Аутор Тема: Српски ДНК месец 2020  (Прочитано 46565 пута)

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #80 послато: Октобар 17, 2020, 07:26:14 поподне »
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Мркоњић Град

У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.

О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004
Добро вече свима на форуму,
већ сам досадан са напоменама у вези књиге наведене, као извор података за гламочке Црнчевиће, углавном се своди на доказано неутемељене предпоставке.Да не дужим о иначе проблему кредибилности извора-књига (често писци свој врт златном оградом ограде), односно аматера аутора, имам питање за уредника:
Постоји ли могућност замене очитаних података, нпр. да се нечији већ постојећи резултати ,због истог презимена,славе,места, грешком "придруже" другом кандидату-истог презимена ,славе,места..
Уствари желим да се уверим да је резултат Никола Црнчевић Рељино село/Гламоч стварно идентичан резултату Црнчевић Саша Рељино село /Гламоч.Обе ове породице живеле су у наведеном селу најмање уназад 250 година, а да нико ни прије ни касније није имао било какав податак о сродству.Делује скоро невероватно, ако имамо у виду да Црнчевић са 23andMe, је у директној апсолутно знаној вези са Сашом и то од 1780-90, када су отишли у сусједно село али остали познати род до данас,Како да Николини Црнчевићи немају ни предање ни сазнање о том, нити ови што су одселили, спомињу их као рођаке?
Да би проста ствар постала енигма је и позиција земљишта које поседују Николини,односно Сашини Црнчевићи, нигде немају ни једну парцелу да међи, и чак нису ни у истим областима.посебно је индикативно да се Николини сахрањују у своје-Кебића гробље изнад села, док се Сашини сахрањују у сеоско одмах поред оснивача села-Радичића.
Резултат Црнчевић Брдо/МГ, је очекиван, будући да имају предање о доласку из Гламоча (Црнчевићи су само у Рељином селу, и то двије куће Гаџићи (Саша) и Кебићи (Никола), око 1780-90 из Гаџића се издвојили Инићићи , суседно село Красинац).

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 939
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #81 послато: Октобар 17, 2020, 07:42:55 поподне »
16. Обреновић, Св. Врачи, Марковица, Лучани

Припада хаплогрупи R1b>P312

Код етнолога Јована Ердељановића у књизи о Доњем Драгачеву се наводи "Обреновићи, Марковица, Лучани, 15 кућа, Пореклом из Босне, Два брата се доселила- Обрен и Обрад. Обрад се настанио у Вирову и од њега су Миленковићи.

На место одбеглих Јовашевића настани се некакав Обрен. Он беше пореклом из Босне, одакле је пошао заједно са братом Обрадом. Обрад се настани у драгачевском селу Вирову и од њега су тамошњи Милинковићи. Обрен дође у Марковицу (веле, да је из Вирова терао волове на трг у поменуту стару варош Дубраву, па му се допало у Марковици), и од њега су садашњи Обреновићи. Да су вировски Милинковићи и марковички Обреновићи једног порекла, доказује осим овог предања и иста слава: Врачеви."

У својој малопређашњој објави, господин Обреновић је изнео своја сазнања о пореклу:

Поштовани, ја сам од тих Обреновића, па бих само да скренем пажњу ду су горе цитирани подаци у доброј мери нетачни и непотпуни. Заправо од свега што је др Ердељановић навео у својој књизи од стране 123 па на даље а што је везано за род Обреновића из Марковице, тачно је само да су Обрен и Обрад браћа, те да марковички Обреновићи воде порекло од Обрена.

Но, нема се шта замерити Др Ердељановићу, јер је током свог истраживања (које му је било и докторска дисертација) и поред неспорне стручности и огромног труда, услед ограниченог времена и материјалних ресурса, морао да прави одређене методолошке компромисе током истраживања. Рецимо, утврђено је да он је током истраживања био смештен, а и већину информација везаних за Марковицу и околину прикупио код сеоског свештеника у Раздољу (Негришори).

