Српски ДНК месец 2020

[Exiled]

126. Пекић, Аранђеловдан, Крњице, Бар, R1b>L51

Крњице су село на самој међи Црмнице и Скадарске Крајине, али нисам успео наћи нешто више о историјату породица.

Пекић извесно припад тзв. "западној" R1b, али припадност некој од грана велике хаплогрупе R1b могла би се одредити једино додатним тестирањем.

Тестирање појединачног већег СНП-а какав је U106 (по цени од 18 долара) усмерило би даље истраживање, а након тога би се тек наручио одговарајући панел.

http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=101

Дакле, да закључимо, хаплотип нема неких вредности које би јасно одредиле у коју грану спада, али предност засад дајем германском СНП-у U106, јер је необично јако заступљен у Зети, а и у суседним селима у Црмници. Уколико би исход тог теста ипак био негативан, онда би се даље тестирао СНП U152.

Пуно среће у даљим истраживањима, уколико се наш активни форумаш одлучи да их предузме!

Da li je Borislav Pekić od ovog roda?

[Лепеничанин]

Da li je Borislav Pekić od ovog roda?

Није, Борислав Пекић је дробњачко/никшићког порекла, од исељеника из Жупе Никшићке у Дробњак, слава им је св Лука.

[Exiled]

Није, Борислав Пекић је дробњачко/никшићког порекла, од исељеника из Жупе Никшићке у Дробњак, слава им је св Лука.

Hvala...

[Небојша]

87. Сурла, Никољдан, Глогово, Грачац, J2b-M205>Y22059

Сурли је било 11 кућа 1915. у Глогову. Део су досељеничке струје из Северне Далмације. И тестирани је навео податак о пореклу из Буковића крај Бенковца. У млетачком попису из 1709. у селу Буковић код Бенковца пописани су Никола и Радојица Сурла. У овом попису се појављује и презиме Сурлић у Перушићу Бенковачком (пописан Илија Сурлић, покојног Ивана). У новије време нисам пронашао презиме Сурла у бенковачком крају, можда Зрно има више података. Интересантно да је у Буковићу било Радака (Никољдан), који су по свему судећи J2b-M205>Y22059. Ово је занимљиво и због генетског преклапања.

Осим са Радаковићима из Лике, који славе исту славу, Сурле имају блиска поклапања са Петровићима (Никољдан) из Омсице, Кричкама из Далмације, као и још неким породицама из рода Б (J-Y155375).

На 23andMe видех резултат неког Сурле из Бихаћа (E-V13). Колико знам, других Сурли осим са славом Никољдан није било у том крају. Можда их је више несродних, пошто је презиме надимачког карактера. Како год, Сурле из Средњег Поуња и Унца воде порекло управо из Глогова крај Грачаца.

У Првом Светском рату као добровољци из Глогова помињу се:
- Сурла Томе Божо
- Сурла Јове Илија

Моји Дукићи из Грачаца су се ородили са Сурлама (прабаба се удала за једног Сурлу). У "операцији" Медачки џеп, хрватске војске, мучки је убијен ујак, Стеван Сурла. Поред војника РСК, међу којима је био и Стеван, погинуло је тога дана и много цивила из тог дела Лике. Тај датум се дубоко урезао у памћење Србима из тог краја.

[Селаковић]

91. Пантић, Лучиндан, Славин, Вареш

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А2 у табели Српског ДНК пројекта.

Пантић недвосмислено припада роду Лучинштака чија је матица у Херцеговини. Овај род открили смо кроз херцеговачки подухват, па већина резултата, нажалост, није јавна. Једини јавни припадник је још Бодирога из Челебића код Фоче.

Пантићев хаплотип разликује се само на једном маркеру од Бодироге, као и од једног нејавног хаплотипа (све на 23 упоредива маркера).

За групу родова којој припада Пантић Миленко Филиповић каже да је прва дошла на Славин, „пре куге“, и да им је даље порекло од Требјесе код Никшића.

Од овог рода требало би да је глумац Боро Стјепановић.

[CrmnicaKrnjice]

Da li je Borislav Pekić od ovog roda?

Nije. Mi smo od Bratonozica.

[Exiled]

Nije. Mi smo od Bratonozica.

Hvala....

[Небојша]

108. Савићевић, Зачеће Св. Јована, Витасојевићи, Никшић, J2a-M92>S8230

Витасовићи су између врела Добрика на истоку и Брезова Дола и Комненове Долине на западу (на граници према Озринићима). Њихово су главно насеље Витасовићи у средини овога предела, око цркве, у два дола (Змијинице и Радовча Долина), и њега становници и означавају као „село”; али осим тога има доста кућа и у неколико других мањих насеља, која су већином по доловима на западу и југозападу од главног „села”, у „планини”. Почевши од истока па даље навише она иду овим редом: Влака Возничка, Бачвеник, Улин Сербеч, Папратни До, Папратине (до) и Јасенови До.

Главно становништво овог предела чине четири браства, која су сва пореклом од заједничког познатог претка (Штековића) а зову се: Спасојевићи (10 кућа), Радојичићи (10 кућа), Милошевићи (3 куће) и Савићевићи (5 кућа) и Осим свих има још и једно браство засебног порекла, Мињићи (3 куће).
https://www.poreklo.rs/2013/06/25/pleme-pjesivci/

Савићевићи поседују хаплотип који не одудара превише од модалног цуцко-пјешивачког, а најближе су им породице које славе управо Зачеће Св. Јована (Перуновићи, Драгићевићи, Мрвошевићи, итд.).

Од ових Савићевића би требало да је пореклом и Il Genio, Дејан Савићевић. Сада већ легендарни фудбалер и бивши репрезентативац. Да не би качили његове голове и потезе (издвојио би оне против Келна и Барсе) , може једна пригодна песма.





<a href="https://www.youtube.com/v/Gwk4mkHBnew" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/Gwk4mkHBnew</a>

[Grg]

Nije. Mi smo od Bratonozica.

Ја сам Дрецун из Љубптиња и р1бу106 сам , ми имамо исто неко магловито предање о Братоножићима . Ако испаднеш у106 биће занимљиво због неке везе са Братоножићима .

[CrmnicaKrnjice]

Ја сам Дрецун из Љубптиња и р1бу106 сам , ми имамо исто неко магловито предање о Братоножићима . Ако испаднеш у106 биће занимљиво због неке везе са Братоножићима .

Sto ti dolazi pokojni djoko drecun? Zivio je pored ribnice u pg. Mislim da je Tu zivio Nisam 100% siguran

[Grg]

Sto ti dolazi pokojni djoko drecun? Zivio je pored ribnice u pg. Mislim da je Tu zivio Nisam 100% siguran

Ништа богами . Моји су из Богути 

[Селаковић]

123. Борјан, Никољдан, Кричке, Дрниш

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Борјан има хаплотип близак модалу, издвојио бих једино нешто ређу вредност 23 на DYS390. Формално најближи му је Ћук из Херцеговине – 3 разлике на 23 упоредива маркера. Не знам да ли би могао бити повезан са другим далматинским родовима који славе Никољдан, у првом реду са великим и, за сада, недовољно јасно профилисаним Y3120* родом.

Борјана нема у млетачким катастрима у 18. веку, како ми каже наш Зрнић који се помало разуме у карте. Међутим, може бити да су проистекли од Маринковића, који се јављају у катастрима на позицији Борјана.

Од овог рода је фудбалер Милан Борјан.

[Небојша]

114. Сарић, Никољдан, Мештревац, Фоча, J2b-M205>Y22059

Овај крај није обрађен у етнографској литератури. Сарићи се одлично поклапају са осталим породицама из рода Б (Кричи). Имају велики број поклапања међу Крајишницима који славе Никољдан (Кричке Сурле, Радаковићи), на простору Затарја, а блиски су им веома и Тодовићи из Фоче, који такође славе Никољдан. Интересантно да у том крају припадници J2b-M205>Y22059, поред Ђурђевдана, често славе и Никољдан, док у Затарју махом славе Ђурђевдан (Аранђеловдан Ћировићи и огранци).

Сарић има нетипичну вредност на маркеру 448 (18). И 385b му је 19, али и поред тога сигурно је ближи групи из рода Б (458=15, 576=19).

Код Срба из Горњег Подриња (Фоча, Чајниче, Горажде, Рогатица и Вишеград), хаплогрупа J2b-M205>Y22059 тренутно износи 16,7%.

