О њима смо већ писали код резултата Рајчевића из Полица на Светском ДНК дану 2017, па ћу пренијети оно што смо Небо и ја написали тамо:

"Рајчевићи су огранак Ђуричића из Ровина у Цуцама. Сродни су Асановићима и Спахићима у Зупцима, као  и Шаговиновићима код Билеће. У истраживању Херцеговине имаћемо и њихове резултате. Ердељановић је овој групи породица посветио читав текст, у којем расправља да ли су старинци на подручју Цуца или досељеници од Бандића из Комана. на крају закључује да је ту морало доћи до неког сплемењивања цуцких старинаца и досељеника. Ове породице повезује и са Радуловићима у Кривошијама. Иначе, комбинација слава Јовањдан Мала Госпојина, је присутна и код Бандића и код Радуловића."

Небо је написао:

"Раичевићи или Рајчевићи у Полицама, Требиње (и с њима Спа(х)ићи и Асановићи у Грабу, у Зубцима, и Шаговновићи / Шагуновићи у Баљцима код Билеће), јесу огранак цуцких Ђуричића, а и слава и прислужба су типичне за Цуце. Ђуричићи, додуше, славе Светог Николу, али знају да им је ранија слава била Јовањдан.

Што се тиче порекла Ђуричића, постоје три верзије: у Цуцама их сматрају за старинце, а сами Ђуричићи имају предање о пореклу из Комана, од Бандића, од претка Вука Бандића досељеног око 1755. године. Јован Иванишевић у својим записима из Цуца ("Путопис кроз Мале Цуце") наводи да се за њих сматра да су „од Матаруга“.

Ова последње наведена верзија сада добија на значају, с обзиром на резултат Рајчевића - Ј2а М92. Изгледа да су Орловићи настали саплемењивањем дошљака E1b V13 (питање је само одакле су ти дошљаци старином) и староседелаца у цуцкој области хаплогрупе Ј2а М92 (Матаруге!?)."

[симо]

У Зупцима су присутни и припадници братства Томановића из Цуца. Ради се о породицама Миховић(Мијовић) у Коњском и Ресковићима у Орашју. Ове породице су доселиле некако у исто вријеме кад и Вукаловићи и Спаићи, крајем 17. вијека. Славе Никољдан и малу Госпојину.

У Цуцама овом роду припадају: Рогановићи, Марковићи, Биговићи, Стевовићи и Ћосовићи нешто даљи Томановићи

У Цуцама ове породице причају да су поријеклом од Љака из Куча,а Томановићи од брата му Средана, али мало вјероватно. Тестирао се Црногорац из Гослића, Никшић, који је од Рогановића и припада хаплогрупи E-V13>Z19851 којег смо звали родом Орловића.

Из овог братства је познати Никац од Ровина.

[aleksandar I]

Колико ми је познато, немамо тестираних из ове групе братстава , који није тако ни мала. Занима ме с обзиром на предање о вези са Братоножићима (спомињу се и Балевићи) да ли би ова група братстава могла припадати хаплогрупи Q-L245.

Неће Симо замјерити ако мало скренем са теме али колико сам схватио Милорад Екмечић, позивајући се на Растислава В. Петровића, чврсто вјерује да је лажни цар Шћепан Мали или Петар III заправо Јован Стефанов Балевић.

Историја Срба у новом веку, стр 94.

[симо]

Из Цуца у Зупцима има још досељеника:

Средановићи у Богојевић селу, доселили су се наводно из Цуца од Кривокапића, али не знам да има Средановића као огранка Кривокапића у Цуцама, могуће је да се ради о цуцким старинцима. Славе Јовањдан.

Пиштигњати доселили крајем 17 в. из села Бате у Цуцама, наводно огранак Кривокапића, али Ердељановић Пиштигњате сврстава у цуцке старинце. Славе Јовањдан и малу Госпојину.

Било би интересантно видјети за ова братстава да ли су J2a-M92.

[симо]

У Турментима постоји једна група породица која се по предању такође доселила у Зупце у другој половини 17. в.  "однекуд из Црне Горе". Славе Ђурђевдан, што уз нејасно предање о даљем поријеклу, оставља отвореном опцију да би се могло радити и о зубачким старинцима.

Ради се о породицама: Радановић, Пантовић и Топаловић у Турментима.

[симо]

Кисини у Тулима и Курајице у Оградама и Куњој Главици су истог поријекла. Потичу од неког Вуковића из Риђана које  се у 18. вијеку доселио у Туле у Зупцима и тамо удомио своје потомство код старинаца Кисина , који су отишли у Босну ( ових Кисина има у Босни код Доњег Вакуфа, славе Томиндан). Касније су од ових Кисина Вуковића одвојене Курајице у оградама и Куњој Главици. Вуковић који је преузео презиме Кисин и остао у Тулима слави Томиндан и прислужује св.Теклу, стару славу старинаца Кисина, док Курајице славе Ђурђевдан.

Не знам од којих Вуковића из Риђана би могли бити ови Кисини.

Што се тиче старих одсељених Кисина из Тула, њихова слава Томиндан можда их повезује са Парежанима: Мишковићима и Кокотима за које се говорило да су од старих Матаруга.

У Зупцима још једна породица слави Томиндан. То су Шарабе у Турментима и Тулима, који опет говоре да су од рода Шаренаца, али се са Шаренцима не поклапа слава. Оно што се поклапа јесте можда преко Томиндана веза са Парежом у Бањанима и старим Матаругама. Јер се Пареж помиње и у предању Шаренаца. Могуће је да су и Шаренци и Матаруге једно вријеме заједно боравили на Парежу, па отуд предање. Шараба је било и у околини Сарајева, не знам да ли су везани са овима.

Иначе, Бачко је херцеговачке Братиће који су тестирани као E-V13 повезао са Парежанима Матаругама.

[Wolf Sagash]

Из Цуца у Зупцима има још досељеника:

Средановићи у Богојевић селу, доселили су се наводно из Цуца од Кривокапића, али не знам да има Средановића као огранка Кривокапића у Цуцама, могуће је да се ради о цуцким старинцима. Славе Јовањдан.

Пиштигњати доселили крајем 17 в. из села Бате у Цуцама, наводно огранак Кривокапића, али Ердељановић Пиштигњате сврстава у цуцке старинце. Славе Јовањдан и малу Госпојину.

Било би интересантно видјети за ова братстава да ли су J2a-M92.

Пиштињат, не Пиштигњат. Бар је данас тако.

[симо]

Још неколико разнородних зубачких породица које су доселиле у 18. вијеку:

Риђешићи у Тулима, прилично давно дошли из Риђана ( можда и крајем 17. вијека) . Славе Аранђеловдан, прислављају љетни Стевањдан. Нема неких одређенији података о даљем поријеклу.

Милише у Тулима, ушли у кућу старинаца Анђелића који су одселили у Дубочане код Билеће. Славе Јовањдан прислављају Благовијести. Поријеклом од Милишића из Главске код Требиња.

Тице у Коњском, од Раичевића из Грахова, крајем 18. в., славе Ђурђевдан. не знам о којим се Раичевићима ради.

Лалићи у Орашју од Лалића из Убала у Боки. Доселили крајем 18 в. Славе Ђурђевдан.

Лере у Дреновом долу, славе Ђурђевдан. Доселили крајем 18. в. од граховских Андријашевића, који су старином од братства Мандића из Дробњака. Дакел, највјероватније I1-P109.

[симо]

Пиштињат, не Пиштигњат. Бар је данас тако.

Вјерујем, него користим Козића и Ердељановића па пишем онако како су их они записали.

[Wolf Sagash]

Вјерујем, него користим Козића и Ердељановића па пишем онако како су их они записали.

Знам, претпостављам да је Пиштигњат старо презиме. Имају и код нас Самопјани, који су волшебно сами себе прекрстили у Санопљане.

[Пеца]

У Зупцима су присутни и припадници братства Томановића из Цуца. Ради се о породицама Миховић(Мијовић) у Коњском и Ресновићима у Орашју. Ове породице су доселиле некако у исто вријеме кад и Вукаловићи и Спаићи, крајем 17. вијека. Славе Никољдан и малу Госпојину.

У Цуцама овом роду припадају: Рогановићи, Марковићи, Биговићи, Стевовићи и Ћосовићи нешто даљи Томановићи

У Цуцама ове породице причају да су поријеклом од Љака из Куча,а Томановићи од брата му Средана, али мало вјероватно. Тестирао се Црногорац из Гослића, Никшић, који је од Рогановића и припада хаплогрупи E-V13>Z19851 којег смо звали родом Орловића.

Из овог братства је познати Никац од Ровина.

Ресковићи а не Ресновићи.

[симо]

Ресковићи а не Ресновићи.

Хвала на исправци. Немам опцију мијењања порука, али нека бар овако остане исправка.

[симо]

На крају прегледа зубачких породица, ово су оне што су досељене у 19. вијеку:

Самарџићи из Кривошија у Богојевић село, Слави Јовањдан. Вјероватно J2a-M92.

Гвардијан приженио се у Јелиће у Орашју. Био католик. Слави Ђурђевдан. Сличне је писано и за Вице, па је испало да су генетски везани са зубачким старинцима.

Радоичић, из Кривошија у Турменте. Слави Ђурђевдан и Никољице.

Дабовићи из Крушевица у Туле. Славе Зачеће св. Јована Крститеља и Усјековање.

Село Граб је крајем 19. вијека добијало неке централне функције у Зупцима, па су неке породице доселиле због трговине:

Ђураш, католик дошао је из Мрцина, Kонавле.
Којовић, слави Мратиндан, дошао из Веље Горе код Требиња, потиче од врмских Мратинаца

У Грабу постоји и породица Почуч Стамболија о којој нема никаквих података, није наведена слава, па не знам ни да ли је православна, и да ли се ова пороидца и касније спомиње.

Такође у селу Крају је и породица Вукашиновић која је поријеклом од неког нахочета. Слави Ђурђевдан.

Овим вјерујем да сам побројао све породице у Зупцима, које су ту живјеле почетком 20. вијека.

Везано за Зупце, остају још двије теме које планирам да обрадим. То су: средњовјековни врсињски властеличићи Добровојевићи и Добрашиновићи и друга тема су Зубци у турским пописима.

[симо]

Оно што се може закључити из досадашњих резултата јесте да су на подручју Зубаца потенцијално присутне сљедеће хаплогрупе: I2-PH908, J2a-M92,  E-V13>Z19851 и I1-P109.

[симо]

Јел од ових Саша Даниловић? (I2-PH908?) Даниловићи су позната свештеничка породица.

Изгледа да ипак јесте. На Википедији пише сљедеће:

"- Rođen sam u Sarajevu, a svako leto i zimu provodio sam u očevom selu Zubci i majčinom Kukričje. To je okolina Trebinja i Bileće, moji su Hercegovci. Imam rodbinu tamo, tetku, ujaka… I prelepe uspomene, Trebinje je divan grad, bio i ostao. Odem jednom do dva puta godišnje – počinje s dozom sete da priča o sebi predsednik Partizana."

