Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2484655 пута)

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7940 послато: Децембар 30, 2020, 08:00:32 поподне »
Нажалост, Буковик и цео тај крај слабо је обрађен у литератури. Не знамо ни кад ни одакле су дошли Копитићи, мада изгледа да нису много бројни.

Раније презиме им јесте Мићић - о овоме ми је причао и Бошко Копуновић - тако им стоји на на неким надгробним споменицима из 19. века.

У путописима Грогорија Божовића каже се:

Нажалост, овде је вероватно реч о накнадном повезивању Мићића из Рожанства и Мићића-Копитића, због истог презимена (а у овом случају, и славе).

Тутићи муслимани или ?

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7941 послато: Децембар 30, 2020, 08:18:36 поподне »
Поздрав свим члановима, да ли има новотестираних из Општине Босилеград и који су резултати? Врло мало резултата и информација имамо са тог подручја одакле ја конкретно долазим из села Горње Тламино. Хвала на одговорима

До сад имамо само 3 тестирана на јавном делу и једног из необјављеног САНУ истраживања са подручја општине Босилеград. У току је акција прикупљања узорака за ДНК тестирање староседелачких родова са подручја пчињског округа, па ако имате неког заинтересованог за тестирање, слободно му проследите овај позив:

https://www.poreklo.rs/2020/11/23/besplatno-dnk-testiranje-starosedelackih-rodova-sa-podrucja-pcinje/
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7942 послато: Децембар 30, 2020, 09:25:21 поподне »
Копитић, Јовањдан, Буковик, Нова Варош

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности поседује 456=14, 643=11. Покушавајући да нађем неку везу са осталим тестираним на Пројекту, једино Јовањштаци из Сочанице код Лепосавића некако показују везу са Копитићем. Неки од њих имају три разлике на упоредива 23 маркера. Не знам колико је ова веза реална, али није ни искључена.

Старије презиме Копитића је Мићић. Мићићи су према предању из Телац Дола (?) у Г. Морачи. Одатле су се доселили најпре у златиборско село Рожанство, а онда се расељавали по околини.

Копитићу бих предложио свакако даља тестирања, према могућностима.

Телач До је заселак Љевишта у Горњој Морачи, а до средине 20. века је био самостално село. Тамо су најбројнији Крковићи и Лакетићи, који такође славе Јовањдан и припадају грани PH908. Међутим, Копитић се од Лакетића разликује на чак 9 маркера, тако да ипак не потичу од њих.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7943 послато: Децембар 30, 2020, 09:31:22 поподне »
Телач До је заселак Љевишта у Горњој Морачи, а до средине 20. века је био самостално село. Тамо су најбројнији Крковићи и Лакетићи, који такође славе Јовањдан и припадају грани PH908. Међутим, Копитић се од Лакетића разликује на чак 9 маркера, тако да ипак не потичу од њих.

Да, у праву си. Хвала Иване. Лакетићи су прилично добро профилисани. Тако да нема сумње да Копитићи нису повезани са њима.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7944 послато: Јануар 02, 2021, 01:27:13 пре подне »
Јаношевић, Аранђеловдан, Беркасово, Шид, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног има неколико карактеристичних вредности маркера: DYS439=13, DYS389i=12, DYS389ii=29, DYS458=17, DYS570=18, DYS549=11. На три маркера се разликује од Кецмановића из Бања Луке и једног тестираног из околине Требиња чији резултат још увек није јаван.

Јаношевићи су најпре 1770. године досељени у Стару Пазову, одакле прелазе у Крчедин, а 1890. долазе у Беркасово код Шида. Даље порекло ове породице није познато.

Ван мреже ДушанР

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 1
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7945 послато: Јануар 02, 2021, 07:35:05 пре подне »
Драги господине Селаковићу,

све најбоље у Новој години за почетак.

Имам једно питање у вези са коментаром који сте написали.
Где се може видети информација о особи коју помињете као " и један тестирани са „КиМ подувата“ из истог села као Радовић. ?

Хвала унапред.




Радовић, Никољдан, Кориље, Звечан

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120, роду А6 у Табели нашег пројекта.

Радовић по хаплотипу упада у јасно дефинисан род који чине још и Богосављевић из Житковца код Звечана, и један тестирани са „КиМ подувата“ из истог села као Радовић. Са Богосављевићем дели 16 од 17 упоредивих вредности у хаплотипу, са тестираним из КиМ подухвата 21 од 23. Сви славе Никољдан.

Према Петру Ж. Петровићу, мада зависи о ком селу пише, сви ови родови требало би са су се некад презивали Караџић, а врло давно су досељени са Косова (конкретно у наводима о Кориљу каже се из Свињара). Милош можда може рећи коју више о овоме.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7946 послато: Јануар 13, 2021, 06:33:18 поподне »
Ступар, Лазаревдан, Скакавац, Босански Петровац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Несумњиво је повезан са двојицом претходно тестираних Ступара који такође славе Лазаревдан, из Грдановаца код Санског Моста и Мале Крупске Рујишке код Новог Града.

О Ступарима из Скакавца у литератури стоји:

Ступар — двадесет осам кућа. Славе Лазаревдан, прича се за њих, да су били пре више од 200 година у неком селу кључког среза. То би могло бити негде у области Змијања. Имали су тамо земљу под тапију. Једна њихова жена чувала овце и држала увек тапију при себи. Турчин чувао своје овце и састајао се с њоме. Једном приликом украде јој он тапију и даде је бегу. Бег стаде да беглучи њихову земљу. Старешина задруге рече му: „Зашто то чиниш беже?” Бег му одговори: „Ово је моје, ево тапије од ове земље, камо теби тапија?” Старешина оде да донесе своју тапију, али је нигде не нађе. Кад бег опет доће на њиву да је оре, старешина га дочека с пушком и убије га. Сместа се сви дигну одатле и разбегну на више страна. Један брат дође у Скакавац, други у Вел. Рујишку (срез крупски), трећи у Подове (Двор), у Банији. — Друго казивање хоће, да су Ступари старином из Зрмање, на граници личко-далматинској. Ово ће бити вероватније. Они на које се односи она прича о тапији, могли су доселити из Зрмање тамо у кључки срез. Пошто се у оним временима врло ретко остајало задуго на једном месту, тако су можда и они морали због онога догаћаја напустити то место и одбећи једним делом овамо у Скакавац. Са Скакавца су се Ступари у току дуга времена расељавали на више страна, као у Воћеницу, Ластве, Крњеушу, Горињу (крупски срез), у сански срез и у Липу (бихаћски срез). Тамо су једни променили презиме у Станаревић.

https://www.poreklo.rs/2012/04/23/prezimena-selo-skakavac-bosanski-petrovac/
« Последња измена: Јануар 13, 2021, 06:56:43 поподне Лука »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7947 послато: Јануар 13, 2021, 06:43:30 поподне »
Пантић, Св. Симеон Богопримац, Шетоње, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема превише блиских поклапања на пројекту, а од модала у његовом хаплотипу једино одступају вредности попут 17 на 19 и 18 на 458.

Тестирани Пантић припада роду Параћинаца из Шетоња, који је у Шетоње досељен из околине Параћина (код крсне славе је грешка, Параћинци не славе Ђурђиц већ Симеона Богопримца):

Параћинци (9) из Мораве, славе Ђурђицу.

Параћинци (3) из Мораве, славе Ђурђицу.

https://www.poreklo.rs/2018/12/08/poreklo-prezimena-setonje-petrovac-na-mlavi/
« Последња измена: Јануар 13, 2021, 09:41:29 поподне НиколаВук »

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7948 послато: Јануар 13, 2021, 09:16:40 поподне »
Вуклиш, Никољдан, Читлук, Козарска Дубица

Припада хаплогрупи I2>CTS10228>Y3120.

Вуклиш има прилично специфичан хаплотип који се у првом реду одликује трима вредностима – DYS19 = 17, DYS385= 15-15 и DYS439 = 14. Комбинацију ове три вредности нема нико сем њега. Истакао бих и вредности DYS391 = 10 и DYS635 = 22.

Тешко је рећи да му је ико нарочито близак. Са Клиском (Аранђеловдан, Удбина), који припада реткој грани I-A26390, дели неке од ових вредности и поклапа се на 16 од 18 упоредивих маркера. Са Басарићем (Ђурђевдан), из једне од најстаријих породица у Лици, поклапа се на 20 од 23 упоредива маркера, мада су разлике на маркерима који нису склони брзим мутацијама. Занимљиво је да му је донекле близак и један тестирани из брегалничког краја у Македонији који је са Љешњанима-Војинићима формирао заједнички грану А20030 – поклапају се на 19 од 23 упоредива марека, али су неке разлике двоструке (резултат видљив на фтдна сајту).