Фоча се налази на крајњем западу некадашње кричке територије (на запад до Јелеча и Сутјеске код Фоче, а на исток до данашње вароши Колашина). Предање каже, да су Кричи имали вароши у Пљевљима и Фочи и да им је седиште највеће власти било у Пљевљима, па ови проценти не чуде.

[Nebo]

Ја сам Дрецун из Љубптиња и р1бу106 сам , ми имамо исто неко магловито предање о Братоножићима . Ако испаднеш у106 биће занимљиво због неке везе са Братоножићима .

Мислим да оба ваша предања о Братоножићима баш и нису реална. Нема ове гране нигде у том подручју Брда. Пре бих рекао да су родови ове хаплогрупе давни старинци негде на подручју око Скадарског језера, и то са његове јужне или западне стране. Веза са Братонезима је можда могла постојати некад давно али баш у том подручју. И то, како ствари стоје (а генетика показује), није генетска веза.

[Dusan Jovanovic]

У Беревцу има једна породица Јовановић али не славе Ђурђиц. У Беревцу нико не слави ову славу, па би било добро ако тестирани ово чита да напише детаљније своје порекло.

Поштовани, ја сам Душан Јовановић, тестирани пореклом из места Беревце, Косово.
Написаћу све што знам, ако Вам то ишта помогне да сазнате још нешто, молим Вас да ми пишете на Мејл.
Дакле рођен сам у Пожаревцу 17.11.2001 од оца Саше Јовановића (1973) рођеног у Пожаревцу и мајке Марије Јовановић (1978, девојачко Пауновић) рођене у Пожаревцу. Деда по оцу ми се звао Десимир Јовановић, рођен 1945 у Влашком Долу од оца Ђорђа Јовановића рођеног у месту Беревце око 1900. године и мајке Магде Јовановић (девојачко Цветковић из Неродимља). Мој прадеда Ђорђе Јовановић се школовао и радио у Урошевцу све до другог светског рата када због сукоба са Албанским терористом бежи из Урошевца путем Влашког Дола, места код Пожаревца. Свом првом сину је променио презиме из Јовановић у Стојановић због крвне освете међутим осталој деци међу које спада и мој рођени деда Десимир Јовановић оставио је презиме Јовановић тако да то на мене нема никакав утицај, остали смо Јовановићи Богу хвала. Прадеда Ђорђе Јовановић рођен је у месту Беревце од оца Танасија Јовановића и мајке Стамене Јовановић, о њима немам никаквих података. Оно што још знам је да се често помињало место Вучитрн, али зашто и због чега не знам, може бити да има некакве везе са женом мог прадеде Ђорђа, Магдом Јовановић од Цветковића са славом Светог Алимпија 9. Децембра.
Оно што је јако важно и што може помоћи јесте да данас у месту Беревце живи моја тетка, унука рођеног брата мога прадеде Ђорђа Јовановића и да она слави Светог Ђорђа, очеву славу и славу нас Јовановића. Зове се Виолета Јовановић. Она је ћерка Радивоја Јовановића сина Мите Јовановића. Мита Јовановић је рођени брат Ђорђа Јовановића од ког потичем ја. Ако још како могу да помогнем Ви реците. Свако добро!

[Небојша]

Поштовани, ја сам Душан Јовановић, тестирани пореклом из места Беревце, Косово.
Написаћу све што знам, ако Вам то ишта помогне да сазнате још нешто, молим Вас да ми пишете на Мејл.
Дакле рођен сам у Пожаревцу 17.11.2001 од оца Саше Јовановића (1973) рођеног у Пожаревцу и мајке Марије Јовановић (1978, девојачко Пауновић) рођене у Пожаревцу. Деда по оцу ми се звао Десимир Јовановић, рођен 1945 у Влашком Долу од оца Ђорђа Јовановића рођеног у месту Беревце око 1900. године и мајке Магде Јовановић (девојачко Цветковић из Неродимља). Мој прадеда Ђорђе Јовановић се школовао и радио у Урошевцу све до другог светског рата када због сукоба са Албанским терористом бежи из Урошевца путем Влашког Дола, места код Пожаревца. Свом првом сину је променио презиме из Јовановић у Стојановић због крвне освете међутим осталој деци међу које спада и мој рођени деда Десимир Јовановић оставио је презиме Јовановић тако да то на мене нема никакав утицај, остали смо Јовановићи Богу хвала. Прадеда Ђорђе Јовановић рођен је у месту Беревце од оца Танасија Јовановића и мајке Стамене Јовановић, о њима немам никаквих података. Оно што још знам је да се често помињало место Вучитрн, али зашто и због чега не знам, може бити да има некакве везе са женом мог прадеде Ђорђа, Магдом Јовановић од Цветковића са славом Светог Алимпија 9. Децембра.
Оно што је јако важно и што може помоћи јесте да данас у месту Беревце живи моја тетка, унука рођеног брата мога прадеде Ђорђа Јовановића и да она слави Светог Ђорђа, очеву славу и славу нас Јовановића. Зове се Виолета Јовановић. Она је ћерка Радивоја Јовановића сина Мите Јовановића. Мита Јовановић је рођени брат Ђорђа Јовановића од ког потичем ја. Ако још како могу да помогнем Ви реците. Свако добро!

Поздрав, Душане

Нажалост, из овога се не може закључити како је гласило старије презиме. Можда је и слава промењена у међувремену.

Углавном, ова породица L70 из Вучитрна слави Ваведење, док друга породица (Севце, Штрпце) слави Ђурђевдан. Имате на 23 маркера 3-5 разлика. Иако је реч углавном о брзомутирјаћим маркерима, вероватно нисте ближе повезани.

[Dusan Jovanovic]

Поздрав, Душане

Нажалост, из овога се не може закључити како је гласило старије презиме. Можда је и слава промењена у међувремену.

Углавном, ова породица L70 из Вучитрна слави Ваведење, док друга породица (Севце, Штрпце) слави Ђурђевдан. Имате на 23 маркера 3-5 разлика. Иако је реч углавном о брзомутирјаћим маркерима, вероватно нисте ближе повезани.

Хвала на одговору, али нажалост то је све што знам.
Могу ли нешто детаљније сазнати о групи Л70, постоји ли нека повезаност са семитским народима или је у питању нешто сасвим друго?
Хвала унапред, поздрав!

[Небојша]

Хвала на одговору, али нажалост то је све што знам.
Могу ли нешто детаљније сазнати о групи Л70, постоји ли нека повезаност са семитским народима или је у питању нешто сасвим друго?
Хвала унапред, поздрав!

Текст о J2 групи на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/10/22/haplogrupa-j2-sa-osvrtom-na-srpske-zemlje/

"Z438 је грана из које исходи L70, присутна је у свим земљама некадашњег Римског царства, такође жаришно присутна у свим регијама грчке колонизације"

"Ромејски J2-M410> L25> Z438>Z387>L70

Највећа концентрација J2a-L70 на простору српских земаља је на југоистоку Србије, што и не чуди с обзиром на значај Ниша и округа у вријеме Римског царства и Романије (Источно римско царство) као урбаног римског центра. Ова хаплогрупа у Европи прати грчку колонизацију и римску државу."

Yfull стабло J2a-L70:
https://yfull.com/tree/J-L70/

[НиколаВук]

95. Гарић, Никољдан, Кољане, Врлика

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FT182494. Поседује повишену вредност 20 на DYS570 коју дели са Тешмановићем из Јасенице код Зворника и Мисимовићем из Јабланице код Градишке као и повишених 25 на DYS481, а ову вредност дели са више тестираних N2 појединаца на пројекту.

Тестирани није оставио податке о даљем пореклу, а у тексту о Кољанима на порталу сам нашао податак да су у овом селу Гарићи присутни од 18. века.

[Dusan Jovanovic]

Текст о J2 групи на нашем порталу:
https://www.poreklo.rs/2018/10/22/haplogrupa-j2-sa-osvrtom-na-srpske-zemlje/

"Z438 је грана из које исходи L70, присутна је у свим земљама некадашњег Римског царства, такође жаришно присутна у свим регијама грчке колонизације"

"Ромејски J2-M410> L25> Z438>Z387>L70

Највећа концентрација J2a-L70 на простору српских земаља је на југоистоку Србије, што и не чуди с обзиром на значај Ниша и округа у вријеме Римског царства и Романије (Источно римско царство) као урбаног римског центра. Ова хаплогрупа у Европи прати грчку колонизацију и римску државу."

Yfull стабло J2a-L70:
https://yfull.com/tree/J-L70/

На порталу сам наишао на податак о томе да се код Јевреја проналази група Ј2а-Л25>Л70, како ми је и наведено горе па сам из тог разлога и повезао то.