[Wolf Sagash]

Изгледа да ипак јесте. На Википедији пише сљедеће:

"- Rođen sam u Sarajevu, a svako leto i zimu provodio sam u očevom selu Zubci i majčinom Kukričje. To je okolina Trebinja i Bileće, moji su Hercegovci. Imam rodbinu tamo, tetku, ujaka… I prelepe uspomene, Trebinje je divan grad, bio i ostao. Odem jednom do dva puta godišnje – počinje s dozom sete da priča o sebi predsednik Partizana."

Масу кошаркаша је поријеклом из Требиња.

Даниловић-Зубци
Савовић-Загора
Бјелица-Бјела Гора
Чечур-Домашево
Бодирога-Бодироге
Браћа Петровић-Загора
Шилобад-Шума
Билаловић-Требиње

[Грк]

Изгледа да ипак јесте. На Википедији пише сљедеће:

"- Rođen sam u Sarajevu, a svako leto i zimu provodio sam u očevom selu Zubci i majčinom Kukričje. To je okolina Trebinja i Bileće, moji su Hercegovci. Imam rodbinu tamo, tetku, ujaka… I prelepe uspomene, Trebinje je divan grad, bio i ostao. Odem jednom do dva puta godišnje – počinje s dozom sete da priča o sebi predsednik Partizana."

Од кога му је мајка?

[симо]

Од кога му је мајка?

То не пише.

[Пеца]

Од кога му је мајка?

Од Попара са Дивина (Билећа)

[Пеца]

Масу кошаркаша је поријеклом из Требиња.

Даниловић-Зубци
Савовић-Загора
Бјелица-Бјела Гора
Чечур-Домашево
Бодирога-Бодироге
Браћа Петровић-Загора
Шилобад-Шума
Билаловић-Требиње

Гуровић - Засад

[Пеца]

Гвардијан приженио се у Јелиће у Орашју. Био католик. Слави Ђурђевдан. Сличне је писано и за Вице, па је испало да су генетски везани са зубачким старинцима.

Мислим да се ради о Гордијану. Колико ја знам ради се о потомку француског легионара који је био ту стациониран за вријеме Наполеонових освајања.

[Грк]

Знам неке лично. Тачно је данас се презивају Гордијан, и Пиштињат, а и овај је Ресковић.

[Александар]

Да,Саша Даниловић је са Зубаца поријеклом

[симо]

У касном средњем вијеку, непосредно пред турско освајање, на подручју данашњих Зубаца, а на основу извора и материјалне културе, издвајају се двије нешто значајније породице: Добрашиновићи из Коњског и Добровојевићи из централне зубачке територије.

Иако се неријетко у литератури и Зубци наводе као власи, у самим изворима мало је потврде да је то тако. Десанка Ковачевић о Зубцима пише сведено, групишући их са осталим влашким скупинама, не наводећи спомене истих као влахе, Динић је противрјечан у погледу Зубаца, са једне стране обрађује Добровојевиће као хумску ситну властела, а са друге стране наводи Зубце као влахе, при чему су Добровојевићи управо  род Зубаца у најужем смислу, јер се у дубровачким изворима појављују као Добровојевић Зубац. Вјероватно је и сама област Врсиње по називу овог рода промијенила име у Зубац. Да Динић ту није био сасвим сигуран говори и његова реченица: "Стара требињска жупа Врсиње временом је изгубила своје име: заменио га је назив влашког племена Зупци. Већ та околност нас упућује на извесну опрезност, кад се говори о људима из Врсиња ...Како нисмо сигурни да је становништво Врсиња било састављено искључиво од Влаха...(наводи затим управо помене Добрашиновића у дубровачким изворима). Есад Куртовић који је релативно скоро најдетаљније обрадио средњовјењковне Зупце, сабравши све досад написано, закључио је да власи Зубци ступају на сцену тек доласком Турака, а Добровојевиће и Добрашиновиће (иако су они заправо исти ти "власи" Зупци) не сматра власима већ властеличићима. Треба такође поменути да Зупци у дубровачким изворима са почетка 15. вијека не обављају нека карактеристична влашка занимања, као што је караванска трговина.

Овај случај са Зубцима заправо показује како је један слој српског становништва-ситна властела, у Душановом закону познати као властеличићи, прелазио у влашки статус. Али у правном смислу српског средњег вијека, они нису били власи. Статус влаха и статус властеличића иако сличан, прије свега по слободном статусу, у суштини није био исти и оригинално су та два статуса била резервисана за особе различитог етничког поријекла. У Душановом законику властеличић је могао бити само етнички Србин, касније са проширењем Србије и Грк (негдје се наводи и Нијемац), етнички Власи и Арбанаси нису могли бити ни властела ни властеличићи. Термин властеличић је промовисао управо Душанов законик, Динић сматра да овој категорији из ранијих српских повеља одговара термин "војник" што упућује на то да у раном средњем вијеку имамо српски словенски пандан "власима". Разлика у односу на влахе је била што су "војници" касније властеличићи, посједовали земљу, села, понекад и људе. Није искључено да се и ту радило, слично као код влаха, о проширеним родовским групама. Сам термин војник, упућује и на ратнички карактер истих, опет слично власима.  Властеличићи су изгледа у већој мјери опстали управо на подручју Херцеговине и Приморја. Ту се појављују и под именима баштићи, дидићи, дједићи. Добар примјер истих су Качићи у Макарском приморју, који ће доласком Турака такође завршити у влашком статусу.

Занимљив је и положај српских властеличића на територијама које је купила Дубровачка република: Пељешац, Сланско приморје, Конавле. Дубровчани су хтјели да их покмете и одузму баштине, па су избијале и побуне. Неки су се због тога и исељавали.

Да су властеличићи у Херцеговини доласком Турака прешли у влашки статус говори и навод за једно село код Требиња у турском попису Херцеговине 1477. године за које се каже: "Особе у наставку пописану су старе спахије. Сада по наредби цара за баштине које посједују пописани су према влашком закону тако да плаћају влашки порез."

Вјерујем да се исти случај десио и са Зубцима, који су у попису 1477. године пописани као власи, али са само једним великим џематом од преко 100 кућа, што иде у прилог да катунска организација прије Турака ту није била развијена.

[симо]

Добрашиновићи

Добрашиновићи су познати прије свега захваљујући натпису са стећка Вукашина Добрашиновића који се налази на гробљу крај Спасове цркве у Коњском/Зубци. Поред овог стећка на поменутом гробљу се налази још 60 стећака ( сандука и плоча), али је једино Вукашинов стећак са натписом, што уједно говори о значају појединца. Натпис је веома рано ушао у регистре српских средњевјековних натписа. "Асе лежи Вукашин Добрашиновић. У тој добу умријех. Свакому ме би жао мому."






Иако је било више верзија датирања натписа, у којима се помињао и крај 15. вијека, Куртовић је у свом раду јасно показао да је натпис из прве половине 15. вијека, кад се у дубровачким изворима помиње и конкретна личност- Вукашин Добрашиновић. Прије тога, и Марко Вего је кориговао свој првобитни став и натпис смјестио у прву половину 15. вијека.

На основу овога, можемо претпоставити да је Спасова црква у Коњском била родовска црква Добрашиновића из Зубаца.

[симо]

За Добрашиновиће занимљиво је и њихово повезивање са породицом Богашиновић-Добрашиновић из Илирског грбовника. Додуше ту везу прочитах само код Куртовића. Не знам шта га је навело да повеже Богашиновиће-Добрашиновиће из грбовника са зубачким Добрашиновићима. Колико сма успио да видим, не постоји неки јаки докази који би ишли у том смјеру. Сем тога, једино се у Корјенић-Неорић грбовнику поред Богашиновића јавља малим словима уписано и Добрашиновићи. Да је племићка породица Богашиновића постојала негдје на том подручју , мислим да није спорно. У Фојничком грбовнику су наведени као кнезови Попова, касније се јављају у Дубровнику, гдје их је било и у 17. вијеку. Радич Богашиновић се као човјек Косача ( то донекле иде у прилог вези са Добрашиновићима, који су такође људи Косача) појављује 1489. као заступник Маргарите, удове Влатка Херцеговића, приликом преузимања конавоског доходка,а касније прелази у службу Ахмета Херцеговића. У средњовјековним документима се касније појављују и Добрашиновићи, који су од Вуковића из Никшића. Све у свему, недовољно да би се направила нека смислена веза између Добрашиновића из Коњског и Богашиновића-Добрашиновића из грбовника, мада је свакако не треба ни искључити.

Грб Богашиновића- Добрашиновића

"у сребреном пољу три црне крунисане лавље главе, на
горњем рубу штита налазе се три плава троугласта уметка"

Лично, мени те главе не личе пуно на лавље, а занимљиво ми је и што су црне.

[Amicus]

Око Богашиновића-Добрашиновића је прича прилично замршена, јер нам недостаје буквално протограф, у коме је то питање једино могло бити правилно постављено.

У препису вероватно најстаријег документа, везаног за тему илирске хералдике, а што је Родословље Охмучевића, помињу се само Богашиновићи (мајка Петра Охмучевића била је Јелена Богашиновић, кћерка Николе Богашиновића и Марине Костањић). (в. А. Палавестра, Илирски грбовници и други хералдички радови, Београд, 2010, стр. 84)

Наставак -Добрашиновић је морао доћи врло рано, ако не већ и у протографу Илирског грбовника, али о томе сазнања немамо, док у поређењу познатих преписа, од оних најранијих срећемо Богашиновиће-Добрашиновиће, али и међу некима од њих има примера где је уписано само Богашиновић.

У Идеологији Родослвоља, Стејап Ћосић се позивао на коментаре Тома Мрнавића, за кога каже следеће: Prema Mrnavićevoj interpretaciji, Bogašinovići su pred Turcima prebjegli u Dalmaciju, gdje su se podijelili u još dvije grane, Mrnaviće i Dobrašinoviće. (Наведено дело, Дубровник, 2015, стр. 147)

Имајући у уму све наведено, није искључено да је Мрнавић био у праву, да су Добрашиновићи, као и доцније Мернарићи (можда је и Мрнавић из те приче?), само гране Богашиновића, које немају везе са средњовековним Добрашиновићима.

У неким чак преписима имамо искључиво помен Добрашиновића (без помена осталих), али ни то не би требало доводити у везу са овим врсињским Добрашиновићима, јер је вероватно реч о истом овом грбу (проблем донекле прави један изгубљени препис који одвојено помиње Богашиновиће и Добрашиновиће, који је пред собом морао имати 1725. године Јован Франческо Паци, када је писао своје дело Teatro della nobilta dell'Europa).