Конкретно у сокак Обреновића у Марковици није свраћао нити се од самих чланова мог рода распитивао о пореклу. Јер да јесте, знао би да родоначелник Обреновића из Марковице није "некакав Обрен", већ конкретно Обрен Савић (1730-1816) што без икакве сумње знају сви Обреновићи из Марковице. Штавише, споменик Обрену Савићу је у време када је др Ердељановић вршио истраживања већ деценијама стајао у сокаку Обреновића "у Крушкама", на својеврсној "светој" земљи свих Обреновића која никада није дељена, па је практично невероватно да тај споменик др Ердељановић не би видео да је тамо макар и на кратко свратио.

Но, пошто је ова тема опште природе, не бих превише ширио причу, већ бих само у најкраћим цртао изнео најважније исправке и допуне:

1) Обреновићи из Марковице воде порекло од Обрена Савића (1730-1816), чији споменик као што већ рекох и дан данас стоји у Марковици
2) Обрен није дошао из Босне, већ из села Ковачица код Вучитрна (Косово)
3) Са Обреном су дошли не само брат Обрад, већ и са сестра Марија - Мара
4) Сво троје су се најпре настанили у селу Вирову, али се Обрен одвојио и након краћег боравка селу Лисице скрасио у Марковици, док су Обрад и Мара остали у Вирову
5) Од Обрадовог сина Милинка, настао је у Вирову род Милинковићи а не Миленковића
6) Такође, од сестре Марије - Маре, настао је такође у Вирову род Марића
7) Сва три рода и дан данас знају да су у далеком сродству и сва три рода и даље славе славу својих далеких предака из Ковачице - Врачеве (Козму и Дамјана)

Даља ДНК тестирања ако их господин Обреновић предузме разјасниће све недоумице.

Међутим, управо обављено ДНК тестирање донело је једну до сада непознату генетску везу. Хаплотип Велимировића из села Врачевић код Мионице, са истом славом св Врачи, иако има 3 разлике на 23 СТР маркера, поседује вредности које га несумњиво сврставају у исти род са Обреновићима из Марковице.

За Врачевиће код Мионице се иначе каже да потичу из Граца код Сјенице, а очекивано би било да има још фамилија са славом св Врачи које припадају овом генетском роду на ширем простору Старог Влаха.

« Последња измена: Новембар 09, 2020, 10:36:54 поподне НиколаВук »

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #82 послато: Октобар 17, 2020, 07:48:58 поподне »
Ако томе придодамо и оног Црнчевића I1-P109 из Гламоча са 23andMe, то су већ четворица Црнчевића из тог краја са истом хаплогрупом. Остаје упитна она веза Црнчевићи-Малешевићи. Пошто међу Малешевићима из тог дела Босанске Крајине имамо за сада N-P189.2, а и Црнчевићи из Далмације (Биочић) припадају истој хаплогрупи.
Могућа веза Црнчевић-Малешевић, је била само једна од могућности од прије 2-3 године, кад нису били тестирани гламочки Црнчевићи.
Црнчевићи/Биочић/Дрниш сиу иста група као и Малешевићи из Гламоча, а у Биочић/Дрниш постоје Малешевићи.
Друга индикација је била моја "луда идеја" да гламочи Црнчевићи, имају предање да су прије 250-300 година били Милошевићи, па су због екцеса са Турцима послије промијенили мјесто боравка и презиме, идеја је била да смо можда били Малешевићи, јер нисам успио наћи у Далмацији,Бос.крајини неке Милошевиће, мада сад имам сазнања о Дробњацима-Милошевићима.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7846
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #83 послато: Октобар 17, 2020, 07:54:13 поподне »
Постоји ли могућност замене очитаних података, нпр. да се нечији већ постојећи резултати ,због истог презимена,славе,места, грешком "придруже" другом кандидату-истог презимена ,славе,места..

Ово није могуће. Резултати су разврставани по хаплотиповима, а не по томе ко носи које презиме. Тестирани Црнчевић током ове акције дефинитивно припада роду Дробњака-Новљана, I1-FGC22045.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5282
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #84 послато: Октобар 17, 2020, 07:55:16 поподне »
4. Стојковић, Лазаревдан, Љубенић, Пећ

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити 19=15, 458=18, а посебно 576=19 и 570=17. Најближи на пројекту су му Петровић из Трнаваца у Александровачкој жупи, као и Татаревић из Пребрезе код Блаца. Са првим има једну, а са другим две разлике на упоредивих 23 маркера. Петровићи имају предање да су мигрирали из И. Колашина. Свима њима близак је и Карић из Подујева. Сви они деле карактеристичне вредности 576=19 и 570=17, као и крсну славу Никољдан. Стојковићима је стара слава Никољдан, па ова веза добија на снази. Такође су им блиски и Стоиљковић (Љумци) из Драганца код Гњилана, као и један са КиМ подухвата, из околине Приштине, али они славе Аранђеловдан. Заједничко је свима веза са Метохијом, где треба тражити матицу овог рода.

