Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Jelic]

Ђурашковић, Беране

Припада хаплогрупи E-V13, роду Z5017>Z19851 Бјелица. Има типичан хаплотип за овај род, али нема ни једно потпуно поклапање.

Ђурашковићи из околине Берана би требало да су старином по предању од Горњака из Цеклина. Међутим, Горњаци из Цеклина (Ражнатовић и Јовићевић) су тестирани као припадници хаплогрупе I2-Z17855, тако да је могуће да се ради о старинцима у Цеклину.

Стигао је податак о крсној слави и месту порекла, дакле као што смо и претпостављали тестирани Ђурашковић слави Ђурђиц и из Будимље код Берана је пореклом. Ово још више вуче на закључак да се ради о старинцима у Цеклину.

[filipi]

Tek sad vidim u tabeli testirani Jevtic iz Stanisevca kod Visegrada PH908 -Jovandan.Inace Jevtici i Simsici su jedan rod iz ovog mjesta a od Simsica je Mikailo Simsic po kojem je snimljen film Lepa Sela Lepo Gore.
jedan link o Jevticima iz Stanisevaca.

https://www.rtvbn.com/3842455/jevtici-opstaju-u-svim-ratovima-i-seobama


Забележено је почетком 20. века 5 кућа Јевтића у Станишевцу. На месту овог села, прича се, некад су били станови манастира Добруна. Када је манастирско имање „разграбљено“, аге и бегови су га сами радили, или су га давали под „хак“. Тек касније су се овде населили кметови.

Први су кметови била два брата Шимшића из Стоца. Они су продали своје змеље, у Стоцу на Загвожђу, беговима Ченгићима и Диздаревићима и дошли на агинску земљу. Један од њих је прешао на Кованушу и од њих је пет кућа Јевтића, који су тако прозвани по деди Јевти. Од другог су Шимшићи на Станишевцу.

Славе као и њихови рођаци у Стоцу, Св. Јована.

Мисли се на Столац крај Вишеграда. Дакле, Јевтићи потичу од староседелачке породице Шимшић из околине Вишеграда. Слава Св. Јован.

[нцп]

I2 DS, I2-PH908, ОПШТИ РОД

Да ли су од било каквог значаја DIS 576 и DIS 570 (сада сe врши тeстирањe у Бeограду на овe маркeрe, 2013 тога нијe било)?

Милићeвић, јовањдан, Књажeвац (Црвeњe),сада Рача Краг., СРБ,  јe са 17 проширeно на 23 маркeра (знам да јe мало).

Жарић,пeтковдан, Добруша/Исток/КиМ/СРБ, тeстиран на 23 маркeра.

Милићeвић (рeд.бр.15) и Жарић (рeд.бр.29) имају поклапања на:

DIS 576 Милићeвић 18 и Жарић 18
DIS 570 Милићeвић 20 и Жарић 20

Ово поклапањe има још јeдино Ђорђeвић (рeд. бр.65), Ђурђeвдан,Брајковић, Лазарeвац, СРБ.

Да ли јe ово поклапањe потпуно бeзначајно?

Разликују сe на:
ДИС 456 - Милићeвић 16, Жарић 15,
ДИС 458 - Милићeвић 18, Жарић 17

Жарић,пeтковдан, Добруша/Исток/КиМ/СРБ,I2 DS, I2-PH908, ОПШТИ РОД.
Шта сe зна о порeклу Жарића?

[vojinenad]

I2 DS, I2-PH908, ОПШТИ РОД

Да ли су од било каквог значаја DIS 576 и DIS 570 (сада сe врши тeстирањe у Бeограду на овe маркeрe, 2013 тога нијe било)?

Милићeвић, јовањдан, Књажeвац (Црвeњe),сада Рача Краг., СРБ,  јe са 17 проширeно на 23 маркeра (знам да јe мало).

Жарић,пeтковдан, Добруша/Исток/КиМ/СРБ, тeстиран на 23 маркeра.

Милићeвић (рeд.бр.15) и Жарић (рeд.бр.29) имају поклапања на:

DIS 576 Милићeвић 18 и Жарић 18
DIS 570 Милићeвић 20 и Жарић 20

Ово поклапањe има још јeдино Ђорђeвић (рeд. бр.65), Ђурђeвдан,Брајковић, Лазарeвац, СРБ.

Да ли јe ово поклапањe потпуно бeзначајно?

Разликују сe на:
ДИС 456 - Милићeвић 16, Жарић 15,
ДИС 458 - Милићeвић 18, Жарић 17

Жарић,пeтковдан, Добруша/Исток/КиМ/СРБ,I2 DS, I2-PH908, ОПШТИ РОД.
Шта сe зна о порeклу Жарића?

Жарићи из Добруше у Метохији су огранак братства Жарић из Бјелопавлића. Најдаљом старином су из села Војинићи на Чеву, одакле су се због убиства једног Вукотића иселили се у Бјелопавлиће. Постојале су неке "натегнуте" и у новије време измишљене варијанте предања које су их повезивале са Озринићима као потомство попа Шћепана,  али те приче нису биле у сагласности са старијим предањем које их је јасно дефинисало као стариначки род у тој области, што је днк и потврдио. Лично сам био заинтересован да сазнам њихов хаплотип пошто се и ми Љешњани потомци кнеза Богдана везујемо за село Војинићи на Чеву, па је постојала индиција да смо сродни, али је днк ипак показао да ни у нашем случају нема сродности. Моје мишљење је да су они највероватније старинци у тој области, старији од кнеза Богдана и Озра, мада још увек није искључено ни то да су херцеговачког порекла досељени у Војиниће јако давно.

[нцп]

Жарићи из Добруше у Метохији су огранак братства Жарић из Бјелопавлића. Најдаљом старином су из села Војинићи на Чеву, одакле су се због убиства једног Вукотића иселили се у Бјелопавлиће. Постојале су неке "натегнуте" и у новије време измишљене варијанте предања које су их повезивале са Озринићима као потомство попа Шћепана,  али те приче нису биле у сагласности са старијим предањем које их је јасно дефинисало као стариначки род у тој области, што је днк и потврдио. Лично сам био заинтересован да сазнам њихов хаплотип пошто се и ми Љешњани потомци кнеза Богдана везујемо за село Војинићи на Чеву, па је постојала индиција да смо сродни, али је днк ипак показао да ни у нашем случају нема сродности. Моје мишљење је да су они највероватније старинци у тој области, старији од кнеза Богдана и Озра, мада још увек није искључено ни то да су херцеговачког порекла досељени у Војиниће јако давно.

Хвала
 

[Црна Гуја]

Ристић, Стевањдан, Стубал, Блаце

Припада хаплогрупи G2a2a-PF3147, највероватније грани L91. Са тројицом Пушица из околине Пријепоља има потпуно поклапање на 17 маркера, а славе и исту славу. Како су ови Ристићи старином такође из Старог Влаха (прадеда тестираног Мијат Ристић се доселио "од Сјенице"), нема сумње да припадају истом роду.

[toplodolac]

Поздрав свима, можда ово није место за то, али ја само да приупитам има ли икаквог помака, резултата, макар у најави са оног ДНК тестирања за Јужну Србију и Косово и Метохију?

Хвала и још једном извињење што овде постављам питање.

[Црна Гуја]

Ракоњац, Никољдан, Његњево, Бијело Поље

Припада хаплогрупи E-V13>>Z17107 (Z38456-, BY4461-). Са Ракоњцем из Вишњице код Сјенице има потпуно поклапање на 18 маркера, док се са Ракоњцем из Бродарева разликује на само 1 од 16 маркера. Ејуп Мушовић је о Ракоњцима записао следеће:

РАКОЊЦИ

"Старина им је y Лимској долини, у селу Ракоњама, али се не зна да ли је село добило име по породицама или породица по селу. Ракоњци су врло стара породица (православна) јер се неки Паун Ракоњац помиње као ктитор цркве Св. Николе y Бијелом Пољу, 1645. године. После њега породице Ракоњаца су се раселиле (П. Влаховић, Бродарево..-, 109). Ракоњаца има у Бијелом Пољу, Ступу Вишњици, а од средине ХIХ века и y Ступу, код Сјенице. Од 1970. године две породице су у Новом Пазару (Срби)."

[Amicus]

Поздрав свима, можда ово није место за то, али ја само да приупитам има ли икаквог помака, резултата, макар у најави са оног ДНК тестирања за Јужну Србију и Косово и Метохију?

Хвала и још једном извињење што овде постављам питање.

Довршавају се Херцеговци, и одмах за њима долазе Косовци и Јужњаци.

[Jelic]

Вујовић, Аранђеловдан, Чево, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Могло би се рећи да Вујовић има модални хаплотип за род Озринића, јер на 23 маркера има потпунпо поклапање са Вукотићем из Праге код Никшића и Дамјановићем са Чева.

Вујовићи су по предању један од огранака Озринића-Драгојевића, тако да је генетика потврдила предање.

[Jelic]

Драшковић, Аранђеловдан, Драгова Лука, Никшић

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Новаковићем (старо презиме Драшковић) из Баљковице код Зворника, и на 17 маркера потпуно поклапање са Драшковићем (родовски/ по "трбушчићу" надимак Вуковићи) из Гвозда код Никшића. Очито је да и међу самим чевским Драшковићима има мањих одвојених грана судећи према вредностима маркера.

[Jelic]

Перошевић, Аранђеловдан, Луково, Никшић

Припада хаплогрупи I2-Z17855, роду Љешњана-Војинића. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Вуковићем из Роваца, као и са Глишићем из Брђана код Горњег Милановца. Ови Перошевићи се у предању везују за Вуковиће из Роваца, тако да је с обзиром на поклапање ово предање вероватно тачно. Оно што је нејасно јесте да ли се ради о истом братству са Перошевићима из Сировца у Дробњаку, који су такође тестирани као I2-Z17855 род ЉВ и од луковских Перошевића се разликују на 2 маркера од упоредива 23. Перошевићи из Сировца имају предање да су од Радуловића са Лијешња, тако да се предање ове две породице истог ретког презимена и исте генетике не слаже. Ваљало би и да војиненад разјасни ово.

[Jelic]

Радусиновић, Аранђеловдан, Буроње, Подгорица

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Озринића. Добро се уклапа у род Озринића, мада нема ни једно потпуно поклапање унутар рода Озринића.

У тексту Небојше Бабића о Радусиновићима се каже:

"Радусини (или Радусиновићи) и Марковићи у Буроњама су досељени са Чева, од племена Озринића[43]. Славе Аранђеловдан. Озринићи су у област Буроња и раније долазили са стадима зими, јер је овде знатно блажа клима него на Чеву, па су појединци одлучили ту и да се населе. Радусини потичу од Комнена Радусинова Озринића досељеног са Чева средином 17. столећа. Његов даљи рођак Марко Драгојев Озринић се доселио нешто касније, на Комненов позив. Марко Драгојев је рођени брат Радула Драгојева од којег су Радуловићи из Комана[44]. Према братственом предању, Марко Драгојев је земљу у Буроњама купио од поседника Турчина Кулуза из Подгорице. Марковићи се на уже деле на огранке: Петровиће, Мирковиће (они се деле даље на: Јокичиће, Перовиће и Мрђеновиће) и Живковиће (они даље на: Горчиновиће, Шутиловиће, Борковиће, Васовиће и Јовашевиће[45]), али се сви званично презивају – Марковић. Од ових буроњских родова су у Зети и Љешкопољу: од Марковића – Којичићи (Голубовци), Бјелановићи (Балабани)[46], Марковићи (Махала, Горичани). Марковића са тим презименом има и у Подгорици, Врањини, Враки, Бјелопавлићима и Васојевићима. Исељених Радусиновића има у Грбавцима. С обзиром на племенско порекло од Озринића, могли бисмо закључити да су ови орашки родови носиоци хаплогрупе I2а1b РН908."

http://www.poreklo.rs/2017/08/21/ljesanska-nahija/

Може се рећи да је генетика потврдила предање Радусиновића о пореклу са Чева.

[Лепеничанин]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

[Jelic]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

Жижићи су пре Дробњака боравили у Ровцима, тако да блискост са Бакићем још више добија на тежини.

[vojinenad]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

Жижићи и Бакићи немају никакво предање о заједничком пореклу, барем не у последњих неколико векова. Бакићи имају предање да су доселили кад и Богићевци у Морачу, или нешто мало пре њих. Мислим да то предање има основе обзиром на релативну блискост њихових хаплотипова. Жижићи имају предање да је њихов најдаљи предак (мислим да се звао Илија и да је био ковач) доселио са Чева (постоји и верзија да је старином из области племена Кучи) у Веље Дубоко тако што је донео муштулук у Ровца о погибији Махмут-паше бушатлије, па су му Ровчани дали део земље у Дубоком. Након тога се оженио ћерком Трипка Гуриша званом Жижа, по којој је названо цело братство. Врло брзо су се размножили и почели представљати опасност за окоину па су након неке свађе и замерке са осталим Дубочанима племенски збор одлучио да се протерају. Населили су се у селу Милошевићи у Дробњаку.
Бакићи и Жижићи немају блиске сродности у области племена Морача и Ровца, а у даљој старини питај Бога докле досеже то њихово заједничко порекло.