[симо]

Из сачуване дубровачке има се утисак да Врсињани ништа друго нису радили већ пљачкали дубровачке поданике, међутим таква слика је посљедица чињенице да је управо тај тужбени материјал највећим дијелом сачуван.
Са друге стране, да су Врсињани заиста били напаст за Дубровчане говори и чињеница да је у конавоском купопродајном уговору између Сандаља Хранића и Дубровчана ушла и одредба да се Врсињани и Драчевићани не мотају убудуће по Конавлима.

Међутим, и те пљачке дјелују некако безазлено, краде се највише стока: коњи, свиње, ту и тамо неко некога претуче, убиства се не спомињу. Правни систем ради, подносе се тужбе,а неријетко и намирује штета. Пљачке се дешавају и између Врсињана међусобно.

Везано за Добрашиновиће даћу хронолошки преглед помена Добрашиновића у дубровачким изворима из Куртовићевог рада:

фебруар 1411. године- помиње се Добрашин Средановић из Врсиња за којег Куртовић, са опрезом, сумња да би могао бити родоначелник  Добрашиновића
март 1421- помиње се  Вукац Добрашиновић, који је са још неким Врсињанима оптужен за пљачку Остоје Радосалића (новац, тканине), Остоја је уз то добио и мало батина, касније је све намирио одштетом
април 1421- помињу се браћа Вукац и Вукашин Добрашиновић у заједничкој операцији пљачке у Конавлима, по пријави Прибете Радешића. Ово је први помен Вукашина Добрашиновића са стећка.
септембар 1423- као свједоци приликом неке петљавине са коњима помињу се Вукац Добрашиновић и Вукашин Богојевић из Врсиња ( ово Богојевић интересантно због Богојевић села у Зупцима)
новембар 1423- Вукац Добрашиновић јемац за браћу Ђуриниће из Конавала
крај 1426- Вукац Добрашиновић заједно са Радичом Добровојевићем, Ненадом и Вечерином Мазићем, оптужен за пљачку у Конавлима. Значајан податак јер се види веза са другом значајном зубачком породицом Добровојевићима
фебруар 1427- у дубровачком Вијећу Умољених расправљало се о пљачкама Вукца Добрашиновића
јун 1428- споменут Вукашин Добрашиновић као оптужен за пљачку у Хуму
крај 1426- Вукосав Добрашиновић оптужен за пљачку неке прасади у Конавлима
децембар 1433- оптужен Вукосав Добрашиновић за пљачку Дубровчанина Радовина Сенкуле ( козе и паре)
јули 1455- оптужен Вукосав Добрашиновић са  Врсињанима за пљачку стоке
новембар 1439- оптужен за пљачку Томаш Добрашиновић са својим сељанима. Ово говори у прилог статуса властеличића за Добрашиновиће.
мај 1455- Милић Добрашиновић подигао тужбу за пљачку једне кобиле у Жупи Дубровачкој. Јединствен случај да је и Добрашиновиће неко опљачкао.

Из горе наведеног видимо да у првој половини 15. вијека имамо у изворима забиљежена сљедеће Добрашиновиће: браћу Вукца и Вукашина, Вукосава, Томаша и Милића, уз потенцијалног родоначелника Добрашина Средановића.

Куртовић за Добрашиновиће закључује:  "Појавно, сви они изгледају као властеличићи,  тј. појављују  се  са  својим  људима, и очито су имали знатнији утјецај у својој средини."

[симо]

Око Богашиновића-Добрашиновића је прича прилично замршена, јер нам недостаје буквално протограф, у коме је то питање једино могло бити правилно постављено.

У препису вероватно најстаријег документа, везаног за тему илирске хералдике, а што је Родословље Охмучевића, помињу се само Богашиновићи (мајка Петра Охмучевића била је Јелена Богашиновић, кћерка Николе Богашиновића и Марине Костањић). (в. А. Палавестра, Илирски грбовници и други хералдички радови, Београд, 2010, стр. 84)

Наставак -Добрашиновић је морао доћи врло рано, ако не већ и у протографу Илирског грбовника, али о томе сазнања немамо, док у поређењу познатих преписа, од оних најранијих срећемо Богашиновиће-Добрашиновиће, али и међу некима од њих има примера где је уписано само Богашиновић.

У Идеологији Родослвоља, Стејап Ћосић се позивао на коментаре Тома Мрнавића, за кога каже следеће: Prema Mrnavićevoj interpretaciji, Bogašinovići su pred Turcima prebjegli u Dalmaciju, gdje su se podijelili u još dvije grane, Mrnaviće i Dobrašinoviće. (Наведено дело, Дубровник, 2015, стр. 147)

Имајући у уму све наведено, није искључено да је Мрнавић био у праву, да су Добрашиновићи, као и доцније Мернарићи (можда је и Мрнавић из те приче?), само гране Богашиновића, које немају везе са средњовековним Добрашиновићима.

У неким чак преписима имамо искључиво помен Добрашиновића (без помена осталих), али ни то не би требало доводити у везу са овим врсињским Добрашиновићима, јер је вероватно реч о истом овом грбу (проблем донекле прави један изгубљени препис који одвојено помиње Богашиновиће и Добрашиновиће, који је пред собом морао имати 1725. године Јован Франческо Паци, када је писао своје дело Teatro della nobilta dell'Europa).

Хвала на објашњењима Амикусе. Погријешио сам кад навео да Куртовић Добрашиновиће из Врсиња повезује са овим уз грбовника. Он је у принципу само навео оно што је Рудић записао у свом раду:

"У детаљном приступу властели Илирског грбовника Срђан Рудић је пажњу посветио и Добрашиновићима, “малој властели из Врсиња”. Преко рада Михаила Динића о хумско-требињској властели истиче  Вукосава Добрашиновића  (1426-1433)  и Томаша  Добрашиновића  у  споменима  из  1433.  године."

И мене је чудило, знајући да је Куртовић прилично опрезан истраживач, а заправо је Рудић направио ту везу.

[симо]

Облици под којима се Зубци и Врсиње појављују у дубровачким документима:

de Subaç
de Versigna
de Versigne Subaç
Subzi de Versigna
Zubzi
de Vresigne
Radiç Dobrouoeuich Xubaç
Radiç Dobrouoieuich Zubaç
per dictos Subzi
Dobrouoeuich de Subçi

[симо]

На затвореном дијелу форума је потврђена припадност већег броја зубачких старинаца хаплогрупи I2-PH908 dys437=14. Не можемо их још овдје објавити. Поред ових има још неких резултата и за друге зубачке породице. Зубци ће након завршетка тестирања Херцеговаца бити најбоље генетски профилисана област.

Наставићу са објављивањем неких података из историје Зубаца.

[Wolf Sagash]

На затвореном дијелу форума је потврђена припадност већег броја зубачких старинаца хаплогрупи I2-PH908 dys437=14. Не можемо их још овдје објавити. Поред ових има још неких резултата и за друге зубачке породице. Зубци ће након завршетка тестирања Херцеговаца бити најбоље генетски профилисана област.

Наставићу са објављивањем неких података из историје Зубаца.

Заиста, мада ће по завршетку тестирања и Дабар бити сјајно одрађен.

[симо]

Добровојевићи

Поред Добрашиновића из Коњског, друга значајна породица средњовјековних Зубаца су Добровојевићи из Врсиња. Да је постојало конкретно мјесто Врсиње, показује и турски попис 1477. у којем је Врчине (Аличић није препознао да се у овом називу крије Врсиње) наведено као зимовалиште Зубаца. Мјесто Врсиње је могло бити на подручју старог манастира св.Ђорђа, то је уједно и географски центар зубачке територије. Садашња локација носи назив Бравеник,а налази се у атару села Граба. Козић пише о грчком гробљу око манастира, што би могло да буде и породично гробље Добровојевића, слично оном у Коњском за Добрашиновиће. О историји манастира остало је предање да су манастир разорили Турци и побили монахе, да је поврх манастира у стијенама било испосница, и да је сам манастир вјероватно био од дрвета.

Добровојевиће наводи Динић у свом раду о хумској властели, крајње сведено, на основу података из дубровачких извора. Нема сумње да их сматра за ситну властелу, властеличиће о чијем сам социјалном положају писао у претходним постовима.

Куртовић употпуњује ове Динићеве наводе и на основу извора профилише браћу Добровојевиће: Радича, Дабижива и Бранка, који су дјеловали од 20-тих  до 50-тих 15. вијека, као људи Косача.

Као и за Добрашиновиће, већина навода о браћи Добровојевића односе се на насиље и пљачке, тужбе Дубровчана али и политичке игре Косача и Павловића у дубровачком залеђу.

Нејасни су подаци о родоначелнику Добровојевића. Куртовић претпоставља да је родоначелник Добровојевића, Добровој Бранојевић из Врсиња који се појављује у једном документу из 1411. године.

Најпознатији и најактивнији од браће, могуће и најстарији, је Радич Добровојевић којег су Дубровчани почастили надимком Враг. Да је надимак добрим дијелом и заслужио говоре подаци из дубровачких архива, као и страст са којом су га Дубровчани покушали уклонити.

20-тих година Радич је оперисао у Конавлима, дубровачкој територији. 1425. године се први пут појављује записан заједно са браћом Дабиживом и Бранком.

Конавле , управо у том периоду је предмет трговине између Сандаља, Павловића и Дубровчана. Дубровчани су купили Сандаљев дио, али не и Павловићев. Све је то учинило поменуто подручје погодним за међусобне пљачке и склањање под заштиту својих сениора.

1427. су Добровојевићи у изворима наведени као Сандаљеви људи, који опет имају своја села и људе. Сандаљ је прилично снажно стајао уз Радича Врага, иако су се Дубровчани непрестано жалили. 1427. године Враг је добио "вјеру" од Дубровчана да на 8 дана може доћи у Дубровник ( била је сезона: купање,дубровачке љетне игре, журке  ).

Радич Враг није мировао ни за вријеме Конавоског рата 1430-1433. између Дубровчана и Павловића, у којем су Косаче (Сандаљ) номинално били неутрални.

Из извора сазнајемо да су 1432. године Дубровчани ипак доакали Врагу. Један од дубровачких посланика је имао задатак да напомене Сандаљу да се више не труди око свог штићеника јер му је судбина запечаћена. Можемо само претпоставити како је завршио Радич, надам се не онако сурово како су Дубровчани умијели. Познато је да је Брајко Бранивојевић умро у металном кавезу изложен на градском тргу док није умро од глади.

Међутим, млађи брат Радичев, Бранко, наставио је да малтретира Дубровчане још читаве двије деценије. Помиње су у тужбама за пљачку 1439, 1442, 1443, 1454. године.

[spaja1978]

фебруар 1411. године- помиње се Добрашин Средановић из Врсиња за којег Куртовић, са опрезом, сумња да би могао бити родоначелник  Добрашиновића
март 1421- помиње се  Вукац Добрашиновић, који је са још неким Врсињанима оптужен за пљачку Остоје Радосалића (новац, тканине), Остоја је уз то добио и мало батина, касније је све намирио одштетом
април 1421- помињу се браћа Вукац и Вукашин Добрашиновић у заједничкој операцији пљачке у Конавлима, по пријави Прибете Радешића. Ово је први помен Вукашина Добрашиновића са стећка.
септембар 1423- као свједоци приликом неке петљавине са коњима помињу се Вукац Добрашиновић и Вукашин Богојевић из Врсиња ( ово Богојевић интересантно због Богојевић села у Зупцима)
новембар 1423- Вукац Добрашиновић јемац за браћу Ђуриниће из Конавала
крај 1426- Вукац Добрашиновић заједно са Радичом Добровојевићем, Ненадом и Вечерином Мазићем, оптужен за пљачку у Конавлима. Значајан податак јер се види веза са другом значајном зубачком породицом Добровојевићима
фебруар 1427- у дубровачком Вијећу Умољених расправљало се о пљачкама Вукца Добрашиновића
јун 1428- споменут Вукашин Добрашиновић као оптужен за пљачку у Хуму
крај 1426- Вукосав Добрашиновић оптужен за пљачку неке прасади у Конавлима
децембар 1433- оптужен Вукосав Добрашиновић за пљачку Дубровчанина Радовина Сенкуле ( козе и паре)
јули 1455- оптужен Вукосав Добрашиновић са  Врсињанима за пљачку стоке
новембар 1439- оптужен за пљачку Томаш Добрашиновић са својим сељанима. Ово говори у прилог статуса властеличића за Добрашиновиће.
мај 1455- Милић Добрашиновић подигао тужбу за пљачку једне кобиле у Жупи Дубровачкој. Јединствен случај да је и Добрашиновиће неко опљачкао.

Из горе наведеног видимо да у првој половини 15. вијека имамо у изворима забиљежена сљедеће Добрашиновиће: браћу Вукца и Вукашина, Вукосава, Томаша и Милића, уз потенцијалног родоначелника Добрашина Средановића.

  Мени се чини из горе наведеног да видимо те Добрашиновиће као лопове,а не властелу  .

[spaja1978]

Овим вјерујем да сам побројао све породице у Зупцима, које су ту живјеле почетком 20. вијека.

У Коњском нису набројене Прдавице који су се презвали у Јовановиће и Обреновиће.Прича се да су сродни са Тицама.Има још и Шегрта који за разлику од Ластванских Шегрта славе Никољдан и немају никакве везе са њима.Ови у Ластви славе Ђурђевдан и по предању потичу од Барзута.

[симо]

  Мени се чини из горе наведеног да видимо те Добрашиновиће као лопове,а не властелу  .

Па сад, танка је ту линија. А и Дубровчани су били  цјепидлаке, неко украде прасе, они се одмах жале.

Шалим се, проблем је што је од свог материјала и историјских извора остао сачуван онај који се управо односи на пљачке, па се онда може стећи такав дојам да су у залеђу само пљачкали. Треба имати у виду и да су пљачкали углавном на територији и поданике оних других, тако да се то више доживљавало као ратни плијен, а не као класична пљачка.

Највише су ту страдали Конављани као нови дубровачки поданици, јер је Конавле продато Дубровчанима тек 20-тих година 15. вијека. Занимљиво би било видјети из извора, како је просјечан Конављанин православац, промјеном власти и уласком у Дубровачку ултракатоличку Републику постајао католиком и како се то одразило на његове односе са још увијек православним Зупцима.

Можда је у свом том пљачкању и сукобима било и тог вјерског момента.

[симо]

У Коњском нису набројене Прдавице који су се презвали у Јовановиће и Обреновиће.Прича се да су сродни са Тицама.Има још и Шегрта који за разлику од Ластванских Шегрта славе Никољдан и немају никакве везе са њима.Ови у Ластви славе Ђурђевдан и по предању потичу од Барзута.

Држао сам се Козићевог рада, свакако све допуне су добродошле.

[симо]

Има још и Шегрта који за разлику од Ластванских Шегрта славе Никољдан и немају никакве везе са њима.Ови у Ластви славе Ђурђевдан и по предању потичу од Барзута.

Од херцеговачких Барзута би требала бити позната ливањска трговачка породица Кујунџића, која је крајем 19. вијека држала добар дио трговине у Босанској Крајини, са пословницама по свим крајишким градовима.

[spaja1978]

Слажем се да су Конавле до неког периода биле православне.То су једини католици који и дан данас имају крсну славу.

[spaja1978]

И заборавио да додан и презиме Гудељ у Раптима и Крушевој густријени.Славе Ђурђевдан и могли би бити стариници,мада немора да значи.Занимљив је назив густријена.То сам чуо само на Зубцима.То је у преводу чатрња,тј. избетонирани или рађен раније глином  базен за кишницу.Постоји још једна црква на Зубцима.То је црква светог Илије на Илијиним гредама изнад Брвеника.Има још трагова да је било цркви на овом простору и откопани су темељи од њих.

[Грк]

У Коњском нису набројене Прдавице који су се презвали у Јовановиће и Обреновиће.Прича се да су сродни са Тицама.Има још и Шегрта који за разлику од Ластванских Шегрта славе Никољдан и немају никакве везе са њима.Ови у Ластви славе Ђурђевдан и по предању потичу од Барзута.

Шегрти из Аранђелова код Ластве славе Никољдан и они су од Барзута. Од њих је Владо Шегрт, народни херој. Ове што славе Ђурђевдан не знам.

[spaja1978]

Шегрти из Аранђелова код Ластве славе Никољдан и они су од Барзута

У праву си,ја сам нешто погријешио.Извињавам се.

[vidoje 013]

Слажем се да су Конавле до неког периода биле православне.То су једини католици који и дан данас имају крсну славу.

И у  Боки Которској католици српског - црногорског порекла имају крсну славу.

[симо]

Прије него пређем на турски период историје Зубаца, мислим да би било добро да поставим преглед појединаца са годинама помињања који се јављају у изворима прве половине 15.вијека на подручју Врсиња/Зубаца. Занимљиво је да се могу чак издвојити и нека презимена. Мислим да је овај преглед веома битан јер су практично дјеца  генерације Врсињана прве половине 15. вијека, нешто касније пописана у турском попису 1477. године. Добро је да се та два списка сравне. Такође занимљива су нека лична имена са подручја Врсиња, која данас практично не постоје, а видимо да су код Врсињана била омиљена, као Вечерин и Дабижив.

Ово је тај списак:

Добрашиновићи
Добрашин Средановић 1411, родоначелник?
Вукац Добрашиновић 1421, 1423,1426
Вукашин Добрашиновић  1421 1428
Вукосав Добрашиновић 1426 1433 1445
Томаш Добрашиновић 1439
Милић Добрашиновић 1455

Добровојевићи
Добровој Бранојевић 1411, родоначелник?
Радич Добровојевић  1419 1420 1421 1422 1425 1426 1432
Дабижив Добровојевић 1425 1427 1428 1429
Бранко Добровојевић 1425 1431 1432 1439 1442 1454

Дапковићи
Петко Дапковић 1421 1433 1447
Радич Дапковић 1433

Мазићи
Ненад Мазић 1426
Вечерин Мазић 1426
Богдан Мазић 1439

Богавчићи
Бороје Богавчић 1426
Вукман Богавчић 1426

Дабижиновићи
Алекса Дабижиновић 1439
Брајан Дабижиновић 1442 1443

Милошевићи
Рогушин Милошевић 1411
Богиша Милошевић 1425 1442
Богдан Милошевић 1425
Вечерин Милошевић 1442

Миљевићи
Љупко Миљевић 1425 1427
Радашин Миљевић 1432
Радојко Миљевић 1432
Дабижив Миљевић 1432
Дапко Миљевић 1432

Богосалићи
Радивој Богосалић 1427 1429
Вукац Богосалић 1429

Негруписани појединци
Радоња Радовчић 1433
Богиша Прибаковић 1421
Новак Перовић 1421
Влатко Прибишевић 1421
Добрашин Богојевић 1423
Шишман Стјепановић 1432 1445
Угљеша Новаковић 1445
Радосав Разић 1445
Петоје Радељић 1445
Вукић Покрајчић 1432 1439
Ратко Вукосалић 1432 1439
Стојко Саркић 1455
Новак Радетинић 1425
Радиша Радмиловић 1425
Петко Радосалић 1432
Добрило Петковић 1427
Богиша Максић 1431
Томаш Миомановић 1432

[симо]

Турци су и подручје Зубаца освојили у јесен 1465. приликом освајања већег дијела Херцеговине, неке тврђаве у требињском крају су се држале још годину дана, а потом су и оне пале. Овај поход Турака предводио је Иса бег Исаковић, потурчени Србин ( по некима Косача, по некима Павловић, а по некима из треће породице). Иса Бег ће као свог човјека у Херцеговини поставити Хамза-бега, потоњег првог херцеговачког санџакбега. Хамза-бег ће наслиједити све Иса-бегове посједе у Херцеговини. С обзиром на сналажење у локалним пословима, Хамза-бег је вјероватно био  херцеговачког поријекла. Занимљиво је да му је десна рука био управо Херак Вранеш, влашки спахија, који је за награду добио посједе управо у околини Требиња.

Како год, Зупци се као нахија не помињу у првом турском попису из 1468. године. Помињу се додуше нека села у непосредној близини у нахији Требиње, и та села су већ у рукама Хамза-бега. Остало је записано да је херцег Влатко имао узан појас земљишта који је раздвајао турску Херцеговину од Дубровника. Аличић констатује да је 1468. године на подручју Требиња владала нека врста двовлашћа између Турака и Влатка. Власи Херцеговине се збирно налазе под јурисдикцијом Хамза-бега.

Оно што је евидентно из извора јесте да се Зупци 1465. године налазе под влашћу Турака, да се први пут за њих користи термин власи, што значи да је у међувремену дошло до прелажења у влашки статус. У попису из 1477. године биће већ пописани као Власи Зубци. Ево два навода о Зупцима из 1465. и 1466. године:

“Bogeta Gliubissich de Duba de Canali coram domino Rector ser Andrea de Restis
conquestus fuit contra et aduersus Radossauum Giurgeuich, Dragissam Nixich
de vlachis Xubci jurisdictionis Turcorum, dicens quod predicti Radossaus et Dragissa
aprehenderunt Vlatchum Millosseuich ipsius Bogete consobrinum in veniente
ipsum in pascuis in Duba, puerum siue adolescentum annorum circha quindecim et
ipsum derobarunt, duxerunt eum in Tribigne et vendiderunt Turchis pro ducatorum
octo” (15. 11. 1465.), DAD, Lamenta de foris, XXXVII, 157;

“Vocaz Bosigcouich de Canali de villa dicta Butcouina siue de Mercine de Subtus Soccol tanquam frater
Vidachi sui fratris Bosigcouich interfectus per vlachos Xubci comparuit [...] contra
et aduersus Radiç Vecerinouich et contra Radossauum Bogettich ambos de Versigne
vlachos Xubci sic dictos jurisdictionis Turcorum, dicens et exponens idem dictus
Vocaz quod predicti Radiç et Radossaus interfecerunt Vidachum fratrem ipsius dictus
Voccaç querelantis cum ensibus in Versigne dum dictus Vidachus redirent de
domo quosdam suorum amicorum versus domum suam in Canali” (7. 10. 1466.)

Опет иста прича, напади Зубаца на Конављане. Оно што је интересантно да се сва четворица горе поменутих Зубаца, појављују у каснијем попису 1477. Радосав син Ђурђа припада породици која у попису 1477. године води џемат Зубаца. Очигледно је његов отац Ђурађ био утицајна личност. Међутим, у ранијим поменима Зубаца, нема трага никаквом Ђурађу, чак то име уопште није присутно међу Зупцима. Исто се односи и на Никшу, оца Драгишиног.

Помен два нетипична имена код вођа џемата уз прелазак самих Зубаца на влашки статус, можда би ишло у прилог чињеници да су се неки власи, успостављањем турске власти, населили у Зупцима или да су од стране Турака били постављени као вође џемата. Слично се десило и у Риђанима. Старо зубачко становништво се слило у нову од Турака формирану структуру-џемат (катун) али са вођама споља. Радич Вечеринов из другог навода би могао бити син или Вечерина Мазића 1426. или Вечерина Милошевића 1442.

Попис из 1477. године пружиће већ потпунију слику.

[симо]

Прије некидан наиђох на рад Богумила Храбака о Зупцима у Зборнику за историју БиХ 2004 (постоји у дигиталној библиотеци Порекла). Иако Храбака не цијеним као историчара, ипак помислих да је добро да се неко интегрално позабавио Зупцима. Куртовић је обрађивао само неке породице, остали аутори Зубце сус спомињали у контексту других тема.

Иако има и неких података, које на другим мјестима нисам налазио, Храбаков рад ме је прилично разочарао. Очигледно да за Храбака историјски извори нису били превише битни, јер је очигледно да је неко податке пошто пото настојао да угура у неке своје раније тезе о разним слојевима влашке колонизације Херцеговине ( тезе о арбнанашким катунима и сл.). Одмах на почетку, Зубце ( не на се због чега јер никакав доказ не  наводи) сврстава у арбанашки катун, да би само пар редова касније написао да се влашка и арбанашка имена код Зубаца не срећу. Ту чињеницу спомињу и неки други аутори.

По истовјетности имена села Зубци код бара и Зубаца Храбак аутоматски изводи закључак да су Зубци доселили из барских Зубаца (који су по њему Арбанаси). Доказа сем истовјетности ова два назива нема.

Друга Храбакова изричита тврдња, Зубци су још у 17. вијеку били католици. Помислим, откуд сад то, нико од аутора који сус е бавили Зубцима то не наводе. Чак постоје веома старе православне цркве и црквишта. Народ који је послије 1692. године из Зубаца директно насељен у Херцег Новом био је сав православан, а Храбак наводи да је у првој половини 17. вијека био католички.

Погледам шта је извор Храбаков за такву тврдњу и видим да наводи дијелове из https://www.scribd.com/document/82557405/Marko-Jacov-Spisi-Kongregacije-Za-Propagandu-Vere-u-Rimu-o-Srbima-1622-1644-Knjiga-I

Погледам у списе и видим да се подаци о католицима за које Храбак мисли да се односе на католичке Зубце, односе у ствари на село Зупци код Бара и да никакве везе са херцеговачким Зубцима немају. Чак се наводе и околна мјеста око барских Зубаца, па не знам како је Храбак као историчар могао да учини овакав превид.

Такође видио сам и нека друга потпуно погрешна читања података, упоређујући Куртовићеве оригиналне изворе и Храбакова тумачења. Не знам да ли је те грешке радио свјесно, јер просто не могу да повјерујем да један историчар може направити такве пропусте.

У сваком случају, Храбака уопште не сматрам поузданим аутором. Једино што се евентуално може искористити из његових радова јесу неки архивски подаци. Проблем је што ни њих није наводио интегрално.

[симо]

Први попис Зубаца под турском влашћу је из 1477. године. Већ сам раније помињао да у случају Зубаца катунска (џеамтска) организација није била посебно развијана и да су сви Зубци пописани у једном џемату који је сам и чинио туску нахију влаха Зубаца. Поред новог термина "власи" појављују се на челу џемата и неки појединци за које не можемо наћи потврде у ранијим изворима, тј. у изворима прије успоставе турске власти. Прије свега се то односи на Бојака, сина Ђурђевог и Радосава Ђурђевог (који се помиње и 1465. године). Кључно питање је да ли су Ђурађ и његови синови аутохтони Зубци или су од Турака постављене влашке поглавице, који су добили на управу ранију жупу коај је уклопљена у влашки систем. Исто се односи и на Никшу и синове који се спомињу заједно са њима.

Џемат Зубаца је пописан са 108 домова и 17 неожењених чланова.Зимовали су  у самом мјесту Врсиње, а љетовали у Ситници (данас гранични прелаз између Реп. Српске и Црне Горе, на путу Требиње-Херцег Нови).

Пренијећу интегрално попис

[симо]

Да су синови Зубаца које налазимо у дубровачким изворима прве половине 15. вијека исти они "власи" Зубци пописани 1477. године показује упоредна анализа дубровачких извора и пописа 1477. године. За више од трећине појединаца из пописа 1477. године може се лоцирати потенцијални отац из извора прве половине 15. вијека. Код неких случајева постоје и двије или три могућности. У доњем списку дати су болдовано потенцијални очеви са годинама помена и потенцијални синови из пописа 1477. године.

Томаш Добрашиновић 1439
Томаш Миомановић 1432
Санко, син Томаша
Иван, син Томаша
Дупјаш, син Томаша
Радивој, син Томаша
Андрија син Томаша

Радосав Разић 1445
Ковиљ, син Радосала
Петко, син Радосала
Радаш, син Радосава
Чоле, син Радосава
Момчил, син Радосала
Владисав,син Радосава
Прибисав, син Радосала
Обрад, син Радосава

Радивој Богосалић 1427 1429
Новак, син Радивоја
Ивко,син Радивоја

Вукац Богосалић 1429
Милша, син Вукице
Павко, син Вукице

Добрашин Богојевић 1423
Томаш, син Добрашина

Вукосав Добрашиновић 1426 1433 1445
Вукић, син Вукосала
Дабижив, син Вукосава
Влатко,син Вукосала

Новак Перовић 1421
Новак Радетинић 1425
Радич, син Новака

Брајан Дабижиновић 1442 1443
Бранило, син Браје
Радивој, син Брајка

Радич Добровојевић  1419 1420 1421 1422 1425 1426 1432
Радич Дапковић 1433
Вукосав, син Радича
Јанко,син Радича

Дабижив Добровојевић 1425 1427 1428 1429
Дабижив Миљевић 1432
Бранисав, син Дабижива

Богиша Милошевић 1425 1442
Богиша Прибаковић 1421
Богиша Максић 1431
Богута, син Богише
Које, син Богише

Ненад Мазић 1426
Дабижив, син Ненаде
Вукач, син Ненаде

Вечерин Мазић 1426
Вечерин Милошевић 1442
Радич, син Вучерина

Богдан Мазић 1439
Богдан Милошевић 1425
Ценић?,син Богдана

Шишман Стјепановић 1432 1445
Бранисав, син Шишмана

Радоња Радовчић 1433
Вукић,син Радоње

Алекса Дабижиновић 1439
Пава,син Алексија

Вукић Покрајчић 1432 1439
Иваниш,син Вукића

[симо]

На овај начин видимо да је прилично доказан континуитет становништва на простору Зубаца из предтурског и турског периода.

[spaja1978]

Шегрти из Аранђелова код Ластве славе Никољдан и они су од Барзута. Од њих је Владо Шегрт, народни херој. Ове што славе Ђурђевдан не знам.

Зубачки род Шегрти из Коњског спада у бројчано мање зубачке родове,загонетан и по поријеклу имена и по родовским корјенима.Занимљиво је да О.Козић 1903 године није ниједном ријечи поменуо овај зубачки род,иако је он на Зубцима познат од почетка 19 вијека.У породичном предању се казује да је предак зубачких Шегрта дошао почетком 19 вијека из Цуца ,из Црне Горе,населио се на агинској земљи у Коњско,бавио се израдом посуђа од дрвета и по томе добио презиме Шегрт.Предак зубачких Шегрта звао се Пејо,али није познато из ког братства је био из Цуца и како се презивао.Шегрти на Зубцима славе Ђурђевдан

[симо]

У Зупцима су присутни и припадници братства Томановића из Цуца. Ради се о породицама Миховић(Мијовић) у Коњском и Ресковићима у Орашју. Ове породице су доселиле некако у исто вријеме кад и Вукаловићи и Спаићи, крајем 17. вијека. Славе Никољдан и малу Госпојину.

У Цуцама овом роду припадају: Рогановићи, Марковићи, Биговићи, Стевовићи и Ћосовићи нешто даљи Томановићи

У Цуцама ове породице причају да су поријеклом од Љака из Куча,а Томановићи од брата му Средана, али мало вјероватно. Тестирао се Црногорац из Гослића, Никшић, који је од Рогановића и припада хаплогрупи E-V13>Z19851 којег смо звали родом Орловића.

Из овог братства је познати Никац од Ровина.

Сад можемо дефинитивно рећи да је братство Томановић/Рогановић из Цуца E-V13>Z19851 и да је сродно Бјелицама, иако предања не говоре тако, додуше не говоре ни о вези цуцких Бајковића и Пјешиваца, па су они опет повезани.

Једину везу коју видим између Бјелица и Томановића/Рогановића јесте да се име зубачке породице Ресновић која је огранак Рогановића можда може довести у везу са бјеличким насељем Ресна/Решња.

Ова веза отвара питање да ли E-V13>Z19851  можемо сматрати досељеницима из Чарађа, или се у њиховом случају ради о неком старијем становништву на простору Цуца и Бјелица.

[симо]

Једину везу коју видим између Бјелица и Томановића/Рогановића јесте да се име зубачке породице Ресновић која је огранак Рогановића можда може довести у везу са бјеличким насељем Ресна/Решња.

Не постоји ни ова веза, повео сам се опет за погрешно унесеним Ресновић умјесто Ресковић.

[симо]

Период од пада под Турке 1465. године до средине 17. вијека није богзна како покривен изворима. Између осталог, тај период је обрадио и Богумил Храбак у свом раду Зупци, али као што већ написах, Храбак ми дјелује прилично непоуздано.

На примјер, прво напише:

"Зубачки крај је био неплодан и забачен, а у XVI веку није имао стално насељену популацију."

