Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Exiled]

Није добио ништа друго, колико се сећам посало је нешто типа И2 који одговара Балкану и Екс Ју простору. Мислим да је то више била нека  фора Америчког теста који је забавног типа зато би радио поново...

E ако ни то није сигурно онда немате куд него да урадите тест.

[Ивица Јовановић]

Ако је тачно то I2 за тог брата онда Братоножићи отпадају, јер су они ако не грешим хаплогрупа Q (додуше тачно је да славе Аранђеловдан). Ко зна, предање је једно а тест је друго. Било је и много прибраћења па најбоље тест па после бумо видли. Вероватно је брат радио неки 23andme или MyHeritage тест, може хаплогрупа и уз помоћ тих тестова да се генерише али најбоље да се тестира поново (највише због коментара резултата).

[Exiled]

Пошто сам ја у потрази за неким Станковићима који славе Јовањдан додуше, питам овлашћене да ли би овај човек мого да се позове на мене евентуално као члана па да се тестира у пола цене или сам ја то право испуцо?

[НиколаВук]

Пошто сам ја у потрази за неким Станковићима који славе Јовањдан додуше, питам овлашћене да ли би овај човек мого да се позове на мене евентуално као члана па да се тестира у пола цене или сам ја то право испуцо?

Може слободно да се пријави и тестира као твој кандидат.

[Bojša]

Одлично

[Exiled]

Одлично

Ето Станковићу решења, јави се људима и позови се на мене и срећно.

[Bojša]

Жив био, хоћу хвала ти!

[Иван Вукићевић]

Како сам био у организацији тог подухвата, некако сам се упознао и разговарао са Божидаром Божом Кљајевићем, историчаром који је обрадио и написао књигу о пореклу становништва Пљеваљског краја где се ми Станковићи спомињемо у контексту Братоножића који су у 17 веку дошли преко Васеојевића у ове крајеве те да су Вилотићи, Дамљановићи и Крушкоње наше братство које заправо потиче оданде из Никшића а да ми нисмо мењали презиме и да нисмо у крвном сродству са њима. То су дилеме које би требало решити..

Ако је тачно то I2 за тог брата онда Братоножићи отпадају, јер су они ако не грешим хаплогрупа Q (додуше тачно је да славе Аранђеловдан). Ко зна, предање је једно а тест је друго. Било је и много прибраћења па најбоље тест па после бумо видли. Вероватно је брат радио неки 23andme или MyHeritage тест, може хаплогрупа и уз помоћ тих тестова да се генерише али најбоље да се тестира поново (највише због коментара резултата).

Наравно да отпада. Дотични Кљајевић не зна ни своје порекло, а камо ли било чије друго. Скоро се испоставило да су његови Кљајевићи пореклом Кучи, док он сматра да су од Кљајића из Херцеговине, наравно због сличности презимена.

[Ojler]

Наравно да отпада. Дотични Кљајевић не зна ни своје порекло, а камо ли било чије друго. Скоро се испоставило да су његови Кљајевићи пореклом Кучи, док он сматра да су од Кљајића из Херцеговине, наравно због сличности презимена.

Овде се слажем са Иваном. Не треба се уздати у Кљајевићеве наводе, посебно када сам изводи закључке. Оно што преузима од других аутора је у реду, али нисам видео да било где наводи референце на извор, па је тешко разлучити шта је преузео, а шта сам смислио.

[Atlantische]

Јокић, Срђевдан, Горњи Грбавци, Зворник

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y11074>FT382712, роду Срђевштака-Никољштака из Горњег Подриња.

Род се у табели пројекта води на Y11074* нивоу, из разлога што на YFull-у не постоји засебна подграна (Италијан са FTDNA није проследио свој BAM, више информација о томе овде).



У матичном подручју, род је због маркерних специфичности и две различите крсне славе - Срђевдана и Никољдана подељен на 2 ''подрода''. Срђевдан славе Аврами и Фундупи из Заврши, микрорегије која се налази југоисточно од Фоче, изнад самог ушћа Таре и Пиве у Дрину. Никољдан славе Вишњићи из Јошанице, насеља између Фоче и Устиколине. Поред славе, Никољштаци се издвајају и по вредности 385a=14, док Срђевштаци имају 13.

Уз новотестираног Јокића, генетички доказани исељеници овог рода су за сада углавном присутни у Подрињу:

Васић, Никољдан, Брњац, Лозница, Обреновић, Срђевдан, Побрђе, Братунац, САНУ тестирани (Срђевдан) са Златибора.

У етнографској литератури су забележена бројна исељавања Срђевштака са подручја Заврши ка оближњим крајевима - Пиви, Ускоцима, Старом Влаху итд, а путем генетике видимо да их има све до Доњег Подриња. Како Срђевштаци Пејовићи из Заврши припадају I2a-PH908 хаплогрупи, без тестирања не можемо за све остале тврдити да припадају овом генетичком роду. Свакако јесте извесно да иако братства која му припадају немају племенску свест нити јасна предања о заједничком пореклу, због уникатних хаплотипова, бројности и ретке крсне славе (Срђевдана) дуго настањују ово подручје.

Препорука за даље тестирање јесте неки од дубинских тестова: Big Y-700 или Dante/Nebula WGS тест. Тиме бисмо добили временску процену настанка ове јединствене српске подгране, уз формирање њене структуре коју очигледно прати подела на основу крсних слава.

[ЛукаОБ]

Дуго смо чекали да још неко "исплива" од наших рођака. Надам се да ће ускоро још неко из матице Херцеговине испливати а кандидата свакако да има

[Небојша]

Илић-Кељановић, Јовањдан, Житковац, Звечан, J2b-M205>Y22059


напомена: презиме Кељановић је преузето од мајчиног оца.

Тестирани је навео магловито предање о пореклу из Црне Горе, или Херцеговине. У Житковцу, према литератури, Јовањдан славе следећи родови:
 
"Denovići, Lažići, Veskovići, 4 kuće, slava Sv. Jovan, su prešli iz Gornje Korilje, starinom iz crnogorskih Brda."
https://www.poreklo.rs/2018/04/14/poreklo-prezimena-selo-zitkovac-zvecan/

Хаплотип упућује на подграну Y22063. Модалне вредности, осим на маркеру 439 (13), па ако пратимо ту промену, постоји потпуно поклапање са Стојановићем (Никољдан) из Беле Цркве, Трајковићем (Алимпијевдан) из Куманова и једна разлика са Кајевићем (муслиман) из околине Пријепоља.

Како је ово Милошева област, позивам га да напише нешто више о пореклу Илића.

[Милош]

Илић-Кељановић, Јовањдан, Житковац, Звечан, J2b-M205>Y22059


напомена: презиме Кељановић је преузето од мајчиног оца.

Тестирани је навео магловито предање о пореклу из Црне Горе, или Херцеговине. У Житковцу, према литератури, Јовањдан славе следећи родови:
 
"Denovići, Lažići, Veskovići, 4 kuće, slava Sv. Jovan, su prešli iz Gornje Korilje, starinom iz crnogorskih Brda."
https://www.poreklo.rs/2018/04/14/poreklo-prezimena-selo-zitkovac-zvecan/

Хаплотип упућује на подграну Y22063. Модалне вредности, осим на маркеру 439 (13), па ако пратимо ту промену, постоји потпуно поклапање са Стојановићем (Никољдан) из Беле Цркве, Трајковићем (Алимпијевдан) из Куманова и једна разлика са Кајевићем (муслиман) из околине Пријепоља.

Како је ово Милошева област, позивам га да напише нешто више о пореклу Илића.

Ухватио си ме на ситно...

У Житковцу са том славом имамо Весковиће и Деновиће, чији је породични надинак "Лажићи". Одсељених Деновића има у Сувом Долу код Митровице. Али има у Житковцу и неколико кућа Илића који славе Јовањдан. Они се не рођакају са "Лажићима", мада ја не бих искључио могућност да су исти род. У Житкивцу Илиће зову Брђани, вероватно јер су у крају који је у односу на остали Житковац на брду. По њиховој причи дошли су из Мојковца. У светлу овог резултата Илића, можда битан детаљ.

Иначе ови Брђани што славе Јовањдан важе за "прве" Житковчане. Свака кућа има једно презиме. Велики су род, али се нису ширили, јер су се доста и одсељавали. На старим споменицима се могу видети ова презимена која постоје и данас и пре 1912. што је реткост: Радивојевићи, Радојевићи, Вукићевићи, Михајловићи, Влајовићи, Раденковићи, Милојевићи, Илићи, Васићи, Влајићи...

Петровић их није споменуо у Житковцу, већ у суседном Сенду. То су данас буквално два спојена села, али Брђани су у оном делу који се баш сматра старим Житковцем. Петровић је и овде направио грешку, као што је прилично лоше урадио целу ту микро-област.

https://www.poreklo.rs/2018/05/01/poreklo-prrezimena-selo-sendo-zvecan/

Надам се да ћу ускоро имати попис Житковца из 1851. па ћу се вратити на овај резултат.

[Небојша]

Ухватио си ме на ситно...

У Житковцу са том славом имамо Весковиће и Деновиће, чији је породични надинак "Лажићи". Одсељених Деновића има у Сувом Долу код Митровице. Али има у Житковцу и неколико кућа Илића који славе Јовањдан. Они се не рођакају са "Лажићима", мада ја не бих искључио могућност да су исти род. У Житкивцу Илиће зову Брђани, вероватно јер су у крају који је у односу на остали Житковац на брду. По њиховој причи дошли су из Мојковца. У светлу овог резултата Илића, можда битан детаљ.

Иначе ови Брђани што славе Јовањдан важе за "прве" Житковчане. Свака кућа има једно презиме. Велики су род, али се нису ширили, јер су се доста и одсељавали. На старим споменицима се могу видети ова презимена која постоје и данас и пре 1912. што је реткост: Радивојевићи, Радојевићи, Вукићевићи, Михајловићи, Влајовићи, Раденковићи, Милојевићи, Илићи, Васићи, Влајићи...

Петровић их није споменуо у Житковцу, већ у суседном Сенду. То су данас буквално два спојена села, али Брђани су у оном делу који се баш сматра старим Житковцем. Петровић је и овде направио грешку, као што је прилично лоше урадио целу ту микро-област.

https://www.poreklo.rs/2018/05/01/poreklo-prrezimena-selo-sendo-zvecan/

Надам се да ћу ускоро имати попис Житковца из 1851. па ћу се вратити на овај резултат.

Хвала, Милоше. Веома је интересантан овај податак о Мојковцу. Узевши у обзир заступљеност J2b-Y22059 грана на простору Црне Горе, најбољи кандидати за даље порекло могу бити Дедејићи. Њихових огранака има прилично у околини Мојковца (Вуковићи, Филиповићи, Медојевићи). Њима је изгледа близак и малопре поменути Кајевић из Пријепоља. Постоји у ЦГ Брдима још потенцијално блиских родова, попут Јелића (Ћириловдан) из околине Бијелог Поља (нису изворни Јелићи). У сваком случају, област Брда се и генетички намеће као потенцијална матица.

[drajver]

Мићевић, Ђурђевдан, Шкобаљи/Јошаница/Фоча

Припада хаплогрупи I2-PH908. Практично модалан хаплотип са само једном карактеристичном вриједношћу DYS392=12. Међутим и ова вриједност је по свему судећи посљедица скорије приватне мутације. Од Ђурђевштака са подручја Фоче најближи му је Бауцало из Кунара, међутим и оне не превише близу (4/23). Укратко, резултати су такви да се никаква поуздана веза са другим тестираним у бази не може изричито тврдити. Препорука је неки од дубинских тестова.

О Мићевићима ни у етнографској литератури нисам пронашао неке детаљније податке о поријеклу, осим чињенице да су били присутни у више фочанских насеља. Помиње се неко не баш поуздано предање о поријеклу од Никшића. Свакако нису повезани са бањанским Мићовићима који су друге хаплогрупе.

[Лепеничанин]

Шарчевић, св. Стеван, Београд, R1b>L51>U152>A275

Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу. Несумњиво је међутим, на основу славе и хаплотипа (вредност 17 на дис448), да припада разгранатом роду који је имао огранак у Далмацији (са Допуђем из Крушева код Обровца има потпуно поклапање). Тај  род са славом св Стеван је иначе распрострањен и у Херцеговини и у Ужичком округу.

https://www.yfull.com/tree/R-A275/

[drajver]

Вучићевић, Ђурђиц, Ратина/Краљево

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује двије карактеристичније вриједности маркера DYS389-II=29 и DYS576=19. Посебно је значајна DYS576=19, јер повезује Вучићевића са родом Дробњак из Штитара код Берана који такође славе Ђурђиц и са Дробњацима у пријелогу који славе Ђурђевдан. Вучићевић и Дробњак имају само један маркер разлике и рекао бих да је прилично извјесно да су повезани. Преко вриједности DYS576=19 обе ове породице могле би бити повезане са Живковићима, Радивојевићима и Радовићима  у Ибарском Колашину. Дробњаци у Беранама имају предање да су доселили из Тушине у Дробњаку, али и предање да су једно вријеме провели на Пештери. Управо би ово предање могло бити повезница, јер је у Ратини (Краљево) присутно више породица које славе Ђурђиц,а поријеклом су из новопазарског краја. За саме Вучићевиће се то додуше изричито не наводи, већ се каже да су доселили из Грабовца у Гружи, али би у свјетлу наведених генетичких повезница, смјер досељавања са Пештера могао бити интересантан. На примјер, за Марјановиће у Ратини који славе Ђурђиц наводи се да су Дробњаци и да су дошли из Штитара у Дежевском срезу. Занимљиво је и поклапање имена села Штитаре у Дежеви и Штитаре код Беране одакле су Дробњаци који славе Ђурђиц.

Свакако препорука је неки од дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY)

[Иван Вукићевић]

Шарчевић, св. Стеван, Београд, R1b>L51>U152>A275

Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу. Несумњиво је међутим, на основу славе и хаплотипа (вредност 17 на дис448), да припада разгранатом роду који је имао огранак у Далмацији (са Допуђем из Крушева код Обровца има потпуно поклапање). Тај  род са славом св Стеван је иначе распрострањен и у Херцеговини и у Ужичком округу.

https://www.yfull.com/tree/R-A275/

У питању је род Угарака, чија је матица на подручју Љубомира у требињској општини. Овај род потиче од средњовековних влаха Угарака и детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

[Иван Вукићевић]

Кељановић, Никољдан, Дулипоље, Андријевица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837

Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује карактеристичну вредност маркера DYS385b=18. Најближа поклапања хаплотипова има са тестиранима који потичу од Коматовића и славе Митровдан.

Породица тестираног се у оквиру колонизације у првој половини 20. века доселила на подручје села Пољанце код Србице. Тестирани је навео и да прислужују Мали Никољдан.

Васојевићи су према предању по доласку у Коњухе тамо затекли Цимбаљевиће и Кељановиће. Први имају предање да су пореклом из Пипера, а други да су из Братоножића, судећи по ономе што су записали Лалевић и Протић у раду о Васојевићима на самом почетку 20. века. Испоставило се да су Цимбаљевићи од Братоножића, а Кељановићи од Куча.

Међутим, овај резултат и није толико изненађење пошто је Татомир Вукановић у свом раду о Дреници за Кељановиће из Полуже (насеља које се налази јужно од Пољанца) забележио следеће:
Род Кељановић, 1 кућа, славе Cв. Николу, прислужују Ивањдан. Пореклом су из Дулипоља — Васојевићи, одакле су досељени 1923. године, старином су Кучи.

Очито постоје два предања о пореклу Кељановића, а са овим резултатом смо сазнали које је тачно.

[Иван Вукићевић]

Милошевић, Јовањдан, Ђурашићи (заселак Раскрсница), Пријепоље, E-V13>Z1057

Од хаплотипа Комарице из Бучја код Прибоја разликује се на два маркера. С обзиром да деле снижену вредност маркера DYS570=18, славе исту славу и да су географски блиски, сврстани су у исти род у табели СДНКП.

Милошевићи су се на Раскрсницу доселили из суседног села Црквени Тоци, где су живели код цркве. Не знају ништа о даљем пореклу. У упитнику је наведено да се Раскрсница налази у Бабинама, али према званичној административној подели овај заселак припада суседном насељу Ђурашићи.

Члан Порекла Зоран Малешић је за Милошевиће прикупио следеће податке:
Друго братство Милошевића разгранато је у Тоцима и Бабинама. Пејатовић их помиње и за место становања наводи: Тоци, Сељани, Ђурашићи, Мажићи и Барице. Не наводи одакле су дошли што они и не знају, осим уопштеног „из Црне Горе“. У милешевским свескама поменут је 1894. године  Мајачић Милинко у Барицама што би се могло односити на данашње Милошевиће јер их зову Ма(ј)иге. Доста су разрођени и има их у Бабинама, Тоцима, граду и приградским насељима. Славе Св. Јована зимског.

Тестираном бих препоручио да уради неки од дубљих тестова (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране.