Српски ДНК месец 2020

[Иван Вукићевић]

50. Нешић, Митровдан, Данковиће, Куршумлија, E-V13>Z5018>Z16661>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног одступа од модалног хаплотипа овог рода са вредностима маркера DYS389ii=30, DYS576=18 и DYS533=13. Свака од поменутих вредности маркера се јавља код још по пар тестираних припадника овог рода.

Тестирани је навео да је старо презиме Нешића је Коматина, а за то братство је такође утврђено да припада роду Куча.

[Иван Вукићевић]

78. Марковић, Петковдан, Мало Орашје, Смедерево, E-V13>Z5017>Z16988>BY155704>Z13591

Припада роду Бјелопавлића. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Према предању Марковићи потичу са Косова.

[Иван Вукићевић]

109. Витас, Јовањдан, Белегиш, Стара Пазова, E-V13>Z5018>S2972>Y128213

Припада генетичком роду А из табеле СДНКП у оквиру кога има неколико поклапања на 22 од 23 маркера. Већина братстава која припадају овом роду слави управо Јовањдан, а род је доста широко географски распрострањен с тим што је највише тестираних из Босне.

Тестирани је у упитнику навео за своју породицу да потиче из Карловца, а да су даљим пореклом од Витаса из Почитеља код Госпића. Међутим, за Витасе из тог места је утврђено да припадају грани R1a-YP371, тако да очигледно постоји више разнородних братстава са овим презименом.

[Rimidalv]

Драго ми је што имамо тестиране из источног Срема, који је у великој мери насељен крајем 18. века становништвом из Лике и Кордуна.
Овај резултат се не поклапа са Витасом из Почитеља, можда је прижењивање било у питању?

[Rimidalv]

105. Ћурчић, Никољдан, Вребац, Госпић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128028.

Од раније тестираног Ћурчића из Подума код Оточца има 1 разлику на 23 упоредива маркера (576). Пуна поклапања на 23 упоредива маркера има са Бојанићем који слави Никољдан из Воћина у Славонији (раније порекло из Старог Влаха) и Драгићем који слави Јовањдан из Блиње код Петриње.

По предању које је у упитнику навео тестирани, Ћурчићи су у тај део Лике досељени из Шкаре код Оточца након ослобођења од Турака. Шкаре су суседно село Подуму одакле је раније тестирани Ћурчић. У Врепцу је 1712. пописано 13 (или 21?) Ћурчића у 4 куће, док су на северу Лике Ћурчићи потврђени у другој половини 17. века.

Према попису из 1712. године су биле две куће. Једна је у самом Врепцу, а друга је у Завођу Вребачком. Према попису из 1915. године, у Врепцу су биле 4 куће, а у Завођу 9. Тестирани је из Врепца. У међувремену је рекао да је врло могуће да су из Подума дошли. Шта нам говори то да има пуна поклапања са ова два друга презимена?
Јел се препоручује још неко тестирање?

[Atlantische]

Према попису из 1712. године су биле две куће.

Моја грешка. Очигледно сам лоше протумачио оно што је Павичић записао - ''Ćurčići 13, 21; 4 k.''. Мислио сам да се 4 односи на број кућа.

Шта нам говори то да има пуна поклапања са ова два друга презимена?
Јел се препоручује још неко тестирање?

У принципу, највећи део наших Y128028 има мање-више истоветне хаплотипове на 23 маркера, док су специфичне вредности на споромутирајућим маркерима присутне код ближе повезаних појединаца, као и код оних који нпр. припадају родовима познатим у литератури (рецимо, поједини Херцеговци). У тим случајевима се због таквих вредности у ''комбинацији'' са славом, предањима и географијом са већом сигурношћу може рећи да су тестирани повезани.

