Друго, ово теза Јана Колара о Србима око реке Рајне на основу лингвистике и историјских извора, поприлично личи на ово:
Драјвер, дакле, 200 година након Јана Колара изводи идентичан закључак, користећи се другом граном науке - генетичком генеалогијом. У цитираном и ранијим постовима човек је набројао масу немачких хаплотипова у неким ПХ908 гранама показујући рано-средењевековне везе немачког, чешког и балканског простора. Не знам може ли боље од овога када три различите гране науке: лингвистика, историја и генетичка генеалогија причају исту причу.
A kad ste već spomenuli PH908 uzorke iz Njemačke i Češke ako nepobitni dokaz za nešto, evo ipak da nešto komentiram u toj vezi. Primite ovo čisto kao sugestiju, meni nije do nikakvog osporavanja ni potrvđivanja dalekosežnih teorija (o kojima uzgred mislim da su suštinski nedokazivi u bilo kojem smjeru), ali kada biste me teoretski pitali kako bi bilo metodološki najpravilnije postaviti odgovarajući argumenat odgovorio bi ovako.
Prva premisa koja se treba postaviti je pitanje različitih migracija iz slavenskog Urheimata na područje Češke i Njemačke, po smjeru migracija i vremenskom redosljedu. Da bude neka zajednička argumentativna baza poslužiti ću se radom kojeg je drajver nedavno postavio.
http://doi.fil.bg.ac.rs/pdf/journals/gsad/2022/gsad-2022-38-4.pdf1. Talas„Кретање Гота, Хуна, Авара и значајне климатске промене доводили су до сталних померања Словена у свим правцима, а веома често према западу. У том кретању су племена суковско-ђедзицке културе почетком средњег века, тачније у другој половини 6. столећа, кренула из Пољске низије на север и населила области Поморја, док су друге групе ових племена кренуле на запад, прешле Одру у њеном доњем току и доспеле до западних обала Нисе. Био је то први талас словенских сеоба у Немачку. Доказ да се насељавање Холштајна, Мекленбурга и Бранденбурга није одвијало низводно Лабом, из Чешке, тј. из области јужно од Рудних планина, већ из Пољске низије, Одром – јесте, или се бар може сматрати озбиљним доказом – то што ова словенска племена нису познавала начин сахрањивања карактеристичан за Словене јужних области, који припадају прашкој култури. Код Словена на северу нису откривене равне некрополе спаљених покојника, са остацима у јамама или урнама, тачније – код њих уопште нису откривене некрополе.“
2. Talas„Други талас словенских сеоба на територију Немачке уследио је крајем 6. и почетком 7. столећа. Тада се у области данашњег источног и средњег Мекленбурга насељавају племена која ће се у историјским изворима 8–9. столећа појављивати под именом Велети.
Другом таласу словенског насељавања средње Немачке припадају сербо-лужичка племена, која запоседају области између Одре и Лабе. Међу њима се, бар у почетном периоду, уочавају извесне разлике, тако што се на територији између средње Одре и поречја Хафел–Шпреја јавља грнчарија тзв. торнов типа. Она се везује за племена Лужича. У областима између Лабе и Зале у употреби је тзв. рисенер грнчарија. Њу истраживачи приписују племенима Серба (Brachmann 1978, 91–105)“
3. Talas„На прелазу 6. у 7. столеће, дакле, у време када други талас словенских досељеника насељава територију Немачке, у међуречје Лабе и Зале пристижу племена која доносе нове културне особености: нову грнчарију, нов тип насеља, нов погребни обред.“
Ovdje nije ni bitno kakvi su odnosi drugog i trećeg talasa ili da li je 3. talasa upoće bilo, jer ako hoćemo od geografske pripadnosti modernih njemačkih uzoraka izvlačiti neki argumenat, jedine dominantne razlike su između onog 1. talasa i onih drugih. Da pojednostavim, ako bi očekivali da direktni muški preci modernih uzoraka 1000 godina (od 600AD do 1600AD) nisu daleko pomakli od svojih prvobitnih postmigratornih staništa, geografski bi predstavnike
sjevernog talasa očekivali u sjeverno-njemačkoj nizini sjevernog Brandenburga, Mecklenburg-Vorpommern, Niedersachsen, Schleßwig-Holstein, na sjeveru do danske granice i na zapadu do okoline Hamburga. U srcu tog područja je takozvani Wendland (zemlja Venda), danas uže područje oko Hannovera ali je taj pojam prvobitno označavao veće područje u trokutu Hamburg, Hannover i Berlin. Predstavnike
južnog talasa bi po tom principu sa većom vjerovatnošću očekivali u južnom Brandenburgu, Sachsen, južni Sachsen-Anhalt, južni Thüringen i sjeverno-istočni Bayern.