[симо]

Жижић, Аранђеловдан, Милошевићи, Шавник

Припада хаплогрупи R1b, некој од њених "западних" грана. Нема сумње да је гентски повезан са Бакићем из Мораче, који слави и исту славу.

Познаваоци ЦГ изнеће своје мишљење овде на форуму, а теорије о пореклу Жижића могу се наћи на следећем сајту:

http://www.zizic.me/

Овај род је, чини се, већ прилично добро профилисан. Резултат Жижића је добра повезница са скоро тестираним Херцеговцем, који припада овом роду, а има предање да је из Дробњака.

Поред Бакића, Жижића и необјављеног Херцеговца, ту су и двојица тестираних САНУ из околине Горњег Милановца, који славе Аранђеловдан, а несумњиво припадају овом роду. Постоји још једна тестирани из Баната који би такође могао припадати овом роду.

[vojinenad]

Перошевић, Аранђеловдан, Луково, Никшић

Припада хаплогрупи I2-Z17855, роду Љешњана-Војинића. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Вуковићем из Роваца, као и са Глишићем из Брђана код Горњег Милановца. Ови Перошевићи се у предању везују за Вуковиће из Роваца, тако да је с обзиром на поклапање ово предање вероватно тачно. Оно што је нејасно јесте да ли се ради о истом братству са Перошевићима из Сировца у Дробњаку, који су такође тестирани као I2-Z17855 род ЉВ и од луковских Перошевића се разликују на 2 маркера од упоредива 23. Перошевићи из Сировца имају предање да су од Радуловића са Лијешња, тако да се предање ове две породице истог ретког презимена и исте генетике не слаже. Ваљало би и да војиненад разјасни ово.

Овим се потврђује њихово предање које имају да су од Вуковића. Ови у Сировцу нису имали никакво предање од ког братства из лијешња су све док им Милета Јанковић, аутор ''Хроника села Лијешња у Ровцима'' није рекао да су они од Радуловића, што на крају може да буде и нетачно. Потребно је пронаћи неког Радуловића да се тестира и тек онда да утврдимо шта је од свега овог тачно, да ли су ова два братства перошевић у ствари једно, или су једни од Вуковића а други од Радуловића, и уједно да се утврди да ли су и Радуловићи заиста потомство кнеза Богдана или су тачне оне верзије предања које их сврставају у Ровачке старинце, затим Требјешане, Радуловиће из Комана.

[Црна Гуја]

Чајић, Стевањдан, Доброљупци, Александровац

Припада хаплогрупи R1a-M458. Уклапа се у Општи род А, а најближа поклапања има са Перјаничићем (1/23), који је пореклом из истог села и слави исту славу, и са Чајетинцем из Дубља код Трстеника (2/23), који такође слави Стевањдан, па је извесно да сва тројица припадају истом роду.

[Небојша]

Чајић, Стевањдан, Доброљупци, Александровац

Припада хаплогрупи R1a-M458. Уклапа се у Општи род А, а најближа поклапања има са Перјаничићем (1/23), који је пореклом из истог села и слави исту славу, и са Чајетинцем из Дубља код Трстеника (2/23), који такође слави Стевањдан, па је извесно да сва тројица припадају истом роду.

Ово је већ интересантно. Расјани, трагајући за својим коренима, открише једну већу групу R1a-M458 родова у том крају. С обзиром да се у литератури каже да су Чајићи из Чајетине (Рашка), не чуди сродство са горепоменутим породицама. Најстарији познати предак звао се Симон.

Надам се да ће се ово тестирање Стевањштака из тог краја наставити, па ћемо на крају добити јаснију слику. Колико ми је познато, ове породице, осим што славе исту славу, немају везе са раније тестираним Батоћанима, тј. Раденковићима-Расјанима, бар према литератури.

Ипак, није искључено да су у овај крај дошли у истој сеоби. За ту причу могу бити интересантна предања која се срећу код Расјана, а то су: порекло из Куча, порекло из Мораче, генерално из Црне Горе.

Ово "из Куча" може звучати занимљиво, пошто се ова група Стевањштака M458 налази у општем роду, где су Кликовци из Куча, као и Зековићи (порекло Кучи).