Ако тестирани има воље за дубљим тестирањем, било би одлично.
« Последња измена: Јануар 13, 2021, 09:19:32 поподне Селаковић »

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7949 послато: Јануар 14, 2021, 03:30:15 поподне »
Трбојевић, Ђурђевдан, Дрежница, Огулин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се једино издваја 15 на 19. Од неких могућих најближих, а конкретних поклапања, наилазимо на једног тестираног из необјављених истраживања из Јаска код Руме, који такође слави Ђурђевдан и који са Трбојевићем има 17/17.

Тестирани Трбојевић је навео да су се раније презивали Трбовић. Овоме у прилог иде то што на 23andme постоји тестирани Трбовић из Гомирја код Врбовског који такође слави Ђурђевдан и који је I2-S17250. Надам се да ће о овом роду рећи више бољи познаваоци поменутих крајева.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7950 послато: Јануар 14, 2021, 03:40:36 поподне »
Трбојевић, Ђурђевдан, Дрежница, Огулин
Тестирани Трбојевић је навео да су се раније презивали Трбовић. Овоме у прилог иде то што на 23andme постоји тестирани Трбовић из Гомирја код Врбовског који такође слави Ђурђевдан и који је I2-S17250. Надам се да ће о овом роду рећи више бољи познаваоци поменутих крајева.

Сасвим је логично да је изворно презиме Трбојевић, а да је касније дошло до скраћивања на Трбовић, али то је сад неважно.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7951 послато: Јануар 14, 2021, 03:51:57 поподне »
Сасвим је логично да је изворно презиме Трбојевић, а да је касније дошло до скраћивања на Трбовић, али то је сад неважно.

Која год да је варијанта овде у питању, свакако су повезани са Трбовићима из Гомирја.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7952 послато: Јануар 14, 2021, 04:26:12 поподне »
Бабић, Никољдан, Скуцани, Гламоч

Припада хаплогрупи I2-PH908. Нема превише блиских поклапња на пројекту. Од специфичнијих вредности се можда једино издваја 10 на 391.

У литератури о Бабићима из Скуцана стоји:

Бабићи (старо презиме Бајићи) доселили су се из Унца у Ђуличане у првој половини 19. века. Ту је дошла жена са три нејака сина. Отуда су прешли у Скуцане. Славе Св. Николу.

https://www.poreklo.rs/2013/10/20/poreklo-prezimena-selo-skucani-glamoc/

Тестирани наводи слично предање, по ком потичу од Бабића из Дрвара који славе Стевањдан. Међутим, како имамо тестиране Бајиће са том славом из поменутог места, може се рећи да је ово предање нетачно иако Бајићи припадају истој хаплогрупи. Тестирани Бабић и Бајић се разликују на 6 маркера од упоредивих 23.

Бабића Никољштака има и у Бабића Брду код Гламоча које се налази недалко од Скуцана, али са нешто друкчијим предањем о пореклу:

Бабићи су се звали Синани и дошли су из Црне Горе „још кад је било Душаново“. Прво су сели у Ваган, испод Шумњака. Кад су Турци ударали, њих је двадесет изгинуло бранећи цркву. Код цркве и сад стоје споменици њихових погинулих предака. Одатле је дошла баба са четири нејака сина у Брдо. Славе Св. Николу.

https://www.poreklo.rs/2013/10/19/poreklo-prezimena-selo-babica-brdo-glamoc/

Такође, сличну причу (помињање Ђуличана) као Бабићи из Скуцана имају и Бабићи из Јаруге код Босанског Грахова, али они славе Јовањдан:

БАБИЋИ – Тврде да су поријеклом из Гламоча. Ради објашњења њиховог поријекла наводимо следеће: у селу Ђуличани код Гламоча, Бабићи причају да су им преци из Котара, на далматинско-личкој граници. Одатле је баба довела два сина у Петрово Врело почетком XVII вијека. Они су након краћег времена преселили у Кучиштине, а послије у Брда. Из Брда су у Јаругу дошли 1860. године у кметство. Славе Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан.

https://www.poreklo.rs/2015/05/30/prezimena-i-porodice-parohije-lijevanjske/

Милојевић за Бабиће у Ђуличану не наводи крсну славу:

Бабића преци живели су у Котарима, на далматинско-личкој граници. Одатле је баба извела два сина и дошла у Петрово Врело почетком 17. века. Ту их је било две куће. Овде су живели мало времена, па пређу под страну, на североисток, у Кућиштине. Ту им вода однесе кућу и четворо чељади се удави. Они онда пређу у Брдо и одатле се населе овде у кметство око 1860. године.

https://www.poreklo.rs/2013/10/21/poreklo-prezimena-selo-djulican-glamoc/

Бабића Никољштака у Далмацији има у Врлици и Уздољу код Книна:

БАБИЋ (46) – Свети Никола (присутни у 18. веку, Кукар)

https://www.poreklo.rs/2017/10/09/poreklo-prezimena-naselje-vrlika/

Бабић, (5), славе Никољдан;

https://www.poreklo.rs/2012/06/06/poreklo-prezimena-selo-uzdolje-knin/
« Последња измена: Јануар 14, 2021, 06:37:26 поподне Лука »

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3391
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7953 послато: Јануар 14, 2021, 06:48:43 поподне »
Блаженовић, Илиндан, Ребровац, Бања Лука, E-V13>Z5018>L241>Y142744

Има потпуно поклапање на 23 маркера са хаплотипом Рачића из Бања Луке, који такође слави Илиндан. Једина вредност маркера која донекле одступа од модалног хаплотипа ове гране је DYS635=22.

Блаженовићи се у Ребровцу помињу 1882. године:
https://www.poreklo.rs/2014/03/10/poreklo-prezimena-selo-rebrovac-banjaluka/

На мрежи Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7954 послато: Јануар 14, 2021, 07:12:15 поподне »
Доњак, Ђурђевдан, Рамићи, Бања Лука

Припада хаплогрупи R1a-Z280>L1280>Y5647>YP6343. Поседује две основне карактеристичне вредности гране L1280, DYS385=11-13 и DYS643=9, а са тестиранима из рода YP6343 Б дели још и вредности DYS448=20, Y-GATA-H4=12 и нешто нижу DYS19=16 (Доњак има још нижу вредност 15). Најближа поклапања има са Марићем из Косора код Мостара који такође слави Ђурђевдан, и Мирчетовићем из Крушева у Македонији (слава Никољдан), од обојице се разликује на 4 од 23 маркера. За један маркер више (Y-GATA-H4) разликује се од тестираних из рода YP6343 А, Бјелића из Заостра код Берана (слава Митровдан) и Вићентића из Бањана код Уба (слава Ћириловдан). У доступној литератури нисам нашао више информација о Доњацима из Рамића, а ни сам тестирани није оставио више детаља о пореклу, осим да су му и отац и деда рођени у Рамићима. На основу релативно блиског поклапања са Марићем из околине Мостара, са којим дели и исту славу, могло би се претпоставити да су и преци Доњка даљим пореклом са ширег подручја Херцеговине.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7955 послато: Јануар 14, 2021, 09:34:32 поподне »
Поповић, Јовањдан, Липа, Цетиње

Припада хаплогрупи I2-PH908, могуће подграни MF2888>A873. Највероватније је повезан са осталим припадницима рода А хаплогрупе I2-PH908>MF2888 на нашем пројекту, „Бездановићима" из Комана и Црнојевићима из Грађана.

О Поповићима из Липе у Цуцама у чланку нашег форумаша Небојше Бабића стоји:

„Липљани“ и „Проседољци“ су од претка који се доселио у 16. столећу из Чарађа у тада цуцки Доњи Крај. Двојица синова попа Јакова, Раслав и Петар, били су у оној групи Орловића које су Озринићи и Цуце протерали из Доњег Краја. Поп Раслав(ац) се тада настанио на Липе, по чему се његово потомство зове „Липљани“, а Петар у Просени До, по чему се његово потомство назива „Проседољци“. „Липљани“ се презивају Поповићи, а на уже се деле на Жутковиће, Мирковиће и Вујовиће. Проседољци се деле на Марковиће и Томашевиће. Иванишевић за Поповиће „Липљане“ наводи да су у Цуце дошли из Старе Србије.

https://www.poreklo.rs/2017/02/20/poreklo-stanovnistva-plemena-cuca/

Од овог братства је Крсто Зрнов Поповић.

« Последња измена: Јануар 14, 2021, 09:43:13 поподне Atlantische »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7956 послато: Јануар 15, 2021, 12:34:36 поподне »
Барош, Никољдан, Црни Луг, Босанско Грахово, J2b-M205>Y22059

Према предању, Бароши воде порекло из околине Сиња.

Пржине, Грахово:
БАРОШИ – Досељени су из мјеста Цетина, које је смјештено на извору истоимене ријеке, код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

СТЕВАНЧЕВИЋИ – Прије су се презивали Барош. Доселили су из Врличког краја, са врела Цетине. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

Нуглашица, Грахово:
БАРОШИ – Досељеници су са врела Цетине из мјеста Котлуша код Врлике, Далмација. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

Сајковић, Ливно:
БАРОШИ – Ово су досељеници из Котлуше код врела Цетине, Врлички крај, Далмација. Бароши су тамо доскора, још имали своје рођаке. Славе Светог Николаја Чудотворца – Никољдан.

Камен, Гламоч:
Бароши су стари досељеници непознатог порекла

Заглавица, Гламоч:
Барош је досељен из Казанаца (у Ливањском Пољу) у првој половини 19. века. Слави Св. Николу.

Цивљане, Врлика:
БАРОШ (5, Читлук) – Свети Никола (присутни у 18. веку)


Барош има најближа поклапања са Крајишницима који припадају подграни J2b-M205>Y22059>Y22063 (Усорци и остали). Географски му је близак и Чирко из околине Ливна, са којим такође има релативно блиско поклапање. Ово је један од резултата који открива потенцијални миграциони правац дела крајишких J-Y22063 (Далмација).

Барош има 1-3 разлике и са Крајишницима који славе Никољдан, али је због честе славе упитно да ли су баш сви и ближе повезани. Вероватно је да су сви позитивни на J-Y22063.

У питању су:

Гвоић, Банија
Шарац, Кордун
Врачар, Бјеловар
Манојловић, Лика
Новаковић, Подгрмеч (J-Y22063+)

Ван мреже Nikola М

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 138
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7957 послато: Јануар 16, 2021, 04:52:48 поподне »
Трбојевић, Ђурђевдан, Дрежница, Огулин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од специфичних вредности се једино издваја 15 на 19. Од неких могућих најближих, а конкретних поклапања, наилазимо на једног тестираног из необјављених истраживања из Јаска код Руме, који такође слави Ђурђевдан и који са Трбојевићем има 17/17.

Тестирани Трбојевић је навео да су се раније презивали Трбовић. Овоме у прилог иде то што на 23andme постоји тестирани Трбовић из Гомирја код Врбовског који такође слави Ђурђевдан и који је I2-S17250. Надам се да ће о овом роду рећи више бољи познаваоци поменутих крајева.

Трбојевићи и јесу највише заступљени у околини Огулина и по Горском Котару, мада их је било у Лици; у значајном броју на Кордуну око Слуња (Мочила и Збјег Мочилски) и Војнића; на Банији. На том простору има Трбојевића који славе Јовањдан, Ђурђевдан и Никољдан. Такође и презиме Трбовић је распрострањено на том истом простору. Код Огулина има и место Трбовићи.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7958 послато: Јануар 22, 2021, 02:27:57 поподне »
Каламанда, Никољдан, Маљева, Котор Варош

Припада хаплогрупи R1a-M458>YP417. Најближе поклапање има са Кузмићем из Грабовице код Котор Вароши (слава Јовањдан), поклапају се у потпуности на 23 упоредива маркера.

Овај резултат је додатна потврда једног ранијег резултата са 23andme:

Каламанда, Котор Варош, R1a-M458>YP417

Каламанде су Срби са потеза Котор Варош-Лакташи-Теслић-Прњавор. Матица им је очито село Маљева крај Котор Вароши, где их је крајем 20. века било чак 199 чланова. Нисам успео наћи шта славе Каламанде.

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 900
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #7959 послато: Јануар 22, 2021, 02:30:33 поподне »
Јовановић, Никољдан, Осреци, Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908. По свему судећи је, због благо повишене вредности 24 на 635, повезан са Главичанином из Осредака и Бјелићем из Љуте (пореклом такође из Осредака).

Јовановићи из Осредака су по предању пореклом из Куча (од Вујошевића-Дрекаловића), што је сада са овим резултатом оборено.