да би само неколико страна послије тога написао:

"Пространо и плодно Зубачко поље било је погодно за насељавање, а затим је насељено и обрађено, те је могло послужити као одскочно место за напад на Требиње."

Не знам шта је навело Храбака да напише да су Зупци у 16. вијеку били слабо насељени. Да ли се ослањао на попис 1585. године у којем се Зупци уопште не спомињу,а не спомињу се, јер тамо нису ни пописане влашке нахије., или је нешто друго у питању, не знам.

Међутим попис из 1533. године, који додуше није преведен и објављен код нас, пружа сасвим другачију слику. Зупци у 16. вијеку не само да су добро насељени, већ су издвојени и нови катуни, а пописана су практично сва данашња зубачка насеља.

Ево пописа мјеста из пописа:

Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/62
1533 TARİHİNDE NOVA KAZASININ NOVA, POPOVA, TREBİNE, DRAÇEVİÇE, BANA RUDİNE, LİBOMİR, ZUBÇE, DOLNA RUDİNE, GORNA RUDİNE VE RİYEKAN NAHİYELERİNDEKİ EFLAK YERLEŞİM BİRİMLERİ
EFLAKLAR

Bogoyevik k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 574/46
Bukova k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/62
Dranovdol k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Konska k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Kruşevadol k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Oraşye k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Orohoviçe k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Oroş k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Ostoropan k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33
Poliçe k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Praşişte k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/63
Rapti k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/34
Tuli k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: MAD 560/65
Turmente k., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/33

Као што видимо, Зупци су 1533. године влашка нахија у саставу казе Нови, у херцеговачком вилајету. Од мјеста која постоје и данас пописани су: Богојевић село, Буковица (могуће дио Богојевић села), Дренов до, Коњско, Крушева Густијерна?, Орашје, Ораховац (Корјенићи), Полице (Требиње), Прашиште, Рапти Зупци, Тули и Турменте.

Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш и Ostoropan што би условно могло да се чита и као Струпан, Струпањ.

[симо]

У попису су дати само имена вођа катуна. У попису 1477. Зупци су имали само један катун, у попису 1533. године наведена су три катуна. Занимљиво је да је вођа зубачког катуна из 1477. године Бојак Ђурђев уписан и у попосиу 1533. године, када је већ морао бити старац.

Ово су вође катуна из пописа 1533. године (Бојак, Ивко и Радоје):

Boyak bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169
İvko bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169
Radoye bşt., Zubçe n., Nova kz., Hersek l.: TD 174/169

Као што видимо, Зупце 1533. године још није била начела исламизација, што ће се значајно промијенити у долазећем периоду.

[симо]

Храбак је из Дубровачког државног архива извукао неке податке везане за Зупце у првој половини 16. вијека:

1513. године помињу се Алекса Будаковић и Радоје Брајковић из Зубаца

1514. године помиње се Вукашиновић из Зубаца ( ово је интересантно због каснијег помињања зубачког кнеза Вукашиновића из 1597. године, као и због могуће везе са Вукашином Добрашиновићем из 15. вијека)

1514. помиње се Перван као збирни војвода Новог, Требиња и Зубаца, од Турака постављен

1517. спомињу се притисци Црногораца на Зупце

1518. године збор Риђана, Зубаца и Роваца ( интересантно откуд Ровци у овом контексту)

1519. помиње се војвода Гргур у Зупцима (интересантно због рода Гргуревића, мада се Гргур као лично име и касније помиње у Зупцима)

Постоји више помена људи из Зубаца у Дубровнику, који су били или шегрти на занату, или чобани.

[spaja1978]

Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш и Ostoropan што би условно могло да се чита и као Струпан, Струпањ.

На Зубцима постоји такво мјесто и зове се Ступи.То је недалеко од Граба.Тамо постоји озидани бунар,а вјероватно да је некада давно било и насеље
.Сада тамо има једна кућа Вица.

[spaja1978]

Остају нејасни локалитети: Oroş што би условно могло да се чита и као Орош, Рош, Рш можда и као Врш

Ово се вјероватно односи на мјесто Орашак близу Бравеника.Попричама тамо је било неко насеље.Ту је у близини и Храсанов крш,добио назив по неком кнезу Храсану чија се кћерка утопила у ријеци Сућеској која је протицала кроз Зубце.По некој легенди послије тога њена мајка зачепи извор са врећама вуне и ријека пресуши и изби Љута у Конавлима и Врело Око код Требиња.

[симо]

Ово се вјероватно односи на мјесто Орашак близу Бравеника.Попричама тамо је било неко насеље.Ту је у близини и Храсанов крш,добио назив по неком кнезу Храсану чија се кћерка утопила у ријеци Сућеској која је протицала кроз Зубце.По некој легенди послије тога њена мајка зачепи извор са врећама вуне и ријека пресуши и изби Љута у Конавлима и Врело Око код Требиња.

Спајо, хвала на допунама. Због оваквих допуна вјерујем да је најбоља обрада неког рода или краја управо на форуму, јер се непосредно добију нови подаци, а исто тако се исправљају нетачне ствари.

[симо]

Оно што је интересантно да се сва четворица горе поменутих Зубаца, појављују у каснијем попису 1477. Радосав син Ђурђа припада породици која у попису 1477. године води џемат Зубаца. Очигледно је његов отац Ђурађ био утицајна личност. Међутим, у ранијим поменима Зубаца, нема трага никаквом Ђурађу, чак то име уопште није присутно међу Зупцима. Исто се односи и на Никшу, оца Драгишиног.

Помен два нетипична имена код вођа џемата уз прелазак самих Зубаца на влашки статус, можда би ишло у прилог чињеници да су се неки власи, успостављањем турске власти, населили у Зупцима или да су од стране Турака били постављени као вође џемата. Слично се десило и у Риђанима. Старо зубачко становништво се слило у нову од Турака формирану структуру-џемат (катун) али са вођама споља. Радич Вечеринов из другог навода би могао бити син или Вечерина Мазића 1426. или Вечерина Милошевића 1442.

Попис из 1477. године пружиће већ потпунију слику.

Један сарадник, који није активан на форуму, послао ми је коментар везан за овај мој навод везан за Ђурђа и његове синове. Пренијећу оно што је написао:

Ко је био Ђурађ, отац кнеза Бојака?

Бојаков отац, по свему судећи, био је Ђурађ Миомановић. Ради се о једином спомену овог личног имена међу Врсињанима.
Такође, у османском попису 1475-77. године, одмах иза Ђурђових потомака, пописани су синови извјесног Томаша.

Отац браће Миомановић био је Миоман Радетинић. На једном мјесту наводи се да је Миоман имао сина Томаша.
Миоманова браћа били су Покрајац, Вукосав, Новак и Стипан Радетинић (био је евентуално још један брат). 
Новак Радетинић био је човјек Сандаља Хранића Косаче."

( Jurag Miomanouich et Thomas fratrem suum de Versigna… (1423), venne Dobrasin Bogoeuich, Mioman et suoi fradelli Pocraiaç et Vochossauo Radotinich et Scisman Stipanouich, Dobrascin Marcouich, Volchaç Milatchouich, Vochsa Pribilouich tutti predetti Subçi... (1423), supra Radiç Branoeuich et supra Nouach Radetinich et Stipan fratrem suum et Pocraiaç etiam fratrem suum et supra Stanichna Raschouich et Milman Radetinich et Volchoslauum fratrem eius et Thomam filium dicti Milmani et Branchum Branoeuich ... in Versigna... (1420))

Иако сам споменуо Томаша Миомановића и Новака Радетинића, некако сам пропустио Ђурађа, што значи да моја теза о наводном доласку неких влаха са стране вјероватно није тачна и да се заправо породица Радетинић, наметнула као владајућа и Зупцима крајем 15. вијека. О положају Радетинића у првој половини 15. вијека можемо само наслућивати.

Дакле, имамо на подручју Зубаца у 15. вијеку три породице које се истичу положајем: Добрашиновиће, Добровојевиће и Радетиниће.

Радетинићи

Миоман Радетинић ( могуће да је његов отац носио име Радетин)
Миоманови синови: Ђурађ,Томаш, Стипан, Новак, Вукосав, Покрајац
Ђурађеви синови: Бојак (кнез Зубаца) и Радосав
Томашеви синови: Иван, Дупјаш и Радивој

[симо]

Исти сарадник послао је и допуну везану за период 16. вијека, користио је један турски необјављен попис који ја нисам, па постављам шта је написао:

"Како се звао насљедник кнеза Бојака?

У поименичном попису вилајета Херцеговина из 1475-77. године наведена је нахија влаха Зубци, коју је сачињавао само џемат Бојака, сина Ђурађа (108 домова и 17 неожењених).  Нису споменути Бојакови синови.

Регистри који се односе на османске пописе из 1520-1533. године нахију Зубци такође биљеже као влашку нахију.  Чак се на два мјеста понавља име нахије - Власи Зубци, као из пописа 1475-77. године, што је помало чудно.  Тада су у Зупцима пописана четири спахилука, за које се не види ко их је уживао. 

Можда ови тимари имају везе (а можда не) са посједима/баштинама тројице влашких вођа нахије Зубци, чије су титуле биле: кнез, катунар и теклић.  У пописима су наведене три титуле, а сепаратно су пописана четири баштиника.

Сигурно је само да је Снадин, син Бојака био кнез влаха Зубаца. Поред његове, наведене су још баштине Бојака, Ивка и Радоја. Како се зна да је Бојак раније био кнез, Ивко и Радоје су били катунар, односно теклић.

Дакле, насљедник Бојака био је његов син Снадин. Кнежевска титула остаје у породици и вјероватно је насљедна. Треба обратити пажњу на име Снадин. Вјероватно је погрешно записано и можда се ради о Миладину, имену које је било присутно међу Зупцима."

[spahibija]

Други значајан род досељеника у Зупце ( у практично истом пероду кад и Вукаловићи, друга половина 17. вијека) су Спаићи и Асановићи у Грабу. Спаића има и у Тулима. Истог су рода са Рајчевићима из Полице Требиње. Све ове породице славе Јовањдан и прислављају Малу Госпојину.

О њима смо већ писали код резултата Рајчевића из Полица на Светском ДНК дану 2017, па ћу пренијети оно што смо Небо и ја написали тамо:

"Рајчевићи су огранак Ђуричића из Ровина у Цуцама. Сродни су Асановићима и Спахићима у Зупцима, као  и Шаговиновићима код Билеће. У истраживању Херцеговине имаћемо и њихове резултате. Ердељановић је овој групи породица посветио читав текст, у којем расправља да ли су старинци на подручју Цуца или досељеници од Бандића из Комана. на крају закључује да је ту морало доћи до неког сплемењивања цуцких старинаца и досељеника. Ове породице повезује и са Радуловићима у Кривошијама. Иначе, комбинација слава Јовањдан Мала Госпојина, је присутна и код Бандића и код Радуловића."

