Аутор Тема: Српски ДНК месец 2020  (Прочитано 70135 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13290
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #20 послато: Октобар 16, 2020, 11:19:57 поподне »
57. Ђилас, Аранђеловдан, Сонковић, Шибеник

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Ђиласов хаплотип је близак модалу, а истиче се једино ређа вредност 15-15 на DYS385. Упркос овоме, Ђилас нема нарочито блиских поклапања. Можда би могао бити повезан са Будисављевићем из Лике са којим се подудара на 20 од 23 упоредива маркера, при чему је разлика на DYS481 трострука. На мањем броју маркера има доста блиских хаплотипова, али углавном по југо-источној Србији, па је питање колико су та поклапања релевантна.

Са тројицом преосталих тестираних Ђиласа није повезан. Ђиласи су у Сонковићу присутни још у 18. веку.

Ово је вероватно једно од најуникатнијих презимена у пројекту, а уједно генетски разноврсни носиоци истог. Други крајишки Ђиласи славе Никољдан, тако да се веза није ни очекивала. Трећи су Семберци и славе Стевањдан. Ово је само доказ колико су презимена надимачког карактера "незгодна" за истраживање.

Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #21 послато: Октобар 16, 2020, 11:27:44 поподне »
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Брдо, Мркоњић Град

У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.

О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004
« Последња измена: Октобар 22, 2020, 11:03:04 поподне Лука »
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1957
  • G2a-FT221531
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #22 послато: Октобар 16, 2020, 11:32:18 поподне »
29. Видић, Стевањдан, Горњи Палачковци, Прњавор

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029, могуће подграни YP417.

На пројекту му је најближи Ђукић из Црнче код Дервенте (разлика на маркеру 576 од 23 упоредива маркера), док са двојицом Трипића из Крсног Поља код Маглаја има 2 разлике на 17 упоредивих маркера (на 19 и 456). И Ђукићи и Трипићи славе Стевањдан, што поред генетике несумњиво потврђује да се ради о истом роду.

Тестирани је у упитнику навео два предања.

Цитат
Прво предање: помиње се жена Вида која је са дјететом побјегла од Турака, из (околине) Црвене Реке у Србији, и да је можда њено име узето као презиме потомству. Не знамо њено презиме. Од њеног дјетета, не зна се колико је прошло година и нараштаја, настала су три брата (Стево, Глиго и Никола) која су се доселила у село Палачковци крајем 18. вијека (овај дио је потврђен). Од Стеве води моја грана и ја сам 6. кољено од њега. Потомци друга два брата, такође, и даље живе у мом селу. По другом предању, Видићи су дошли из села код Требиња.
« Последња измена: Новембар 09, 2020, 04:44:01 поподне НиколаВук »
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13290
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #23 послато: Октобар 16, 2020, 11:36:04 поподне »
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Мркоњић Град

У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.

О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004

Ако томе придодамо и оног Црнчевића I1-P109 из Гламоча са 23andMe, то су већ четворица Црнчевића из тог краја са истом хаплогрупом. Остаје упитна она веза Црнчевићи-Малешевићи. Пошто међу Малешевићима из тог дела Босанске Крајине имамо за сада N-P189.2, а и Црнчевићи из Далмације (Биочић) припадају истој хаплогрупи.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2365
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #24 послато: Октобар 16, 2020, 11:38:40 поподне »
73. Рајаковић, Алимпијевдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Рајаковић такође има хаплотип близак модалу. И поред четири разлике на 23 упоредива маркера, рекао бих да му је најближи тестирани Радојичић из Карана код Ужица, са којим сада чини род Б1 у табели нашег пројекта. За Радојичиће, који такође славе Алимпијевдан, каже се да су пореклом из Криве Реке, премда данас у Кривој Реци не налазимо родове који славе Алимпијевдан.