И сам тестирани наводи да су веома дуго на простору Љубенића. Велики број блиских хаплотипова, који указују на Метохију као матицу, иду у прилог предању о великој старини рода на том простору.

Свакако би било значајно да се ураде дубља тестирања овог рода.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2277
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #85 послато: Октобар 17, 2020, 08:06:58 поподне »
102. Митић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У хаплотипу Митића срећемо изузетно ретку вредност 9 на споромутирајућем маркеру DYS391, као и релативно ретку вредност 12 на DYS389 I, па је тешко рећи да му је било ко на нашем пројекту близак. Формално, најближи су му Стевановићи из Мале Иванче код Сопота (слава Никољдан), са којима се подудара на 20 од 23 упоредива маркера, али су неке од разлика двоструке.

Тестирани каже да му преци потичу из села Дреновца (општина Врање), одакле су средином 19. века прешли у Солачку Сену, а потом у Јовац. У Врањској котлини Јована Трифуноског нађох и да се овај род назива Владикини.

Ван мреже Gary.b

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 114
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #86 послато: Октобар 17, 2020, 08:08:44 поподне »
30. Алемпијевић, Ђурђевдан, Бранчић, Љиг

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Потпуна поклапања има са Бараћем из Лике и Миливојчевићем из Кремана. Међутим, свакако су му најближи претходно тестирани из Бранчића који такође славе Ђурђевдан: Маринковић, Живковић и Миливојчевић, од којих се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

Милоје Ракић за Алемпијевиће у Бранчићу наводи следеће:

Following this conversation.
Y DNA I-Y50461  Big 700
mtDNA H2a2b1a*

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #87 послато: Октобар 17, 2020, 08:16:54 поподне »
Ово није могуће. Резултати су разврставани по хаплотиповима, а не по томе ко носи које презиме. Тестирани Црнчевић током ове акције дефинитивно припада роду Дробњака-Новљана, I1-FGC22045.
Што каже Ташко Начић "Само сам разгледао.." :)
Мислим да ћу навући на себе и Гаџиће и Кебиће, кад им саопштим резултате,вероваће само тестирани (њих сам лако убедио да се тестирају, мислећи -ето решења нашег заједничког презимена, међутим решење је сад недокучиво)

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 939
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #88 послато: Октобар 17, 2020, 08:24:56 поподне »
19. Лепојић, Никољдан, Врело, Бабушница

Припада хаплогрупи R1b>P312

Хаплотип Лепојића није далеко од модалног, али показује одређену сличност са хаплотиповима низа породица из Средске жупе код Призрена, са истом славом св Никола. Стога претпостављам да Лепојић припада грани хаплогрупе R1b>P312>U152>L20

Родитељи тестираног су страдали од бугарског окупатора тако да ни он сам не располаже неким детаљнијим подацима о свом пореклу.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5282
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #89 послато: Октобар 17, 2020, 08:42:26 поподне »
6. Јагетић, Ђурђевдан, Бачко Петрово Село, Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има пар карактеристика: 385=14-16, 439=11, 392=10, 481=32. И поред 4 разлике на упоредива 23 маркера, мислим да нема сумње да му је близак Јањатов из Ковиља у Бачкој. Иако славе различите славе, деле специфичне вредности 385=14-16, 439=11, као и повишену вредност 481=32/33, док је 392=10 вероватно приватна мутација код Јагетића, коју једино он поседује на Пројекту од свих тестираних PH908. Због ниске вредности 11 на 439, могуће да Јагетић припада грани А13912.

Тестирани нема предање о даљем пореклу. Ако неко зна нешто више о Јагетићима, нека напише.

Ван мреже Лепеничанин

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 939
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #90 послато: Октобар 17, 2020, 08:51:06 поподне »
90. Тодосијевић, Аранђеловдан, преслава В. Госпојина, Бозољин, Брус

Припада хаплогрупи R1b>P312>U152>Z36>Z67, роду Морачана Богићеваца.

Иако су веома бројни на ширем простору Копаоника, ово је прва генетска потврда да породице са славом Аранђеловдани преславом В. Госпојина припадају овом роду. Једина необична вредност у односу на модални хаплотип Морачана код Тодосијевића је 26 на дис 19.

Претпостављам да су на простор Копаоника дошли етапно, преко Ибарског Колашина, где такође много породица слави те две славе.

Тодосијевићи су иначе део најбројније фамилије у Бозољину

https://www.poreklo.rs/2018/11/12/poreklo-prezimena-selo-bozoljin-brus/

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 356
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #91 послато: Октобар 17, 2020, 09:16:37 поподне »
77. Докић, Јовањдан, Јакир, Гламоч

Припада хаплогрупи N2-P189.2>Y7310>FGC28435. Као и претходно поменути Госпавић, поседује благо повишену вредност 13 на DYS439 док су му остале вредности модалне.

Тестирани је написао да су се Докићи из Далмације преселили у гламочки крај. У књизи Боривоја Милојевића „Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље“ је за Докиће из Јакира наведено следеће:

"„Прије Аустрије“ (пре аустроугарске окупације 1878. године, прим. Н.В.) су дошли: Докићи из Зајаруге, Славе Св. Јована".

За Докиће из Зајаруге је у истој књизи наведено:

"Докићи славе Св Јована. У Врбици (у Ливањском Пољу) живела су три брата. Кад је „ћесар са војском ишао на Босну“, један пређе у Полачу (у Далмацији), други остане у Врбици, а трећи побегне у Мостар. Онај из Врбице пресели се овде почетком 19. века. „Прије Аустрије” један Докић одселио је одавде у околину Бања-Луке, а други у околину Дервенте. Један Докић је одселио из Врбице у Варцар.

За Докиће из Врбице у Ливањском пољу Марио Петрић, у дјелу Porijeklo stanovništva, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, nova serija, etnologija, 1961, 25/26: 31–90., биљежи сљедеће:

"Narodna predaja ovog stanovništva (Срба ијекаваца Ливањског поља) je vrlo živa, štaviše, kod nekih rodova zalazi u daleku prošlost. To se odnosi u prvom redu na one rodove koji su se doselili iz Vrličke krajine u Dalmaciji. U narodnoj predaji većine rodova često se spominje bježanje u Dalmaciju »za vrijeme kuge«, te ponovo vraćanje u stara naselja kad bi prestala epidemija. Ovo će biti jedan od razloga zbog čega se starosjediocima smatraju samo oni rodovi, koji se u prošlosti nisu udaljavali nigdje iz svojih sela. Takav su rod Dokići u Vrbici, koje drže za prave starosjedioce."

"Dokići - najstariji u selu; ne znaju za dalje porijeklo. Slave Jovanjdan. U Zajaruzi (Glamočko polje), kod Dokića postoji predaja: »U Vrbici (u Livanjskom polju) živjela su tri brata. Kad je ćesar sa vojskom išao na Bosnu, jedan pređe u Dalmaciju, drugi ostane u Vrbici, a treći pobjegne u Mostar. Onaj iz Vrbice preseli se ovdje početkom 19. vijeka«. Slave sv. Jovana215;"

Од ових врбичких Докића је декан Електротехничког факултета Универизета у Бањалуци и политичар проф. др. Бранко Докић.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12278
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #92 послато: Октобар 17, 2020, 09:19:19 поподне »
59. Стојиљковић, Никољдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан, Ј2а-L25>L70

О Стојиљковићима нисам пронашао више података у литератури. Ни тестирани нажалост не зна више о даљем пореклу. Генетски нема потпуних поклапања у нашем пројекту, али постоји велики број релативно блиских на простору Јабланичког округа, Понишавља, Косова, јужне Србије уопште. Иначе је у Понишављу ова подграна J2a веома заступљена. Сасвим сигурно највећи проценат међу Србима. На узорку од 211 тестираних, чак 3,8%. Сама J2a износи 8,5%, такође значајно изнад српског просека.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5282
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #93 послато: Октобар 17, 2020, 09:33:56 поподне »
18. Васиљевић, Илиндан, Доњи Степош, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити једино 391=10 и 458=18. Једино сличан хаплотип дели са једним са САНУ истраживања из Ковина, који такође слави Илиндан. Имају једну разлику на упоредива 16 маркера. Можда овој вези иде у прилог и предање Васиљевића, које каже да су се у околину Крушевца током 19. века доселили из Баната. Раније презиме им је било Пантелејић.

Због вредности 10 на 391, Васиљевић можда припада грани А493.

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #94 послато: Октобар 17, 2020, 09:38:17 поподне »
За Докиће из Врбице у Ливањском пољу Марио Петрић, у дјелу Porijeklo stanovništva, Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu, nova serija, etnologija, 1961, 25/26: 31–90., биљежи сљедеће:

"Narodna predaja ovog stanovništva (Срба ијекаваца Ливањског поља) je vrlo živa, štaviše, kod nekih rodova zalazi u daleku prošlost. To se odnosi u prvom redu na one rodove koji su se doselili iz Vrličke krajine u Dalmaciji. U narodnoj predaji većine rodova često se spominje bježanje u Dalmaciju »za vrijeme kuge«, te ponovo vraćanje u stara naselja kad bi prestala epidemija. Ovo će biti jedan od razloga zbog čega se starosjediocima smatraju samo oni rodovi, koji se u prošlosti nisu udaljavali nigdje iz svojih sela. Takav su rod Dokići u Vrbici, koje drže za prave starosjedioce."

"Dokići - najstariji u selu; ne znaju za dalje porijeklo. Slave Jovanjdan. U Zajaruzi (Glamočko polje), kod Dokića postoji predaja: »U Vrbici (u Livanjskom polju) živjela su tri brata. Kad je ćesar sa vojskom išao na Bosnu, jedan pređe u Dalmaciju, drugi ostane u Vrbici, a treći pobjegne u Mostar. Onaj iz Vrbice preseli se ovdje početkom 19. vijeka«. Slave sv. Jovana215;"

Од ових врбичких Докића је декан Електротехничког факултета Универизета у Бањалуци и политичар проф. др. Бранко Докић.
Здраво рођо,
јуче сретох поменутог профа, добро се држи, од Динаре и Голије па није чудо.
А сад резултати ових "мојих" кандидата, вјерујем да си већ видио,али поклапање Саше и Николе је у свих 23, док овај из Мркоњић града има само разлику на једном (DYS456 14 Рељино село,15 Мркоњић.
За неког ко је из Рељиног села ово је равно атомској бомби,али чињенице су чињенице

Ван мреже Гаџић Црнчевић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 103
  • I1>P109>FGC22045, ГАЏИЋИ, Рељино село/Гламоч
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #95 послато: Октобар 17, 2020, 09:45:25 поподне »
Здраво рођо,
јуче сретох поменутог профа, добро се држи, од Динаре и Голије па није чудо.
А сад резултати ових "мојих" кандидата, вјерујем да си већ видио,али поклапање Саше и Николе је у свих 23, док овај из Мркоњић града има само разлику на једном (DYS456 14 Рељино село,15 Мркоњић.
За неког ко је из Рељиног села ово је равно атомској бомби,али чињенице су чињенице
остаје да на "преживјеле" бацим још евентуални резултат Гачића из Мркоњић града, који кажу да потичу од мојих Црнчевића -Гаџића, мада ми то у Гаџићима не знамо.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12278
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #96 послато: Октобар 17, 2020, 10:02:48 поподне »
63. Јовић, Ђурђевдан, Дервента, Милићи, J2b-M205>Y22059

Тестирани је навео да су Јовићи пореклом из Старе Херцеговине, тачније околине Никшића. Предање је вероватно тачно, с обзиром да тамо постоје слични хаплотипови (Ројевић, Божовић, Ружичић). Јовићу су у нашем пројекту најближи Крајишници: Јањатовић, Трикић, Мандић и Наранчић. Ово је онај хаплотип (Y22063+) који се за сада не среће у Затарју, али је присутан у околини Никшића, Источној Херцеговини и међу Крајишницима (Усорци и остали).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12278
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #97 послато: Октобар 17, 2020, 10:18:52 поподне »
80. Раденковић, Никољдан, Топли До, Сурдулица, J2a-M410>L25

Према речима тестираног, у породици постоји предање о пореклу из Херцеговине (због крвне освете). Оно је свакако доста непоуздано, с обзиром да становништво овог краја води порекло махом из околних области (Пчиња, итд). Генетика овде такође није открила пуно (осим основне хаплогрупе), пошто нема ближих поклапања у ДНК пројекту, али ни у светским базама. Овде ће бити потребно стрпљење док се не појави неки днк рођак на простору Србије/Балкана. Хаплотип је био тежак за предикцију, пошто има мало уклапање са добро профилисаним подгранама. Најбоље да за сада остане на L25 нивоу.

Топли До, Сурдулица, порекло становништва:
https://www.poreklo.rs/2016/07/25/poreklo-prezimena-selo-topli-surdulica/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12278
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #98 послато: Октобар 17, 2020, 10:39:40 поподне »
59. Стојиљковић, Никољдан, Равна Дубрава, Гаџин Хан, Ј2а-L25>L70

О Стојиљковићима нисам пронашао више података у литератури. Ни тестирани нажалост не зна више о даљем пореклу. Генетски нема потпуних поклапања у нашем пројекту, али постоји велики број релативно блиских на простору Јабланичког округа, Понишавља, Косова, јужне Србије уопште. Иначе је у Понишављу ова подграна J2a веома заступљена. Сасвим сигурно највећи проценат међу Србима. На узорку од 211 тестираних, чак 3,8%. Сама J2a износи 8,5%, такође значајно изнад српског просека.

Накнадна информација - Стојиљковићи су уствари из села Велико Боњинце (Бабушница).

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 12278
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #99 послато: Октобар 17, 2020, 11:09:26 поподне »
84. Бирчанин, Ђурђевдан, Суводање, Ваљево, J2b-M205>Y22059

"Бирчани (Петровићи, Матићи, Алексићи и Николићи): Одмах после Кућинаца доселили су се и Бирчани из Бирча у Осату. Бирчани су досељени у две породице и населили се са леве стране Реке, поред Буцура Стојшића, које су затекли у том крају. Из ове је породице знаменити јунак и мученик за народну слободу Илија Бирчанин, који је погубљен 23. јануара 1804 године у Ваљеву у сечи кнезова, само што су ови Бирчани њему далеки род, а најближи они, који су у Седларима у овој области. Бирчана има и одсељених; доста их је у Ваљеву, и по Тамнави, а у селу се зову општим именом Бирчани, мада имају разна презимена, њих је 17 кућа и славе Ђурђевдан."

https://www.poreklo.rs/2013/07/15/poreklo-prezimena-selo-suvodanje-valjevo/
(Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”)

На мрежи постоје подаци да су Бирчани заправо из Бањана пореклом, тачније из неког несталог места Бирач, те да су одатле преко Бирча у Босни дошли у ваљевски крај. Неретко се може прочитати и то да су им сродни Ненадовићи из истог краја, мада су они потврђени као R1b-R-BY16680. Од њих је Алекса Ненадовић. Ипак је много реалније претпоставити да су име добили по области у Средњем Подрињу.

Међу досељеничком струјом из Осата (у Јасеници) има и неких Калановића на 23andMe, такође J2b-M205.

Иако се код Бирчанина јављају неке мутације које нису тако честе у оквиру J-Y22059 (393=13), највероватније упада у род Б у пројекту. На то упућују вредност 15 на маркеру 458 и вредност 20 на маркеру 576. Припадност овој подграни Бирчанин би могао потврдити тестирањем СНП-а J-Y155375. У пројекту су му најближи Радовићи из околине Фоче, Ћировићи из околине Пљеваља, Кричаци из расинског округа, Стојичићи из Мркоњић Града, итд (углавном 21/23 са свима).

Илија Бирчанин (Суводање 1764 - Ваљево 1804)


Сцена "Сече кнезова", из култне серије "Вук Караџић"
<a href="https://www.youtube.com/v/rTZ6gcG4AAc" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/rTZ6gcG4AAc</a>