Небо је написао:

"Раичевићи или Рајчевићи у Полицама, Требиње (и с њима Спа(х)ићи и Асановићи у Грабу, у Зубцима, и Шаговновићи / Шагуновићи у Баљцима код Билеће), јесу огранак цуцких Ђуричића, а и слава и прислужба су типичне за Цуце. Ђуричићи, додуше, славе Светог Николу, али знају да им је ранија слава била Јовањдан.

Што се тиче порекла Ђуричића, постоје три верзије: у Цуцама их сматрају за старинце, а сами Ђуричићи имају предање о пореклу из Комана, од Бандића, од претка Вука Бандића досељеног око 1755. године. Јован Иванишевић у својим записима из Цуца ("Путопис кроз Мале Цуце") наводи да се за њих сматра да су „од Матаруга“.

Ова последње наведена верзија сада добија на значају, с обзиром на резултат Рајчевића - Ј2а М92. Изгледа да су Орловићи настали саплемењивањем дошљака E1b V13 (питање је само одакле су ти дошљаци старином) и староседелаца у цуцкој области хаплогрупе Ј2а М92 (Матаруге!?)."

Не знам одакле ти информација за Спаиће да су доселили на Зупце крајем 17. вијека, када се зна из више извора да су дошли око 100 година касније, тј. око 1770. године, након што су их остале Цуце истјерале након издаје Никца од Ровина и када су и засновали село Граб?

[spaja1978]

Не знам одакле ти информација за Спаиће да су доселили на Зупце крајем 17. вијека, када се зна из више извора да су дошли око 100 година касније, тј. око 1770. године, након што су их остале Цуце истјерале након издаје Никца од Ровина и када су и засновали село Граб?

Спаићи који су доселили послије погибије Никца од Ровина су потомци Асана Вукова Спаића тј Асановићи.Први дио Спаића доселио је на Зубце око 1660 године после разуре Доњег Краја и Башина Села када су се у борби са Озринићима нашли на страни кнезова Николића.У борби са Озринићима Спаићи су претрпјели велике губитке и један дио преживјелих сели се на Зубце,а други дио у које спадају потомци Асана Вукова сели се у Ровине и ту живе до погибије Никца од Ровина. Ја уназад знам своје потомке који су  сигурно рођени на Зубцима а задњи је рођен на Зубце 1690 кога ја знам именом.Књиге Жељко Остојић Озринићи ,Генеологија Чалија.А издаје дали је било,чисто сумњам.Досад је на десетине гуслара снимиле пјесму о смрти Никца од Ровина и ја ни у једној нисам нашао да нас спомињу као издајнике.Ваљда да је нешто од тога било неки би то опјевао.Његошево писање о издаји је с циљем да се оцрни постојећа властела.Вјештачки је створено и наметнуто ново племство,па су старо морали некако макнути.Ушкопили су историју,а на крају ће се све сазнати,али да непишем више о томе јер није ово тема за то.

[spahibija]

Обрен Ђурић Козић каже да су Спа(х)ићи основали село Граб и да су дошли на Зупце око 1770. године. Рајко Пантов Вуакшиновић у књизи Зупци под Орјеном каже да род Спаића спада у млађе зубачке родове који се доселио на Зупце око 1755. године. Андрија Лубурић пише да је Раич са 6 синова дошао на Зупце 1774. године, Ристо Милићевић у књизи Херцеговачка презимена каже да сте дошли око 1770. године на Зупце.
Родослов Спаића са Зубаца који ја имам и који иде од Илије на овамо то исто каже. Илија је био син Раичев. Раич је ваљда први што се доселио на Зупце. И када се узме тај родослов година рођења Раича, узимањем паса од 30 година у просјеку, испада 1738. Ако се Раич родио тада, а био је први који је дошао на Зупце онда се савршено уклапа да је протјеран 30-40 година након рођења, тј. око 1770. године. Не може бити да је дошао око 1660. јер тада није ни био рођен.
Јесте да пише да су након међуплеменског рата 1660 протјерани Спахићи на Зупце у књизи о Чевљанима, то се не уклапа са осталим изворима и родословом.
Ако имаш податак о томе што је рођен на Зупцима 1690. година можеш ли ми послати на приватну поруку, ко је био, како се звао и гдје се податак о њему налази?   

[Грк]

У попису Херцеговине 1701. На Зупцима се не спомиње село Граб. Спомиње се село Подргаб и да су његови становници прешли у Дренов до због разбојника из Црне Горе.
У Дреновом долу се спомињу становници:
Selo D r en o v d o l

Komnen, sin Rade, kuća 1.
Vučić, sin Bokča? (Bokgo), kuća 1.
Grujica, sin Bokča, kuća 1.
Niko, sin Krcuna (Krgun), kuća 1.
Примјетио сам да се име Раич на Зупцима спомиње три пута у три различита села. Да ли је ријеч о истом човјеку не знам.

Selo S t r u p a n
Jovan, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Selo Orašje
Ivan, sin Rajiča, kuća 1.

Selo Konjsko
Vujin, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

[spaja1978]

У попису Херцеговине 1701. На Зупцима се не спомиње село Граб. Спомиње се село Подргаб и да су његови становници прешли у Дренов до због разбојника из Црне Горе.
У Дреновом долу се спомињу становници:
Selo D r en o v d o l

Komnen, sin Rade, kuća 1.
Vučić, sin Bokča? (Bokgo), kuća 1.
Grujica, sin Bokča, kuća 1.
Niko, sin Krcuna (Krgun), kuća 1.
Примјетио сам да се име Раич на Зупцима спомиње три пута у три различита села. Да ли је ријеч о истом човјеку не знам.

Selo S t r u p a n
Jovan, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Selo Orašje
Ivan, sin Rajiča, kuća 1.

Selo Konjsko
Vujin, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Могу ли добити тај попис у електронској форми,ако има.А ти разбојници из Црне Горе вјероватно мисли на нас 

[Грк]

А ти разбојници из Црне Горе вјероватно мисли на нас 

Могуће   

[spahibija]

У попису Херцеговине 1701. На Зупцима се не спомиње село Граб. Спомиње се село Подргаб и да су његови становници прешли у Дренов до због разбојника из Црне Горе.
У Дреновом долу се спомињу становници:
Selo D r en o v d o l

Komnen, sin Rade, kuća 1.
Vučić, sin Bokča? (Bokgo), kuća 1.
Grujica, sin Bokča, kuća 1.
Niko, sin Krcuna (Krgun), kuća 1.
Примјетио сам да се име Раич на Зупцима спомиње три пута у три различита села. Да ли је ријеч о истом човјеку не знам.

Selo S t r u p a n
Jovan, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Selo Orašje
Ivan, sin Rajiča, kuća 1.

Selo Konjsko
Vujin, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

То ја и кажем, ако су Спахићи доласком из Цуца прво населили Граб, који су они и основали, ако Спаићи спадају у млађе зубачке родове, ако се не спомињу у попису 1701, а то село Подграб се вјероватно односи на село Граб и тада је празно и пусто, зар није логично да су они дошли 50-70 година касније тј. негдје пише око 1755, а негдје 1770 и тада населили село Граб? Ако су дошли око 1660. сигурно би неко био пописан у том селу 1701. године, али села Граб нема, а село Подграб је пусто.

[spahibija]

Могу ли добити тај попис у електронској форми,ако има.А ти разбојници из Црне Горе вјероватно мисли на нас 

Несуђени рођаче имаш тај попис у литератури на страници порекла.

[spahibija]

У попису Херцеговине 1701. На Зупцима се не спомиње село Граб. Спомиње се село Подргаб и да су његови становници прешли у Дренов до због разбојника из Црне Горе.
У Дреновом долу се спомињу становници:
Selo D r en o v d o l

Komnen, sin Rade, kuća 1.
Vučić, sin Bokča? (Bokgo), kuća 1.
Grujica, sin Bokča, kuća 1.
Niko, sin Krcuna (Krgun), kuća 1.
Примјетио сам да се име Раич на Зупцима спомиње три пута у три различита села. Да ли је ријеч о истом човјеку не знам.

Selo S t r u p a n
Jovan, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Selo Orašje
Ivan, sin Rajiča, kuća 1.

Selo Konjsko
Vujin, sin Rajiča, kuća 1. Nastanjen na svom mjestu.

Према предању Раич је био или отац који је дошао на Зупце са синовима или један од синова тога који је дошао на Зупце. Каже се да је један дошао са синовима: Гаврло, Спасоје, Ђурица, Бјеле, Илија и Михајло. Нигдје се не спомињу Иван, Јован и Вујин, па да их повежемо са тим синовима Раича који се јављају у селима Орашје, Коњско, и Струпан на попису 1701. Тако да то не иде у прилог њиховог доласка на Зупце раније.
Осим тога Лубурић у опису предања са Зубаца каже да су дошли 1762. године а у горњем десном углу његовог записа стоји име Јово Спаић 1832. година. Ако је предање њему дао тај Јово Спаић који се родио 1832. године, човјек је морао знати предање од прије 50-година уназад када су по њему дошли на Зупце. У родослову Спаића и постоји Јово (Вуле) Спаић који је живио баш у том периоду.
Мислим да пуно више чињеница указује на вријеме доласка Спаића на Зупце између 1755. и 1770. године, у односу на једну књигу коју је писао Жељко Остојић у књизи Озринићи и гдје каже да су дошли на Зупце након разоре Башина Села и Доњег Краја око 1660. године.

[Грк]

Вуле Спахић(не пише Спајић), са Зубаца, родом из Црне Горе, се спомиње као Пандур 1.8.1796. и 1.4.1801. године, на граници са Конавлима. Како кажу извори, Црногорци и Власи су пљачкали у мјесту Дуба и том приликом су неки погинули, а Вуко је био свједок у оба случаја јер је био као Пандур на радном мјесту.

[spaja1978]

Вуле Спахић(не пише Спајић), са Зубаца, родом из Црне Горе, се спомиње као Пандур 1.8.1796. и 1.4.1801. године, на граници са Конавлима. Како кажу извори, Црногорци и Власи су пљачкали у мјесту Дуба и том приликом су неки погинули, а Вуко је био свједок у оба случаја јер је био као Пандур на радном мјесту.

Вулов унук Зеко(мој чукундјед) је рођен 1816.Вулов син Пеша око 1780.Вуле би био рођен око 1745-1750.Вулов отац Гаврило око 1720, а његов отац Рајич око 1690,ако му је отац?

[Priba 75]

Да су синови Зубаца које налазимо у дубровачким изворима прве половине 15. вијека исти они "власи" Зубци пописани 1477. године показује упоредна анализа дубровачких извора и пописа 1477. године. За више од трећине појединаца из пописа 1477. године може се лоцирати потенцијални отац из извора прве половине 15. вијека. Код неких случајева постоје и двије или три могућности. У доњем списку дати су болдовано потенцијални очеви са годинама помена и потенцијални синови из пописа 1477. године.

Томаш Добрашиновић 1439
Томаш Миомановић 1432
Санко, син Томаша
Иван, син Томаша
Дупјаш, син Томаша
Радивој, син Томаша
Андрија син Томаша

Радосав Разић 1445
Ковиљ, син Радосала
Петко, син Радосала
Радаш, син Радосава
Чоле, син Радосава
Момчил, син Радосала
Владисав,син Радосава
Прибисав, син Радосала
Обрад, син Радосава

Радивој Богосалић 1427 1429
Новак, син Радивоја
Ивко,син Радивоја

Вукац Богосалић 1429
Милша, син Вукице
Павко, син Вукице

Добрашин Богојевић 1423
Томаш, син Добрашина

Вукосав Добрашиновић 1426 1433 1445
Вукић, син Вукосала
Дабижив, син Вукосава
Влатко,син Вукосала

Новак Перовић 1421
Новак Радетинић 1425
Радич, син Новака

Брајан Дабижиновић 1442 1443
Бранило, син Браје
Радивој, син Брајка

Радич Добровојевић  1419 1420 1421 1422 1425 1426 1432
Радич Дапковић 1433
Вукосав, син Радича
Јанко,син Радича

Дабижив Добровојевић 1425 1427 1428 1429
Дабижив Миљевић 1432
Бранисав, син Дабижива

Богиша Милошевић 1425 1442
Богиша Прибаковић 1421
Богиша Максић 1431
Богута, син Богише
Које, син Богише

Ненад Мазић 1426
Дабижив, син Ненаде
Вукач, син Ненаде

Вечерин Мазић 1426
Вечерин Милошевић 1442
Радич, син Вучерина

Богдан Мазић 1439
Богдан Милошевић 1425
Ценић?,син Богдана

Шишман Стјепановић 1432 1445
Бранисав, син Шишмана

Радоња Радовчић 1433
Вукић,син Радоње

Алекса Дабижиновић 1439
Пава,син Алексија

Вукић Покрајчић 1432 1439
Иваниш,син Вукића

Da li ima vise informacija o Bogiši Pribakovicu? Ovo je najstarija godina da  se prezime pojavljuje kako mi znamo.

[spaja1978]

Кисјелице у Оградама (Зубци). И за Кисјелице нема других предања изузев оних да су старинци у Оградама. Славе Ђурђевдан као и остали старинци. Матица им је у Оградама.

Кисјелицама би могли бити сродни Вице у Оградама, чији су исељени рођаци у Боки тестирани као I2-PH908 dys437=14. Иако се и за Вице приповједа да су доселили из Конавала од неког католика који се покрстио, генетика показује везу са осталим зубачким старинским породицама. Сеоба из Конавала је могла бити и повратна. И Вице славе Ђурђевдан.

Kisjelice ne slave Đurđevdan, nego Svetog Joakima i Anu 22 septembra.

[Ojler]

Kisjelice ne slave Đurđevdan, nego Svetog Joakima i Anu 22 septembra.

Наишао сам на још једном месту да славе Аћимовдан, а податак да у Оградама славе Ђурђевдан забележио је Обрен Козић.Ђурић почртком 20. века. Може ли бити да има Кисјелица који славе и Ђурђевдан или је Козић погрешио?

[barbarylion]

Zuberi krajiški bi trebalo sa su starinom Zupci/Zubci, ima li neko možda konkretnijih podataka u tom smeru?

[spaja1978]

Наишао сам на још једном месту да славе Аћимовдан, а податак да у Оградама славе Ђурђевдан забележио је Обрен Козић.Ђурић почртком 20. века. Може ли бити да има Кисјелица који славе и Ђурђевдан или је Козић погрешио?

Pogriješio je. Niti ima, niti su ikada slavili Đurđevdan. Zato ja i sumnjam u sva ta piskaranja otprije. Ko zna koliko podataka su pogrešnih upisali. Da li su pogrešno čuli, da li su svjesno ili nesvjesno napisali pogrešno? Ne govorim samo za ovaj podatak, nego za sve. Pišu Grab nije bio naseljen do dolaska Spaića oko 1756 a bio naseljen Drenovi do i Prašišta koji zajedno imaju dvije ovčje čapre obradivog zemljišta. Da li su ti što pišu ikada bili na Grabu? To je najplodniji dio Zubačkog polja i najbolja obradiva zemlja. Sve ostalo je skoro pjeskuša, sa ponegdje malim slojem crnice. Nelogično sve naseljeno, a Grab nije. I Spaići došli po tim piscima zadnji na Zubce, a zapala ih najbolja zemlja. Nelogično. Ne samo ovo, nego ima toga još.

[Ojler]

Pogriješio je. Niti ima, niti su ikada slavili Đurđevdan. Zato ja i sumnjam u sva ta piskaranja otprije. Ko zna koliko podataka su pogrešnih upisali. Da li su pogrešno čuli, da li su svjesno ili nesvjesno napisali pogrešno? Ne govorim samo za ovaj podatak, nego za sve. Pišu Grab nije bio naseljen do dolaska Spaića oko 1756 a bio naseljen Drenovi do i Prašišta koji zajedno imaju dvije ovčje čapre obradivog zemljišta. Da li su ti što pišu ikada bili na Grabu? To je najplodniji dio Zubačkog polja i najbolja obradiva zemlja. Sve ostalo je skoro pjeskuša, sa ponegdje malim slojem crnice. Nelogično sve naseljeno, a Grab nije. I Spaići došli po tim piscima zadnji na Zubce, a zapala ih najbolja zemlja. Nelogično. Ne samo ovo, nego ima toga još.

Шта да се ради. Док не добијемо праву информацију са терена ослањамо се на оно што имамо, а то је углавном та стара етнографска литература. А да има грешака, апсолутно их има.

[spaja1978]

Из Цуца у Зупцима има још досељеника:

Средановићи у Богојевић селу, доселили су се наводно из Цуца од Кривокапића, али не знам да има Средановића као огранка Кривокапића у Цуцама, могуће је да се ради о цуцким старинцима. Славе Јовањдан.

Пиштигњати доселили крајем 17 в. из села Бате у Цуцама, наводно огранак Кривокапића, али Ердељановић Пиштигњате сврстава у цуцке старинце. Славе Јовањдан и малу Госпојину.

Било би интересантно видјети за ова братстава да ли су J2a-M92.

Pištinjati i Asanovići slave Jovanjdan, a prislužuju ljetni Nikoljdan 22 maja, a ne Malu Gospojinu kako piše na ovom forumu. Spaići i Rajčevići prislužuju Malu Gospojinu. Još jedna "greška" 😡

[Ojler]

Pištinjati i Asanovići slave Jovanjdan, a prislužuju ljetni Nikoljdan 22 maja, a ne Malu Gospojinu kako piše na ovom forumu. Spaići i Rajčevići prislužuju Malu Gospojinu. Još jedna "greška" 😡

На кога се тачно љутиш и зашто "грешка" под знацима навода? Мислиш да то неко ради намерно или шта?

[spaja1978]

На кога се тачно љутиш и зашто "грешка" под знацима навода? Мислиш да то неко ради намерно или шта?

Evo ljutim se na autora te knjige iz koje su ti navodi. Kozić mislim, a i drugi autori malo, ili nimalo su bolji što se tiče nas Spaića. Kaže Spaići su ogranak Đuričića. Kakvih Đuričića, niđe veze. Dvije različite haplogrupe. Onda kaže Da Spaići i Asanovići su srodni i imaju istu prislugu. Netačno. Asanovići i Pištinjati imaju istu pa bi bilo logičnije da du oni u bližem sristvu. Dalje kaže da Šagovanovići su rod sa Spaićima. Jedino smo ista haplogrupa, to je tačno.Kao i mnoga druga prezimena Cucko-pješivačka. Niko ovamo nije znao da ti uopšte postoje, a ne da smo rod. Opet o vremenu dolaska Spaića na Grab ima masu nelogičnosti, pisao sam. Oni pišu da smo došli poslije pogibije Nikca od Rovina i oni se uopšte ne trude da saznaju kad smo došli nego im je problem bio nisu znali kad je poginuo pa tako lupaju godine 1756 ili 1775. Mislim na Kozića, Milićevića, itd... Sistem copy-paste. Došli najzadnji i osnovali selo Grab "gdje nijedna stopa zemlje nije bila obrađena", a Grab ima preko 30 hektara oranice, uglavnom crnice i nigdje drveta u polju. Došli zadnji, a dobili najbolju zemlju?

[Ojler]

Evo ljutim se na autora te knjige iz koje su ti navodi. Kozić mislim, a i drugi autori malo, ili nimalo su bolji što se tiče nas Spaića. Kaže Spaići su ogranak Đuričića. Kakvih Đuričića, niđe veze. Dvije različite haplogrupe. Onda kaže Da Spaići i Asanovići su srodni i imaju istu prislugu. Netačno. Asanovići i Pištinjati imaju istu pa bi bilo logičnije da du oni u bližem sristvu. Dalje kaže da Šagovanovići su rod sa Spaićima. Jedino smo ista haplogrupa, to je tačno.Kao i mnoga druga prezimena Cucko-pješivačka. Niko ovamo nije znao da ti uopšte postoje, a ne da smo rod. Opet o vremenu dolaska Spaića na Grab ima masu nelogičnosti, pisao sam. Oni pišu da smo došli poslije pogibije Nikca od Rovina i oni se uopšte ne trude da saznaju kad smo došli nego im je problem bio nisu znali kad je poginuo pa tako lupaju godine 1756 ili 1775. Mislim na Kozića, Milićevića, itd... Sistem copy-paste. Došli najzadnji i osnovali selo Grab "gdje nijedna stopa zemlje nije bila obrađena", a Grab ima preko 30 hektara oranice, uglavnom crnice i nigdje drveta u polju. Došli zadnji, a dobili najbolju zemlju?

Милићевић се скоро у потпуности ослањао на податке из литературе, па онда и ту правио грешке у преписивању када се ради о крсним славама. Да не коментаришем сад и погрешан приступ којим је многе збунио, групишући разнородне породице истог презимена. Љубо Михић је такође претежно преписивао, осим за свој крај где је имао податке из прве руке. За разлику од њих двојице, Козић, Дедијер и Мићевић били су оригинални аутори, али су се у истраживањима делом ослањали и на информаторе. Када се погледа крајњи резултат, наравно да грешили јесу, али покажи ми тога ко је нешто писао па није ништа погрешио. Лако је причати о својој породици, то многи знају, него хајде сакупи податке за целе регије, као што су они радили. Исто тако је чињеница да су се једном направљене грешке даље преписивали. Ако неко може данас нешто од тога да исправи, одлично. Али да се љутимо на људе који су умрли пре сто година и без којих не бисмо имали ни оволико етнографских података колико имамо, није фер. А посебно нема смисла брецати се на оно што се пише на "овом форуму" како кажеш, јер и овде људи пишу претежно на основу података преузетих од тих старих аутора.