Српски ДНК месец 2020

[Милош]

18. Васиљевић, Илиндан, Доњи Степош, Крушевац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних маркера се могу издвојити једино 391=10 и 458=18. Једино сличан хаплотип дели са једним са САНУ истраживања из Ковина, који такође слави Илиндан. Имају једну разлику на упоредива 16 маркера. Можда овој вези иде у прилог и предање Васиљевића, које каже да су се у околину Крушевца током 19. века доселили из Баната. Раније презиме им је било Пантелејић.

Због вредности 10 на 391, Васиљевић можда припада грани А493.

Васиљевић се тестирао код Yseq-a и резултат је А493 C-.

Предложио сам му тестирање маркера 561, па након тога 557.

Васиљевић је добио резултате:

561=16
557=17

Рекао бих да нема сумње да је FT14506. Предложио сам му да тестира гране испод FT14506, а које поседују 557=17.

Како је Y56203 је прилично добро профилисан преко маркера DYS19=14, он у овом случају отпада, јер Васиљевић поседује 19=16. Тако да остају два: BY186407 и Y179535. Међутим ниједан од ова два СНП-а није доступан на Yseq-у, па би ваљало да се најпре кандидују, а затим и тестирају. Или да се тестирају њихове подгране. Мислим да је већа вероватноћа да Васиљевић припада грани Y179535, па ту остају у оптицају две подгране: Y52621 и BY191770. Оба СНП-а су доступна на Yseq-у, па сам му предложио да њих тестира.

[Милош]

Васиљевић је добио резултате:

561=16
557=17

Рекао бих да нема сумње да је FT14506. Предложио сам му да тестира гране испод FT14506, а које поседују 557=17.

Како је Y56203 је прилично добро профилисан преко маркера DYS19=14, он у овом случају отпада, јер Васиљевић поседује 19=16. Тако да остају два: BY186407 и Y179535. Међутим ниједан од ова два СНП-а није доступан на Yseq-у, па би ваљало да се најпре кандидују, а затим и тестирају. Или да се тестирају њихове подгране. Мислим да је већа вероватноћа да Васиљевић припада грани Y179535, па ту остају у оптицају две подгране: Y52621 и BY191770. Оба СНП-а су доступна на Yseq-у, па сам му предложио да њих тестира.

Васиљевић нови резултат: FT14506 G-

 Ово је први случај, да ја знам, да је 561=16 и 557=17, а да је негатван на FT14506.

Једино WGS овде може разрешити ствари.

[Марко Петковић]

Поздрав пријатељу, ево прочитах случајно твој текст на форуму па ти стојим на располагању да разменимо информације, ја сам потомак Петковића из Горње Јабланице,пре тога насељених из Херцеговине а пре тога из околине Никшића. Деда ми је вечито тврдио да смо од Ровчана и да славу (Св.Луку) никада нисмо мењали.
Међутим након одрађеног ДНК тестирања испоставило се да је једино предање везано за Никшић донекле тачно све остало је по стручацима са форума пало у воду ....
Надам се да ћеш се јавити да разменимо податке...
Срдачан поздрав
Марко Петковић

[Milan Stefanović]

Da li ima neko testiran od Vukovića i sela Velika Andrijevica(Andrijevica ) ,kao i Ostraćanin iz Vlajkovaca(Brus) i ima li podudaranja sa Stefanovićima iz Blaca? Hvala unapred

[Ђорђе Миленковић]

Поштовани,

Да ли бих сада могао да добијем информацију са којим генетичким родом из Херцеговине, који слави Ђурђевдан, имам скоро 20 заједничких макера, јер је студија о Херцеговцима објављена?

Волео бих када бисте ми дали више информација о том роду (презиме и место).

Унапред хвала!

 

36. Миленковић, Јовањдан, Шетка, Ражањ, E-V13>Z1057

Најближа поклапања хаплотипова има са припадницима једног херцеговачког рода од којих се разликује на 3-4 маркера. Како резултати из организованог тестирања Херцеговаца још увек нису објављени, једино могу да поменем да је крсна слава тог генетичког рода Ђурђевдан. Хаплотип Миленковића се на пројекту издваја по изразито сниженој вредности маркера DYS385a=13, а поседује и повишену вредност маркера DYS576=19.

