Порекло становништва > Србија

Ковачани

(1/28) > >>

Equinox:
„Стара црногорско-херцеговачка досељеничка струја на Косову“

Област Вучитрнске Шаље захвата јужне огранке Копаоника, североисточно од Косовске Митровице и састоји се од 30 села, од којих су 6 у Мировачком, 3 у Лапском а остала у Вучитрнском срезу.

Међу динарским досељеничким струјама на Косову се по својој бројној јачини нарочито истиче црногорско-херцеговачка струја. За време ширења средњевековне Србије према југу, нарочито у XIV веку било је миграције становништва и из црногорско-херцеговачких предела према Косову, када их је било чак и на југу Македоније .

У становништву разређену Косовско-метохијску област услед тих ратова и услед исељавања Срба због компромитованости у помагању Аустријанцима и у једном и у другом рату, почело се после извесног смирења, досељавати становништво са разних страна. Досељавање је нарочито било јако из западних планинских области, и наших и арбанашких.

Из извештаја аустријског фелдмаршала Ветеранија из 1689. године, пред прву српску сеобу, види се да су услед ратовања била напуштена готово сва села око Трепче, Вучитрна и Приштине. У њој је према мојом испитивањима после те њене опустелости 1689-1690. Почело да продире арбанашко становништво од племена Шаље и српско становништво из црногорске Херцеговине.

Арбанаси су захватили јужни и југоистични део, а Срби западни и северни део области. После великих трвења и борби, које су трајале све до пред крај прошлог века, Арбанаси су успели да протерају готове све Србе. Последњи су се из овог предела, и то из села Ковачице, иселили већ тада у слободну Топлицу, у село Точане. А ти су се становници Ковачице селили и у села косовске равнице, где су могли бити мирнији но по планинском и шумовитом подножју Копаоника, око Трепче. Тих Ковачана, како се зову по тој Ковачици на Копаонику, има сада у десет села косовске равнице (у Јаниној Води, Племетини, Сибовцу, Главотини, Бивољаку, Врници, Бањској, Сливовици, Бабином Мосту и Крушевцу). Сви славе Свете Враче а за старину наводе Црну Гору, Херцеговину а само у једном селу одређеније - Колашин.

Међу расељеним српским становништвом са те јужне копаоничке падине било је свакако досељеника и из других црногорско-херцеговачких предела, то тим пре што таквих досељеника има у Косовској котлини и изван предела Трепче.
Многи од ових досељеника црногорско-херцеговачке струје нису из својих завичаја директно полазили на Косово и у Косовску област већ су у њих долазили из других области на западу у којима су се били настанили. Урошевић закључује да су једни досељеници ове струје избијали у у долину горњег Ибра, одакле су потом у Косовску котлину улазили са севера, а други преко Чакора и других јужних превоја а потом преко преко Метохије и Подриме ишли на Косово .

Досељеници из ове струје по правилу били имућнији људи, који су са собом водили и своје рођаке и пријатеље те да су чак и Мрњавчевићи досељени из Херцеговине.

Урошевић, А. "O Косову : антропогеографскестудије и другисписи", Приштина : Народна и универзитетскабиблиотека "ИвоАндрић"; Приштина : Институтзасрпскукултуру; Гњилане: Књижара "Свети Сава", 2001.

Equinox:
Попис фамилија од рода Ковачана

У наставку је непотпун попис родова/фамилија које су пребивале и које су исељене из Ковачице, који је састављен на основу објављених извора.

Анђелковићи (Св.Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (Св.Врачи) Доње Точане , Куршумлија. Ковачани. Из Ковачице одсељени у Црквену Водицу (Вучитрн) одакле су се вратили у Доње Точане. Доселили се Коста са синовима Радосавом, Радоњом и Ратком; и Милош са синовима Милојем, Миланом и Видосавом. Око 60 кућа у Косаници, село Доње Точане су дошли из Ковачице.

Антићи (1 кућа, Св.Врачи) Црквена Водица, Обилић. Називају се „Ковачани“. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) за доласка мухаџира прешао у Топлицу у село Точане (Куршумлија). У Црквену Водицу досељен 1927. године као колониста.

Апостоловићи (1 кућа, Св.Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи (1 кућа) у Слатини код Вучитрна и Танасковићи (1 кућа) у Вучитрну.

Апостоловићи (Св.Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Бановићи (13 кућа, Св.Врачи) Бановићи, Рашка. Ковачани. Дошли из Врачева.

Бановићи (3 куће, Св.Врачи) Рвати, Рашка. Ковачани. Дошли су из села Бановића од рода Бановића у Џепама код Ћирковића (Лепосавић). У Џепе су дошли „из преко Ибра“из предела Врачева. Род су са Бановићима у Шипачини (Рашка).