У случају Ћурчића, ова два потпуна поклапања не говоре пуно о даљем пореклу. Рецимо, са Бојанићем из Воћина који такође слави Никољдан има потпуно поклапање на 23 маркера, док Бојанић који представља потомка исељеника из мог братства из Старог Влаха (крај 18. или почетак 19. века) са мном има разлику на 439. Тај 439 који је код мене повећан може да представља евентуалну везу са једним старохерцеговачким братством (+ географска блискост и слава), иако се разликујемо на неким маркерима. С' друге стране, Драгић са Баније извесно има даље везе са осталим крајишницима који славе Јовањдан. Отишао сам мало ''ван теме'' о Ћурчићима, али ово наводим искључиво да бих приказао колико је без SNP потврде и неких баш специфичних вредности мало шта могуће рећи.

Што се тиче евентуално даљих тестирања, испод Y128028 су тренутно познате 2 гране и на обе је могуће обавити тестирање у YSeq-у. У питању су Y60799 (Маћешић и Радуловић који славе Игњатијевдан са Кордуна, Земуновићи - Корјенићи из Херцеговине и извесно још један род из требињског краја који слави Игњатијевдан) и BY195513 (Бугарин из западне Бугарске и ја). Не могу да кажем којој је грани сигурније да припада. Да рецимо има 389II=30, велике шансе би биле да је Y60799+. Овако, могуће је и да припада некој трећој односно десетој подграни Y128028, с' обзиром да су нам за сада познате само две гране због свега три (ускоро ће стићи још један Бугарин) дубока теста.

[Небојша]

Било је у Крајини изгледа Сурли и са славом Лазаревдан, иако их нема у оном шематизму из 1882. Могуће да су они E-V13, будући да имамо једне Мандиће из Лике са овом славом, који припадају истој хаплогрупи.
https://www.poreklo.rs/2012/04/24/prezimena-selo-krnjeu%C5%A1a-bosanski-petrovac/?fbclid=IwAR1yzIE8t7GPRSnxCJPsoNnuMURs3LJMC-7NG3e3Kwc-BzDPH9TdAAUGrl0

Био ми је сумњив овај податак, па сам погледао Рађеновића (оригинални рад). Овде се поткрала грешка, Херцези су из Дабашнице и славе Лазаревдан. За Сурле из Крњеуше се каже следеће:

"Сурле доселили су такође 1879. из Глогова код Грачаца те се и они настанили у Раковици. Има их 6 кућа. Славе Св. Николу."

Дакле, нема Сурли са славом Лазаревдан. Од ове гране из Крњеуше и води порекло тестирани. Њихов миграциони пут био је: Лика (Глогово) - Крњеуша - Србија (Банат).

[Иван Вукићевић]

110. Даниловић, Прњавор Велики (заселак Торине), Добој, Јовањдан, E-V13>Z1057

Нема ближих поклапања на пројекту. Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS19=14, DYS481=23 и DYS549=14.

Тестирани је у упитнику навео да према предању потичу од Даниловића од Мораче. Међутим, иако и Даниловићи из Мораче припадају истог хаплогрупи и такође славе Јовањдан, хаполотиви двојице тестираних се разликују на чак седам маркера, при чему је једна разлика за две вредности.

[Иван Вукићевић]

124. Вулин, Михољдан, Стричићи, Бања Лука, E-V13>Z5018>L241>Y142744

Припада доста разгранатом генетичком роду који је распрострањен широм Босанске Крајине. Најближа поклапања има са Ћуком из Доњих Врбљана код Рибника (22/23) и Јагузом из Шипова (21/23). Ћук слави Никољдан, док Јагуз слави Михољдан, као и Вулин.

О Пореклу Вулина имамо кратак прилог на порталу Порекла:
https://www.poreklo.rs/2012/02/15/poreklo-prezimena-vulin/

Од овог братства би требало да је и Александар Вулин - велики поштовалац Че Геваре и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, а данас председник Покрета социјалиста и министар одбране Републике Србије.

[Одисеј]

100 их је тренутно тестираних, па рекох да одрадим пресјек.
И2а је 27% (ПХ908 је 17%, остатак 10%)
Е је 16%.
Р1а је 15%.
Р1б и И1 су 8%.
Бањани и Ј2а су по 6%.
Ј2б1 и Г2а су по 4%.
Ј1 је 3%.
Ј2б-М205 и Г1 су по 2%.
И-М223 је 1%.

[Небојша]

124. Вулин, Михољдан, Стричићи, Бања Лука, E-V13>Z5018>L241>Y142744

Припада доста разгранатом генетичком роду који је распрострањен широм Босанске Крајине. Најближа поклапања има са Ћуком из Доњих Врбљана код Рибника (22/23) и Јагузом из Шипова (21/23). Ћук слави Никољдан, док Јагуз слави Михољдан, као и Вулин.

О Пореклу Вулина имамо кратак прилог на порталу Порекла:
https://www.poreklo.rs/2012/02/15/poreklo-prezimena-vulin/

Од овог братства би требало да је и Александар Вулин - велики поштовалац Че Геваре и некадашњи истакнути члан ЈУЛ-а, а данас председник Покрета социјалиста и министар одбране Републике Србије.

Како стоји са Ћопићем из Лике? Дакле костур крајишких Михољштака ће ипак чинити E-V13>L241. Да подсетимо, Карановић њих сврстава у староседеоце, тј. досељенике са Змијања.

Поред овог, имамо још један разгранати генетички род L241 у Крајини. У питању су слављеници Св. Јована, Мајсторовићи-Ћулибрци. У сваком случају, E-L241 код Крајишника значајно заступљена.

[Небојша]

100 их је тренутно тестираних, па рекох да одрадим пресјек.
И2а је 27% (ПХ908 је 17%, остатак 10%)
Е је 16%.
Р1а је 15%.
Р1б и И1 су 8%.
Бањани и Ј2а су по 6%.
Ј2б1 и Г2а су по 4%.
Ј1 је 3%.
Ј2б-М205 и Г1 су по 2%.
И-М223 је 1%.

Близу је крај, најбоље тада одрадити. Али да те исправим само. Нема две J2b1. Једна је J2b1-M205, друга је J2b2-M241. Вероватно си хтео да напишеш да је M241 2%, a M205 4%.

[Иван Вукићевић]

127. Ромић, Црна Долина, Приједор, Никољдан, E-V13>Z5017>CTS9320>PH1173

Најближе поклапање има са Гугом из Вршца који слави Петковдан (21/23). Поседује карактеристичне вредности маркера DYS385a=17 и DYS576=20.

Тестирани је навео да Ромићи према предању потичу из Северне Далмације. Један Ромић из Црне Долине је оставио коментар у коме је навео основне податке о братству:
https://www.poreklo.rs/2012/03/10/poreklo-prezimena-romic/comment-page-2/#comment-144689

[Иван Вукићевић]

Како стоји са Ћопићем из Лике? Дакле костур крајишких Михољштака ће ипак чинити E-V13>L241. Да подсетимо, Карановић њих сврстава у староседеоце, тј. досељенике са Змијања.

Од Ћопића се разликује на три маркера, али врло је могуће да је цела та крајишка група братстава заиста заједничког порекла.

[Sergius]

Водите рачуна да у тој екипи карактеристичну вриједност 448=18 дијеле Ћопић, Вулин и Ћук.

[Одисеј]

Близу је крај, најбоље тада одрадити. Али да те исправим само. Нема две J2b1. Једна је J2b1-M205, друга је J2b2-M241. Вероватно си хтео да напишеш да је M241 2%, a M205 4%.

Да, збуних се, нисам добро погледао у овај папир.
Кричи су на 4%, а М241 на 2%.

[Гаџић Црнчевић]

Статистика је као бикини.... даље знаш.Упад ми у очи два моја рођака(сад потврђено) су тестирана и објављен резултат у првих сто, како онда 1% (И1)?

[Гаџић Црнчевић]

одисеј извини, невиђех спојен резултат I1 и R1b

[Ojler]

114. Сарић, Никољдан, Мештревац, Фоча, J2b-M205>Y22059

Овај крај није обрађен у етнографској литератури. Сарићи се одлично поклапају са осталим породицама из рода Б (Кричи). Имају велики број поклапања међу Крајишницима који славе Никољдан (Кричке Сурле, Радаковићи), на простору Затарја, а блиски су им веома и Тодовићи из Фоче, који такође славе Никољдан. Интересантно да у том крају припадници J2b-M205>Y22059, поред Ђурђевдана, често славе и Никољдан, док у Затарју махом славе Ђурђевдан (Аранђеловдан Ћировићи и огранци).

Сарић има нетипичну вредност на маркеру 448 (18). И 385b му је 19, али и поред тога сигурно је ближи групи из рода Б (458=15, 576=19).

Код Срба из Горњег Подриња (Фоча, Чајниче, Горажде, Рогатица и Вишеград), хаплогрупа J2b-M205>Y22059 тренутно износи 16,7%.

Фоча се налази на крајњем западу некадашње кричке територије (на запад до Јелеча и Сутјеске код Фоче, а на исток до данашње вароши Колашина). Предање каже, да су Кричи имали вароши у Пљевљима и Фочи и да им је седиште највеће власти било у Пљевљима, па ови проценти не чуде.

Заврш је темељно обрадио Миленко Мишо Тодовић. О овим Сарићима је забележио следеће:

Сарићи из Мештревца и Челебића не знају одакле су и када њихови преци дошли у Мештревац. У Крњој Јели постоји топоним Сарића врело, што упућује да су вјероватно некада тамо живјели. У народу постоји памћење да је дјевојка Милетића (Павија) почетком 20. вијека побјегла са своје свадбе у Крњој Јели за младића Мијата Сарића у кога се била заљубила, а он је радио код Јевтовића у комшилуку. Од Павије (Вучкове) Милетић су Сарићи у Мештревцу, гдје су се заљубљени младенци населили. С обзиром да ни Милетићи нијесу сигурни одакле су дошли, осим да упућују на црногорско поријекло, може се узети за разматрање да их има у Смири, засеоку прекобрдском у Морачи, одакле су исељавали, али их тамо не повезују са Заврши.

[Небојша]

49. Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Од претходно тестираног Чубриле из истог места, разликује се на два маркера (458 и 635).

Коментар поводом првог резултата, током акције за Светски днк дан 2019:

Чубрило, Лучиндан, Пркоси, Босански Петровац, J2b-M241>PH1602

Још један битан резултат за решавање генетске слике Крајине. Чубриле су део рода који у Крајини слави Св. Луку и за који се верује да је пореклом из Никшића у Старој Херцеговини. Тренутно у оквиру породица које славе ову славу, у Крајини, имамо неколико битних родова I2-PH908, али и већи број родова J2b-PH1602. Миграциони правац ишао је преко Змијања и/или Северне Далмације.

Према литератури, овом роду припадају: Вукмирице, Опачићи, Шевићи, Чубриле, Чавке, Кљајићи, Бандићи, Билбије, Мићићи, Кошутићи и Драшковићи. Конкретно Чубрила је било 22 куће у Средњем Поуњу почетком 20. века (Милан Карановић, 1925).

Вукмирице и Опачићи из Северне Далмације припадају I2-PH908, док су Шевићи, Чубриле и Опачићи из Босанске Крајине J2b-M241>PH1602. Осим код њих, поменуте хаплогрупе се јављају код још неких породица из Крајине које славе Лучиндан, али нису на горњем списку.

Матица овог крајишког рода заиста може бити на простору Старе Херцеговине, с обзиром да постоји блиско поклапање са Ожеговићима из Кута крај Херцег Новог.

Моји Дукићи су се ородили и са једним Чубрилама из Брувна. Дедина сестра се удала за Чубрила. Памтим их као храбре и стамените људе

лево, Чубрило, Брувно (J2b-M241), у средини и десно Дукићи, Томингај (I2-PH908)