Тестирани је навео доста детаљно предање, тако да ћу га пренети у основним цртама. Миленковићи су огранак Зарића из истог места, а садашње презиме су узели 1942. године. Родоначелник Зара, за кога се сматра да се презивао Милојевић, рођен је око 1770. године на Витоши код Софије у Бугарској, а са братом Михом (Миџом) се доселио у околину Ражња и основао село Витошевац. Зара је прешао у Шетку, док је Миџа остао у Витошевцу где од њега потичу Миџићи. Презиме Зарић носе потомци његовог сина Михаила, док од његовог другог сина Милоша потичу Милошевићи. Сматра се да Зара и Миџа потичу од избеглих Срба који су у Бугарску отишли због турског зулума.

[Иван Вукићевић]

Поштовани,

Да ли бих сада могао да добијем информацију са којим генетичким родом из Херцеговине, који слави Ђурђевдан, имам скоро 20 заједничких макера, јер је студија о Херцеговцима објављена?

Волео бих када бисте ми дали више информација о том роду (презиме и место).

Унапред хвала!

У питању је род Бубала, Параноса и Слијепчевића. Међутим, ниједан припадник тог рода нема снижену вредност маркера DYS385a=13 (сви имају вредност 16), па се не може говорити о било каквој ближој вези.

[Ивица Јовановић]

На порталу сам наишао на податак о томе да се код Јевреја проналази група Ј2а-Л25>Л70, како ми је и наведено горе па сам из тог разлога и повезао то.

У ствари једина грана Л70 која је потпуно јеврејска је само ашкенази FGC21085 под CTS3601, остале су мешане где је много више нејевреја него јевреја.

[Radul]

У ствари једина грана Л70 која је потпуно јеврејска је само ашкенази FGC21085 под CTS3601, остале су мешане где је много више нејевреја него јевреја.

Исто вријеме експанзије као и J-FGC21085 има и ашкенаска J-L556; и у вези њих треба гледати на дешавања од 7. до 9. вијека.

[МиланО]

106. Станојевић, Ђурђиц, Сесалац, Сокобања

Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује две главне карактеристике: GATAH4=9 и 391=10. Осим ових има још неке вредности које треба споменути: 389II=30, 458=18. Најсличнији хаплотип дели са једним тестираним са САНУ истраживања, из Призрена, који слави Митровдан. Имају једну разлику на упоредивих 17 маркера. Деле све споменуте карактеристичне вредности. Због вредности 10 на маркеру 391, Станојевић можда припада грани A493. Предлажем му даља и дубља тестирања.

За Станојевиће се у литератури каже: "Ламинци, Св.Ђорђе, су такође старинци. Кумују им од старине Пужарци из Рујишта".

https://www.poreklo.rs/2015/12/27/poreklo-prezimena-selo-saselac-sokobanja/

Сам тестирани је написао да су имали виноград у Кожељу и да мисле да су досељени са Тимока.

Мој чукун-деда по оцу Стеван Огњановић је био родом из Сесалца, од оца Огњана Стевановића/Стефановића. Такође славимо Ђурђиц! Постоји шанса да имамо заједничког претка, без обзира на другачије презиме.
Нажалост, нисам се тестирао, па не можемо да упоредимо податке, али у наставку ћу навести нешто што може да потврди претпоставку тестираног Станојевића да су досељени са Тимока:

Наиме, у књизи „Алексиначко поморавље“ Драгослава Антонијевића (1971), каже се: „док Косовцима припада западна страна Алексиначког поморавља…, источна је насељена претежно становницима из источне Србије. Особито северноисточне области… насељена су тимочко-браничевском миграционом струјом из околине Зајечара, … Бољевца (из насеља: Мирово, Луково… и сокобањског насеља Сесалац…)“.
Логична претпоставка била би да је ово наставак миграционе струје, тј. да је и досељавање у Сесалац доминантно било из источних крајева.
У својој студији „Бања“ Петар Јовановић констатује да тимочко становништво, које се кретало према Моравској долини, једно време се задржавало у Бањи, која им је била етапна област.