Бановићи (1 кућа, Св.Врачи) Шипачина, Рашка.  Дошли су из Џепа код Ћирковића (Лепосавић) и род су са Бановићима из Ћирковића (Лепосавић) и Рвата (Рашка).

Бановићи (2 куће, Св.Врачи) Радошићи, Рашка. Ковачани. Доселили се из Врачева у Старој Србији

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Доселили се из Ђуревца (Блаце). Даљим пореклом из Бановића у Џепама у копаоничком сливу Ибра.

Бановићи (1 кућа, Св. Врачи) Шарпељ, Рашка. Ковачани. Доселили се из Џепа Бановића(Рашка), призетио се у Обрадовиће

Бановићи (Св. Врачи) Постење Ибарско, Лепосавић. Ковачани. Предак Јово се призетио. Има их три кућа а једна слави Свете Враче.

Бановићи (4 кућа, Св. Врачи) Ћирковиће, Лепосавић. Досељени из Врачева, вероватно дошли из Бановице (Нови Пазар). Своје порекло везују за Кадиће код Лешка.

Величковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Досељени из Лесковчића код Обилића. Досељен је Величко са синовима Ђурђем, Стојком, Богданом и Бојком.

Вучковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Лазар са синовима Љубом, Чедом и још тројицом синова који су погинули у Балканским ратовима.

Вучковићи (Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, Свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом  су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи.

Димитријевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Давид са синовима Илијом и Димитријем.

Ђорђевићи – Остраћани (5 кућа, Св. Врачи) Влајковци, Брус. Ковачани. Овамо се доселио прадед из Остраћа, засеока у копаоничком подручју сливу Ибра. Најдаљу старину знају у Ковачици. Из Влајковаца од Остраћана – Ђорђевића су Ђорђевићи у Брусу 4 куће.

Ђорђевићи – Остраћани (4 куће, Св. Врачи) Брус, Брус. Доселили се из Влајковаца код Бруса 1872. Најдаљу старину знају у Ковачици.

Ђорђевићи (Св.Врачи) Јариње, Лепосавић. Ковачани. Називају се „Лештани“. Иста су фамилија са Ђорђевићима, свих заједно 4 кућа. Доселили су се из Лешка (Лепосавић) а даљим пореклом су из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи. Преци су им се доселили јако давно, вероватно из околине Пећи у оквиру метохијске струје а старином су из Ковачице. Према предању, била су три брата. Један је остао у Ковачици, други је у околини Лешка и од њега су Кадићи а трећи се одселио у околину Пећи чији су вероватно потомци данашњи Ђорђевићи у Доњем Јарињу.

Живићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани.  Родоначелник Жива остао у Ковачици а досељен му је син Благоје.

Илићи (5 кућа, Св. Врачи) Куршумлија, Куршумлија. Ковачани. Један су род са Илићима (Радовановићима) у Доњем Точану.

Илићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Надимак „Радовановићи“. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа исељено у Куршумлији.

Јаргићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Јаргићи (1 кућа, Св. Врачи) Србица, Србица. Пореклом из Вучитрна.

Јаргићи (Св. Врачи) Трепча, Косовска Митровица. Ковачани. Називају се „Ћамиловићи“. Трговачки род који се из Трепче иселио у Вучитрн након Сеобе.

Јовичићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Ковачани. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Equinox:
Кадићи (10 кућа, Св. Врачи) Лешак, Лепосавић. Ковачани. Досељени крајем 17. или срединм 18. века из Ковачице (Косовска Митровица) у Копаоничкој Шаљи а најдаљом старином из племена Куча. Имају предање да су у Ковачици живела три брата Вилимоновића. Један брат је остао у Ковачици, други се одсели у околину Пећи а трећи дође у Лешак и настани се на месту које се по досељенику „Ковачану“ назва Ковачевац.

Кекерези (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн. Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бивољак, Вучитрн. Ковачани. У Бивољаку су дошли из Ковачице 1830. године. Даљим пореклом су из Црне Горе.

Ковачани (1 кућа, Св. Врачи) Врница, Вучитрн. У село Врницу су прешли из Сливовице 1908. године.

Ковачани (11 кућа, Св. Врачи) Главотина, Вучитрн. Ковачани. У село Главотину су дошли из Ковачице око 1830. године. Даљом су старином из Црне Горе.

Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Племетина, Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1840. године.

Ковачани (9 кућа, Св. Врачи) Сибовац, Приштина. Ковачица. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. Године. Даља старина им је у Црној Гори.

