Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту

[Милош]

Анђелковић, Јовањдан, Витежево, Жабари

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема ближих поклапања на Пројекту. Поседује неке ређе вредности на маркерима, попут 389II=32, 570=19, 635=24. И поред тога не бох могао да му предложим неки одређени СНП који би могао тестирати. Једино да прошири маркере, пре свега 561 и 557.

У литерарури у Витежеву се спомињу са Јовањданом једино Томићи, пореклом из Гладне (Добра Вода), које је изгледа влашко село. Тестирани наводи да су Анђелковићи пореклом од њих.

[Дробњак]

Анђелковић, Јовањдан, Витежево, Жабари

У литерарури у Витежеву се спомињу са Јовањданом једино Томићи, пореклом из Гладне (Добра Вода), које је изгледа влашко село. Тестирани наводи да су Анђелковићи пореклом од њих.

Добра Вода је једино влашко село у општини Јагодина. И Витежево би требало да је влашко село.

[Exiled]

Добра Вода је једино влашко село у општини Јагодина. И Витежево би требало да је влашко село.

Статусно или пежоративно?

[Дробњак]

Статусно или пежоративно?

Ни статусно ни пежоративно него етнички. Становници Добре Воде су пореклом Власи Унгурјани. Причају влашким језиком који се сродан румунском дијалекту из Баната. Заправо пре стандардизације румунског били су један језик. Старији, (70+) нарочито жене, српски знају само онолико колико им је потребно. И код млађих се осећа акценат карактеристичан за Влахе.

[HandsomestOfThemAll]

Статусно или пежоративно?

Зашто би било пежоративно? И ко данас има статус од пре 400 година?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

[Exiled]

Ни статусно ни пежоративно него етнички. Становници Добре Воде су пореклом Власи Унгурјани. Причају влашким језиком који се сродан румунском дијалекту из Баната. Заправо пре стандардизације румунског били су један језик. Старији, (70+) нарочито жене, српски знају само онолико колико им је потребно. И код млађих се осећа акценат карактеристичан за Влахе.

Значи ли то да је тестирани нђелковић скорашњи досељеник у село или је можда србизован Влах.Сва ова питања су у контексту његовог резултата,ништа више🙂 или је само србизово презиме?

[Exiled]

Зашто би било пежоративно? И ко данас има статус од пре 400 година?

https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%92%D0%BB%D0%B0%D1%81%D0%B8_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8

У праву си , ни једно ни друго, омаче ми се и једно и друго...

[Делија]

Ни статусно ни пежоративно него етнички. Становници Добре Воде су пореклом Власи Унгурјани. Причају влашким језиком који се сродан румунском дијалекту из Баната. Заправо пре стандардизације румунског били су један језик. Старији, (70+) нарочито жене, српски знају само онолико колико им је потребно. И код млађих се осећа акценат карактеристичан за Влахе.

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

[Exiled]

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

Није ни овај сценарио немогућ, напротив, то нас кинвертитство краси од искона. Тако и подпитање је с тим у складу, да ли је овај след мого бити реверзибилан кроз вјекове и више понављања без промјене правца само можда дирекције?

[Дробњак]

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

Тако је. Посебно то важи за Унгурјане. Царани су насељени у Србију из Влашке, за време кнеза Милоша и они су у ствари прави Румуни. Многи од њих су прихватили српски етнички идентитет нарочито у задњих 70 година, посебно у Поморављу и Ресави, где их је и мање и нису компактно насељени.

[Exiled]

Тако је. Посебно то важи за Унгурјане. Царани су насељени у Србију из Влашке, за време кнеза Милоша и они су у ствари прави Румуни. Многи од њих су прихватили српски етнички идентитет нарочито у задњих 70 година, посебно у Поморављу и Ресави, где их је и мање и нису компактно насељени.

Значи овако,један каже то су посрбљени власи а други одговара да је тако то су Срби који су дошли из Влашке. Момци кад се већ слажете,сложите се људски немојте по српски...

[Дробњак]

Значи овако,један каже то су посрбљени власи а други одговара да је тако то су Срби који су дошли из Влашке. Момци кад се већ слажете,сложите се људски немојте по српски...

Повлашени Срби а не посрбљени Власи. Власи су посрбљени тек доласком у Источну Србију и то у мањој мери. Искључиво женидбом-удајом са Србима. Ово у задњих 60-70 година не рачунам. И ако се неки од њих изјашњавају Србима они у кући говоре влашки.

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

[Мића]

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

Ова тврдња је прилично честа, али нигде до сада нисам наишао на неке изворе који директно помињу послављање славе код Влаха/Румуна у Банату. До када су је задржали и када је су престали да прослављају славу? Каква је била ситуација пре, а каква након формирања Румунске православне цркве 1872? Имаш ли неки извор, можда неку етнолошку студију,  да су Власи у планинском Банату славили славе? Ово пишем без било какве ироније, да не буде забуне.

[Exiled]

Повлашени Срби а не посрбљени Власи. Власи су посрбљени тек доласком у Источну Србију и то у мањој мери. Искључиво женидбом-удајом са Србима. Ово у задњих 60-70 година не рачунам. И ако се неки од њих изјашњавају Србима они у кући говоре влашки.

Значи село је ипак српско само је повлашено а задржали су српска презимена а вежбају влашки у кући пошто им улични српски иде добро...

[Делија]

Ова тврдња је прилично честа, али нигде до сада нисам наишао на неке изворе који директно помињу послављање славе код Влаха/Румуна у Банату. До када су је задржали и када је су престали да прослављају славу? Каква је била ситуација пре, а каква након формирања Румунске православне цркве 1872? Имаш ли неки извор, можда неку етнолошку студију,  да су Власи у планинском Банату славили славе? Ово пишем без било какве ироније, да не буде забуне.

Хм ма наравно, дискутујемо, а дискусија трпи све, па и сарказам уколико постоји основно поштовање саговорника. Овако, др Ј.Ердељановић пипе у књизи Срби у Банату за свако место, које породице су влашке пореклом, у оригиналним белешкама које сам гледао казује да су у Банату пореклом углавном из Ердеља и да их има доста српског порекла.
Што де слава тиче, најранију забелешку о славама у Банату тј.појединачним породицама имам за своје село Црепају 1816/7 , идиот нисам слакао још неколико листова (од 1812-1869 је протокол прихода и расхода где се на 5-6 страна у почетним годинама вођења документа води белешка о свечарима и парохијаку за цркву-углавном за месец новембар и децембар.
Оно што сам приметио везано за породице „влашког"„ порекла јесте да тврде и сами да одувек славе славе, а лрсне славе су им врло ретке, нпр.Света Петка, Мала/Вњлика Госпојина, Успење пресвете Богородице ис слично. Дал је то од неког значаја не знам, ал то је одговор на твоје питање.

[vidoje 013]

Ја бих рекао пре порумуњени/повлашени Срби..ако знамо да су Срби после Косовске битке избегли и населили Ердељ који је у 16-17 веку називан Рашком/Расцијом од страних путописаца + кад знамо да Власи славе крсну славу, верујем да је то део народа који се можда кроз период од 100-200 година вратио у своје матичне крајеве Браничева али са влашким идентитетом. То се види и у Банату где кад би некоме са презименом Кокора нпр.или Ранча рекао да је Влах а не Србин, пре 100 година би те избо брисом (не тебе лилно него сваког ко га тако назове) . По именима се види да су били део етноса који -у неком тренутку није био српски (Траил, Јон, Паун, Њага, Лепедат) , ал обзиром да су дошли са крсним славама мислим да их доста има расрбљених и повлашених Срба, који су се вратили свом  племену доласком у средине већински насељене етнички свесним српским живљем.

  У Делиблату и Ковину, сви који имају презиме Кокора, изјашњавају се као Румуни, иду у румунску цркву. Делија, зна се ( познато је и теби) слава код Срба, Румуна и Цигана у Банату  је релативна. Носиоци истог презимена неријетко имају различите славе, узимају славе кад уђу у кућу, бабину славу...   Има носиоца истог презимена, који се  изјашњавају као Срби, Румуни, нпр. Каначки у Баваништу су Срби,  а  у Делиблату и Мраморку Румуни. О мимикрији Цигана (Роми, Румуни, Срби)  у Банату да не причамо.

[HandsomestOfThemAll]

  Делија, зна се ( познато је и теби) слава код Срба, Румуна и Цигана у Банату  је релативна. Носиоци истог презимена неријетко имају различите славе, узимају славе кад уђу у кућу, бабину славу...   

Ово свакако није случај само у Банату. Човек који се призети по правилу преузима тастову славу (или таштину, ако је и таст био дошао жени на кућу).

Слави се свечар заштитник куће, а зетова слава се обележава много скромније, нпр. ако су земљорадници не раде алаткама (срп, мотика) у пољу, али код куће се обављају редовни послови и алаткама, или ако је реч о занатској радњи не ради се рукама (шилом, чекићем) али се свакако примају и издају поруџбине тај дан тј радња је отворена. Могуће је да жена/ћерка газде направи мало свечанији ручак због мужа, али се гости не позивају нити долазе.

[Делија]

  У Делиблату и Ковину, сви који имају презиме Кокора, изјашњавају се као Румуни, иду у румунску цркву. Делија, зна се ( познато је и теби) слава код Срба, Румуна и Цигана у Банату  је релативна. Носиоци истог презимена неријетко имају различите славе, узимају славе кад уђу у кућу, бабину славу...   Има носиоца истог презимена, који се  изјашњавају као Срби, Румуни, нпр. Каначки у Баваништу су Срби,  а  у Делиблату и Мраморку Румуни. О мимикрији Цигана (Роми, Румуни, Срби)  у Банату да не причамо.

Слажем се, само ако причамо о томе да нема баш пуно јасно српских родова који славе свету Петку-макар у Црепаји, и ако причамо о томе да је насеље обновљено 1774.године досељавањем од Панчева, Иланџе, Старе Јабуке, Сефкерина и Банатскиг Новог Села уз Опово, а да је сваки досељеник добио од Терезије земљиште и своју кућу, онда је јасно да није баш велики број тих призећавања. Ја не негирам да се многи од њих осећају Румунима , неки и Власима данасасамо говорим о ономе што би могла бити позадина тога. Колико знамо , Румуни не славе крсне славе, а где год да се слави то је одраз присуства српског народа и српских земаља. Каначки никако са тим.презименом не могу бити Румуни, осим призећивањем у румунску кућу, ал опет када би приали о етносу из ког долази тј.коме припада та породиц то би био српски етнос.
Ја пишем само о ономе што сам читао од Јована Ердељановића а везано је за Влахе у Банату. Сматра да је највећи део из Ердеља, а због крсних слава, и веома брзом уклапању са већински српским становништвом, д су пореклом добрим делом Срби који су у Ердељу означени да живе -већински од 16-18.века када је број значајно опао.

[Делија]

  У Делиблату и Ковину, сви који имају презиме Кокора, изјашњавају се као Румуни, иду у румунску цркву. Делија, зна се ( познато је и теби) слава код Срба, Румуна и Цигана у Банату  је релативна. Носиоци истог презимена неријетко имају различите славе, узимају славе кад уђу у кућу, бабину славу...   Има носиоца истог презимена, који се  изјашњавају као Срби, Румуни, нпр. Каначки у Баваништу су Срби,  а  у Делиблату и Мраморку Румуни. О мимикрији Цигана (Роми, Румуни, Срби)  у Банату да не причамо.

Слажем се да је судбоносно питање по њих било путање средине (бржа асимилација у средини где су били у озбиљној мањини) , ја само пишем о томе да постоји јако велика шанса да је добар део дошао у Бнат као повлашен Србин. Ердељановић чак сматра да презимена-која ми данас  у Банату узимамо да су влашка нпр.Ердељан, Олћан, Молдован, Моришан нпр.не морају стриктно бити влашког порекла и да то не значи да су њени носиоци Власи. Презимена као Јон, Кокора, Ранча, Мања, Лазар, Макса, Азуц, Белуц, Њагул указују на влашко порекло, ал оно што хочу рећи јесте да је добро питање јесу ли то људи заиста влапког порекла или повлашени Срби , уколико су долазили из Ердеља. Моја мисао се показује да није далекобод истине на примеру Анђелковића који је из чистог влашког села, а има генетику као 1/3 па и више Срба.

[НиколаВук]

Слажем се да је судбоносно питање по њих било путање средине (бржа асимилација у средини где су били у озбиљној мањини) , ја само пишем о томе да постоји јако велика шанса да је добар део дошао у Бнат као повлашен Србин. Ердељановић чак сматра да презимена-која ми данас  у Банату узимамо да су влашка нпр.Ердељан, Олћан, Молдован, Моришан нпр.не морају стриктно бити влашког порекла и да то не значи да су њени носиоци Власи. Презимена као Јон, Кокора, Ранча, Мања, Лазар, Макса, Азуц, Белуц, Њагул указују на влашко порекло, ал оно што хочу рећи јесте да је добро питање јесу ли то људи заиста влапког порекла или повлашени Срби , уколико су долазили из Ердеља. Моја мисао се показује да није далекобод истине на примеру Анђелковића који је из чистог влашког села, а има генетику као 1/3 па и више Срба.

Мораш имати у виду да је I2-Y3120, па и I2-PH908 прилично раширен и код етничких Румуна који немају никаквих веза са Србима.