Рајаковићи су давали сеоске кнезове „пре Карађорђа“ и требало би да су једна од најстаријих драгачевских породица. Према наводима тестираног, презиме потиче од архаичног имена Рајак и можда датира још из 17. века.
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 08:50:49 пре подне Број 1 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13290
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #25 послато: Октобар 16, 2020, 11:48:44 поподне »
9. Клевернић, Јовањдан, Добринци, Рума, J2a-M92>S8230

На сајту постоји неколико значајних информација о пореклу овог рода:

"Prezime Klevernić se od 1808. godine vezuje za selo Dobrince u Sremu. Prvi koji se zvanično pominje je Arsenije Klevernić koji je bio zadužen za upravljanje crkvenom imovinom u selu. Pre toga, ne postoje nikakvi zvanični podaci da je ova porodica naseljavala ovo područje.
https://www.poreklo.rs/2012/02/19/kleverni%C4%87/

Тестирани припада роду Цуца-Пјешиваца. Ово је први Сремац са овом подграном J2a. И што је фасцинантно, слави Јовањдан, као и највећи број припадника J-S8230. Генетски има велики број блиских поклапања, пошто му је хаплотип близак модалном. Примећујем да код Цуца-Пјешиваца најчешће осцилирају вредности на маркерима 576 и 570. Тако и Клевернић на маркеру 576 поседује до сада незабалежену вредност 20.



Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #26 послато: Октобар 17, 2020, 12:11:00 пре подне »
72. Милићевић, Никољдан, Радошево, Ариље

Припада хаплогрупи I1-Z63, односно њеној грани PH220. На 23 маркера нема потпуних поклапања, а најближи су му Новаковић из Клења (Богатић) и један тестирани из околине Мостара, који такође славе Никољдан. Од обојице се разликује на једном од 23 упоредива маркера.

О пореклу Милићевића из Чичкове (тј. Радошева) нисам успео да пронађем ништа, осим следећег податка у књизи Пера Пећинара о сеобама кроз Ужички округ у 19. веку:
Цитат
Милићевић Раденко-Раде, рођен 1866. год. у Чичкови код Ариља, одселио се у Сибницу, Београдски округ. Своју очевину у Чичкови продао је Јевтовић Обрену из Бјелуше. Дана 22.6.1889. год., Раденко је позиван Да дође из Сибнице у Срески суд у Ариље, где треба да сведочи по тужби Пјевић Милоја из Брекова.
Ако је Радова очевина у Чичкови, онда би требало да су у овом селу били у првој половини 19. века. Међутим, у Списку војничком за капетанију Рујан од 12. марта 1832. године нисам пронашао никога са именом Милић или презименом Милићевић. Могуће је да тада нису пописивани под тим презименом или нису имали мушких глава доспелих за војску. Даље порекло свакако упућује на Херцеговину.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13290
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #27 послато: Октобар 17, 2020, 12:13:24 пре подне »
24. Милеи, католик, Нови Сад, J2a-L25>Y14699

Милеи нема блиских поклапања у нашем пројекту. Међутим, на FTDNA има поклапање са презимењаком из Мађарске. У питању је Jozsef Millei (подграна J-FGC9927).
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 08:52:57 пре подне Број 1 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13290
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #28 послато: Октобар 17, 2020, 12:53:12 пре подне »
37. Анђелковић, Аранђеловдан, Ћосине, Црна Трава, J1-P58>Z2313

Конкретно о пореклу ових Анђелковића (Ћосине) нисам нашао више детаља у литератури. Презиме је веома често у том крају. Иначе је подграна којој припадају Анђелковићи прилично заступљена у Јабланичком округу, Врањском Поморављу и Северној Македноији.

Верујем да може бити неке везе са Ћосинима из села Рајчетине:

"Ћосинска махала слави св. Арханђел-потомство је од хајдука Илије, који је дању са своја четири сина орао, а ноћу хајдуковао."
https://www.poreklo.rs/2014/01/20/poreklo-prezimena-selo-rajcetine-crna-trava/
« Последња измена: Новембар 09, 2020, 03:33:11 поподне НиколаВук »

Ван мреже Владимир Бојановић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1434
  • I2>PH908>Y52621>FT190799 Лимски (Тарски) Никшић
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #29 послато: Октобар 17, 2020, 01:11:09 пре подне »
74. Рајаковић, Алимпијевдан, Лопаш, Пожега

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Рајаковић такође има хаплотип близак модалу. И поред четири разлике на 23 упоредива маркера, рекао бих да му је најближи тестирани Радојичић из Карана код Ужица, са којим сада чини род Б1 у табели нашег пројекта. За Радојичиће, који такође славе Алимпијевдан, каже се да су пореклом из Криве Реке, премда данас у Кривој Реци не налазимо родове који славе Алимпијевдан.

Рајаковићи су давали сеоске кнезове „пре Карађорђа“ и требало би да су једна од најстаријих драгачевских породица. Према наводима тестираног, презиме потиче од архаичног имена Рајак и можда датира још из 17. века.
Хвала. Може ли линк ка неком СНП-панелу у Yseq-у уколико Рајаковић буде заинтересован за даље тестирање?

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #30 послато: Октобар 17, 2020, 01:14:08 пре подне »
69. Црнчевић, Јовањдан, Рељино Село, Гламоч
70. Црнчевић, Јовањдан, Мркоњић Град

У питању су презимењаци и рођаци који припадају хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака, баш као и претходно тестирани Црнчевић из Рељиног Села.

О пореклу ових Црнчевића је више речи било раније: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4205.msg115004#msg115004

Ако томе придодамо и оног Црнчевића I1-P109 из Гламоча са 23andMe, то су већ четворица Црнчевића из тог краја са истом хаплогрупом. Остаје упитна она веза Црнчевићи-Малешевићи. Пошто међу Малешевићима из тог дела Босанске Крајине имамо за сада N-P189.2, а и Црнчевићи из Далмације (Биочић) припадају истој хаплогрупи.

Овдје треба примјетити и резултат Ветмић, Јовањдан, Миочић, Дрниш, N2-P189.2>Y7310>FGC28435 као и уочено Ветн(м)ићево поријекло од миочићких Малешевића. Миочић и Биочић су два сусједна села на сјеверном ободу Петрова поља недалеко Дрниша, и нема оштре границе између ових села, куће се "настављају" једна до друге изнад другог регионалног путног правца од Книна ка Сплиту. Према млетачком катастарском попису села Миочић, сачињеног 12. јуна 1710. године, забиљежено је пет кућа старјешина Малешевића, са укупно 15 "људи од оружја". Веза између Малешевића јовањштака, Босанске Крајине и Далмације, чини се сасвим изгледном?

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3519
  • Васојевић
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #31 послато: Октобар 17, 2020, 01:48:00 пре подне »
21. Бабовић, Аранђеловдан, Доње Луге, Беране, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722

Припада роду Васојевића, што је у складу са предањем Бабовића који су грана Новаковића. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност DYS458=16.

Радослав Вешовић је у свом раду о Васојевићима забележио следеће о Бабовићима:


Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5509
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #32 послато: Октобар 17, 2020, 02:24:35 пре подне »
3. Ђорђић, Аврамијевдан, Узовница, Љубовија

Припада хаплогрупу I2-PH908>Y57291. Истом роду припадају и Јаношевић и Филиповић из истог места, као и Ковачевић из Змињака код Шапца. Карактеристичне вредности овог рода су: 458=18, 576=17, 570=19, 625=22, 643=11. Иначе ову грану катактеришу маркери 434=10 и 643=11:

"Поред старог рода Филиповића у Узовници и њихових огранака Јаношевића и по предању Лукића, Аврамијевдан славе такође:

– Андрићи
– Илићи
– Мићићи
Ђорђићи
– Вучетићи"

За ову породицу се литератури каже: Филиповићи (16 к.; Св. Аврамије). Филиповићи  су у турско доба били одвојени од муслимана. Они су имали свој засебан хатар и нису имали удела у Пољу; они су и онда и данас у присоју Ободњика и према реци. Рудари су и од старине овде; не зна се да су се одкуда доселили; говоре западним дијалектом. Турци су их запостављали, а тако је и данас; имали су и имају, пређе више данас мање, тетавих и гушавих али по свему изгледа да су ове мане биле везане за муслимане. Филиповићи су се сејали по целом свету и по Босни и по Србији, само је ли било рудника. Има их и око Крупња и даље где су се год могле вадити руде.
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 09:00:49 пре подне Број 1 »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8578
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #33 послато: Октобар 17, 2020, 09:39:49 пре подне »
60. Станојевић, Јовањдан, Рабовце, Липљан

Припада хаплогрупи I2a-M223>L701>A427, роду А у табели Српског ДНК пројекта. На 23 тестирана маркера има потпуно поклапање са тестираним из КиМ подухвата из Грачанице (даље порекло из Добротина), који слави Св. Враче, док се на 18 упоредивих маркера разликује на 2 (DYS456 и DYS570) од Поповског из Побожја са Скопске Црне Горе који такође слави Јовањдан и по предању води даље порекло из јужног дела Косовске котлине. Поповски је позитивно тестиран на низводни СНП Y4884 тако да је вероватно цео род А, у коме претежу слављеници Св. Врача, позитиван на ову низводну грану.

Тестирани је навео да је старије презиме Станојевића било Ивић, а пре тога Пејчиновић, као и да је најстарији познати предак по предању Станоје Пејчиновић који је у Рабовце дошао из плавског краја у Црној Гори. Атанасије Урошевић у својој монографији "Косово" наводи род Пећиновића са 9 кућа као старинце у селу који су једини поседовали своју земљу, док су остали сељани били чивчије код породице Ташоли из Доње Гадимље. С обзиром на резултат хаплогрупе, Урошевићеви наводи о стариначком пореклу овог рода су и генетски потврђени.
« Последња измена: Октобар 17, 2020, 09:43:59 пре подне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2365
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #34 послато: Октобар 17, 2020, 09:52:26 пре подне »
Хвала. Може ли линк ка неком СНП-панелу у Yseq-у уколико Рајаковић буде заинтересован за даље тестирање?

Свакако, најбоље: http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=11788

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2365
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #35 послато: Октобар 17, 2020, 09:59:43 пре подне »
89. Кнежевић, Никољдан, Велики Цвјетнић, Бихаћ

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, врло вероватно подграни S17250>Y4882>A1328.

Кнежевић има поклапање на сва 23 упоредива маркера са Гашићем из Матаваза који такође слави Никољдан. Гашић је, пак, још раније, захваљујући хаплотипу, сврстан у род крајишких Родића, иако са њима не дели карактеристичну славу Аранђеловдан. Кнежевић је сада такође придружен том роду.

Битно је нагласити да тестирани није повезан са три претходно тестирана Кнежевића из Малог Цвјетнића који припадају хаплогрупи R1a.
« Последња измена: Новембар 09, 2020, 02:30:53 поподне НиколаВук »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2365
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #36 послато: Октобар 17, 2020, 10:27:34 пре подне »
96. Здравковић, Срђевдан, Кленовац, Зајечар

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Здравковић је први „северни Динарац“, изузев пар Љешњана-Војинића, са славом Срђевдан. Најближи по хаплотипу су му Давидовић из Купинова у Срему (слава Лучиндан) и један са Херцеговачког подухвата (слава Никољдан). Поклапање је на 21 од 23 упоредива маркера са обојицом, при чему је једна разлика са Давидовићем трострука, а са Херцеговцем двострука.

У Крајини и Кључу Косте Јовановића нађох један род у Кленовцу са славом Срђевдан и за њих се каже да су дошли у 19. веку из Црне Горе. Према предању које је тестирани навео, породица потиче из околине манастира Ђурђеви ступови. 
« Последња измена: Новембар 09, 2020, 02:32:35 поподне НиколаВук »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13290
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #37 послато: Октобар 17, 2020, 01:24:43 поподне »
37. Анђелковић, Аранђеловдан, Ћосине, Црна Трава, J1-P58>Z2312

Конкретно о пореклу ових Анђелковића (Ћосине) нисам нашао више детаља у литератури. Презиме је веома често у том крају. Иначе је подграна којој припадају Анђелковићи прилично заступљена у Јабланичком округу, Врањском Поморављу и Северној Македноији.

Верујем да може бити неке везе са Ћосинима из села Рајчетине:

"Ћосинска махала слави св. Арханђел-потомство је од хајдука Илије, који је дању са своја четири сина орао, а ноћу хајдуковао."
https://www.poreklo.rs/2014/01/20/poreklo-prezimena-selo-rajcetine-crna-trava/

Старије презиме Анђелковића гласило је Стојановић. Презиме је настало по претку Стојану који је живео негде почетком 19. века. Стојан је оставио породици занимљиво предање о пореклу рода. Наиме, по његовом сећању, Стојановићи су потомци племена Ковеле, који су били ковачи и ливци на Новом Брду (Косово). Одатле су прешли на Власинско језеро, да би се касније спуштали према Јужној Морави у подножје Чемерника.

Интересатно је ово племе Ковеле. Пре свега што у том крају племенска традиција готово и да не постоји. Узевши у обзир поклапања на простору југоисточне Србије и Македоније, није искључено да је реч о неком старијем племену које се бавило сточарством.

У литератури нема помена о овом племену. Једино се извесни Жика Ковела помиње у том крају (Црна Трава и Црнотравци).

"...сакупили помоћ за исхрану у три групе: једна у Карадаку код Јованче, друга код Скеле у кући Жике Ковеле и трећа код Стојанче Тонета у махали Гаџини. Вредно је истакнути добар рад одборника за рејон Власине. Изненадило ме када нам је Жика Ковела предао око 200 јагњади сакупљених са подручја Власине. Ражано жито прикупљено са подручја Власине доносили смо ноћу, јер се због присуства непријатеља дању."

Ван мреже Лепеничанин

  • Редакција СДНКП
  • Истраживач
  • ******
  • Поруке: 953
  • R1b
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #38 послато: Октобар 17, 2020, 02:30:04 поподне »
Цитат
97. Здравковић, Срђевдан, Кленовац, Зајечар. Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

У Крајини и Кључу Косте Јовановића нађох један род у Кленовцу са славом Срђевдан и за њих се каже да су дошли у 19. веку из Црне Горе. Према предању које је тестирани навео, породица потиче из околине манастира Ђурђеви ступови. 

Могло би да буде посреди и да су Веловићи из Брусника, сродни овој тестираној фамилији из Кленовца Y3120, али да нису генетски сродни Којићима из Брусника који су тестирани као PH908.

Иначе, у Лепеници има неколико мањих родова досељених "од Зајечара" са славом Срђевдан. Сада знамо и из ког тачно места су досељени (јер су Брусник и Кленовац заправо једно село).



Ван мреже Clavdivs

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 427
Одг: Српски ДНК месец 2020
« Одговор #39 послато: Октобар 17, 2020, 02:31:34 поподне »
30. Алемпијевић, Ђурђевдан, Бранчић, Љиг

Припада хаплогрупи I1-P109, роду Дробњака. Потпуна поклапања има са Бараћем из Лике и Миливојчевићем из Кремана. Међутим, свакако су му најближи претходно тестирани из Бранчића који такође славе Ђурђевдан: Маринковић, Живковић и Миливојчевић, од којих се разликује на 3 од 23 упоредива маркера.

Милоје Ракић за Алемпијевиће у Бранчићу наводи следеће:
Цитат
Сем три фамилије скоро досељене из Славковице и једне досељене из Бијелог Поља (новопозарски Санџак), све остале фамилије у селу су старинци и све славе Ђурђевдан.

Старинци су:

Маринковићи, Јанковићи, Ђорђевићи, Николићи, Адамовићи, Илићи, Радојчићи, Павловићи, Алимпијевићи, Иванковићи, Милутиновићи, Јаћимовићи, Радојевићи, Радосављевићи, Нинковићи, Чарапићи, Лазићи, Радаковићи, Живковићи, Јеремићи, Јеленићи и Миливојчевићи.
Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што једете куће удовичке, и лажно се Богу молите дуго; зато ћете већма бити осуђени. Матеј 23:14