Ковачани (6 кућа, Св. Врачи) Јанина Вода (Црквена Вода), Обилић. Ковачани. Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1860. године. Купили земљу од Арбанаса Рустема. Даљом старином из Црне Горе.

Ковачани (2 куће, Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Ковачани.  Досељени из Ковачице (Копаоничка Шаља) почетком 19. века.

Костићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.

Кузмановићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Огњан са синовима Светозаром и Николом.

Лазићи (7 кућа, Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.
Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Лештани(1 кућа, Св. Врачи) Пискање, Рашка. Ковачани. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискању, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Лештани (1 кућа, Св. Врачи) Семетеш, Рашка. Ковачани. Дошли из Горњих Казновића (Рашка).

Лукићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселили се Милић са синовима Радивојем, Костом и Милисавом; и Совроније са синовима Станиславом, Божидаром и Војиславом.

Equinox:
Мијаиловићи - Жиже(4 куће, Св. Врачи) Бозољин, Брус. Ковачани. Доселили су се у Бозољин (Брус) код Блажева из Жигоља (Лешак). Избегли су у Карађорђево време у Лепенац. Даљим су пореклом из Жигоља (Лешак), отуд им надимак Жиже. У Жигоље су дошли из Сливовице на Косову док су старином из Ковачице – Ковачани.

Мијаиловићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Миливоје са сином Мијаилом из Ковачице.

Миладиновићи (Св. Врачи) Мешево, Крушевац. Ковачани.

Милановићи (2 куће, Св. Врачи) Марковиће, Куршумлија. Ковачани. Дошли из Ковачице после рата 1877-78. године.

Миленковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи). Досељен - Милета са сином и унуцима Анђелком и Миленком. Од Миленка су Миленковићи.

Милићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи Радовићи и „Милетићи“ (Анђелковићи и Миленковићи) Досељен Миле са сином Миљком  из Ковачице.

Милићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину

Милићи (Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. Апостоловићи и Милићи су род са Ковачанима у Сливовици (Вучитрн). Свих заједно 4 кућа. Од њих су и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна. Они су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Милованкићи (5 кућа, Св. Врачи) Батоте, Брус. Дошли из Ковачице одмах после рата 1877-78[20].

Милутиновићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Мићолци (5 кућа, Св. Врачи)Сливовица, Вучитрн.Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“ или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Николићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Радоња са синовима Никићијем и Јанићијем. Од Никићијевог сина Драгића су Стевановићи у селу Брежане (Блаце) а од Јанићија су Миладиновићи у Мешеву код Крушевца.

Нинићи (12 кућа, Св. Врачи) Јариње, Лепосавић. Дошли средином 19 века из предела Врачева (Лепосавић). Не знају порекло ни време досељења. Старији досељеници. Неки говоре да су прво дошли у неко село преко Ибра око Врачева а онда у Јариње. Рођакају се са Кадићима из Лешка али не знају зашто.

Пантићи (3 куће, Св. Врачи) Трећак, Куршумлија. Пантићи и Јовичићи су исти род, Свих заједно има 6 кућа у Трећаку (Јошје) код Блажева на Копаонику. Дошли су из Ковачице после рата 1877-78.

Пантићи (3 куће,Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Називају се „Ковачани“.Иста су фимилија Пантићи, Лазићи и Мићолци. Старином су из Колашина у Црној Гори одакле су се у 18 веку преселили на Копаоник, прво у Ржану (Косовска Митровица) па онда у Качандол (Косовска Митровица) одакле су се 1820. године преселили на садашње место које је било под лугом. То место (атар села) који су „заузели“или купили, доцније су продали Арбанасима из Смрековнице да би им били чифчије и имали заштиту од њих. Пантићи и Лазићи су постали од двојице досељене браће (Панте и Ђурка) а Мићолци су постали деобом. Појасеви за Лазиће су у 1935. години од досељења: Ђурко-Лаза-Јанко-Радован (57 година). Од Ковачана су се око 1895. године иселиле у Топлицу код Куршумлије две куће.

Пантићи или Ковачани (4 куће, Св. Врачи) Бањска, Вучитрн. Ковачани. У селу Бањској код Вучитрна су Пантићи или Ковачани 4 куће. Овде су прешли из Сливовице и од Пантића око 1905.године.

Перићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Петровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи.  Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

Equinox:
Радисављевићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Доселио се Гаја са сином Миладином из Ковачице.

Радовановићи(Св. Врачи)Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Радовановићи (Св. Врачи)Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Радован са синовима Стојадином, Благојем и Милосавом, од кога су Илићи. 5 кућа је  исељено у Куршумлију.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Мијаиловићи, Милићи, Радовићи и „Милетићи“(Анђелковићи и Миленковићи). Досељен Раде са синовима Милошем, Цветком и Милуном из Ковачице.

Радовићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Други род Радовића од Ковачана у Доњем Точану. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Досељен Раде са синовима Милојем, Стеваном и Ђоком  из Ковачице.

Радојковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радојковићи и Лукићи. Доселио се Антоније са синовима Јеротијем и Дикомиром из Ковачице.

Радоњићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Петровићи, Радовићи, Радоњићи и Костићи. Радисав досељен са синовима Грујом, Јовом, Савом, Цветком и Ђуром, чији се син Младен одселио на Косово.

Савићи( 3 куће,Св. Врачи) Бабин Мост, Вучитрн. Урошевић је забележио Ковачане на Косову у селу Бабином Мосту.

Станковићи (Св. Врачи) Перане, Подујево. Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Стевановићи (Св. Врачи) Брежане, Блаце. Ковачани.

Стевићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Танасковићи (1 кућа,Св. Врачи) Слатина, Вучитрн. Ковачани. Досељени из Сливовице и род су са Пантићима, Лазићима и Мићолцима. Око 1895. године 2 куће - Апостоловићи 1 кућа у Слатини код Вучитрна и Танасковићи 1 кућа у Вучитрну.

Танасковићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Танаско са синовима Радославом, Антоније и Видосавом од кога су Танасковићи.

Танасковићи (Св. Врачи) Сливовица, Вучитрн. Ковачани. Танасковићи, Милићи, Стевићи, Милутиновићи, Перићи и Лазићи су сви потомци два рођена брата, прадедова Панта и Лаза који су дошли су из Ковачице у копаоничкој Шаљи. Свих заједно 16 кућа. Једно са њима су Апостоловићи и Милићи у Бањској код Вучитрна као и Апостоловићи  у Слатини код Вучитрна, који су прво прешли из Сливовице у Гојбуљу па онда у Слатину.

Тодоровићи(Св. Врачи) Горњи Казновићи, Рашка. Од Ковачана из Лешка (Вилимоновића- Кадића) су и Лештани 1 кућа у Пискањи, па Радовановићи и Тодоровићи 8 кућа у Горњим Казновићима.

Тодоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Један су род Радовановићи, Илићи и Тодоровићи. Доселио се Тодор са синовима Милутином, Фићенијем и Аксентијем из Ковачице.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Доње Кориље, Звечан. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Точанци (1 кућа, Св. Врачи) Београд, Београд. Ковачани. Исељеници из Точана су Точанци: 1 кућа у Доњем Кориљу под Звечаном и у Београду.

Ћамиловићи (Св. Врачи) Вучитрн, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Ћамиловићи (1 кућа, Св. Врачи ) Недаковац, Вучитрн.Ковачани. Старији досељеници из Ковачице прешли су у Трепчу. Из Трепче су трговали са Новим Пазаром и Сарајевом. После рата 1737 – 1739. спустили су се у Вучитрн. Из Вучитрна 8 кућа Ћамиловића се одселило у Солун. Називају се Ћамиловићи по неком Ћамилу, свом заштитнику. Исти су род Ћамиловићи, Јаргићи и Кекерези, свих заједно има 15 кућа.

Филимоновићи (8 кућа, Св. Врачи) Доња Јошаница, Блаце. Ковачани. Досељени у Топлицу из Лешка од рода Кадић-Филимоновић након Берлинског Конгреса.

Филиповићи (Св. Врачи) Перане, Подујево.Ковачани - Станковићи и Филиповићи су исти род. Заједно их има 3 куће. Дошли из Горњег Точана (Куршумлија) после Балканских ратова 1912-1913 где су досељени из Ковачице.

Филиповићи - Нићифоровићи (Св. Врачи) Доње Точане, Куршумлија. Ковачани. Досељен је Филип са синовима Радојицом. Крстом, Миленком, Ристом, Јосијем, Радославом, који је одсељен у Богујевац(Куршумлија)и Божом, који је одсељен у Стопању (Трстеник).

Шљери (9 кућа, Св. Врачи) Бозољин, Брус. Ковачани. Досељени из Ковачице у Копаоничкој Шаљи. Једно са њима су Мијаиловићи: (Жиже или Лазићи), Миловановићи и Јовановићи у Бозољину и у топличким селима Праворађи, Влахињи, Гргуру и Барбатовцу.

Шљери (2 куће, Св. Врачи) Ковизле, Брус. Досељени из Ковачице у Копаоничкој Шаљи. Једно са њима су Мијаиловићи: (Жиже или Лазићи), Миловановићи и Јовановићи у Бозољину и у топличким селима Праворађи, Влахињи, Гргуру и Барбатовцу.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна